Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O SPREČAVANJU KORUPCIJE: Suštinska reforma Agencije za borbu protiv korupcije


Nacrt zakona o sprečavanju korupcije donosi suštinsku reformu Agencije za borbu protiv korupcije, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić uz ocenu da je novim zakonskim rešenjem obezbeđena nezavisnost te institucije bez pritisaka i političkih uticaja.

Ilić je na javnoj raspravi, na kojoj je Nacrt zakona predstavljen organizacijama civilnog društva, rekao da su se predlagači rukovodili preporukama iz izveštaja Draga Kosa, predsednika Grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, o drugačijoj, modernoj organizaciji Agencije za borbu protiv korupcije.

Kako je objasnio, postojale su dve mogućnosti, da odbor Agencije bude oslobođen političkoj uticaja, da izvršna vlast, odnosno vlada, predsednik i drugi politički činioci više ne predlažu članove Odbora kako bi Odbor mogao da funkcioniše sa drugostepenom nadležnošću, da bira i razrešava direktora.

Druga varijanta mogućnost da se rad Odbora profesionalizuje i da zadrži samo drugostepenu nadležnost, a da sve ostale trenutne nadležnosti pređu u ruke direktora.

Mi smo bili bliži drugoj ideji. Smisao je da postoji jak direktor i profesionalni Odbor koji odlučuje samo o žalbi direktora i vodi računa o nekim manjim stvarima.

Tu se, kaže, postavilo pitanje ko će da bira i razrešava direktora i članove Odbora, ako nema predlagača.

Ministarstvo pravde se odlučilo za "meritokratsko" rešenje, da se meri znanje, profesionalne veštine i integritet kako za članove odbora tako i za direktora.

"Direktor se bira na javnom konkursu, a da bi se kvalifikovao da ga izabere Narodna skupština, treba da položi nekoliko testova iz oblasti znanja o oblasti borbe protiv korupcije, test integriteta i da predstavi svoj program za Agenciju za borbu protiv korupcije", pojasnio je Ilić.

Naveo je da postupak sprovodi tročlana komisija koju bira ministar pravde što je, kaže, izazvalo kritike i mišljenja da ministru pravde nije mesto u antikoruptivnom zakonu.

"Pošto je odijum takav, neće biti ministra pravde u tom zakonu. Naći ćemo nekog drugog ko može da sprovede postupak testiranje, očekujemo kreativne predloge u vezi sa tim", ukazao je Ilić uz ocenu da je Nacrtom zakona napravljen "iskorak i suštinska reforma Agencije".

"Iščupali smo direktora iz 'kandži' kolektivnog tela koje ga bira i razrešava, a radi se o čoveku koji izdaje preporuke za razrešenje ministara.

Tu je bilo komentara da nemaju uticaj samo političari, već i tajkuni, prijatelji i drugih.

Ovakvo zakonsko rešenje u potpunosti poražava mogućnost pritisaka i političkog uticaja i da pobeđuju meritokratija i profesionalizam.

"Nema idealnog rešenja, ali smatramo da je ovo dovoljno dobro rešenje da imamo profesionalnu i čvrstu Agenciju, jakog direktora sa jasno definisanim nadležnostima i da to obezbeđuje nezavisnost Agencije", istakao je Ilić.

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić naglasio je da Srbija mora da ispuni međunarodne standarde budući da se nalazi u procesu punopravnog članstva u EU.

Kako je rekao, to se odnosi na preporuke iz skrinig izveštaja Evropske komisije, preporuke Grupe država protiv korupcije Saveta Evrope GREKO i izveštaj EK o napretku za 2018.

Sikimić je naveo da se kao direktor bori za jasno definisane nadležnosti, praćene adekvatnim ovlašćenjima, jer to kaže omogućava efikasan i transparentan rad.

Takođe, bori se i za veći budžet koji je, kaže, ove godine veći za 20 miliona dinara i za adekvatan broj zaposlenih u Agenciji.

"Obim posla je veliki, dobili smo odobrenje da zaposlimo nove kadrove, a naša procena je da u ovoj godini možemo da obučimo 35 osoba za rad", rekao je Sikimić.

Sikimić je rekao da se Agencija priprema za primenu Zakona o lobiranju("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) pripremajući adekvatne aplikacije za registre i evidencije koje će ta institucija voditi.

Tokom rasprave o Nacrtu zakona postavljeno je pitanje koje su nevladine organizacije bile pozvane da učestvuju na okruglom stolu s obzirom na to da je prisustvo predstavnika civilnog sektora bilo izuzetno malo.

Iz Ministarstva su naveli da je bilo pozvano 29 organizacija nevladinog sektora da uzme učešće na okruglom stolu, a da se tek njih 7 odazvalo.

Izvor: Vebsajt RTV, 15.03.2019.
Naslov: Redakcija