RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Iz članstva Visokog saveta sudstva isključuju se predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, ukida se izbor na trogodišnji mandat sudija i tužilaca, sudije i tužioce više ne bira Narodna skupština

Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe objavljen je radi javne rasprave, koja će u ovoj fazi trajati do 8. marta 2018. godine.

Među najvažnijim izmenama Ustava, radnim tekstom je predviđeno da se iz članstva najvišeg sudijskog organa - Visokog saveta sudstva (VSS) isključuju predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, da se ukida izbor na trogodišnji mandat sudija i tužilaca, kao i da sudije i tužioce više ne bira Narodna skupština.

U sastavu VSS takođe više neće biti član skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao ni ministar pravde.

Nacrt ustavnih amandmana predviđa da u sastavu VSS bude 10 umesto dosadašnjih 11 članova. Pet članova Saveta će biti sudije - koje biraju njihove kolege sudije, a ostalih pet "istaknutih pravnika" biraće Narodna skupština većinom od tri petine glasova svih narodnih poslanika.

Ako tako ne budu svi izabrani, preostali se u narednih 10 dana biraju glasovima pet devetina (5/9) svih narodnih poslanika, inače se izborni postupak posle 15 dana ponavlja za onaj broj članova koji nisu izabrani.

Ustavni amandmani kažu i da predsednici sudova ne mogu biti birani u VSS, kao i da članovi sami biraju predsednika Saveta koji ne može biti iz redova sudija.

Prema sadašnjim rešenjima, predsednik Visokog saveta sudstva je predsednik Vrhovnog saveta sudstva po funkciji.

Predviđeno je i da se članovi VSS biraju na mandat od pet godina i da isto lice ne može biti ponovo birano za člana.

VSS donosi odluke glasovima najmanje šest članova saveta ili glasovima najmanje pet članova Saveta među kojima je i glas predsednika VSS, na sednici na kojoj je prisutno najmanje sedam članova saveta.

Što se tiče Državnog veća tužilaca, njemu se menja ime u Visoki savet tužilaca (VST), a predloženi ustavni amandmani predviđaju i da u njegov sastav broji 11 članova.

Od toga četiri zamenika javnih tužilaca biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, pet "istaknutih pravnika" bira Narodna skupština, a u članstvu su i Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar pravde, dok je predstavnik skupštine, koji je sada član DVT-a, izostao iz predloženog sastava budućeg Saveta tužilaca.

Ovde je važno napomenuti da Republičko javno tužilaštvo, prema ustavnim amandmanima, menja naziv u Vrhovno javno tužilaštvo.

Narodna skupština bira pet članova VST-a na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine posle okončanog javnog konkursa i to glasovima tri petine (3/5) svih narodnih poslanika.

Ako tako ne budu svi izabrani, preostali se u narednih 10 dana biraju glasovima pet devetina (5/9) svih narodnih poslanika, a inače će se izborni postupak posle 15 dana ponavljati za onaj broj članova koji nisu izabrani, predviđaju preliminarna rešenja izmena Ustava.

Javni tužioci ne mogu biti birani u VST, a mandat članova tog saveta je pet godina i ne mogu biti ponovo birani u savet.

Vrhovni javni tužilac Srbije, kao i po sadašnjim rešenjima (Republički javni tužilac) ostaje po službenoj dužnosti predsednik Visokog saveta tužilaca.

VST donosi odluke glasovima najmanje šest članova saveta na sednici na kojoj je prisutno najmanje osam članova saveta.

Predviđeno je i da ministar nadležan za pravosuđe i Vrhovni javni tužilac Srbije mogu da pokrenu disciplinski postupak i postupak razrešenja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali ne mogu da učestvuju u disciplinskom postupku, niti u postupku razrešenja, ako su ga oni pokrenuli.

Preliminarni ustavni amandmani takođe su predvideli razloge za prestanak sudijske funkcije, odnosno za razrešenje sudija i tužilaca.

Kažu da sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek, a pre toga sudiji prestaje funkcija ako sam to zatraži, ako postane trajno nesposoban za sudijsku funkciju ili ako bude razrešen a isto važi i za tužioce i njihove zamenike.

Protiv odluke o prestanku funkcije sudija i predsednik suda imaju pravo da ulože žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

Predlog ustavnih amandmana kaže da sudija ne može biti protiv svoje volje premešten u drugi sud, "izuzev kod preuređenja sudskog sistema i to odlukom VSS".

Takođe, sudija može da bude uhapšen samo uz odobrenja VSS, koje sada daje Narodna skupština (ukidanjem imuniteta).

Ustavni amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici Srbiji, a to će biti Vrhovni sud Srbije, umesto dosadašnjeg Vrhovnog kasacionog suda.

Predsednika Vrhovnog suda Srbije bira VSS po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda Srbije, na pet godina, a isto osoba ne može biti ponovo birana za predsednika.

Predsednike ostalih sudova bira VSS na pet godina.

Kada je u pitanju organizacija tužilaštva, ustavni amandmani predviđaju da Vrhovni javni tužilac Srbije rukovodi Vrhovnim javnim tužilaštvom Srbije i da za svoj rad i rad javnog tužilaštava odgovara Narodnoj skupštini koja ga bira na mandat od pet godina posle okončanog javnog konkursa i to glasovima tri petine (3/5) svih narodnih poslanika.

Ako tako ne bude izabran, Vrhovni javni tužilac Srbije se u narednih 10 dana bira glasovima (5/9) svih narodnih poslanika, inače se izborni postupak ponavlja posle 15 dana.

Predloženi ustavni amandmani kažu da isto lice ne može biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tužioca Srbije.

Javne tužioce bira VST na pet godina, za razliku od dosadašnjih rešenja prema kojima ih je birala Narodna skupština na predlog Državnog veća tužilaca.

Vrhovni javni tužilac Srbije i javni tužioci koji budu razrešeni, ostaju na funkciji zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu kojim su rukovodili, predviđaju preliminarna rešenja ustavnih amandmana.

Protiv odluke o prestanku funkcije Vrhovni javni tužilac Srbije i javni tužilac ima pravo da ulože žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

Kao i kod sudija, ukida se izbor na trogodišnji mandat, pa funkcija zamenika javnog tužioca traje od izbora do navršenja radnog veka.

Predložena rešenja kažu i da za zamenika javnog tužioca u najnižim (osnovim) javnim tužilaštvima može biti izabrano "samo lice koje je okončalo posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom".

Takođe, predviđaju da zamenik javnog tužioca može biti premešten ili protiv svoje volje privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo odlukom Vrhovnog javnog tužioca Srbije, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo pravde je pozvalo predstavnike državnih organa, civilnog društva, stručnu javnost, kao i druge zainteresovane da mu obrazložene komentare na Radni tekst amandmana na Ustav dostave do 8. marta 2018. godine.

Napominje se da će Nacrt izmena Ustava biti poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji, bez čijeg pozitivnog mišljenja se neće ići u dalju proceduru usvajanja.

Povodom objavljenih izmena Ustava, Ministarstvo pravde će održati četiri okrugla stola i to 5. februara u Beogradu, 19. februara u Kragujevcu, 26. februara u Nišu i 5. marta u Novom Sadu.

Izvor: Vebsajt Blic, 22.01.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija