Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O MEĐUNARODNOJ PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA: Izručenje određene osobe može da se dozvoli zbog vođenja postupka za krivično delo za koje se prema zakonu Republike Srbije i zakonu države molilje (one koja traži izručenje) može izreći kazna zatvora od godinu ili teža. Takođe, ekstradicija može da se zahteva i zbog izvršenja krivične sankcije koju je sud države molilje izrekao s tim da kazna ne može da bude kraća od četiri meseca


U Srbiji ne postoji jedinstveni podatak o tome koliko stranih državljana odgovara pred srpskim sudovima. Da bi se do njega došlo, zaposleni u pravosuđu morali bi da pogledaju svaki predmet ponaosob jer nijedna pravosudna ustanova u našoj zemlji ne vodi evidenciju čiji je kriterijum za upis u nju državljanstvo stranaka. Iz ovog razloga, ne može da se utvrdi ni koja krivična dela stranci najčešće čine u našoj zemlji, niti kolike im se kazne izriču.

Tačna evidencija o strancima koji su se našli pred domaćim pravosuđem, kako je potvrđeno u nekoliko najvećih srpskih sudova, vodi se samo kada je reč o ekstradicionim postupcima.

Prema podacima iz viših sudova u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu proizilazi da se daleko najveći broj ovakvih postupaka vodi u prestonici. Za razliku od sudova u unutrašnjosti pred kojim su u toku jedan ili dva ekstradiciona postupka, u prestoničkom, zaključno sa 14. septembrom 2017. godine, taj broj iznosi 37.

U Višem sudu u Beogradu vodi se i najveći broj postupaka koji privlače pažnju javnosti i medija.

Po zamolnici za izručenje stranih državljana, zbog vođenja krivičnog postupka ili izdržavanja kazne, u toku je 37 postupaka. Samo u ovoj godini, od 1. januara do 31. avgusta, Viši sud u Beogradu primio je 27 zamolnica za izručenje stranih državljana, od kojih je osam okončano – kažu u beogradskom Višem sudu.

Shodno odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009 - dalje: Zakon), objašnjavaju u sudu, postupak izručenja, vodi se pred nadležnim sudom i ministrom pravde.

Izručenje određene osobe može da se dozvoli zbog vođenja postupka za krivično delo za koje se prema zakonu Republike Srbije i zakonu države molilje (one koja traži izručenje) može izreći kazna zatvora od godinu ili teža. Takođe, ekstradicija može da se zahteva i zbog izvršenja krivične sankcije koju je sud države molilje izrekao s tim da kazna ne može da bude kraća od četiri meseca – objašnjavaju u Višem sudu.

U postupku ekstradicije pred nadležnim sudom prvi koji postupa je sudija za prethodni postupak. On saslušava osobu čije se izručenje zahteva u prisustvu prevodioca i branioca, i obaveštava je o razlogu dovođenja u sud, kao i o dokazima na osnovu kojih se zahteva izručenje. Takođe privedeni se upoznaje sa njegovim pravima u toku postupka.

Nakon saslušanja, sudija za prethodni postupak osobi čije se izručenje traži može da odredi pritvor ako postoje okolnosti koje su predviđene Zakonom. Pritvor može da traje najduže do izvršenja odluke o izručenju, ali ne duže od godinu dana od kada je osobi čije se izručenje traži određen pritvor. Po isteku svaka dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o određivanju pritvora, sud po službenoj dužnosti ispituje postoje li razlozi za njegovo produženje ili ukidanje – kažu u sudu.

Sudija za prethodni postupak preduzima odgovarajuće radnje kako bi utvrdio da li postoje pretpostavke za izručenje i spise dostavlja vanpretresnom veću koje donosi odluku da li su ispunjene pretpostavke za izručenje.

Koliko će da traje ekstradicioni postupak do donošenja konačne odluke, kako je objašnjeno u sudovima, zavisi od niza okolnosti. Na primer, od toga da li će okrivljeni dati saglasnost za izručenje ili ažurnosti države koja zahteva ekstradiciju... Prosečno je to oko godinu dana.

Postupak ekstradicije se, međutim, ne završava u sudu. Konačnu odluku o izručenju donosi ministar pravde.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 19.09.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija