NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Nema zastarevanja za kaznu doživotnog zatvora

Prema rešenjima iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika izvršenje kazne doživotnog zatvora neće moći da zastari, kao ni krivično gonjenje izvršilaca dela za koja je propisan doživotni zatvor.

Ovo je, pored ratnih zločina i krivičnih dela za koja zastarelost ne može da nastupi u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima, izuzetak od pravila prema kojima se računa zastarevanje krivičnog gonjenja odnosno izvršenja kazne, koja nisu menjana.

Doživotni zatvor se uvodi u naš krivično-pravni sistem kao nova vrsta sankcije koja treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora od 30 do 40 godina.

To znači da će, ukoliko ova rešenja budu usvojena, pored predloga Fondacije "Tijana Jurić" da će kazna doživotnog zatvora moći da se izriče za najteže oblike krivičnih dela:

teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba nad detetom - kada su izvršena prema detetu, maloletnom licu, bremenitoj ženi i nemoćnom licu, kao i za sva druga krivična dela za koje je prema važećem zakonskom rešenju propisan zatvor od 30 do 40 godina.

Ta dela su: ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, agresivni rat, terorizam, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.

Prema rešenjima iz Nacrta, doživotni zatvor sud neće moći da izrekne ako učinilac nije napunio 21 godinu života.

Uslovni otpust sa izdržavanja kazne doživotnog zatvora moći će da dobije osuđeni koji je izdržao 27 godina u zatvoru.

Međutim, Nacrt zakona je izričito propisao da osuđeni na doživotni zatvor za krivična dela iz predloga Fondacije "Tijana Jurić" neće moći da dobiju uslovni otpust - nikada.

Novina u zakonskim rešenjima predviđa i da će osuđenom na kaznu doživotnog zatvora uslovni otpust trajati 10 godina od dana kada je uslovno otpušten, što znači da ukoliko prekrši obaveze koje mu je nametnuo sud ili izvrši novo krivično delo u roku od 10 godina, biti vraćen u zatvor - doživotno.

Zakonska rešenja iz Nacrta predviđaju da će višestruki povratnici ubuduće oštrije kažnjavati.

Tako će sud morati da povratniku da izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, ukoliko je:

- već dva ili više puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvorsku kaznu od najmanje jednu godinu,

- ako od dana otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina

To znači da će, pod navedenim uslovima, na primer za krivično delo za koje je propisana kazna od do pet godina zatvora, višestruki povratnik morati da bude osuđen na kaznu višu od dve i po godine zatvora.

Zbog visokog procenta uslovnih osuda za lakša krivična dela, pisci Nacrta su predvideli da sud može uslovnu osudu da izrekne učiniocu kada mu utvrdi kaznu manju od dve godine zatvora, kao i za krivična dela za koja se može izreći kazna do osam godina zatvora, umesto 10 godina koliko je predviđeno aktuelnim Krivičnim zakonikom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).

Nacrt KZ predviđa i povećanje kazni za mučitelje i ubice životinja sa jedne na dve godine zatvora, a za one koji priređuju borbe pasa ili drugih životinja minimum kazne je povećan sa tri na šest meseci zatvora.

U tom slučaju maksimalna kazna je ostala tri godine uz novčanu kaznu.

Kada su u pitanju krivična dela u vezi sa proizvodnjom i trgovinom droge ubačen je novi član koji kaznom od pet do 15 godina zatvora sankcioniše onog koji:

radi prodaje, nudi na prodaju ili bez naknade radi daljeg stavljanja u promet daje opojne droge maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od droge.

Isti član predviđa istu kaznu i za onoga ko stavlja u promet opojnu drogu pomešanu sa supstancom koja može dovesti do teškog narušavanja zdravlja ili ko ovo delo izvrši u školi ili u njenoj neposrednoj blizini ili u zatvoru, javnom lokalu, javnoj priredbi.

Iste kazne su predviđene ako ovo delo učini službeno lice, lekar, sveštenik, nastavnik ili vaspitač iskorišćavanjem svog položaja ili ako za izvršenje tog dela iskoristi maloletno lice.

Takođe propisano je i novo krivično delo koje govori o navođenju maloletnika i duševno obolelih osoba na konzumiranje droga i kažnjavaće se kaznom od dve do 10 godina zatvora.

U Krivični zakonik će biti ubačeno još jedno krivično delo koje se tiče napada na advokate ili članove njihovih porodica u vezi sa advokatskim poslovima.

Za ovaj osnovni oblik krivičnog dela propisana je kazna zatvora do tri godine, a ako učinilac tom prilikom nanese laku telesnu povredu advokatu ili članu njegove porodice čeka će ga kazna od jedne do pet godina zatvora.

Novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine sankcionisano je uništavanje imovine advokata i njegove porodice, a ako je na taj način prouzrokovana i šteta viša od 450.000 dinara, učiniocu će pretiti kazna od šest meseci do pet godina zatora.

Pravila koja se tiču dogovaranja krivičnog dela malo su izmenjena, pa predviđaju da se onaj ko dogovara izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći kazna do pet godina zatvora, može biti kažnjen novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

Kada je u pitanju dogovaranje izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći doživotni zatvor, učiniocu preti kazna od tri meseca do tri godine zatvora.

Nacrt zakona predvideo je i nove odredbe kada su u pitanju akti nasilja izvršeni na aerodromu, u avionu ili u pomorskom saobraćaju.

Priprema ubistva definisana je kao novi stav za krivično delo teško ubistvo i glasi: "ko nabavlja ili osposobljava sredstva za izvršenje krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ili otklanja prepreke za njegovo izvršenje ili sa drugim dogovara, planira ili organizuje njegovo izvršenje ili preduzme drugu radnju kojom se stvaraju uslovi za njegovo neposredno izvršenje, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina".

Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da je uvođenje doživotne kazne zatvora neophodno za najteža krivična dela, kao što su teško ubistvo i silovanje dece i napomenula da za neka od takvih dela neće postojati mogućnost uslovnog otpusta.

Kuburović je rekla da je Ministarstvo pravde prihvatilo predlog Inicijative Fondacije "Tijana Jurić" da se za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnima izriču doživotne kazne zatvora i da je taj predlog proširen i na dela za koja je izricana kazna od 30 do 40 godina kao najviša propisana kazna.

"Ta kazna se ukida i uvodi se doživotni zatvor, odnosno zamenjuje se ovom vrstom krivične sankcije. I u situacijama kada je reč o silovanju dece, silovanju gde je posledica smrt ili obljuba nad decom, gde je posledica smrt, predviđena je kazna zatvora od 10 godina ili doživotni zatvor", rekla je ministarka za RTS i dodala da je Ministarstvo pravde u potpunosti ispoštovalo inicijativu Fondacije "Tijana Jurić".

Na konstataciju da u zemljama Saveta Evrope postoji doživotna kazna, ali i uslovni otpust u proseku posle 25 godina odslužene kazne, a u Srbiji posle 27 godina, ali da nije predviđen i za dela iz inicijative Fondacije "Tijana Jurić", Kuburović je potvrdila da je doživotna zatvorska kazna propisana u gotovo svim zemljama EU, ali je ukazala da je različita praksa.

"Negde se posle 10 ili 15 godina ispituje da li ima uslova za uslovni otpust, negde posle 30 godina, prosek je u članicama SE 25 godina. Mi smo se opredeli za 27", rekla je Kuburović.

Kako je navela, postoje zemlje u kojima nema apsolutno uslovnog otpusta, kao i zemlje, poput Mađarske, gde za određena krivična dela nema uslovnog otpusta.

"Taj princip smo primenili za najteža, najsvirepija dela koja najviše pogađaju građane i žrtve. Smatramo da treba da bude ispoštovana Inicijativa Fondacije "Jurić" i u tim situacijama nije predviđen uslovni otpust", pojasnila je Kuburović.

Ukazala je na osnovno pravilo da posle 27 godina sud može da preispita da li osuđenik može biti pušten na slobodu, ali da ta provera traje 10 godina.

Na opasku da se druga najznačajnija novina odnosi na pooštrene kazne za povratnike, a da su kazne već pooštravane 2008. i 2010. godine i da, prema ocenama sudija, nisu dale rezultate, ministarka je naglasila da je cilj da postoji pravna predvidivost za onog ko učini krivično delo i da građani budu sigurni da će takvo ponašanje biti sankcionisano.

Dodala je da je analiza rada sudova pokazala da je kaznena politika blaga, da se u osnovnim sudovima izriču uslovne osude što, kako je rekla, znači da onaj koji je dobio uslovni otpust na slobodi može da nastavlja da vrši krivična dela za koja je osuđen.

Kuburović je ocenila da se zabranom ublažavanja kazni ne ulazi u sudsku nadležnost i ne ograničava sudijsko uverenje, kao što tvrde sudije, i napomenula da je suština da za najteža krivična dela zakonodavac može da propiše da ne postoji uslovna osuda.

"To je razlog zašto smo i sada propisali nova krivična dela koja se tiču proizvodnje i prometa droge, držanja droge i stavljanja u promet. To mlade najviše pogađa, tako da smo pokušali da nađemo adekvatnu kaznenu politiku da bi sudska praksa imala adekvatno propisana krivična dela i adekvatniju primenu toga u praksi", navela je Kuburović.

Dodala je da o najavljenim izmenama Krivičnog zakonika neće biti javne rasprave, jer je inicijativa upućena od građana sa više od 158.000 potpisa.

Podsetila je da je Ustavom propisano da predlagač može da bude vlada, poslanik ili inicijativa koju je potpisalo 30.000 birača.

"Imali smo veću većinu nego što je potrebna za izmenu Ustava. Najveća izmena je uvođenje doživotnog zatvora, ali javna rasprava o doživotnom zatvoru u Ministarstvu pravde traje od 2015. godine", rekla je Kuburović.

Izvor: Vebsajt RTV, 23.04.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija