ZAKON O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Porodilja za vreme trajanja porodiljskog odsustva prima naknadu pune zarade iz sredstava budžeta, pa da iz tog razloga ne može u istom periodu da bude angažovana po osnovu ugovora o radu kod drugog poslodavca. Međutim, nema smetnji da porodilja tokom trajanja porodiljskog odsustva bude angažovana po osnovu ugovora koji se zaključuje van radnog odnosa

Prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 - odluka US i 62/2023), roditeljima se garantuje pravo na naknadu zarade do 100 odsto ugovorene osnovne zarade.

Ipak, iznos koji će oni ostvariti zavisi od nekoliko varijabli, od kojih su glavne dužina radnog odnosa pre otpočinjanja odsustva i visina ugovorene osnovne zarade, odnosno zarade koja je zaposlenom isplaćivana u periodu od 18 meseci koji prethode mesecu u kojem je otpočeto odsustvo.

Naknade koje žene primaju tokom porodiljskog odsustva često nisu dovoljne, pa se iz tog razloga neke mame odlučuju na dodatno radno angažovanje.

Ukoliko bi žena koja koristi naknadu za vreme porodiljskog odsustva bila u radnom odnosu, izgubila bi pravo na naknadu za porodiljsko odnosno odsustvo radi nege deteta.

Pravnik Milan Predojević kaže da porodilja za vreme trajanja porodiljskog odsustva prima naknadu pune zarade iz sredstava budžeta, pa da iz tog razloga ne može u istom periodu da bude angažovana po osnovu ugovora o radu kod drugog poslodavca.

“Međutim, nema smetnji da porodilja tokom trajanja porodiljskog odsustva bude angažovana po osnovu ugovora koji se zaključuje van radnog odnosa. To znači da ima pravo da radi po osnovu ugovora o delu, o autorskom ugovoru ili bilo kog drugog ugovora van radnog odnosa za koji se prima naknada”, objašnjava Predojević.

U tom slučaju radno angažovanje nema uticaja na pravo na naknadu tokom porodiljskog odsustva.

“Porodiljsko odsustvo nije isto što i odsustvo sa rada zbog bolesti, kao što je trudničko bolovanje tokom trudnoće. U tom period trudnica ima rizik ili bolest povezanu sa trudnoćom i zbog te privremene nesposobnosti za rad prima naknadu zarade. Ona u tom periodu ne može da se bavi ni bilo kojom drugom privrednom aktivnošću kojom ostvaruje dodatni prihod jer njeno pravo na naknadu zarade upravo proističe iz činjenice privremene nesposobnosti za rad. Kod porodiljskog odsustva radi se o oslobođenju od radnih obaveza ne zbog bolesti, nego zbog oporavka od porođaja i pre svega zbog obaveza oko podizanja bebe. Ako porodilja tokom tog perioda nađe vremena za dodatno radno angažovanje, ali van radnog odnosa, zakon joj taj vid angažovanja ne zabranjuje i može tako da ostvari dodatne prihode”, navodi Milan Predojević.

Najpre se utvrđuje prosečna mesečna osnovica naknade zarade (na osnovu zbira mesečnih osnovica zarade u odnosu na koje su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva). Mesečna osnovica ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji.

Konkretni mesečni iznos naknade utvrđuje se na osnovu prosečne mesečne osnovice naknade zarade, a u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu. Iznos će zavisiti i od ukupnog broja radnih dana u datom mesecu za koji se isplaćuje naknada. Ova naknada predstavlja bruto obračunsku vrednost i prilikom isplate umanjuje se za pripadajuće poreze i doprinose.

Koliku će naknadu primati trudnica ili porodilja zavisi od nekoliko faktora. Mesečni procenat naknade zarade zavisiće od dužine radnog staža zaposlenog pre započinjanja odsustva, ali i od visine zarade zaposlenog.

Zakon u principu garantuje pravo na naknadu najviše do 100 odsto zarade, a najmanje do minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava.

Iako je Vlada Republike Srbije usvojila Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 62/2023) u delu koji se odnosi na mame preduzetnice, trudnice koje se bave preduzetništvom i dalje nisu obuhvaćene izmenama zakona.

Nedavno pokrenuta javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, u Nacrtu ponovo ne pominje trudnice preduzetnice, koje i dalje nemaju ista prava kao zaposlene žene.

Predsednica Udruženja “Mame su zakon” Tatjana Macura kaže da bi izmena bila malog obima i nije velikog finansijskog obuhvata,

“Za ovu svrhu bilo bi potrebno izdvojiti samo između 500.000 i milion evra. Što nisu velika sredstva, a rešila bi problem velikom broju žena”, ocenjuje Macura.

Ona ističe da su svi pregovori između udruženja “Mame su zakon” i nadležnog ili nadležnih ministarstava išli u pravcu potpunog suzbijanja diskriminacije trudnica i majki preduzetnica, a to u praksi znači da se njihova prava moraju izjednačiti sa pravima žena koje su zaposlene kod poslodavca.

Podsetimo, Zakon o zdravstvenom osiguranju("Sl. glasnik RS", br. 25/2019) obavezuje preduzetnice da tokom trudničkog odsustva zatvore preduzetničku agenciju ukoliko žele pravo na punu naknadu. Ako to ne učine njihova naknada će biti umanjena za 50 odsto. Na taj način je praktično ugrožen opstanak poslovanja preduzetnica.

Sam Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom menjan nekoliko puta, ali je ostalo još mnogo toga što nije rešeno - pored porodilja preduzetnica, tu su i nezaposlene majke, majke koje su zaposlene pod fleksibilnim ugovorima, grupe koje će i pored izmena uslovljenih odlukama Ustavnog suda i dalje dobijati naknade tokom porodiljskog odsustva i nege deteta manje od republičkog minimalca, kao i majke koje su rodile više od četvoro dece, a koje ovaj Zakon ne prepoznaje.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 17.08.2023.
Naslov: Redakcija