Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLITIČKIM STRANKAMA: Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi


Nakon sprovedene javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o političkim strankama u periodu od 8. do 31. maja tekuće godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izradilo je i objavilo izveštaj koji, između ostalog, sadrži pristigle komentare i obrazloženje Ministarstva u odnosu na njihovo prihvatanje/neprihvatanje.

Navedeni izveštaj možete preuzeti u nastavku:

Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o političkim strankama

Održavanju javne rasprave prethodilo je sprovođenje javnih konsultacija o polaznim osnovama za izmene i dopune navedenog zakona koje su sprovedene u periodu od 25. februara do 15. marta 2019. godine.

- Konkretne primedbe, predlozi i sugestije -

Konkretne primedbe, predlozi i sugestije odnose se na pojedine članove Nacrta zakona, od kojih izdvajamo:

- Da je u članu 1. Nacrta zakona potrebno propisati da je dostavljanje inicijative o osnivanju političke stranke obavezno za sve i da je u tom slučaju Ministarstvo dužno da podnosioca inicijative obavesti da li je naziv uredan ili ne, te da samim tim Ministarstvo može da prati osnivanje stranke, pa i poštovanje roka za održavanje Osnivačke skupštine; pored toga dat je komentar na samu dužinu roka, da je 12 meseci neopravdano dug period za prikupljanje izjava i rezervaciju naziva; da nije propisano kako se osnivači obaveštavaju o osnivačkoj skupštini u roku od 15 dana, i da li će biti predviđena prekršajna odredba za sankcionisanje u slučaju propuštanja roka, kao i da treba propisati da se odluke o usvajanju programa i statuta političke stranke smatraju donetim ako je za predlog programa i statuta glasalo najmanje 10% članova osnivačke skupštine koji učestvuju u odlučivanju. Pored ovih predloga, dostavljen je komentar da ne treba prihvatiti izmene koje se predlažu članom 1. Nacrta zakona, kao i drugim članovima koji imaju veze sa članom 1. jer to otežava osnivanje i registraciju političkih stranaka.

- Predloženo je da u članu 3. Nacrta zakona treba uneti odredbu da se na veb prezentaciji stranke objavljuje statut overen pečatom i potpisom službenog lica MDULSa, kao i da Ministarstvo na svojoj veb prezentaciji, u roku od 30 dana od dana upisa stranke u Registar, objavljuje osnivački akt, statut i program političke stranke; da je politička stranka nacionalne manjine dužna da učini javno dostupnim na svojoj veb prezentaciji aktivnosti koje čini u zastupanju i predstavljanju nacionalne manjine. Takođe, data je sugestija u vezi sa odredbama koje se odnose na dostupnost statuta, programa i drugih opštih akata stranke na veb prezentaciji političke stranke, uskladi sa obavezama koje imaju pravna lica.

- Član 4. Nacrta zakona koji se odnosi na naziv političke stranke treba brisati i razmotriti da li predložena odredba predstavlja rešenje koje najadekvatnije sprečava potencijalne zloupotrebe statusa stranke nacionalne manjine, odnosno da je to nedovoljno i da treba pooštriti uslove da stranka nacionalne manjine može biti samo ona koja i u svom programu zastupa interes te nacionalne manjine; da je predloženo rešenje suprotno Ustavu Republike Srbije i međunarodnim dokumentima, da svako ima pravo da se izjasni ili ne izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti, da li se propisivanjem obaveze za stavljanjem imena nacionalne manjine u naziv stranke žele marginalizovati nacionalne manjine, odnosno da li se na taj način one izopštavaju od grupacije u kojoj žive. Pored toga, dati su komentari da je radi sprečavanja zloupotrebe prilikom registracije stranaka nacionalnih manjina u Registru potrebno iznaći način kako odrediti prave predstavnike nacionalnih manjina kroz političko udruživanje i u tom smislu date su sugestije da predstavnici nacionalnih manjina koji osnivaju stranku nacionalne manjine moraju prethodno biti upisani u odgovarajuće Nacionalne savete nacionalnih manjina kako bi se na taj način utvrdila pripadnost, da stranka nacionalne manjine može da se registruje tek nakon pribavljenog mišljenja Nacionalnog saveta, da zastupnik stranke govori jezik nacionalne manjine.

Takođe, dostavljene su sugestije da se član 4. Nacrta zakona dopuni, s obzirom da ni osnovni zakon, ni Nacrt zakona, ne definišu čemu služi skraćeni naziv ni kako se i kada koristi.

- Predloženo je da se iz čl. 5. i 6. Nacrta zakona brišu odredbe da naziv odnosno simboli vizuelnog identiteta ne mogu biti identični nazivu, odnosno simbolima ukoliko je ministarstvo obavešteno o pokrenutoj inicijativi za osnivanje političke stranke sa istim nazivom i simbolima. Takođe, dat je predlog da se dopuni član 6. analogno rešenju u članu 5. i to odredbom da simboli vizuelnog identiteta ne izazivaju zabunu u javnosti ili povređuju moralna osećanja građana i s tim u vezi da treba predvideti postupak u kojem se naziv stranke i simboli vizuelnog identiteta registruju kod ministarstva, odnosno propiše obaveza ministarstva da informaciju o registrovanom vizuelnom identitetu i nazivu uputi samoj stranci, kao i da je učini javno dostupnom.

- Da se dopuni član 9. Nacrta zakona tako što bi se predložena odredba u vezi sa pozivanjem radi otklanjanja nedostataka koji se tiču naziva političke stranke odnosila i na skraćeni naziva. Sugerisano je da se kao i u čl. 5. i 6. Nacrta zakona briše novopredložena odredba u vezi sa obaveštavanjem ministarstva o pokrenutoj inicijativi.

- Da se član 12. dopuni odredbom u pogledu roka za donošenje rešenja o promeni podataka tako da bude analogan odredbama koje se odnose na rešenje o upisu stranke u Registar i da će se u slučaju ćutanja uprave kod prekoračenja roka za donošenje rešenja o promeni podataka, smatrati da je u tom slučaju pozitivno odlučeno.

- Da je u članu 14. Nacrta zakona potrebno propisati rok za prikupljanje i overu potpisa članova za stranku koja nastaje spajanjem kao i odredbe za slučaj da se propusti rok od 30 dana za podnošenje prijave o upisu u registar političke stranke koja je nastala spajanjem stranaka. Pored toga, dati su komentari na odredbe člana 14. Nacrta zakona a koji ne predstavljaju novopredložena rešenja i postoje u članu 34. Zakona o političkim strankama u smislu da je prikupljanje potpisa za stranke koje se spajaju nepotrebno, da je udruživanje normalno za političke stranke i da treba dozvoliti spajanje stranaka, ali bez obaveze da se pravi nova stranka, da treba izabrati jedno ime koje već poseduju, a ukoliko se izabere neko potpuno novo ime, sprovoditi postupak kao za osnivanje nove stranke. Takođe, dati su komentari da spajanje stranaka nije potrebno.

- Da se dopune odredbe člana 15. Nacrta zakona tako da se precizira uslov za brisanje stranaka ako u roku od osam godina ne učestvuje na izborima, tako što će se definisati koji su to izbori (parlamentarni, lokalni ili pokrajinski, ili jedni i drugi), da je rok od osam godina za ustanovljavanje neaktivnosti stranke koje bi uzrokovalo brisanje iz Registra previše dug i da u tom smislu treba pojačati kontrolu jer prekršajne sankcije zbog toga nisu dovoljne, da se precizira da je osnov za brisanje iz Registra i ukoliko stranka bojkotuje izbore, kao i da se predvidi osnov za brisanje iz Registra ukoliko stranka najmanje jednom samostalno ne učestvuje na izborima, a za stranke nacionalne manjine ako ne zastupa i ne predstavlja nacionalnu manjinu.

Pored toga, dati su komentari na predložene odredbe koji se odnose na brisanje političke stranke: da nije jasno zbog čega se ove norme uvode, da je to postupak koji kontroliše sud, a ne ministarstvo kao organ izvršne vlasti, koji će organ odlučivati da stranka ne postupa u skladu sa zakonom ili statutom, da član 35. Zakona o političkim strankama treba da ostane nepromenjen, da predstavlja preoštru sankciju i prepreku slobodi udruživanja i slobodi osnivanja političkih stranaka i Ustavnom ovlašćenju političkim strankama da oblikuju volju građana i da nije u saglasnosti sa odredbom koja predviđa da je Ustavni sud taj koji zabranjuje delovanje udruženja u slučaju teških povreda propisa. Takođe, dati su komentari da je pitanje koliko je postupak likvidacije primenjiv na političke stranke i da bi umesto odredaba koje u pogledu postupka likvidacije upućuju na Zakon o udruženjima bilo potrebno predvideti sve okolnosti u samom Zakonu o političkim strankama.

- Da se u članu 17. Nacrta zakona precizira prekršajna odgovornost za novouvedene obaveze.

- Razmatranje konkretnih predloga i sugestija -

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave razmotrilo je sve dostavljene primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi.

Načelne primedbe, predloge i sugestije koje se odnose na odredbe izbornih zakona i dr. posebnih zakona Ministarstvo nije razmatralo iz razloga što zalaze u materiju koja je regulisana posebnim zakonima, a načelne primedbe, predloge i sugestije na Zakon o političkim strankama koje nisu bile predmet predloženih izmena Ministarstvo će razmotriti kako bi se iznašla najbolja rešenja kojima će se regulisati oblast političkog udruživanja.

Konkretne primedbe, predloge i sugestije koje se odnose na čl. 1, 3, 5, 6, 9, 12. i 17. Ministarstvo će uzeti u razmatranje kako bi se precizirao i poboljšao tekst Nacrta zakona.

Ministarstvo smatra da posebno treba razmotriti predloge i sugestije u vezi sa dodatnim određenjem pojma i statusa političke stranke nacionalne manjine, kao i uvođenjem novih uslova za prestanak i brisanje političke stranke iz Registra političkih stranaka, s obzirom da su u toku javne rasprave dostavljeni brojni komentari kojima su podržane ili kritikovane predložene odredbe.

Ministarstvo stoji na stanovištu da nisu osnovane kritike upućene na član 14. Nacrta zakona, s obzirom da je od stupanja na snagu Zakona o političkim strankama 2009. godine propisan postupak kad stranka nastaje spajanjem, dakle ne radi se o novom institutu, a predviđenim izmenama samo je preformulisan u smislu da je precizirano koje lice podnosi prijavu za upis u Registar političke stranke koja je nastala spajanjem dve ili više političkih stranaka i u kojem roku.

Takođe, Ministarstvo smatra da ne stoje komentari koji se odnose na nedovoljnu dostupnost informacija koje se tiču izrade Nacrta izmena zakona i ograničeno prisustvo i učešće (nedovoljno dostupnim javnim pozivom posebno u slučaju okruglog stola u Beogradu), s obzirom da su u duhu transparentnosti postupka sprovedene javne (online) konsultacije u trajanju od mesec dana i da su u tom periodu Polazne osove za izradu Nacrta zakona bile objavljene na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i na Portalu e-Uprave, a zainteresovani su mogli svoje primedbe, predloge i sugestije da dostavljaju Ministarstvu na elektronsku adresu prava.slobode.registri@mduls.gov.rs, kao i da je Ministarstvo, imajući u vidu značaj propisa, uputilo pozive svim aktivnim političkim strankama za učešće na okruglom stolu 28. maja 2019. godine u Beogradu, na kojem su, od ukupno pozvanih 112 političkih stranaka, bili prisutni predstavnici 28 političkih stranaka. Takođe, preko mreže Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom o skupu su obaveštena relevantna udruženja i ovom pozivu odazvala su se tri udruženja. Pored njih, prisustvovali su i predstavnici državnih i nezavisnih organa i OEBS-a, ukupno je prisustvovalo 77 lica.

Izvor: Vebsajt Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, 18.06.2019.
Naslov: Redakcija