KRIVIČNI ZAKONIK: Advokatska komora Beograda traži da se kršenje pretpostavke nevinosti propiše kao posebno krivično delo
"Ko svojim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku krši pretpostavku nevinosti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine". Ovako bi mogla da glasi nova inkriminacija – kršenje pretpostavke nevinosti.
Advokatska komora Beograda (AKB) preciziraće svoj predlog da se ovo novo krivično delo unese u Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) i podneće inicijativu Ministarstvu pravde, uz detaljno obrazloženje.
– U mentalnom sklopu građana Srbije je da poštuju samo obaveze koje prete nekom sankcijom, pa je jedino rešenje da kršenje pretpostavke nevinosti bude propisano kao inkriminacija – kaže Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda.
"Svako se smatra nevinim dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda", piše u članu tri Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP), a sličnu odredbu ima i Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006).
U ZKP-u se navodi da su državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni da poštuju pretpostavku nevinosti i da svojim izjavama ne povređuju prava okrivljenog. Međutim, kaže Tintor, zakon ne predviđa nikakvu posledicu za one koji se ne pridržavaju ove "dužnosti", iako oni time utiču i na javno mnjenje, a u mnogim slučajevima i na tok i ishod postupka.
– Uspostavljena je obaveza javnih ličnosti, predstavnika medija i državnih organa da ne smeju da povređuju prava okrivljenog, a pritom nigde nije propisano šta će se desiti u slučaju ako povrede ta prava. Samim tim ovo zakonsko rešenje je samo deklarativno, a svedoci smo da se pretpostavka nevinosti krši svakodnevno u izjavama javnih ličnosti. Oni to čine jer znaju da za tako nešto neće snositi nikakvu odgovornost – naglašava Tintor.
Drugim rečima, ako novinar napiše da je "uhapšen ubica" ili ako predstavnik policije kaže da su "učinioci privedeni pravdi", to je kršenje pretpostavke nevinosti, ali nije krivično delo.
– Kazna ne bi morala da bude stroža od novčane ili zatvora do tri godine. Ali, i tako propisana kazna je dovoljna da i državni organi i javne ličnosti u svojim izjavama povedu računa o formulacijama kada govore o okrivljenom, krivičnom delu i postupku. Kada postoji sankcija, ljudi vrlo brzo usaglase svoje ponašanje sa zakonskim okvirom. Tada će reći da je neko uhapšen "zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistva", a ne da je "uhapšen ubica" – navodi predsednik AKB.
Tintor smatra da bi nova inkriminacija delovala pre svega preventivno i da će popuniti "prazan prostor" koji je nastao dekriminalizacijom klevete.
– Ukidanjem klevete kao krivičnog dela ostao je prazan prostor u javnoj sferi, koji ostavlja mogućnost neodgovornog postupanja bez sankcije. Predlogom da se uvede krivično delo kršenja pretpostavke nevinosti mi ne vraćamo klevetu i ne inkriminišemo neistinitost, već želimo da se obezbedi poštovanje elementarne pretpostavke prava na pravično suđenje – kaže Tintor.
Upitan da li bi oštećeni imao prava i na naknadu štete u parnici, Tintor odgovara da je mnogo veća dobit za okrivljenog ako je krivično kažnjen onaj ko krši pretpostavku nevinosti.
– Očekujemo da javne ličnosti budu obazrive i da građani shvate da samo postojanje postupka ne znači da je neko kriv. Ne mislim da ćemo imati brdo osuđenih za kršenje pretpostavke nevinosti, već da će postojanje tog krivičnog dela u zakonu uticati i da mediji dobro razmisle pre nego što stave bombastičan naslov na prvu stranu. To bi dovelo i do manjeg pritiska javnosti koji se jako oseća u medijski eksponiranim slučajevima – kaže Tintor.
Takođe je važno shvatiti da ne znači automatski da je okrivljeni nevin ako je neko osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti u njegovom slučaju. Dakle, odluka o krivici za kršenje pretpostavke nevinosti ne sme da utiče na tok i ishod postupka u kome se utvrđuje krivica onoga kome je povređeno pravo na poštovanje pretpostavke nevinosti.
To je ustavno i zakonsko pravo svakog građanina, čak i onda kada je "očigledno" da je izvršio krivično delo. U javnosti i u stvarnosti se događa ono što je potpuno suprotno zakonu i Ustavu – svaki osumnjičeni smatra se krivim dok se ne dokaže da je nevin. Pritom se zaboravlja da je teret dokazivanja krivice na tužilaštvu.
ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)
Pretpostavka nevinosti
Član 3
Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)
Pravna sigurnost u kaznenom pravu
Član 34
Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.
Kazne se određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom.
Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
Niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.
Izuzetno, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.
Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva.
Naslov: Redakcija