Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONI O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA I O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA NACIONALNIH MANJINA: Albanski i bošnjački nacionalni saveti iniciraće ocenu ustavnosti zakona, jer se predsednicima i članovima najužeg rukovodstva političkih stranaka onemogućava da budu kandidati za članove nacionalnih saveta


Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić potpisao je odluku o raspisivanju izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina za 4. novembar i pozvao građane Srbije, pripadnike manjina, da se upišu u Poseban birački spisak i iskoriste svoje aktivno i pasivno biračko pravo.

Biće to treći izbori za nacionalne savete, tela preko kojih nacionalne manjine ostvaruju Ustavom zajamčenu samoupravu u obrazovanju, kulturi, informisanju, upotrebi jezika i pisma. Na izborima će biti birana 22 nacionalna saveta, 18 neposrednim glasanjem, a četiri posrednim, preko elektorskih skupština. Neposredno će svoje savete, pored ostalih birati pripadnici albanske, aškalijske, bošnjačke, mađarske, ukrajinske, slovačke… manjine. Posredni će biti izbori za makedonski, ruski, crnogorski i hrvatski nacionalni savet.

Narodna skupština Republike Srbije je u junu usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 47/2018) i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 47/2018), kojim nisu zadovoljni albanski i bošnjački nacionalni saveti. Oni su najavili da će sledećeg meseca Ustavnom sudu uputiti zahtev za ocenu ustavnosti usvojenih zakona. Ministar Ružić je uveren da to neće uticati na predstojeće izbore.

Siguran sam da to ne može da utiče na održavanje izbora, kao što su i oni sigurni da su učestvovali u radu na izmeni zakona - izjavio je Ružić. Dodaje da je legitimno da pojedinci imaju "post festum saznanja", on je rekao da je predstavnik bošnjačkog nacionalnog veća imao primedbe na tekst predloženih zakona i tokom rada na njima, ali da su predložena rešenja podržali ostali članovi Koordinacije nacionalnih saveta. Ponavljajući da usvojene izmene ne umanjuju stečena prava nacionalnih manjina, Ružić je rekao da je rad na njima bio transparentan, uz učešće međunarodnih stručnjaka, koji su podržali i pohvalili usvojena rešenja.

Jedna od zamerki albanskog i bošnjačkog nacionalnog saveta je i izmena Zakona o nacionalnim savetima kojom se onemogućava predsednicima i članovima najužeg rukovodstva političkih stranaka da budu kandidati za članove nacionalnih saveta. Prema Ružićevim rečima, time se sprečava "prekomerna politizacija" nacionalnih saveta. Usvojena rešenja "odudaraju od potrebe nekih da se bave političkim radom", za šta, po ministru postoje političke stranke, a ne nacionalni saveti.

Stav Savetodavne komisije Saveta Evrope bio je mnogo rigidniji od rešenja koje smo usvojili - poručio je Ružić, koji se nada da će izlaznost 4. novembra biti veća od prošlih, kada je tek oko trećine glasača nacionalnih manjina glasalo. Ministarstvo je pripremilo kampanju kojom će građanima objasniti značaj nacionalnih saveta i izbora, što bi trebalo da poveća izlaznost.

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina održavaju se svake četvrte godine. Prvi su bili 2010, nakon usvajanja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Pripadnici nacionalnih manjina koji žele da glasaju za svoje nacionalne savete upisuju se u Poseban birački spisak, u kome je, do 15. avgusta oko 475.000 građana. "Upis u Poseban birački spisak traje do dana izbora, a i nakon toga", rekao je Ružić, dodajući da je 15 dana pre izbora krajnji rok za predaju lista za neposredne, a 30 dana za posredne izbore.

Izvor: Vebsajt Danas, S. Biševac, 18.08.2018.
Naslov: Redakcija