Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA - Tekst propisa


Član 1.

U Krivičnom zakoniku ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16), u članu 42. tačka 3. tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje tačka 4. koja glasi:

"4) ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.".

Član 2.

 Član 43. menja se i glasi:

"Član 43.

 Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći sledeće kazne:

 1) doživotni zatvor;

 2) kazna zatvora;

 3) novčana kazna;

 4) rad u javnom interesu;

 5) oduzimanje vozačke dozvole.".

Član 3.

U članu 44. stav 1. menja se i glasi:

"(1) Doživotni zatvor i kazna zatvora mogu se izreći samo kao glavne kazne.".

Član 4.

Posle člana 44. dodaju se naziv člana i član 44a koji glase:

"Doživotni zatvor

Član 44a

 (1) Za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može se uz kaznu zatvora izuzetno propisati i kazna doživotnog zatvora.

 (2) Doživotni zatvor ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu života.

  (3) Doživotni zatvor se ne može izreći u slučajevima kada zakon predviđa da se kazna može ublažiti (član 56. stav 1. tačka 1) ili kada postoji neki od osnova za oslobođenje od kazne."

Član 5.

U članu 45. st. 3. i 4. brišu se.

U dosadašnjim st. 6. i 7. koji postaju st. 4. i 5. broj: "3" zamenjuje se brojem: "5".

Član 6.

 U članu 46. stav 2. alineja prva menja se i glasi:

 "- koji je osuđen na kaznu doživotnog zatvora, ako je izdržao dvadeset sedam godina;".

U alineji drugoj reči: "(član 246. stav 4)" zamenjuju se rečima: "(član 246. stav 5)".

  Alineja treća menja se i glasi:

"- koji je osuđen od strane posebnih odeljenja nadležnih sudova, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom zakonom koji uređuje organizaciju i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma;".

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"(5) Sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za krivična dela: teško ubistvo (član 114. stav 1. tačka 9), silovanje (član 178. stav 4), obljuba nad nemoćnim licem (179. stav 3), obljuba sa detetom (član 180. stav 3) i obljuba zloupotrebom položaja (član 181. stav 5)."

Član 7.

  U članu 47. dodaje se stav 7. koji glasi:

 "(7) Osuđenom na kaznu doživotnog zatvora uslovni otpust traje deset godina od dana kada je uslovno otpušten.".

Član 8.

  Član 55. menja se i glasi:

 

"Član 55.

 (1) Ako je učinilac krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ranije osuđen za umišljajno krivično delo, sud će tu okolnost uzeti kao otežavajuću, ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina.

 (2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, sud ne može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, izuzev ako zakon predviđa da se kazna može ublažiti ili ako zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne.".

Član 9.

Posle člana 55. dodaju se naziv člana i član 55a koji glase:

"Višestruki povrat

Član 55a

Za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod sledećim uslovima:

1) ako je učinilac ranije dva ili više puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu;

2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.".

Član 10.

U članu 56. tačka 3. menja se i glasi:

"3) utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju na to da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.".

Član 11.

U članu 57. stav 2. iza reči: "iz čl." dodaje se broj: "114" i zapeta, a reči: "246. st. 1. i 3" zamenjuju se rečima: "246. st. 1, 3. i 4".

U stavu 3. posle reči: "osuđivan za" dodaju se reči: "isto ili".

Član 12.

U članu 66. stav 2. reč: "deset" zamenjuje se rečju: "osam".

Član 13.

U članu 103. tačka 1. briše se.

Dosadašnje tač. 2. do 7. postaju tač. 1. do 6.

Član 14.

U članu 105. tačka 1. briše se.

Dosadašnje tač. 2. do 7. postaju tač. 1. do 6.

Član 15.

            U članu 108. posle reči: "ovog zakonika," dodaju se reči: "za krivična dela za koje je propisana kazna doživotnog zatvora.".

Član 16.

U članu 114. uvodna rečenica menja se i glasi:

"(1) Zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom kazniće se:".

Dodaje se stav 2. koji glasi:

"(2) Ko nabavlja ili osposobljava sredstva za izvršenje krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ili otklanja prepreke za njegovo izvršenje ili sa drugim dogovara, planira ili organizuje njegovo izvršenje ili preduzme drugu radnju kojom se stvaraju uslovi za njegovo neposredno izvršenje,

kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.".

Član 17.

U članu 137. stav 3. reči: "jedne do osam" zamenjuju se rečima: "dve do deset".

Član 18.

U članu 138a stav 1. u uvodnoj rečenici posle reči: "perioda" dodaje se reč: "uporno".

U tački 3. reč: "nuđenja" zamenjuje se rečju: "naručivanja".

Član 19.

 U članu 225. stav 1. reči: "petsto hiljada" zamenjuju se rečju: "milion", a reči: "šest meseci" zamenjuju se rečju: "jedne".

U stavu 2. reči: "milion i petsto hiljada" zamenjuju se rečima: "pet miliona", a reč: "jedne" zamenjuje se rečju: "dve".

U stavu 3. reči: "sedam miliona i petsto hiljada" zamenjuju se rečima: "petnaest miliona".

Član 20.

 U članu 246. stav 2. posle reči: "uzgaja" dodaje se reč: "opijumski", a reči: "šest meseci" zamenjuju se rečju: "jedne".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"(4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se ko prodaje, nudi na prodaju ili bez naknade radi daljeg stavljanja u promet daje opojne droge maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, ili ko stavlja u promet opojnu drogu pomešanu sa supstancom koja može dovesti do teškog narušavanja zdravlja, ili ko izvrši delo iz stava 1. ovog člana u vaspitnoj ili obrazovnoj ustanovi ili u njenoj neposrednoj blizini ili ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija ili u javnom lokalu ili na javnoj priredbi, ili ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice, lekar, socijalni radnik, sveštenik, nastavnik ili vaspitač iskorišćavanjem svog položaja ili ko za izvršenje tog dela koristi maloletno lice.".

Dosadašnji st. 4. do 7. postaju st. 5. do 8.

U stavu 6. broj: "4" zamenjuje se brojem: "5".

U stavu 7. reči: "šest meseci do pet" zamenjuju se rečima: "jedne do osam".

Član 21.

U članu 246a posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

" (2) Ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge,

kazniće se zatvorom od tri do deset godina.".

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U stavu 3. reči: "stava 1." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.".

Član 22.

U članu 247. stav 2. menja se i glasi:

"(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, ili prema više lica, ili ko to delo izvrši u vaspitnoj ili obrazovnoj ustanovi ili u njenoj neposrednoj blizini ili ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija ili u javnom lokalu ili na javnoj priredbi, ili ako to delo učini službeno lice, lekar, socijalni radnik, sveštenik, nastavnik ili vaspitač iskorišćavanjem svog položaja,

 učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.".

Član 23.

U članu 269. stav 1. reč: "jedne" zamenjuje se rečju: "dve".

U stavu 3. reči: "tri meseca" zamenjuju se rečima "šest meseci".

Član 24.

U članu 291. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

"(3) Ko izvrši akt nasilja uperen protiv lica na aerodromu za međunarodni civilni vazdušni saobraćaj koji prouzrokuje ili bi mogao da prouzrokuje tešku telesnu povredu ili smrt nekog lica,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(4) Kaznom iz stava 3 ovog člana kazniće se i ko uništi ili ošteti uređaje na aerodromu za međunarodni civilni vazdušni saobraćaj ili vazduhoplovu koji nije u saobraćaju a nalazi se na tom aerodromu ili prekine rad službi na tom aerodromu, ako takav akt ugrožava ili bi mogao da ugrozi bezbednost na tom aerodromu.".

Član 25.

Naziv člana i član 292. menjaju se i glase:

"Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog ili pomorskog saobraćaja ili nepokretne platforme

Član 292.

(1) Ko nasiljem prema licu u vazduhoplovu, na brodu ili nepokretnoj platformi koja se nalazi u epikontinentalnom pojasu, odnosno njihovom teretu, postavljanjem ili unošenjem u vazduhoplov, na brod ili nepokretnu platformu eksplozivne ili druge opasne naprave ili supstance ili uništenjem ili oštećenjem ili ometanjem uređaja za navigaciju ili prouzrokovanjem druge štete vazduhoplovu, brodu ili nepokretnoj platformi dovede u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja ili pomorske plovidbe ili bezbednost nepokretne platforme,

kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

(2) Ako je usled dela iz stava 1 ovog člana nastupila teška telesna povreda nekog lica ili prouzrokovana šteta velikih razmera,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(4) Ko preti izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.".

Član 26.

U članu 293. stav 1. posle reči: "vožnje" dodaju se reči: "ili nad nepokretnom platformom u epikontinetalnom pojasu.".

Član 27.

U članu 297. st. 1. i 2. reči: "291. stav 1." zamenjuju se rečima: "291. st. 1, 3. i 4. ".

Član 28.

U članu 335. stav 3. reči: "ili je dat pod zakletvom" brišu se.

Član 29.

Posle člana 336b dodaju se naziv člana i član 336v koji glase:

"Napad na advokata

Član 336v

(1) Ko napadne advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese laku telesnu povredu advokatu ili članu njegove porodice,

kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.

(3) Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom stvar u imovini advokata ili člana njegove porodice,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(4) Ako je delom iz stavom 3. ovog člana prouzrokovana šteta koja prelazi četristo pedeset hiljada dinara,

Učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(5) Delo iz st. 3. i 4. ovog člana postoji ako je učinjeno prema advokatu ili članu njegove porodice, u vezi sa obavljanjem advokatske službe.".

Član 30.

Član 345. menja se i glasi:

"Član 345.

(1) Ko se sa drugim dogovori da izvrši određeno krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako se dogovor iz stava 1. ovog člana odnosi na izvršenje određenog krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.".

Član 31.

Član 347. menja se i glasi:

"Član 347.

Ko radi izvršenja krivičnog dela izrađuje, nabavlja ili drugom omogućava da dođe do oružja, municije, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kao i sredstva potrebnih za njihovo pravljenje ili otrova,

kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.".        

Član 32.

U članu 391b dodaje se stav 3. koji glasi:

" (3) Ko u nameri izvršenja krivičnog dela iz člana 391. ovog zakonika otputuje u inostranstvo radi pripreme, obučavanja, planiranja ili učestvovanja u izvršenju tog dela,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.".

Član 33.

U članu 392. stav 1. posle reči: "zaštitom" dodaju se reči: "ili članu njegove porodice".

U stavu 3. reči: "zatvorom od trideset do četrdeset godina" zamenjuju se rečima: "doživotnim zatvorom".

Član 34.

Član 393. menja se i glasi:

"Član 393.

(1) Ko neposredno ili posredno obezbeđuje ili prikuplja sredstva s ciljem da se ona koriste ili sa znanjem da će se koristiti u potpunosti ili delimično za finansiranje vršenja krivičnih dela iz čl. 134, 287, 290, 291, 292, 293. i čl. 391. do 392. ovog zakonika ili za finansiranje organizacija koje za cilj imaju vršenje tih dela ili pripadnika tih organizacija ili lica koje za cilj ima vršenje tih dela,

kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

(2) Sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se sva sredstva, materijalna ili nematerijalna, pokretna ili nepokretna, bez obzira na način sticanja i formu dokumenta ili isprave, uključujući elektronsku ili digitalnu, kojima se dokazuje svojina ili interes u odnosu na ta sredstva, uključujući bankarske kredite, putne čekove, novčane naloge, hartije od vrednosti, akreditive i druga sredstva.

(3) Sredstva iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Član 35.

U članu 60. stav 2. tačka 1, članu 310, članu 321. stav 2, članu 331. stav 2, članu 332. st. 1. i 3, članu 333. stav 3, članu 346. stav 5, čl. 370. i 371, članu 372. stav 3, članu 373. stav 2, članu 374. stav 2, članu 376. stav 2, članu 378. stav 3, članu 386. stav 2, članu 391. stav 4, članu 391v stav 3. i članu 391g stav 3. reči: "zatvor od trideset do četrdeset godina" u određenom padežu zamenjuju se rečima: "doživotni zatvor" u odgovarajućem padežu.

U čalnu 178. stav 4, članu 179. stav 3, članu 180. stav 3. i članu 181. stav 5. posle reči: "deset godina" dodaju se reči: "ili doživotnim zatvorom"."

Član 36.

 Za krivično delo koje se izvršeno posle stupanja na snagu ovog zakona, učiniocu tog krivičnog dela koji je ranije osuđivan, kazna se odmerava primenom odredbe člana 55. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16).

 Odredbe čl. 8. i 9. ovog zakona primenjuju se samo na krivična dela izvršena posle stupanja na snagu ovog zakona.

Član 37.

Ovaj zakon stupa na snagu danom isteka šest meseci od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Fondacija "Tijana Jurić" podnela je 9. novembra 2017. godine Narodnoj skupštini, narodnu inicijativu za izmene i dopune Krivičnog zakonika, koju je podržalo 158.460 građana Republike Srbije.

Navedenom inicijativom za izmene i dopune Krivičnog zakonika, predlaže se propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života i tela i krivična dela protiv polne slobode u slučajevima kada je usled izvršenja dela nastupila smrt deteta, maloletnog lica, bremenite žene i nemoćnog lica. Pored toga, ovom inicijativom predviđa se da lica koja su osuđena na doživotni zatvor nemaju prava na uslovni otpust.

U vezi sa tim, treba imati u vidu da je stalna radna grupa za izmene i dopune Krivičnog zakonika Ministarstva pravde, još tokom 2015. godine, dakle pre podnošenja predmetne inicijative, razmatralo pitanje uvođenja kazne doživotnog zatvora koja bi zamenila postojeću najvišu zaprećenu kaznu zatvora od 30 do 40 godina. Ovo pitanje našlo se i na javnoj raspravi, gde je bilo zatraženo od stručne javnosti da iskaže svoje mišljenje o tome. Pitanje uvođenja doživotnog zatvora uzburkalo stručnu javnost, navelo je na razmišljanja, razgovore, polemike i po prirodi stvari otvorilo i mnoga druga pitanja. Ministarstvo pravde je tada zaključilo da nije moguće dati konačni sud o tome, jer je stručna javnost po ovom pitanju podeljena.

Kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, budući da nema razloga da obe kazne postoje istovremeno. To znači da predlog iz inicijative Fondacije "Tijana Jurić" koji predviđa propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteže oblike krivičnih dela teško ubistvo (član 114. KZ), silovanje (član 178. KZ), obljuba nad nemoćnim licem (član 179. KZ) i obljuba nad detetom (član 180. KZ), kada su izvršena prema detetu, maloletnom licu, bremenitoj ženi i nemoćnom licu, treba proširiti i na sva druga krivična dela za koje je prema važećem zakonskom rešenju propisan zatvor od 30 do 40 godina. Ta dela su: ubistvo predstavnika najviših državnih organa (član 310. KZ), teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (član 321. stav 2. KZ), udruživanje radi vršenja krivičnih dela (član 346. stav 5. KZ), genocid (član 340. KZ), zločin protiv čovečnosti (član 371. KZ), ratni zločin protiv civilnog stanovništva (član 372. stav 3. KZ), ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika (član 373. stav 2. KZ), ratni zločin protiv ratnih zarobljenika (član 374. stav 2. KZ), upotreba nedozvoljenih sredstava borbe (član 376. stav 2. KZ), protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (član 378. st. 3. i 4. KZ), agresivni rat (član 386. stav 2. KZ), terorizam (član 391. stav 4. KZ), upotreba smrtonosne naprave (član 391v stav 3. KZ), uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g stav 3. KZ) i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom (član 392. stav 3. KZ).

Pored uvođenja doživotnog zatvora, Nacrt zakona sadrži još jednu značajnu novinu, a to je propisivanje pravila za strožije kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici.

Jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Krivičnog zakonika je rezultat potrebe za potpunim usaglašavanjem domaćeg krivičnog zakonodavstva sa Preporukom br. 5 FATF - međuvladinog tela koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika postigla bi se potpuna usaglašnost sa najvišim međunarodnim standardima koji se odnose na sprečavanje finansiranje terorizma, što je od nesumnjivog značaja za unapređenje položaja Republike Srbije u međunarodnim telima u toj oblasti. Imajući u vidu samu sadržinu navedene FATF preporuke, istovremeno bi se postigao i efekat potpunog usaglašavanja sa relevantnim odredbama Međunarodne Konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/02). Pored toga, predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika doprinose unapređenju domaćeg pravnog okvira u oblasti suzbijanja finansiranja terorizma, i to kroz proširenje zaštitnog objekta i inkriminisanje određenih radnji koje su do sada bile van kaznenog domašaja našeg zakonodavstva i pravosudnih organa.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA IZMENE U OPŠTEM DELU KRIVIČNOG ZAKONIKA

Članom 1. Nacrta zakona dopunjuje se član 42. Krivičnog zakonika, tako što se uvodi još jedan cilj koji treba da se postigne svrhom kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije. Na taj način, daju se smernice sudijama da prilikom odmeravanja kazne uzmu i ovaj razlog, a u cilju postizanja svrhe kažnjavanja u svakom pojedinačnom slučaju.     

1. Doživotni zatvor

Najznačajniju izmenu Krivičnog zakonika predstavlja uvođenje doživotnog zatvora (čl. 2, 3, 4, 5, 13, 14. i 15. Nacrta zakona).

Članom 2. Nacrta zakona menja se član 43. Krivičnog zakonika, tako što se uvodi kazna doživotnog zatvora.

Kriminalnopolitičko opravdanje kazne doživotnog zatvora jeste u tome što ona treba da bude izuzetna kazna koja zamenjuje smrtnu kaznu. Za neka najteža krivična dela u odnosu na određene učinioce vremenska kazna lišenja slobode ne ukazuje se adekvatnom.

Sa izuzetkom nekoliko država, a tu su pre svega države nastale na teritoriji bivše Jugoslavije (osim Slovenije), kao i Španije, Portugalije i Norveške, sve ostale evorpske države poznaju kaznu doživotnog zatvora. Te države su: Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Makedonija, Slovenija, Švajcarska itd. Republika Srbija, kao i većina zemalja nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska), sada poznaje rešenje koje nije uobičajeno i koje, osim pomenutih, ne poznaje ni jedna druga evropska zemlja. Umesto doživotnog zatvora predviđena je dugotrajna vremenska kazna zatvora u određenom rasponu, a negde u fiksnom trajanju). Osim toga što se tako dobijaju dve vremenske kazne lišenja slobode sa različitim minimumom i maksimumom pri čemu je teško tvrditi (za razliku od doživotnog zatvora), da je reč o suštinski različitoj kazni lišenja slobode, takva kazna izaziva dileme i u pogledu toga u kom rasponu je propisati (i da li uopšte u rasponu ili u fiksnom trajanju) i kakav je njen odnos sa redovnom kaznom zatvora.

Uobičajen prigovor koji se upućuje kazni doživotnog zatvora jeste njena nehumanost. Međutim, u tom pogledu se ni postojeće rešenje mnogo ne razlikuje. Naime, najstroža kazna u trajanju od četrdeset godina mogla bi pod određenim uslovima da bude i nehumanija od kazne doživotnog zatvora. Ukoliko osuđeni koji je izdržavao kaznu u trajanju od četrdeset godina bude pred kraj svog života pušten na slobodu postavlja se pitanje šta on time dobija s obzirom da je po pravilu bez sredstava za život, u dubokoj starosti, sa prekinutim vezama sa porodicom i prijateljima i sl.         

Imajući u vidu težinu ove kazne i njen izuzetan karakter predviđena su i određena ograničenja u njenom propisivanju i izricanju (član 4. Nacrta zakona). Ograničenja koja se tiču njenog propisivanja ostala su ista kao i kod kazne zatvora od trideset do četrdeset godina. Ona se može propisati samo za najteža krivična dela i najteže oblike krivičnih dela i uvek alternativno uz kaznu zatvora. Zadržana je i zabrana njenog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršila dvadeset jednu godinu života. Osim toga, predviđena je i zabrana izricanja kazne doživotnog zatvora u slučajevima kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje kazne ili za oslobođenje od kazne (prekoračenje granica nužne odbrane, pokušaj, bitno smanjena uračunljivost, dobrovoljni odustanak itd.).   

Propisivanjem kazne doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od trideset do četrdeset godina dobilo bi se jasnije razgraničenje između doživotnog zatvora i onog sa vremenskim trajanjem. Takođe, bila bi izbegnuta arbitrernost u vezi sa njegovim propisivanjem u pogledu njegovog trajanja. Trajanje doživotnog zatvora ne zavisi od volje zakonodavca ili suda. Ta kazna ima i simbolički značaj: ona može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela i stepen krivice učinioca iako se praktično u izvršenju može svesti na istu dužinu kao i kazna u trajanju od trideset do četrdeset godina.

Takođe, dopunjena je i odredba člana 108. Krivičnog zakonika (član 15. Nacrta zakonika), na taj način što je proširen krug krivičnih dela koja ne zastarevaju. Propisano je da, pored krivičnih dela ratnih zločina i drugih krivičnih dela u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima, zastarelost krivičnog gonjenja i izvršenja kazne ne može da nastzupi i za krivična dela za koja je predviđena kazna doživotnog zatvora.

2. Uslovni otpust (čl. 6. i 7. Nacrta zakona)  

Imajući u vidu da uvedena kazna doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od 30 do 40 godina, neophodno je bilo izmeniti odredbe čl. 46. i 47. Krivičnog zakonika, koje uređuju uslovni otpust. Predviđeno je da se lice osuđeno na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpusti nakon izdržanih 27. godina zatvora. Ovakvo rešenje u skladu je sa intencijom uvođenje kazne doživotnog zatvora, koja je po svojoj prirodi teža od kazne zatvora od 30 do 40 godina. Budući da po važećem zakonu lice osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina može biti uslovno otpušteno nakon izdržanih 26 godina i osam meseci, predloženo je da se osuđeni na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon izdržanih 27 godina zatvora. Pored toga, zbog uvođenja kazne doživotnog zatvora uveden je i rok za opoziv uslovnog otpusta za lica osuđena na ovu kaznu koji traje deset godina od dana kada je osuđeni uslovno otpušten.

U skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" predviđeno je da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom.

3. Povrat (čl. 8. i 9. Nacrta zakona)

U skladu sa inicijativom Ministarstva unutrašnjih poslova     izmenjene su i dopunjene odredbe koje se odnose na odmeravanje kazne u slučaju povrata. Činjenicu da je neko ranije osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem sud obavezno uzima kao otežavajuću okolnost. Kod "običnog povrata" predviđeno je da sud ne može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne ako je učinilac krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ranije osuđen za umišljajno krivično delo i ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina.

Kada je u pitanju višestruki povrat (ranije dve ili više osuda), sud je obavezan da za krivično delo za koje mu sudi izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod uslovom da je učinilac ranije dva ili više puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na kaznu zatvora od najmanje jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Članom 12. Nacrta zakona sužen je krug krivičnih dela za koje se može izreći uslovna osuda, tako što je predviđeno da se ova osuda ne može izreći za krivična dela za koje se zaprećena kazna od osam godina zatvora ili teža kazna, umesto, kako je sada predviđeno za kaznu zatvora u trajanju od deset godina. Ovom intervencijom se vrši usklađivanje Krivičnog zakonika sa Zakonikom o krivičnom postupku, tako što se predviđa da se uslovna osuda može izreći samo za krivična dela za koja je Zakonikom o krivičnom postupku predviđen skraćeni postupak.

IZMENE U POSEBNOM DELU KRIVIČNOG ZAKONIKA

Najvažnije izmene u Posebnom delu Krivičnog zakonika odnose se na to što je za sva krivična dela za koje je po važećem zakoniku propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina, sada propisana kazna doživotnog zatvora.

Članom 16. Nacrta zakona, na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova, intervenisano je u članu 114. Krivičnog zakonika (teško ubistvo), tako što je predviđeno kažnjavanje i za radnje kojima se priprema neposredno izvršenje ovog krivičnog dela.

U skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić", odredbama člana 35. stav 2. Nacrta zakona uvedena je kazna doživotnog zatvora za krivična dela silovanje (član 178. stav 4. Krivičnog zakonika), obljuba nad nemoćnim licem (član 179. stav 3. Krivičnog zakionika), obljuba sa detetom (član 180. stav 3. Krivičnog zakonika) i obljuba zloupotrebom položaja (član 181. stav 5. Krivičnog zakonika). Time se propisuje doživotni zatvor za navedena krivična dela koja su za posledicu imala smrt lica prema kome je delo izvršeno ili su izvršena prema detetu.

U skladu sa inicijativom Ministarstva zdravlja i međunarodnim preporukama odredbama čl. 20. i 22. Nacrta zakona dopunjena su krivična dela iz člana 246. Krivičnog zakonika (neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga) i člana 247. Krivičnog zakonika (omogućavanje uživanja opojnih droga). Predviđen je kao kvalifikovani oblik navedenih krivičnih dela kada su ona izvršena prema maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, odnosno kada je delo izvršeno u vaspitnoj ili obrazovnoj ustanovi ili u njenoj neposrednoj blizini, ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, u javnom lokalu ili na javnoj priredbi ili ako je delo izvršilo službeno lice, lekar, socijalni radnik, sveštenik, nastavnik ili vaspitač iskorišćavanjem svog položaja ili ako je za izvršenje dela iskorišćeno maloletno lice.

Zbog neujednačenosti sudske prakse, članom 21. Nacrta zakona precizirano je krivično delo iz člana 246a Krivičnog zakonika (neovlašćeno držanje opojnih droga), tako što je kao poseban oblik propisano i neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini.

Odredbama čl. 24, 25, 26, 32, 33. i 34. Nacrta zakona izvršene su izmene i dopune član 291. Krivičnog zakonika (ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja), člana 292. Krivičnog zakonika (ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem), člana 293. Krivičnog zakonika (otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva), člana 391b (vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela), člana 392. Krivičnog zakonika (ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom) i člana 393. Krivičnog zakonika (finansiranje terorizma). Na taj način vrši se potpuno usklađivanje Krivičnog zakonika sa FATF Preporukom br. 5 o finansiranju terorizma.

Jedan deo tih izmena i dopuna je u funkciji otklanjanja neusaglašenosti identifikovanih u Izveštaju Komiteta Saveta Evrope MANIVAL iz 2016. godine o evaluaciji Republike Srbije, dok je drugi deo uslovljen izmenama navedene FATF preporuke. Predloženim rešenjima se opis krivičnih dela iz navedenih članova Krivičnog zakonika usaglašava sa opisom krivičnih dela iz svih međunarodnih konvencija sadržanih u Aneksu Međunarodne Konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma. Takođe, inkrimiše se radnja putovanja u inostranstvo koje je povezano sa terorizmom, proširuje opis krivičnog dela finansiranje terorizma i precizno se definiše pojam "sredstava" kod tog krivičnog dela.

U skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije, članom 29. Nacrta zakona uvodi se novo krivično delo napad na advokata.

Članom 31. Nacrta zakona, na zahtev ministarstva unutrašnjih poslova, precizirana je radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 347. Krivičnog zakonika (izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela).

 Odredbama čl. 17, 19. i 23. Nacrta zakona izvršeno je pooštravanje kazni za krivična dela iz člana 137. Krivičnog zakonika (zlostavljanje i mučenje), člana 225. Krivičnog zakonika (poreska utaja) i člana 269. Krivičnog zakonika (ubijanje i zlostavljanje životinja).

Prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona (čl. 36. i 37. Nacrta zakona) određuje se primena odredaba koje se odnose na povrtat, kao i stupanju na snagu zakona. Predloženo je da zakon stupi na snagu istekom šest meseci od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", kako bi se ostavilo dovoljno vremena da se stručna javnost i građani upoznaju sa predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a imajući u vidu njihov značaj i domašaj.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 22.04.2019.