PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI: Ministar odbrane demantuje da će direktor BIA imati veća ovlašćenja
Ministar odbrane odbacio je tvrdnje da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji daju veća ovlašćenja direktoru te Agencije.
On je u Narodnoj skupštini Republike Srbije ukazao da su se takva ovlašćenja do sada nalazila u internim aktima, a sada se zbog transparentnosti to navodi u zakonu.
"Do sad se to radilo internim aktima i upućivanjem na Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 i 24/2018). Sad se to radi zakonom o BIA. Možemo da raspravljamo o tome da li je to dobro ili loše, ali ne možemo da kažemo da je doneto novo ovlašćenje", rekao je ministar.
Kako stoji u predloženom rešenju, akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor uz saglasnost Vlade Republike Srbije, a za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs.
O zasnivanju radnog odnosa u Agenciji, rešenjem odlučuje direktor Agencije.
Agencija putem bezbednosne provere utvrđuje da li postoje bezbednosne smetnje da se neko zaposli ili bude vraćen na posao na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa.
Kako se navodi, provera se može vršiti samo uz prethodnu pisanu saglasnost osobe koja popunjava upitnik sa identifikacionim podacima, na obrascu koji utvrđuje direktor. Ukoliko odbije da ga popuni ili potpiše, smatra se da je odustala od radnog odnosa.
Pripadnici BIA dužni su da pohađaju stručne obuke, usavršavaju se i polažu poseban stručni ispit.
Postupak, program i način pohađanja obuke i polaganja ispita utvrđuje direktor, baš kao i postupak, merila i način ocenjivanja pripadnika.
Kako je navedeno u obrazloženju zakona, izmene su bile neophodne radi usklađivanja sa Zakonom o policiji i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 108/2016 i 113/2017) čija primena je predviđena od 1. januara 2019. godine.
Država će sačuvati kontrolu nad kompanijama iz Odbrambene industrije Srbije, jer strano ulaganje u njih može biti samo do 49 odsto vrednosti kapitala, rekao je ministar odbrane govoreći o Predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
To nije privatizacija, već dokapitalizacija i država ostaje većinski vlasnik, a suština je da tehnički unapredimo tu granu industrije jer oružje postaje složenije, naveo je on, naglasivši da ulazak stranog kapitala neće dovesti do otpuštanja radnika, već do novih zapošljavanja.
On je precizirao da jedan strani vlasnik neće moći da ima više od 15 odsto vlasništva, a moraće da prođe rigoroznu bezbednosno kontrolu i ocenu da li je to ulaganje u interesu Srbije.
Izvor: Vebsajt Novosti i N1, 27.04.2018.Naslov: Redakcija