APELACIONI SUD U BEOGRADU: Ako se u krivičnom postupku koji je u toku pojavi sporno pravno pitanje od kojeg zavisi primena Krivičnog zakonika sud koji sudi u krivičnom postupku može sam rešiti to pitanje. Pored toga, popunjavanje pravnih praznina se vrši od strane redovnih sudova u postupcima u kojoj se pojavljuju. Sud je dužan da na taj način nadomesti nedostatke pravne norme

Apelacioni sud u Beogradu jednoglasno je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kojem je M.M. oslobođen od optužbe da je, kao saizvršilac, izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok je prvostepena ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje u delu u kojem je osuđen zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u pomaganju.

Kako se navodi na sajtu Apelacionog suda, nakon održane sednice veća 6. septembra 2017. godine, "po nalaženju Apelacionog suda, u oslobađajućem delu, pravilno prvostepeni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i za takav svoj zaključak prvostepeni sud je dao jasne i nesumnjive razloge, koje u potpunosti prihvata i Apelacioni sud, a koje su posledice svestranih analiza svih izvedenih dokaza, kako posebno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti".

U osuđujućem delu, po nalaženju Apelacionog suda, "prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka budući da su u obrazloženju presude izostali razlozi o odlučnim činjenicama, a oni razlozi koji su dati su u znatnoj meri nejasni i protivurečni".

"U konkretnom slučaju, okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivična dela utaja poreza u pomaganju, a navedeno je da se radnja izvršenja sastoji u tome da je svojim savetima pomogao M.M., vlasniku pravnog lica, da u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza u slučaju obavezne prijave prikrije činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegne plaćanje obaveza po dobitku 'Mera Investment Fund B.V.'", podseća Apelacioni sud.

Međutim, navodi Apelacioni sud, "prvostepeni sud nije dao jasne i nesumnjive razloge koji su to saveti od strane okrivljenog M.M. dati M.M, a koji su mu pomogli da izvrši krivično delo ako se ima u vidu odbrana okrivljenog, kao i saoptuženih prema kojima je postupak razdvojen, da je privredno društvao 'Mera Investment' osnovano i registrovano u Republici Srbiji po svim propisima važećim u Republici Srbiji, da je kupovina akcija od strane 'Mera Investment Fund B.V.' iz Holandksih Antila, a zatim unos akcija kao povećanje kapitala 'Mera Investment' bilo registrovano kod svih državnih organa i upisano kao promena u Agenciji za privredne registre u Republici Srbiji".

Takođe, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, u osuđujućem delu, povredio zakon, budući da je svoju osuđujući odluku zasnovao na Autentičnom tumačenju odredaba ČL. 27, 28, 40. I 71. Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02 - DR. ZAKON, 43/03, 84/04 I 18/10) i člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon I 61/07) ("Sl. glasnik RS", br. 91/2015), kao i na obaveštenju Ministarstva finansija i privrede RS.

"Naime, iz spisa predmeta proizlazi da se prvostepeni sud u formi dopisa obratio Narodnoj skupštine RS i Ministarstvu finansija i privrede RS, u kojem direktno traži odgovore na sporna pravna pitanja koja su se pojavila u ovom krivičnom postupku, budući što je, kako to navodi prvostepeni sud u obrazloženju prvostepene presude, a nakon brojnih izvedenih dokaza predloženih od strane kako odbrane tako i Tužilaštva za organizovani kriminal, te nakon saslušanih brojnih svedoka, stručnih savetnika, veštaka, te pravnih mišljenja brojnih stručnih savetnika iz oblasti poreske politike, zaključio da sud nema odgovora kako se navodi, na dva sporna pravna pitanja: da li u konkretnom slučaju ostvaren kapitalni dobitak i da li je postojala obaveza obračuna prijavljivanja i plaćanja poreza po odbitku za kapitalni dobitak i za koga", piše na sajtu Apelacionog suda.

Po stavu Apelacionog suda ovakvo postupanje prvostepenog suda je, najpre, "protivno Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) kojim je propisano da ako primena krivičnog zakona zavisi od pravnog pitanja za čije rešavanje je nadležan sud u drugoj vrsti postupka ili neki drugi državni organ, sud koji sud u krivičnom predmetu može sam rešiti i to pitanje, prema odredbama koje važe za dokazivanje u krivičnom postupku, te rešenje ovog pravnog pitanja ima dejstvo samo u krivičnom postupku u kome je to pitanje raspravljano".

"Naime, ako se u krivičnom postupku koji je u toku pojavi sporno pravno pitanje od kojeg zavisi primena Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) sud koji sudi u krivičnom postupku može sam rešiti to pitanje. Pored toga, popunjavanje pravnih praznina se vrši od strane redovnih sudova u postupcima u kojoj se pojavljuju. Sud je dužan da na taj način nadomesti nedostatke pravne norme", navodi Apelacioni sud.

Dakle, dodaje Apelacioni sud, ovakvim postupanjem suda je došlo do povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim članom je zajemčeno pravo na pravično suđenje, a koju Konvenciju je i naša zemlja potpisala i koje odredbe primenjuje kao sastavni deo pozitivnog prava, kao i povrede člana 4. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) kojom je ustanovljeno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu.

"Stoga se, u konkretnom slučaju, ne radi samo o formalno pravnom nedostatku (ko je ovlašćen da traži tumačenje) već o suštinskoj povredi zakona budući da sud traži da mu organ druge grane vlasti protumači odredbu zakona, od čega, naposletku zavisi odluka u sudskom postupku koji je u toku", zaključuje Apelacioni sud u Beogradu.

Izvor: Vebsajt N1, 27.09.2017.
Naslov: Redakcija