NACRT ZAKONA O SPREČAVANJU KORUPCIJE - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije za sprečavanje korupcije, pravila o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, kumulacija javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera, postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje korupcije.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) "korupcija" je odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja koristi za sebe ili drugoga;

2) "organ javne vlasti" je organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, privredno društvo u kome udeo ili akcije ima javno preduzeće ili drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradska opština, subjekat privatizacije u vezi sa čijom privatizacijom je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, subjekat privatizacije u restrukturiranju, privredno društvo u kome udeo ili akcije ima subjekt privatizacije u vezi sa čijom privatizacijom je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine ili subjekt privatizacije u restrukturiranju i društvena preduzeća i privredna društva koja posluju sa društvenim kapitalom;

3) "javni funkcioner" je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organ javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti;

4) "javna funkcija" je funkcija koju vrši javni funkcioner;

5) "član porodice" je supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera;

6) "povezano lice" je član porodice javnog funkcionera, krvni srodnik javnog funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao i fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom;

7) "strateški dokument" označava strategije i akcione planove u oblasti borbe, odnosno sprečavanja korupcije koje donosi Narodna skupština ili Vlada;

8) "politički subjekt" označava politički subjekat u smislu zakona koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti;

9) "oblast posebno rizična za nastanak korupcije", je oblast koja je kao takva određena strateškim dokumentom.

II. AGENCIJA ZA SPREČAVANjE KORUPCIJE

Pravni položaj Agencije za sprečavanje korupcije

Član 3.

Agencija za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija) je samostalan i nezavisan državni organ, koji za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini.

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Sredstva za rad Agencije

Član 4.

Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u posebnom budžetskom razdelu i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Predlog godišnjeg finansijskog plana sredstava koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije usvaja direktor Agencije i upućuje ministarstvu nadležnom za poslove finansija.

Godišnja sredstva za rad Agencije koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije treba da budu dovoljna da omoguće njen efikasan i nezavisan rad.

Agencija samostalno raspolaže sredstvima za rad.

Vlada ne može bez saglasnosti direktora Agencije obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžetskih sredstava namenjenih za rad Agencije.

Sedište Agencije i organizacione jedinice izvan sedišta Agencije

Član 5.

Sedište Agencije je u Beogradu.

Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan svog sedišta.

Organizacione jedinice izvan sedišta Agencije nemaju svojstvo pravnog lica.

Nadležnost Agencije

Član 6.

Agencija:

1) nadzire sprovođenje strateških dokumenata, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o njihovom sprovođenju sa preporukama za postupanje, daje odgovornim subjektima preporuke kako da otklone propuste u sprovođenju strateških dokumenata i inicira izmene i dopune strateških dokumenata;

2) donosi opšte akte;

3) pokreće i vodi postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona i izriče mere u skladu sa ovim zakonom;

4) rešava o sukobu interesa;

5) obavlja poslove u skladu sa zakonom koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti, odnosno zakonom koji uređuje lobiranje;

6) podnosi krivične prijave, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i inicijative za pokretanje disciplinskog postupka;

7) vodi i objavljuje Registar javnih funkcionera i Registar imovine i prihoda javnih funkcionera u skladu sa ovim zakonom;

8) proverava izveštaje o imovini i prihodima koje podnesu javni funkcioneri;

9) vodi i proverava podatke iz evidencija određenih ovim zakonom;

10) postupa po predstavkama fizičkih i pravnih lica;

11) daje mišljenja o primeni ovog zakona na sopstvenu inicijativu ili na zahtev fizičkih ili pravnih lica i zauzima stavove od značaja za primenu ovog zakona;

12) inicira donošenje ili izmenu propisa, daje mišljenja o proceni rizika od korupcije u nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i mišljenja o nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije;

13) istražuje stanje korupcije, analizira rizike od korupcije i sačinjava izveštaje sa preporukama radi otklanjanja rizika;

14) nadzire donošenje i sprovođenje planova integriteta;

15) donosi program obuke i uputstvo za obuku u oblasti sprečavanja korupcije i prati sprovođenje obuke u organima javne vlasti;

16) obavlja poslove međunarodne saradnje u oblasti sprečavanja korupcije;

17) obavlja i druge poslove određene zakonom.

Shodna primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak

Član 7.

U postupku koji vodi Agencija, u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Organi Agencije

Član 8.

Organi Agencije su direktor i Veće Agencije.

Nadležnost direktora

Član 9.

Direktor predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom službe Agencije, organizuje i obezbeđuje zakonito i delotvorno obavljanje poslova Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o zahtevima javnih funkcionera u skladu sa ovim zakonom, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona, podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu Agencije i izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata, izrađuje predlog budžetskih sredstava za rad Agencije, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, sprovodi odluke Veća Agencije i obavlja druge poslove određene zakonom.

Uslovi za izbor direktora

Član 10.

Za direktora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje javne funkcije.

Direktor ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na javnog funkcionera.

Javni konkurs za izbor direktora

Član 11.

Direktora bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika posle sprovedenog javnog konkursa, koji raspisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Oglas o javnom konkursu za izbor direktora objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva i Agencije.

Sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora

Član 12.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa obrazuje komisiju za sprovođenje konkursa za izbor direktora Agencije sastavljenu od tri člana.

Za člana komisije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove koji se po ovom zakonu traže za direktora Agencije.

Komisija za sprovođenje konkursa pregleda prispele prijave i priložene dokaze, sačinjava spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i sprovodi test u kojem se proveravaju stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata.

Test se sastoji iz tri dela.

U prvom delu testa proverava se stručnost kandidata, u drugom delu testa ocenjuje se profesionalni integritet kandidata za obavljanje funkcije direktora Agencije, a u trećem delu testa ocenjuje se program rada Agencije koji kandidat predstavlja članovima komisije.

Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 50 bodova, za drugi deo testa najviše 30 bodova, a za treći deo testa najviše 20 bodova.

Na testu se proveravaju i ocenjuju samo stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su određene u programu testa koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Posle sprovedenog testa, komisija dostavlja ministru nadležnom za poslove pravosuđa rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi akt kojim bliže uređuje sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora.

Izbor direktora

Član 13.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa dužan je da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 70 bodova.

Ako Narodna skupština odluči da ne izabere nijednog kandidata ili ako nema kandidata koji su na ispitu ostvarili najmanje 70 bodova, ponovo se raspisuje javni konkurs u roku od 30 dana od dana kada je Narodna skupština odlučivala, odnosno od dana kada je utvrđena rang lista kandidata iz člana 12. stav 8. ovog zakona.

Mandat direktora

Član 14.

Mandat direktora traje pet godina.

Isto lice može da bude izabrano za direktora najviše dva puta.

Prestanak javne funkcije direktora

Član 15.

Javna funkcija direktora prestaje danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja funkciju ili razrešenjem.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa je dužno da tri meseca pre isteka mandata direktora raspiše javni konkurs za izbor direktora, a ako direktoru prestane javna funkcija pre isteka mandata - u roku od 15 dana od dana prestanka javne funkcije.

Razrešenje direktora

Član 16.

Direktor se razrešava ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije ili ako se utvrdi da je povredio zakon iz oblasti nadležnosti Agencije.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje direktora pokreće nadležni odbor Narodne skupštine. Direktor ima pravo da se o pokretanju postupka izjasni pred nadležnim odborom Narodne skupštine.

Nadležni odbor Narodne skupštine može da udalji sa javne funkcije direktora protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

U slučaju iz stava 4. ovog člana javnu funkciju direktora vrši zamenik direktora.

Odluku o razrešenju direktora donosi Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika po predlogu nadležnog odbora Narodne skupštine.

Zamenik direktora

Član 17.

Direktor ima zamenika koji obavlja poslove u okviru ovlašćenja koja mu poveri direktor i zamenjuje direktora kad je odsutan ili sprečen da obavlja javnu funkciju.

Zamenik direktora bira se posle javnog konkursa koji raspisuje direktor u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju.

Direktor vodi postupak za izbor i donosi odluku o izboru zamenika direktora među kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor.

Zamenik direktora bira se na pet godina.

Javna funkcija zamenika direktora prestaje i prestankom javne funkcije direktora.

O razrešenju i o drugim razlozima za prestanak javne funkcije zamenika direktora odlučuje direktor.

Na uslove za izbor zamenika direktora i razloge za prestanak javne funkcije zamenika direktora, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o direktoru, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Vršilac funkcije direktora

Član 18.

U slučaju da je direktoru prestala javna funkcija, nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije direktora Agencije između pomoćnika direktora.

Vršilac funkcije direktora vrši tu javnu funkciju do stupanja na javnu funkciju novog direktora.

Plata direktora i zamenika direktora

Član 19.

Direktor ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Ustavnog suda.

Zamenik direktora ima pravo na platu u visini od 70% od osnovne plate direktora.

Direktoru i zameniku direktora može se uvećati plata do 20% na osnovu odluke Veća Agencije.

Direktoru i zameniku direktora pripada naknada plate dva meseca od prestanka javne funkcije, u visini plate na dan prestanka javne funkcije.

Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka dva meseca ako direktor i zamenik direktora zasnuju radni odnos ili steknu pravo na penziju.

Nadležnost i sastav Veća Agencije

Član 20.

Veće Agencije, odlučuje po žalbama na odluke koje donosi direktor u skladu sa ovim zakonom, izuzev odluka o pravima i obavezama zaposlenih u Agenciji, zauzima načelne stavove za primenu ovog zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje.

Veće Agencije čini pet članova.

Uslovi za izbor člana Veća Agencije

Član 21.

Za člana Veća Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije.

Član Veća Agencije ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na javne funkcionere.

Član Veća Agencije može biti zaposlen izvan Agencije ili obavljati drugi plaćen posao, ako to nije u suprotnosti sa ovim zakonom.

Javni konkurs za izbor člana Veća Agencije

Član 22.

Člana veća Agencije bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika posle sprovedenog javnog konkursa, koji raspisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Oglas o javnom konkursu za izbor člana veća Agencije objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva i Agencije.

Sprovođenje javnog konkursa za izbor člana Veća Agencije

Član 23.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa obrazuje komisiju za sprovođenje konkursa za izbor člana Veća Agencije sastavljenu od tri člana.

Za člana komisije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove koji se po ovom zakonu traže za člana Veća Agencije.

Komisija za sprovođenje konkursa pregleda prispele prijave i priložene dokaze, sačinjava spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i sprovodi test u kojem se proveravaju stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata.

Test se sastoji iz dva dela.

U prvom delu testa proverava se stručnost kandidata, a u drugom delu testa ocenjuje se profesionalni integritet kandidata za obavljanje funkcije člana Veća Agencije.

Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 60 bodova, a za drugi deo testa najviše 40 bodova.

Na testu se proveravaju i ocenjuju samo stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su određene u programu testa koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Posle sprovedenog testa, komisija dostavlja ministru nadležnom za poslove pravosuđa rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi akt kojim bliže uređuje sprovođenje javnog konkursa za izbor člana Veća Agencije.

Izbor člana Veća Agencije

Član 24.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa dužan je da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 70 bodova.

Ako Narodna skupština odluči da ne izabere sve članove Veća Agencije čiji je izbor oglašen ili ako nema dovoljn broj kandidata koji su na ispitu ostvarili najmanje 70 bodova, ponovo se raspisuje javni konkurs u roku od 30 dana od dana kada je Narodna skupština odlučivala, odnosno od dana kada je utvrđena rang lista kandidata iz člana 23. stav 8. ovog zakona.

Mandat člana Veća Agencije

Član 25.

Mandat člana Veća Agencije traje pet godina.

Isto lice može da bude izabrano za člana Veća Agencije najviše dva puta.

Prestanak javne funkcije člana Veća Agencije

Član 26.

Javna funkcija člana Veća Agencije prestaje danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja funkciju ili razrešenjem.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa je dužno da tri meseca pre isteka mandata člana Veća Agencije raspiše javni konkurs za izbor člana Veća Agencije, a ako članu Veća Agencije prestane javna funkcija pre isteka mandata - u roku od 15 dana od dana prestanka javne funkcije.

Razrešenje člana Veća Agencije

Član 27.

Član Veća Agencije se razrešava ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije ili ako se utvrdi da je povredio zakon iz oblasti nadležnosti Agencije.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje člana Veća Agencije pokreće nadležni odbor Narodne skupštine. Član Veća Agencije ima pravo da se o pokretanju postupka izjasni pred nadležnim odborom Narodne skupštine.

Nadležni odbor Narodne skupštine može da udalji sa javne funkcije člana Veća Agencije protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

Odluku o razrešenju člana Veća Agencije donosi Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika po predlogu nadležnog odbora Narodne skupštine.

Rad i odlučivanje Veća Agencije

Član 28.

Radom Veća Agencije rukovodi predsednik, koga između sebe biraju članovi Veća Agencije, na jednu godinu, s tim što isto lice može biti izabrano najviše dva puta.

Veće Agencije radi i odlučuje na sednicama.

Odluka je doneta kada za nju glasa većina svih članova Veća Agencije.

Plata člana Veća Agencije

Član 29.

Član Veća Agencije ima pravo na platu u visini plate određene za prvu grupu položaja, u skladu sa propisima koji uređuje plate državnih službenika.

Član Veća Agencije koji je zaposlen izvan Agencije ima pravo na naknadu za rad u Veću Agencije u visini od 50% od iznosa plate iz stava 1. ovog člana.

Članu Veća Agencije koji je zaposlen u Agenciji pripada naknada plate dva meseca od prestanka javne funkcije, u visini plate na dan prestanka javne funkcije.

Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka dva meseca ako član Veća Agencije zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju.

Služba Agencije

Član 30.

Agencija ima službu, koja obavlja stručne i druge poslove za potrebe Agencije.

Službom Agencije rukovodi direktor.

Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u službi Agencije uređuju se aktom koji donosi direktor, po pribavljenom mišljenju Veća Agencije i uz saglasnost odbora Narodne skupštine nadležnog za poslove državne uprave.

U aktu iz stava 3. ovog člana, mora biti predviđena, kao posebna organizaciona jedinica, stručna služba Veća Agencije.

Položaj zaposlenih u službi Agencije

Član 31.

Zaposleni u službi Agencije su državni službenici na položaju, državni službenici i nameštenici.

Državni službenici na položaju u Agenciji su pomoćnici direktora, sekretar Agencije i sekretar Veća Agencije.

Državni službenici iz stava 2. ovog člana razvrstavaju se u treću grupu položaja u skladu sa propisima koji uređuju razvrstavanje državnih službenika.

Na prava i obaveze zaposlenih u službi Agencije primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Primanja

Član 32.

Na primanja državnih službenika u službi Agencije primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja državnih službenika.

Državni službenici na položaju u Agenciji imaju uvećanje plate od 15%, a ostali zaposleni u službi Agencije imaju uvećanje plate od 30%.

Saradnja Agencije sa organima javne vlasti, naučnim institucijama i udruženjima

Član 33.

Agencija sarađuje sa organima javne vlasti i drugim pravnim licima u vršenju poslova iz svoje nadležnosti.

Agencija sarađuje sa naučnim institucijama i udruženjima.

Saradnja se sastoji od zajedničkih delovanja u sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, sprovođenja programa obuke, istraživanja stanja korupcije i od drugih poslova značajnih za sprečavanje korupcije.

Međunarodna saradnja

Član 34.

Agencija sarađuje sa međunarodnim institucijama, organizacijama i inicijativama, u cilju razvijanja mehanizama i standarda i unapređenja prakse u oblasti sprečavanja korupcije.

Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima prati i u slučaju potrebe učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Nadležni državni organi obaveštavaju Agenciju o poslovima međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije.

Podnošenje inicijativa za donošenje propisa i davanje mišljenja na nacrte zakona

Član 35.

Agencija inicira donošenje propisa, radi otklanjanja rizika od korupcije ili usklađivanja propisa sa potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije.

Organ državne uprave dužan je da dostavi Agenciji nacrt zakona iz oblasti posebno rizične za nastanak korupcije i nacrt zakona kojima se uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije, radi davanja mišljenja o proceni rizika od korupcije.

Obaveze organa javne vlasti i drugih lica

Član 36.

Organi javne vlasti i druga lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da, na pismeni i obrazložen zahtev Agencije, radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti, omoguće Agenciji direktan pristup bazama podataka koje vode u elektronskom obliku.

Ako pristup podacima na način iz stava 1. ovog člana nije moguć, organi javne vlasti i druga lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog zahteva Agencije, dostave sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno da Agenciji omoguće neposredan uvid u ta dokumenta, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije.

Obavezu iz st. 1. i 2. ovog člana imaju i druga pravna lica, izuzev banaka i drugih finansijskih institucija.

Agencija može, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pribavljati podatke od banaka i finansijskih institucija, uz saglasnost javnog funkcionera.

Dužnost odazivanja na poziv Agencije

Član 37.

Javni funkcioneri, zaposleni i drugi radno angažovani u organu javne vlasti, kao i druga lica dužni su da se odazovu na poziv Agencije, radi utvrđivanja činjenica u postupku pred Agencijom.

Izveštavanje o sprovođenju strateških dokumenata

Član 38.

Subjekti odgovorni za sprovođenje mera i aktivnosti koje su sadržane u strateškim dokumentima dužni su da izveštavaju Agenciju o njihovom sprovođenju.

Način izveštavanja iz stava 1. bliže se uređuje aktom direktora Agencije, u skladu sa strateškim dokumentima.

Agencija podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata sa preporukama za dalje postupanje, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Agencija daje mišljenja sa preporukama u vezi sa sprovođenjem strateških dokumenata.

Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini

Član 39.

Agencija podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu.

Agencija može, na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu, da podnese Narodnoj skupštini izveštaje o stanju korupcije i o rizicima od korupcije u organima javne vlasti.

III. SUKOB INTERESA

Osnovna pravila o obavljanju javne funkcije

Član 40.

Javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

Javnom funkcioneru je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

Pojam sukoba interesa

Član 41.

Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije.

Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.

Obaveštavanje Agencije

Član 42.

Javni funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.

Javni funckioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja.

Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera.

Ako javni funkcioner traži mišljenje o postojanju sukoba interesa u postupku javnih nabavki, Agencija daje mišljenje o tome u roku od osam dana.

Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz st. 1. i 4. ovog člana.

Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz st. 1. i 4. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.

Odredbe st. 1. i 6. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisanih drugim zakonima.

Pokretanje postupka odlučivanja o postojanju sukoba interesa

Član 43.

Agencija pokreće po službenoj dužnosti postupak u kome odlučuje o postojanju sukoba interesa, u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa.

Postupak iz stava 1. ovog člana ne može se pokrenuti ili okončati ako je od postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa proteklo pet godina.

Agencija može da pokrene postupak i po prijavi fizičkog ili pravnog lica.

Posebna odredba o obaveštenju koje daje javni funkcioner Agencije o nastalom ili mogućem sukobu interesa

Član 44.

Ako javni funkcioner Agencije uoči postojanje sukoba interesa ili mogućnost da do njega dođe, dužan je da o tome odmah pismeno obavesti Veće Agencije, koje daje mišljenje da li postoji sukob interesa.

IV. NESPOJIVOST POSLOVA SA VRŠENjEM JAVNE FUNKCIJE

Obavljanje drugog posla ili delatnosti u vreme stupanja na javnu funkciju

Član 45.

Javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.

Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Ako javni funkcioner ne postupi u roku iz stava 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona.

Ako Agencija ne obavesti javnog funkcionera u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, smatra se da javni funkcioner može da nastavi da obavlja drugi posao ili delatnost.

Obavljanje drugog posla ili delatnosti

Član 46.

Javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev javni funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.

Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.

Davanje saveta

Član 47.

Javni funkcioner ne sme da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi, osim ako je na to obavezan.

Pravna lica sa učešćem privatnog kapitala

Član 48.

Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu javne vlasti, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo.

Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa, rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad u organu javne vlasti, ne može biti zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini, niti vršiti upravljačka prava.

Članstvo u organima udruženja

Član 49.

Javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.

Članstvo i funkcija u političkom subjektu

Član 50.

Javni funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.

Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, javni funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti javnih funkcionera.

Javni funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.

Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na javne funkcionere koji su izabrani neposredno od građana.

Prenošenje upravljačkih prava

Član 51.

Javni funkcioner koji u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja na javnu funkciju ima ili koji u toku javne funkcije stekne udeo ili akcije u privrednom društvu, na osnovu kojih ima upravljačka prava, dužan je da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, odnosno sticanja udela ili akcija, prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice, da ih to lice, u svoje ime, a za račun javnog funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.

Javni funkcioner je dužan da privrednom društvu i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava koji je registrovao u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, u roku od 15 dana od dana prenosa.

Lice na koje su preneta upravljačka prava postaje povezano lice.

Posebnim zakonom za javne funkcionere u pojedinim organima javne vlasti mogu se propisati stroža pravila u vezi sa posedovanjem udela, akcija i drugih hartija od vrednosti u određenim privrednim društvima i obavezom njihovog otuđenja nakon stupanja na javnu funkciju.

Izuzetak od prenošenja upravljačkih prava

Član 52.

Javni funkcioner koji ima ili stekne udeo ili akcije u privrednom društvu do 3%, nije dužan da prenese upravljačka prava u njemu.

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na javnog funkcionera kojem je posebnim zakonom zabranjeno posedovanje udela, akcija i drugih hartija od vrednosti u određenim privrednim društvima.

Obaveštavanje Agencije o učešću u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti

Član 53.

Pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije preko 20% i koje učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti, drugim korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, dužno je da Agenciji dostavi u roku od 15 dana od dana okončanja postupka, obaveštenje koje sadrži podatke o:

1) podnosiocu obaveštenja (naziv pravnog lica, matični broj, sedište i ime i prezime odgovornog lica);

2) imenu i prezimenu javnog funkcionera i člana porodice;

3) nazivu organa javne vlasti koji je naručilac posla;

4) vrsti i predmetu postupka;

5) datumu početka i okončanja postupka;

6) odluci u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku i broju i vrednosti ugovora o javnoj nabavci, postupku privatizacije ili drugom postupku;

7) potpis odgovornog lica.

Obaveštenje se podnosi na obrascu i na način koji propisuje Agencija.

Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz obaveštenja.

Nedozvoljen uticaj na javnog funkcionera u Agenciji

Član 54.

O nedozvoljenom uticaju član Veća Agencije obaveštava Veće i direktora, direktor obaveštava Veće Agencije, a zamenik direktora i drugi javni funkcioneri u Agenciji obaveštavaju direktora.

Pod nedozvoljenim uticajem smatra se svaki uticaj na rad člana Veća Agencije, direktora ili drugog javnog funkcionera u Agenciji, koji nije dozvoljen u skladu sa zakonom.

Ograničenja po prestanku javne funkcije

Član 55.

Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji obavljaju delatnosti u vezi sa javnom funkcijom koju je javni funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije.

Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da, pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje iz stava 1. ovog člana, zatraži saglasnost Agencije, koja je dužna da odluči po zahtevu u roku od 30 dana.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno poslovnu saradnju.

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na javnog funkcionera izabranog neposredno od građana.

V. KUMULACIJA JAVNIH FUNKCIJA

Zabrana vršenja druge javne funkcije

Član 56.

Javni funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je Ustavom, zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije.

Javni funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.

Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno, dužan je da u roku od osam dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, javni funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, a javni funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana dostavlja pozitivno mišljenje nadležnog radnog tela organa u kome je javni funkcioner.

Agencija je dužna da odluči po potpunom i urednom zahtevu iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te javne funkcije nespojivo sa javnom funkcijom koju javni funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa, o čemu donosi obrazloženu odluku.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 5. ovog člana, smatra se da je dala odobrenje javnom funkcioneru za vršenje druge javne funkcije, osim ako je javnom funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve javne funkcije.

Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno odredbama ovog zakona, dužan je da u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Agencije podnese ostavku na jednu od javnih funkcija i o tome obavesti Agenciju. Ako javni funkcioner ne podnese ostavku u propisanom roku, kasnija javna funkcija prestaje po sili zakona.

Odluku o prestanku javne funkcije u slučaju iz stava 7. ovog člana donosi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju javnu funkciju, u roku od osam dana od dana prijema odluke Agencije kojom se utvrđuje da je javni funkcioner izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona.

VI. POKLONI

Pojam poklona

Član 57.

Poklon je stvar, pravo ili usluga, data ili učinjena bez odgovarajuće naknade, odnosno korist ili pogodnost učinjena javnom funkcioneru ili članu porodice.

Zabrana prijema poklona

Član 58.

Javni funkcioner i član porodice ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona.

 

Predaja primljenog protokolarnog i prigodnog poklona organu javne vlasti

Član 59.

Protokolarni poklon je poklon koji javni funkcioner ili član porodice prima od predstavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama.

Prigodni poklon je poklon koji se prima u prilikama kada se tradicionalno razmenjuju pokloni.

Primljeni prigodni i protokolarni pokloni postaju javna svojina, u skladu sa zakonom koji uređuje javnu svojinu.

Javni funkcioner dužan je da u roku od osam dana od dana prijema prigodnog ili protokolarnog poklona, odnosno od povratka u zemlju preda poklon organu javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, a organ javne vlasti da poklon dalje preda organu nadležnom za postupanje sa stvarima u javnoj svojini.

Zadržavanje u svojinu protokolarnih i prigodnih poklona

Član 60.

Izuzetno, javni funkcioner i član porodice imaju pravo da zadrže u svojinu protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali tako da ukupna vrednost u svojinu zadržanih poklona ne pređe u kalendarskoj godini iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Poklon koji je zadržao u svojinu član porodice računa se javnom funkcioneru u ukupnu vrednost poklona koje je zadržao u svojini u kalendarskoj godini.

Vrednost poklona

Član 61.

Vrednost poklona čini tržišna cena poklona na dan kada je ponuđen ili primljen.

Tržišna cena poklona je prosečna cena predmeta ili usluge koji su predmet poklona na tržištu, odnosno prosečna cena predmeta ili usluge slične vrste i vrednosti u slobodnoj prodaji na tržištu.

Obaveštenje o primljenom poklonu

Član 62.

Javni funkcioner je dužan da o svakom poklonu primljenom u vezi sa vršenjem javne funkcije pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, u roku od deset dana od dana prijema poklona, odnosno od povratka u zemlju.

Obaveštenje o primljenom poklonu sadrži:

1) ime i prezime javnog funkcionera i javnu funkciju;

2) ime, prezime i adresu poklonodavca ili naziv i sedište pravnog lica ili organa ako je poklon dat u njihovo ime;

3) datum prijema poklona;

4) povod za davanje poklona;

5) opis poklona;

6) vrednost poklona ili podatak da je procena vrednosti u toku;

7) podatak da li je reč o protokolarnom ili prigodnom poklonu;

8) podatak o tome da li je protokolaran ili prigodan poklon postao svojina javnog funkcionera ili javna svojina.

Obaveštenje sadrži i datum njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera.

Javni funkcioner predaje obaveštenje i kada je poklon primio član porodice.

Bližu sadržinu i obrazac obaveštenja o primljenom poklonu propisuje Agencija.

Evidencija poklona

Član 63.

Organ javne vlasti vodi evidenciju o poklonima koji su primili njegovi javni funkcioneri i članovi porodice.

Evidencija sadrži naziv organa javne vlasti, mesto i datum popunjavanja evidencije, potpis odgovornog lica organa javne vlasti i podatke koje sadrži obaveštenje javnog funkcionera o primljenom poklonu iz člana 62. stav 2. tačka 1) i tač. 3) do 8) ovog zakona.

Obrazac evidencije poklona propisuje Agencija.

Obaveza predaje evidencije poklona Agenciji

Član 64.

Organ javne vlasti dužan je preda kopiju evidencije poklona Agenciji do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Podaci iz evidencije poklona koja je predata Agenciji su javni.

Provera evidencije poklona

Član 65.

Agencija proverava da li je evidencija poklona blagovremeno predata i da li sadrži potpune podatke.

Agencija proverava da li je javni funkcioner ili član porodice primio, odnosno zadržao poklon na koji prema ovom zakonu nema pravo ili zadržao poklon na koji prema ovom zakonu ima pravo, a koji je mogao da utiče na nepristrasnost javnog funkcionera i ako jeste - pokreće postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i obaveštava nadležni organ.

Katalog poklona

Član 66.

Koristeći podatke iz evidencije poklona, Agencija objavljuje Katalog poklona na svojoj internet prezentaciji.

Katalog poklona objavljuje se do 1. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

VII. PRIJAVLjIVANjE IMOVINE I PRIHODA

Registar javnih funkcionera

Član 67.

Organ javne vlasti koji je izabrao, postavio ili imenovao javnog funkcionera o tome, odnosno o prestanku javne funkcije obaveštava Agenciju u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju, odnosno prestanka javne funkcije.

O izboru i o prestanku javne funkcije na koji je javni funkcioner izabran neposredno od građana, organ u koji je javni funkcioner izabran obaveštava Agenciju u roku iz stava 1. ovog člana.

Obaveštenje sadrži sledeće podatke o javnom funkcioneru:

1) ime i prezime;

2) jedinstven matični broj građana;

3) prebivalište i boravište;

4) broj službenog telefona i službenu adresu elektronske pošte;

5) školsku spremu i zvanje;

6) zanimanje, posao ili delatnost u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja;

7) naziv javne funkcije i organa javne vlasti u koji je izabran, postavljen ili imenovan;

8) naziv organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao;

9) datum izbora, postavljenja ili imenovanja;

10) datum prestanka javne funkcije.

Obaveštenje sadrži i potpis odgovornog lica u organu javne vlasti.

Obaveštenje se predaje na obrascu i na način koji propisuje Agencija.

Agencija sačinjava i vodi Registar javnih funkcionera, koji objavljuje na svojoj internet prezentaciji. Podaci iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana nisu javni.

Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz Registra javnih funkcionera.

Redovno prijavljivanje imovine i prihoda

Član 68.

Javni funkcioner podnosi, u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima (u daljem tekstu: Izveštaj), prema stanju na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.

U slučaju da Agencija posumnja da javni funkcioner prikriva svoju imovinu preko imovine i prihoda njegovog supružnika ili vanbračnog partnera, dece, roditelja, usvojitelja i usvojenika, može zatražiti od javnog funkcionera da dostavi podatke o imovini i prihodima tih lica.

Javni funkcioner koji je po prestanku javne funkcije odmah ponovo izabran, imenovan ili postavljen, ne podnosi ponovo Izveštaj ako nema promene podataka iz prethodnog Izveštaja, ali je dužan da o tome obavesti Agenciju u roku od 30 dana od dana ponovnog izbora, postavljenja ili imenovanja.

Izveštaj podnosi i lice kome je prestala javna funkcija, u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.

Vanredno prijavljivanje imovine i prihoda

Član 69.

Ako se imovina ili prihodi javnog funkcionera bitno promene u prethodnoj godini, javni funkcioner podnosi Agenciji Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, a najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana.

Bitna promena postoji kad su uvećani ili umanjeni imovina ili prihodi koji, prema prethodnom Izveštaju, prelaze prosečnu godišnju zaradu bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili kad je promenjena struktura te imovine.

Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da dve godine posle prestanka javne funkcije podnese Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana, pod uslovom da su imovina i prihodi bitno promenjeni u odnosu na prethodnu godinu.

Javni funkcioneri koji podnose Izveštaj na zahtev Agencije

Član 70.

Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda (čl. 68. i 69) ne primenjuje se na odbornike, članove opštinskog i gradskog veća, članove opštinskih i gradskih izbornih komisija i članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član opština, grad ili gradska opština.

Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda ne primenjuje se ni na članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član Republika Srbija ili autonomna pokrajina, ako zakonom, drugim propisom ili aktom nije predviđeno da javni funkcioner ima pravo na naknadu po osnovu članstva.

Agencija može da zatraži Izveštaj i od javnih funkcionera iz st. 1. i 2. ovog člana, u roku koji ona odredi.

Sadržina Izveštaja

Član 71.

Izveštaj sadrži sledeće podatke o imovini i prihodima javnog funkcionera i članova porodice:

1) ime i prezime;

2) javnu funkciju;

3) jedinstveni matični broj građana;

4) prebivalište i boravište;

5) broj telefona i adresu elektronske pošte;

6) drugi posao, delatnost i članstvo u organima udruženja;

7) izvor i visinu neto prihoda javnog funkcionera koje prima zato što je na javnoj funkciji i izvor i visinu ostalih neto prihoda koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora;

8) izvor i visinu neto prihoda od drugog posla ili delatnosti;

9) neto prihode od naučno-istraživačke, nastavne, kulturno-umetničke, humanitarne ili sportske delatnosti;

10) prihode od autorskih, patentnih i drugih prava intelektualne svojine;

11) izvor i visinu ostalih neto prihoda;

12) pravo korišćenja stana za službene potrebe;

13) pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnostima;

14) pravo svojine ili pravo zakupa na pokretnim stvarima koje podležu registraciji;

15) depozite u bankama i drugim finansijskim ustanovama sa nazivom banke ili finansijske ustanove, vrstom i brojem računa i iznosom sredstava na računima;

16) zakup sefova u bankama;

17) potraživanja i dugovanja (glavnica, kamata i rok otplate i dospeća);

18) akcije i udele u pravnom licu;

19) podatke o pravnom licu u kome pravno lice iz tačke 18) ovog stava ima preko 3% udela ili akcija;

20) finansijske instrumente;

21) delatnost preduzetnika;

22) druge podatke koje javni funkcioner smatra da su bitni za primenu ovog zakona.

Izveštaj sadrži i datum i mesto njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera koji ga podnosi.

U Izveštaju se navode imovina i prihodi u zemlji i u inostranstvu.

Izveštaj se podnosi na obrascu i na način koji propisuje Agencija.

Registar imovine i prihoda javnih funkcionera

Član 72.

Agencija sačinjava i vodi Registar imovine i prihoda javnih funkcionera, koji sadrži podatke iz Izveštaja.

Javni funkcioneri Agencije, kao i zaposleni i radno angažovani u Agenciji, koji imaju pristup podacima iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera koji nisu dostupni javnosti, ne smeju te podatke saopštavati, dostavljati, niti na bilo koji način omogućiti pristup tim podacima.

Javnost podataka iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera

Član 73.

Podaci koji su javno dostupni iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera su:

1) ime i prezime javnog funkcionera;

2) javna funkcija koju vrši;

3) izvor i visina neto prihoda javnog funkcionera koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora;

4) pravo korišćenja stana za službene potrebe, izuzev adrese na kojoj se stan nalazi;

5) pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnosti, izuzev adrese na kojoj se nepokretnost nalazi;

6) pravo svojine ili pravo zakupa javnog funkcionera na pokretnim stvarima koje podležu registraciji, izuzev njihovog registarskog broja;

7) depoziti u bankama i drugim finansijskim ustanovama bez naziva banke ili druge finansijske ustanove i bez navođenja vrste i broja računa i iznosa sredstava na računima;

8) akcijama i udelima u pravnom licu;

9) pravnom licu u kome pravno lice iz tačke 8) ovog stava ima preko 3% udela ili akcija;

10) delatnost preduzetnika.

Izuzetno, podaci iz Izveštaja javnih funkcionera u državnim organima određenim zakonima kojima se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nisu dostupni javnosti dok ne isteknu dve godine od prestanka javne funkcije.

Javnosti nisu dostupni podaci o imovini i prihodima lica iz člana 68. stav 2. ovog zakona.

Javni funkcioner i lice iz člana 68. stav 2. ovog zakona mogu dati saglasnost da se objave podaci iz Izveštaja koji se tiču njihove imovine i prihoda koji nisu dostupni javnosti.

Korišćenje podataka iz Izveštaja

Član 74.

Podaci iz Izveštaja koji nisu dostupni javnosti koriste se samo kod provere Izveštaja i u postupku u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona.

Podatke koji nisu dostupni javnosti Agencija dostavlja sudu, javnom tužilaštvu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, Upravi za sprečavanje pranja novca, Poreskoj upravi i drugim nadležnim organima, u skladu sa zakonom.

Provera Izveštaja

Član 75.

Agencija proverava tačnost i potpunost podataka u Izveštaju, prema godišnjem planu provere koji donosi direktor.

Godišnji plan provere donosi se na osnovu prethodne analize Agencije, pri čemu se naročito vodi računa o kategoriji javnih funkcionera, visini njihovih primanja i visini finansijskih sredstava iz budžeta kojima raspolažu organi javni vlasti u kojima su javni funkcioneri na javnoj funkciji.

Agencija vanredno proverava tačnost i potpunost podataka iz Izveštaja, ako posumnja da u Izveštaju nisu prijavljeni tačni i potpuni podaci.

Praćenje imovinskog stanja

Član 76.

U postupku provere imovinskog stanja, Agencija ocenjuje da li postoji nesaglasnost između podataka iz Izveštaja i stvarnog stanja ili nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda.

U slučaju da postoji nesaglasnost, Agencija poziva javnog funkcionera ili lica iz člana 68. stav 2. ovog zakona da se, u roku od 15 dana, izjasne o razlozima nesaglasnosti.

Ako pri proveri Izveštaja posumnja da javni funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine ili prihoda, Agencija može zahtevati da joj povezana lica neposredno podnesu podatke o svojoj imovini i prihodima, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Kad utvrdi da postoji nesaglasnost, Agencija obaveštava nadležni organ, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.

Organi iz stava 4. ovog člana dužni su da, u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja, upoznaju Agenciju o preduzetim merama.

VIII. POSTUPAK U KOME SE ODLUČUJE O POSTOJANjU POVREDE OVOG ZAKONA

Osnovna odredba

Član 77.

Agencija odlučuje o povredi ovog zakona.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona vodi se u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa (čl. 40 - 44), postojanje nespojivosti (čl. 45 - 55), kumulaciju javnih funkcija (član 56), prijema poklona (čl. 57 - 66) i prijavljivanja imovine i prihoda (čl. 67 - 76).

Pokretanje postupka

Član 78.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona pokreće Agencija po službenoj dužnosti.

Agencija može da pokrene postupak po zahtevu organa javne vlasti koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao ili u kome je javni funkcioner na javnoj funkciji ili po prijavi fizičkog ili pravnog lica.

Agencija može da pokrene postupak po službenoj dužnosti i na osnovu prijave fizičkog ili pravnog lica.

Zahtev ili prijava mora da bude u pismenom obliku i da sadrži:

1) naziv i sedište, odnosno ime i prezime i adresu podnosioca prijave;      

2) ime i prezime javnog funkcionera, javnu funkciju na kojoj je nalazi i organ javne vlasti u kome je javni funkcioner;

3) činjenice iz kojih proizlazi sumnja da postoji povreda ovog zakona;

4) potpis podnosioca prijave, odnosno potpis ovlašćenog lica.        

Izuzetno od stava 4. ovog člana, prijava može da bude i anonimna.

Anonimna prijava mora da sadrži podatke iz stava 4. tač. 2) i 3) ovog člana.

Ako je podneta prijava za pokretanje postupka, Agencija može da zahteva od podnosioca prijave da dostavi dokumenta i informacije kojima raspolaže, a koji su značajni za odlučivanje o pokretanju postupka.

Agencija štiti identitet podnosioca prijave, tako što podatke o njemu ne može dostaviti nikome izuzev sudu, radi donošenja odluke o tome da li identitet podnosioca prijave može biti otkriven u cilju očuvanja javnog interesa ili zaštite prava trećih lica.

Izjašnjenje javnog funkcionera

Član 79.

Agencija obaveštava javnog funkcionera da je protiv njega pokrenut postupak i poziva ga da se u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja pismeno izjasni.

Obaveštenje sadrži navodnu povredu ovog zakona zbog koje je pokrenut postupak i činjenice iz kojih proizlazi da je učinjena povreda.

Neizjašnjenje javnog funkcionera ne zadržava vođenje postupka.

Javni funkcioner zadržava pravo da se, sve do donošenja odluke, izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese činjenice i dokaze koji mu idu u korist.

Odluke i pravna sredstva

Član 80.

Odluku kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera ili obustavlja postupak donosi direktor Agencije.

Postupak se obustavlja kada se utvrdi da ne postoji povreda ovog zakona.

Protiv odluke direktora Agencije može da se izjavi žalba Veću Agencije, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.

Odluka Veća Agencije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

U upravnom sporu sud je dužan da presudom reši upravnu stvar.

Javnost u postupku

Član 81.

Javnosti je dostupan samo podatak o tome da li je protiv javnog funkcionera pokrenut postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i ishod postupka.

Konačna odluka kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera objavljuje se na internet prezentaciji Agencije.

Ako postupak bude obustavljen, podaci iz spisa predmeta, izuzev o ishodu postupka i podataka koji su dostupni javnosti prema drugim propisima, ne mogu postati dostupni javnosti bez saglasnosti javnog funkcionera.

Agencija je dužna da obavesti podnosioca prijave o ishodu postupka pokrenutom na osnovu zahteva ili prijave.

Vrste mera

Član 82.

Javnom funkcioneru može se izreći mera opomene ili mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, javnom funkcioneru koji je izabran neposredno od građana, kao i licu kome je prestala javna funkcija, može da se izrekne mera opomene ili mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.

Pri izricanju mere uzimaju se u obzir sve okolnosti slučaja, naročito težina i posledica povrede ovog zakona i mogućnost otklanjanja povrede.

Uslovi za izricanje mera

Član 83.

Mera opomene izriče se ako je javni funkcioner lakše povredio ovaj zakon.

Lakša povreda zakona je takva povreda koja nije imala negativan uticaj na obavljanje javne funkcije.

Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona izriču se zbog teže povrede ovog zakona.

Težom povredom ovog zakona smatra se takva povreda koja je uticala na objektivno obavljanje javne funkcije, kao i na ugled i poverenje građana na javnog funkcionera i javnu funkciju koju vrši.

Postupanje posle konačnosti preporuke za razrešenje s javne funkcije

Član 84.

Posle konačnosti odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije, Agencija dostavlja odluku organu javne vlasti nadležnom za razrešenje, u roku od osam dana od konačnosti odluke.

Organ javne vlasti obaveštava Agenciju o merama koje je preduzeo na osnovu konačne odluke, u roku od 60 dana od dana prijema odluke.

Javno objavljivanje odluka

Član 85.

Izreka i sažeto obrazloženje konačne odluke kojom je javnom funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje s javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona objavljuje se na internet prezentaciji Agencije i u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prijavljivanje povreda zakona nadležnim organima

Član 86.

Kad u toku postupka nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Nadležni organ je dužan da, u roku od 90 dana od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo.

Odluke Agencije ne utiču na krivičnu i materijalnu odgovornost javnog funkcionera.

IX. POSTUPANjE PO PREDSTAVKAMA

Pojam predstavke

Član 87.

Predstavka je pismeno obraćanje fizičkog ili pravnog lica Agenciji u kome se iznose činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju.

Ako Agencija nije nadležna da postupa po predstavci, prosleđuje predstavku nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca predstavke.

Agencija štiti identitet podnosioca prijave, tako što podatke o njemu ne može dostaviti nikome izuzev sudu, radi donošenja odluke o tome da li identitet podnosioca predstavke može biti otkriven u cilju očuvanja javnog interesa ili zaštite prava trećih lica.

Urednost predstavke

Član 88.

Predstavka sadrži činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju, naziv organa javne vlasti, ime i prezime lica protiv koga se podnosi, odnosno podatke iz kojih se može utvrditi identitet tog lica, vreme, mesto i opis koruptivne radnje ili koruptivnog ponašanja, kao i potpis i podatke o podnosiocu predstavke, izuzev ako predstavka nije anonimna.

Predstavka je neuredna ako ima nedostatke koji Agenciju sprečavaju da postupa po njoj, ako nije razumljiva ili potpuna. Ako je predstavka neuredna, Agencija obaveštava podnosioca kako da uredi predstavku u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja.

Ako predstavka ne bude uređena u roku, smatra se da je podnosilac odustao od predstavke.

Postupanje Agencije po predstavkama bliže se uređuje aktom direktora.

Predlog za nadzor

Član 89.

Ako su tokom postupanja po predstavci utvrđene činjenice i izvedeni dokazi koji izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, Agencija podnosi obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta.

Ako odbije predlog Agencije, organ koji nadzire rad organa javne vlasti je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga, Agenciji pismeno obrazloži razloge za odbijanje.

Ishod postupanja po predstavci

Član 90.

Ako Agencija u postupanju po predstavci oceni da u radu organa javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu do korupcije, Agencija daje preporuke organu javne vlasti sa merama radi otklanjanja stanja, sa rokom za njihovo preduzimanje.

Organ javne vlasti u roku od 30 dana od dana prijema preporuke dužan je da pismeno obavesti Agenciju o preduzetim merama iz preporuke.

Kad u postupku po predstavci nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Nadležni organ je dužan da, u roku od 90 dana od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo.

Agencija je dužna da o ishodu postupanja po predstavci obavesti podnosioca predstavke.

Postupanje po anonimnim predstavkama

Član 91.

Agencija postupa po anonimnim predstavkama ako tvrdnje iz predstavke i priloženi dokazi izazivaju sumnju u korupciju.

Postupanje Agencije po službenoj dužnosti

Član 92.

Agencija je dužna da po službenoj dužnosti pokrene postupak u kome se ispituje postojanje korupcije u organu javne vlasti ako raspolaže saznanjima koja izazivaju sumnju u korupciju.

U postupku iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupanje po predstavci.

X. JAČANjE INTEGRITETA

Pojam integriteta i plan integriteta

Član 93.

Integritet je skup vrednosti i postupanja organa javne vlasti, drugih organizacija i pravnih lica koji omogućavaju da javni funkcioneri, zaposleni i radno angažovani u organima javne vlasti poštuju zakone, kodekse ponašanja i etički deluju s ciljem izbegavanja korupcije i poboljšanja rada.

Plan integriteta se donosi posle procene sopstvenog integriteta i sprovodi radi poboljšanja procenjenog integriteta.

Sadržina plana integriteta

Član 94.

Plan integriteta obavezno sadrži:

1) oblasti i procese koji su naročito rizični za nastanak korupcije i procenu stepena rizika od korupcije;

2) preventivne mere kojima se otklanjaju rizici od korupcije i rokove za njihovo preduzimanje;

3) podatke o licima odgovornim za sprovođenje mera iz plana integriteta.

Obaveza donošenja i sprovođenja plana integriteta

Član 95.

Plan integriteta donose i sprovode organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, ustanove i javna preduzeća i druga pravna lica čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, koji imaju više od 30 zaposlenih (u daljem tekstu: obveznik donošenja plana integriteta).

Agencija donosi uputstvo za izradu i sprovođenje plana integriteta, koje sadrži način izrade i bližu sadržinu plana integriteta, rokove za donošenje i sprovođenje plana integriteta, rokove za dostavljanje izveštaja o sprovođenju plana integriteta Agenciji i način vršenja nadzora od strane Agencije nad donošenjem i sprovođenjem planova integriteta.

Obveznik donošenja plana integriteta dužan je da Agenciji dostavi plan integriteta i izveštaj o sprovođenju plana integriteta, u roku i na način koji su propisani uputstvom iz stava 2. ovog člana.

Izveštaj o sprovođenju plana integriteta

Član 96.

Izveštaj o sprovođenju plana integriteta sadrži:

1) podatke o tome da li su mere iz plana integriteta sprovedene;

2) razloge zbog kojih mere nisu sprovedene.

Uz izveštaj o sprovođenju plana integriteta obavezno se prilaže odluka o usvajanju izveštaja.

Odgovornost za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana integriteta

Član 97.

Za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana integriteta odgovoran je rukovodilac obveznika donošenja plana integriteta.

Rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan je da odredi lice koji će obavljati poslove koordinacije u vezi sa donošenjem, sprovođenjem i izveštavanjem o sprovođenju plana integriteta.

Donošenje plana integriteta od drugih organizacija i pravnih lica

Član 98.

Plan integriteta mogu doneti i pravna lica i organizacije koja nisu obveznici donošenja plana integriteta, prema Uputstvu za izradu i sprovođenje plana integriteta.

Na njihov predlog i o njihovom trošku, Agencija može da odredi oblasti i procese naročito rizične za nastanak korupcije i da proceni stepen rizika od korupcije.

Obuka u oblasti sprečavanja korupcije i jačanja integriteta

Član 99.

Agencija donosi i objavljuje program obuke u oblasti sprečavanja korupcije i jačanja integriteta, kao i uputstvo za sprovođenje obuke.

Agencija stručno osposobljava lica koja će sprovoditi obuku.

Organi javne vlasti dužni su da sprovode obuku zaposlenih i rukovodilaca, u skladu sa programom obuke i uputstvom za obuku i da pismeno izveste Agenciju o sprovođenju obuke.

Agencija prati sprovođenje obuke u organima javne vlasti.

Agencija može da sprovodi obuke zaposlenima u preduzećima, drugim pravnim licima i udruženjima, u skladu sa godišnjim programom obuke.

XI. EVIDENCIJE

Član 100.

Agencija vodi sledeće evidencije:

1) Registar javnih funkcionera;

2) Registar imovine i prihoda javnih funkcionera;

3) evidenciju pravnih lica u kojima javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20% koji učestvuju u postupcima javnih nabavki, privatizacije ili drugog postupka u kome učestvuje pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20%, a čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine;

4) Katalog poklona.

 Podaci iz evidencija, izuzev iz Kataloga poklona, prestaju da se objavljuju na internet prezentaciji Agencije kada isteknu tri godine od prestanka javne funkcije.

Način vođenja i čuvanja evidencija propisuje Agencija.

Agencija može da vodi i druge evidencije, u skladu sa zakonom.

XII. KAZNENE ODREDBE

1. Krivično delo

Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini

Član 101.

Javni funkcioner koji suprotno odredbama ovog zakona ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Pravne posledice osude

Član 102.

Osudom na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 101. ovog zakona, danom pravnosnažnosti presude, nastupaju sledeće pravne posledice:

1) prestanak javne funkcije, odnosno prestanak radnog odnosa;

2) zabrana sticanja javne funkcije u trajanju od deset godina od dana pravnosnažnosti presude.

2. Prekršaji

Prekršaji javnih funkcionera

Član 103.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj javni funkcioner ako:

1) se ne odazove na poziv Agencije (član 37);

2) u propisanom roku ne obavesti Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa koji on ili sa njime povezano lice ima (član 42. stav 1);

3) u propisanom roku ne obavesti Agenciju o obavljanju drugog posla ili delatnosti (član 45. stav 1);

4) obavlja drugi posao ili delatnost suprotno članu 46. ovog zakona;

5) savetuje pravna i fizička lica suprotno članu 47. ovog zakona;

6) za vreme vršenja javne funkcije osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu ili započne obavljanje samostalne delatnosti (član 48. stav 1);

7) za vreme vršenja javne funkcije postane zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini ili vrši upravljačka prava (član 48. stav 2);

8) postane član ili zastupnik udruženja suprotno članu 49. ovog zakona;

9) vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i učestvuje u njihovim političkim aktivnostima suprotno članu 50. ovog zakona;

10) ne prenese upravljačka prava u propisanom roku (član 51. stav 1);

11) ne dostavi podatke Agenciji u propisanom roku (član 51. stav 2);

12) vrši drugu javnu funkciju suprotno članu 56. ovog zakona;

13) primi poklon suprotno članu 58. ovog zakona;

14) ne preda prigodni ili protokolarni poklon u propisanom roku (član 59. stav 4);

15) zadrži u svojinu protokolarni ili prigodni poklon suprotno članu 60. ovog zakona;

16) ne obavesti organ javne vlasti o primljenom poklonu na propisan način i u propisanom roku (član 62);

17) ne prijavi imovinu i prihod u propisanom roku (čl. 68. i 69).

Za prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana kazniće se zaposleni i drugi radno angažovani u organu javne vlasti novčanom kaznom 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 13) i 15) ovog člana kazniće se član porodice javnog funkcionera novčanom kaznom 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tačka 17) ovog člana kazniće se lice kome je prestala javna funkcija novčanom kaznom 50.000 do 150.000 dinara.

Prekršaji odgovornog lica u organu javne vlasti

Član 104.

 Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako organ javne vlasti:

1) ako Agenciji ne omogući neposredan uvid u podatke i dokumenta, odnosno ako u propisanom roku ne dostavi Agenciji dokumenta i informacije kojima raspolaže (član 36. st. 1. i 2);

2) u propisanom roku ne donese odluku o prestanku funkcije (član 56. stav 8);

3) ne vodi evidenciju poklona u skladu sa članom 63. ovog zakona;

4) ne preda Agenciji kopiju evidencije poklona za prethodnu kalendarsku godinu u propisanom roku (član 64. stav 1);

5) u propisanom roku ne obavesti Agenciju o izboru, postavljenju ili imenovanju javnog funkcionera, odnosno o prestanku javne funkcije (član 67. stav 1);

6) u propisanom roku od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka ne obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo (član 86. stav 2. i član 90. stav 4);

7) ne dostavi Agenciji plan integriteta i izveštaj o sprovođenju plana integriteta (član 95. stav 3);

8) ne odredi lice koje će obavljati poslove koordinacije u vezi sa donošenjem, sprovođenjem i izveštavanjem o sprovođenju plana integriteta (član 97. stav 2);

9) ne sprovodi obuku zaposlenih i rukovodilaca, u skladu sa programom obuke i uputstvom za obuku i pismeno ne izvesti Agenciju o sprovođenju obuke (član 99. stav 3).

Za prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana kazniće se lice koje vrši javna ovlašćenja novčanom kaznom 50.000 do 150.000 dinara.

Prekršaj pravnog lica

Član 105.

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) Agenciji ne omogući neposredan uvid u podatke i dokumenta, odnosno ako u propisanom roku ne dostavi Agenciji dokumenta i informacije kojima raspolaže (član 36. st. 1. i 2);

2) ne dostavi obaveštenje u skladu sa članom 53. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Prekršaji fizičkog lica

Član 106.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje se ne odazove na poziv Agencije (član 37).

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lice kome je prestala javna funkcija ako zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju suprotno članu 55. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje ne podnese Agenciji podatke o svojoj imovini i prihodima u propisanom roku (član 76. stav 3).

Zastarevanje

Član 107.

Prekršajni postupak za prekršaje propisane ovim zakonom ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Sporazum o priznanju prekršaja

Član 108.

Za prekršaje propisane ovim zakonom Agencija može sa učiniocem prekršaja da zaključi sporazum o priznanju prekršaja.

Uslovi zaključenja sporazuma iz stava 1. ovog člana, postupak pregovaranja o zaključenju sporazuma i postupak zaključenja sporazuma, bliže se uređuju aktom direktora Agencije.        

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Okončanje pokrenutih postupaka

Član 109.

Postupci započeti po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 -US, 67/13 -US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 -US), koji nisu okončani do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Donošenje propisa

Član 110.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od 90 dana od dana početka primene ovog zakona, izuzev propisa iz člana 23. st. 1, 7. i 9. ovog zakona koji će se doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovoga člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 -US, 67/13 -US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 -US), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Nastavak rada Agencije

Član 111.

Danom početka primene ovog zakona Agencija za borbu protiv korupcije osnovana u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11-US, 67/13-US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15-US), nastavlja sa radom kao Agencija za sprečavanje korupcije.

Direktor i zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije koji su izabrani prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11-US, 67/13-US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15-US) nastavljaju da obavljaju te funkcije do isteka mandata na koji su izabrani

Članovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koji su izabrani prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11-US, 67/13-US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15-US) nastavljaju da obavljaju te funkcije do dana početka primene ovog zakona.

Rok za izbor članova Veća Agencije

Član 112.

Članovi Veća Agencije biće izabrani do dana početka primene ovog zakona, a na funkciju stupaju danom početka primene zakona.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 113.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11-US, 67/13-US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15-US).

Stupanje na snagu i početak primene zakona

Član 114.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. februara 2020. godine, izuzev odredaba člana 20. stav 2. i čl. 21. do 25. ovog zakona, koji se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije donet je 2008. godine, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine, uz izmene i dopune izvršene 2010. godine.

Tokom primene važećeg zakona uočena je potreba da se veći broj odredaba pojasni i precizira i da se na drugačiji način urede određena bitna pitanja vezana, pre svega, za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera i ovlašćenja Agencije.

Naziv važećeg zakona ne odražava u potpunosti materiju koja se njime uređuje. Pored toga što uređuje pravni položaj, nadležnost, organizaciju i rad Agencije, zakon sadrži i odredbe kojima se uređuju pravila o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, pitanja koja se odnose na kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera i druga pitanja koja su od značaja za prevenciju korupcije. Iz tih razloga naziv Nacrta Zakona je promenjen u Nacrt zakona o sprečavanju korupcije (u daljem tekstu: Nacrt zakona), a zbog toga je i naziv Agencije promenjen u Agencija za sprečavanje korupcije.

Još jedan od razloga za donošenje ovog Zakona je usklađivanje sa važećim strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije: Nacionalnom strategijom za borbu korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 57/13), kao i pratećim Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", br. 79/13 i 61/16). Kao ciljevi koje je neophodno ostvariti Akcionim planom su predviđeni: razgraničenje i jasno regulisanje pojmova kumulacije funkcija (sprečavanje vršenja više javnih funkcija koje su međusobno u sukobu interesa) i sukoba interesa (otklanjanje privatnog interesa u vršenju javnih ovlašćenja); proširenje kruga obveznika koji dostavljaju izveštaje o imovini, podatke za kontrolu izveštaja o imovini i prihodima, kao i ovlašćenje Agencije da vrši vanredne provere imovine i postupa po anonimnim prijavama. Pored toga, kao jedna od normativnih aktivnosti predviđena pratećim Akcionim planom je usvajanje zakona kojim će biti omogućeno ostvarivanje navedenih ciljeva.

Predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučno sprečavanje korupcije, a istovremeno se ostvaruju preuzete obaveze iz međunarodnih akata preporuka Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO).

Cilj donošenja zakona je zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije i jačanje integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i javnih funkcionera.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Materija Nacrta zakona sistematizovana je u trinaest glava, i to: Osnovne odredbe (Glava I.), Agencija za sprečavanje korupcije (Glava II.), Sukob interesa (Glava III.), Nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije (Glava IV.), Kumulacija javnih funkcija (Glava V.), Pokloni (Glava VI.), Prijavljivanje imovine i prihoda (Glava VII.), Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona (Glava VIII.), Postupanje po predstavkama (Glava IX.), Jačanje integriteta (Glava X.), Evidencije (Glava XI.), Kaznene odredbe (Glava XII.), Prelazne i završne odredbe (Glava XIII.).

Osnovne odredbe (Glava I.)

Osnovne odredbe odnose se na predmet zakona i značenje pojedinih pojmova.

Bitne novine sadržane su u članu 3. koji određuje značenje pojedinih pojmova.

Pre svega, Nacrt zakona uvodi pojam "organ javne vlasti" koji, u cilju pojačane zaštite javnog interesa, obuhvata širi krug organa i drugih pravnih lica u odnosu na važeće zakonsko rešenje, dok se značenje pojmova "javni funkcioner" i "javna funkcija" u potpunosti vezuje za značenje pojma "organ javne vlasti". Važeći zakon je u tom pogledu nekonzistentan, što dovodi do problema u njegovoj primeni.

Agencija za sprečavanje korupcije (Glava II.)

Odredbama ove glave uređuju se pravni položaj, nadležnost, organizacija i način rada Agencije.

Kao jedna od garancija nezavisnosti Agencije Nacrtom zakona se uvodi pravilo da se godišnja sredstva za rad i funkcionisanje Agencije obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, ali i iz ostalih izvora prihoda.

Novine u odnosu na važeći zakon sadržane su i u odredbi kojom se propisuje nadležnost Agencije, a koja obuhvata sve poslove koji spadaju u delokrug njenog rada.

Proširene su nadležnosti Agencije. Pored nadležnosti propisanih važećim Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, među kojima su: nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, vođenje postupka u kome se odlučuje o postojanju povrede zakona, rešavanje o sukobu interesa, provera izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera, vođenje i objavljivanje registra javnih funkcionera i registra njihove imovine i prihoda, nadležnosti Agencije su proširene.

Nadležnost Agencije se Nacrtom zakonoma proširuje na davanje mišljenja o primeni ovog zakona po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev fizičkih ili pravnih lica i zauzimanje načelnih stavova značajnih za primenu ovog zakona. S obzirom na to da je predloženo i proširenje nadležnosti Odbora na zauzimanje načelnih stavova za primenu ovog zakona, sprovođenje zakona neće zavisiti samo od uputstava (kao vrte propisa) i mišljenja koje donosi i daje direktor, već i od načelnih stavova Odbora.

Nadležnost Agencije proširuje se i na podnošenje krivičnih prijava, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka. Takođe, Agenciji se daje pravo da međunarodnu saradnju ne samo prati, već i ostvaruje, i to ne samo u saradnji sa drugim državnim organima, već i samostalno.

Pored toga, prema odredbama člana 107. Ustava Republike Srbije, pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača, dok Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti. Nacrtom zakona se osnažuje uloga Agencije u zakonodavnom procesu tako što se, osim podnošenja inicijativa za donošenje ili izmenu propisa, nadležnost Agencije proširuje i na davanje mišljenja o nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije. To znači da će nadležna ministarstva u postupku pripreme zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije morati o rešenjima sadržanim u nacrtima tih zakona da pribavljaju mišljenje Agencije.

Bitnu novinu u odnosu na važeći zakon predstavlja i proširenje nadležnosti Agencije na sprovođenje analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti i sačinjavanje izveštaja sa preporukama za otklanjanje tih rizika, čime se obezbeđuje novi mehanizam za uspostavljanje i unapređenje institucionalnog integriteta, odnosno sistema nacionalnog integriteta.

U odnosu na važeće zakonsko rešenje u pogledu nadležnosti Veća Agencije novina u Nacrtu zakona je to da će Veće Agencije odlučivati ne samo o žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere, već i o žalbama na ostale odluke direktora u skladu sa zakonom, izuzev odluka o pravima i obavezama zaposlenih u Agenciji, kao i proširivanje njegove nadležnosti na zauzimanje načelnih stavova za primenu ovog zakona.

Nacrtom zakona detaljnije se uređuje postupak odlučivanja o razrešenju člana Veća Agencije, postupak izbora direktora, kao i postupak odlučivanja o razrešenju direktora. Pored toga, uvodi se mogućnost udaljenja sa funkcije direktora kada protiv njega bude pokrenut postupak za razrešenje do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

Nacrtom zakona, takođe, jasnije se uređuje postupak za izbor zamenika direktora. Važno je napomenuti da važeći zakon ne propisuje uslove za izbor, niti razloge za razrešenje zamenika direktora. Odsustvo ovih pravila može da dovede do situacije u kojoj bi za zamenika direktora bilo izabrano lice koje ne ispunjava uslove koji se traže za izbor direktora, ili da zamenik direktora bude razrešen iako funkciju obavlja stručno i savesno, a ne postoje drugi razlozi za njegovo razrešenje. Funkcija zamenika direktora prestaje stupanjem na funkciju novog direktora. Treba posebno imati u vidu da zamenik direktora ostvaruje prava i dužnosti direktora, ukoliko direktoru prestane funkcija pre isteka mandata, dok na funkciju ne stupi novi direktor.

Nacrtom zakona uređeno je i imenovanje vršioca dužnosti direktora Agencije, između pomoćnika direktora. Vršilac dužnosti direktora može vršiti tu javnu funkciju do stupanja na javnu funkciju novog direktora.

Nacrtom zakona predviđeno je da radi ostvarivanja proklamovanih ciljeva - zaštite javnog interesa, smanjenja rizika od korupcije i jačanja integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i javnih funkcionera, organi javne vlasti Agenciji dostavljaju, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog zahteva Agencije, sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno organi javne vlasti su dužni da Agenciji omoguće neposredan uvid u ta dokumenta, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije. Pored toga, Agencija može, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pribavljati podatke od banaka, finansijskih institucija i drugih pravnih lica, uz saglasnost javnog funkcionera.

Podnošenje izveštaja o radu Narodnoj skupštini element je, sa jedne strane, odgovornosti Agencije za obavljanje poslova iz njene nadležnosti, a sa druge strane, javnosti rada Agencije. Nacrt zakon Agenciji daje pravo da po sopstvenoj inicijativi podnosi posebne izveštaje Narodnoj skupštini o stanju korupcije ili o rizicima korupcije u cilju ostvarenja njene preventivne funkcije. Propisana je i dužnost javnih funcionera, zaposlenih i drugih lica koja su radno angažovana u organu javne vlasti da se odazovu na poziv Agencije, radi utvrđivanja činjenica u postupku pred Agencijom. Ta dužnost traje i dve godine od prestanka javne funkcije, radnog odnosa ili drugog radnog angažmana u organu javne vlasti.

Sukob interesa (Glava III.)

Članom 40. Nacrta zakona određuju se osnovna pravila o obavljanju javne funkcije, koja se, u odnosu na važeće zakonsko rešenje, razlikuju po tome što se uvodi nova zabrana za funkcionere. Naime, propisuje se da javni funkcioner ne sme da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti za sebe ili drugog ili prouzrokovanja štete drugom, informacije do kojih dođe u obavljanju javne funkcije, ako te informacije nisu dostupne javnosti.

Nacrt zakona razgraničava pojmove sukoba interesa i kumulacije javnih funkcija, tako što kumulaciju javnih funkcija uređuje u posebnoj glavi. Najbitnije novine u odnosu na važeći zakon tiču se upravo oblasti sukoba interesa, nespojivosti i kumulacije javnih funkcija.

Bitne novine sadržane su u odredbi kojom se uređuje obaveza obaveštavanja o postojanju sukoba interesa. U članu 42. Nacrta zakona, propisan je rok od pet dana u okviru koga je javni fukcioner dužan da obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju "o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji funkcioner ili sa njim povezano lice ima". Agencija daje mišljenje o postojanju sukoba interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera, a ako javni funkcioner traži mišljenje o postojanju sukoba interesa u postupku javnih nabavki, Agencija daje mišljenje o tome u roku od osam dana.

U cilju sprečavanja sukoba interesa, predloženim zakonskim rešenjem ova obaveza se jasno i precizno uređuje, a posebnim odredbama se uređuje postupanje i odlučivanje u slučajevima kada javni funkcioner Agencije uoči postojanje sukoba interesa ili mogućnost da do njega dođe. Propisana je njegova dužnost da o tome odmah pismeno obavesti Odbor Agencije, koji daje mišljenje o postojanju sukoba interesa.

Propisan je rok od dve godine u kojem Agencija pokreće po službenoj dužnosti postupak u kome odlučuje o postojanju sukoba interesa. Ovaj rok se računa od momenta postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u postojanje sukoba interesa. Međutim, odredbe o sukobu interesa ne primenjuju se u postupcima u kojima je izuzeće službenog lica uređeno zakonom. Izuzetak su jednostranački upravni postupci.

Nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije (Glava IV.)

Nacrtom zakona propisuje se zabrana javnom funkcioneru da obavlja poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi, osim u slučajevima kada je na to obavezan, čime se otklanja postojeća pravna praznina. Pored toga, jasno se propisuje zabrana obavljanja funkcija u pravnim licima sa učešćem privatnog kapitala, niti vršenje upravljačkih prava.

Posebno nejasne su odredbe važećeg zakona o članstvu u udruženju i organima udruženja. Naime, članom 34. važećeg zakona propisano je da funkcioner može da vrši funkciju u organu strukovnog udruženja i da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi da postoji sukob interesa, a da funkcioner koji je član udruženja ne može da prima naknadu ili poklone po osnovu članstva u udruženju, izuzev naknade putnih i drugih troškova. Zakon o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09 i 99/11 - dr. zakon), u članu 22. stav 1. i 2, propisuje da je skupština najviši organ udruženja i da skupštinu čine svi članovi udruženja. Iz navedenih zakonskih odredaba jasno proizlazi da je član udruženja istovremeno i član skupštine kao najvišeg organa udruženja. Stoga je nejasno zbog čega važeći zakon samo za članove udruženja propisuje zabranu primanja naknade i poklona. Pri tom, Zakon o udruženjima i ne propisuje da članovi udruženja imaju pravo na primanje bilo kakve naknade ili poklona po osnovu članstva u udruženju, pa je ova zakonska zabrana praktično bespredmetna. Navedene nejasnoće Nacrtom zakona se otklanjaju na taj način što se jasno propisuje u kojim situacijama funkcioner ne sme da bude član organa udruženja.

Pitanje članstva i obavljanja funkcija u političkom subjektu Nacrtom zakona je rešeno na isti način kao i važećim zakonom, s tim što funkcioneri koji su izabrani neposredno od strane građana nisu obuhvaćeni odredbom koja za pojedine kategorije funkcionera propisuje izuzetak od obaveze da uvek nedvosmisleno predoče sagovornicima i javnosti da li iznose stav organa javne vlasti u kome obavljaju javnu funkciju ili stav političkog subjekta.

Kada je reč o prenosu upravljačkih prava u privrednom društvu za vreme obavljanja javne funkcije, koja je javni funkcioner stekao na osnovu akcija ili udela, Nacrtom zakona se otklanja postojeća pravna praznina u odnosu na lica koja u toku obavljanja javne funkcije steknu udeo u privrednom društvu ili akcije privrednog društva, na taj način što se propisuje da rok od 30 dana za prenošenje upravljačkih prava počinje da teče od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, odnosno sticanja udela ili akcija. U svemu ostalom, pitanje prenosa upravljačkih prava rešeno je na isti način kao i važećim zakonom.

Kad je reč o obavezi obaveštavanja Agencije o učešću u postupku javne nabavke, privatizacije, ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti, Nacrtom zakona produžuje se rok za ispunjenje ove zakonske obaveze sa tri na 15 dana, jer praksa pokazuje da je rok od tri dana isuviše kratak. Dodatno, Nacrtom zakona predviđeno je da će ova obaveza važiti dve godine po prestanku vršenja javne funkcije, kao i da će pored javnih funkcionera obuhvatiti i članove njihovih porodica. S obzirom na to da Agencija ima obavezu da na osnovu podnetih obaveštenja vodi evidencije pravnih lica u kojima funkcioner poseduje udeo ili akcije preko 20% i postupaka javnih nabavki, u cilju ispunjenja ove obaveze Agencije, a posebno imajući u vidu značaj tih evidencija za sprečavanje korupcije i time neophodnost da podaci sadržani u njima budu potpuni. Prema novom zakonskom rešenju obaveštenje se podnosi na obrascu i na način koji propiše Agencija, a ukoliko nije podneto u skladu sa opštim aktom Agencije smatra se da nije podneto.

Nacrtom zakona definiše se nedozvoljeni uticaj na javnog funkcionera u Agenciji. Član Odbora Agencije o nedozvoljenom uticaju obaveštava Odbor i direktora, direktor obaveštava Odbor Agencije, a zamenik direktora i drugi javni funkcioneri u Agenciji obaveštavaju direktora.

Zabrana zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje po prestanku javne funkcije Nacrtom zakona je obuhvaćena zajedničkim nazivom "Ograničenja po prestanku javne funkcije".

Bitna novina u odnosu na važeće zakonsko rešenje je uvođenje zabrane licu kome je prestala javna funkcija u roku od dve godine po prestanku javne funkcije da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa javnom funkcijom koju je javni funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije. Propisan je i rok od 30 dana u kojem je Agencija dužna da odluči o zahtevu lica kome je prestala javna funkcija. U slučaju da Agencija ne odluči u navedenom roku, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno poslovnu saradnju. Međutim, zabrana zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje ne odnosi se na javnog funkcionera koji je izabran neposredno od strane građana.

Kumulacija javnih funkcija (Glava V.)

Nacrtom zakona kumulacija javnih funkcija se uređuje na suštinski drugačiji način. Od pravila da funkcioner sme da obavlja samo jednu javnu funkciju postoje samo dva izuzetka. Prvi izuzetak su situacije kada je funkcioner Ustavom ili zakonom obavezan da istovremeno obavlja dve ili više javnih funkcija (recimo predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno je i predsednik Visokog saveta sudstva). Drugi izuzetak su funkcioneri koji obavljaju dve ili više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.

Važeći zakon zabranu vršenja druge javne funkcije uređuje u glavi "Sukob interesa", što je koncepcijski pogrešno. Sukob interesa podrazumeva postojanje privatnog interesa, a u situaciji nedozvoljene kumulacije javnih funkcija sukobljavaju se dva ili više javnih interesa. Pored toga, važeći zakon daje mogućnost istovremenog vršenja dve ili više javnih funkcija na osnovu saglasnosti Agencije, propisujući pri tom da Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije ukoliko je vršenje te javne funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši (što je prilično široko postavljen kriterijum), odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa (što je praktično neprimenljiv kriterijum). Na taj način se pravilo da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju u praksi pretvorilo u izuzetak. Predloženo zakonsko rešenje ima za cilj da rešavanje ovog bitnog pitanja ne bude prepušteno diskrecionoj oceni donosioca odluke, već predmet jasnog i preciznog zakonskog uređivanja.

Kada dođe do povrede zabrane kumulacije javnih funkcija, rok zastarelosti je dve godine od izbora, postavljenja ili imenovanja na drugu po redu javnu funkciju.

Pokloni (Glava VI.)

Predloženim zakonskim odredbama otklanjaju se postojeće nejasnoće u regulisanju zabrana i obaveza funkcionera u vezi sa poklonima. Zabrana prijema poklona propisuje se posebnom odredbom, a zatim se propisuju obaveze funkcionera u vezi sa protokolarnim i prigodnim poklonima i poklonima u vezi s obavljanjem javne funkcije koje ne sme da primi.

S obzirom na to da Agencija ima obavezu da na osnovu dostavljenih evidencija poklona sačini katalog poklona za prethodnu kalendarsku godinu i objavi ga na svojoj internet prezentaciji, najkasnije do 1. juna tekuće godine, u cilju blagovremenog ispunjenja ove obaveze, prema novom zakonskom rešenju evidencija poklona koja nije dostavljena u elektronskom obliku do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu smatra se da nije dostavljena.

Prijavljivanje imovine i prihoda (Glava VII.)

Kada je reč o prijavljivanju imovine i prihoda, jedna od najbitnijih novina ogleda se u proširenju kruga povezanih lica čiju imovinu i prihode je javni funkcioner dužan da prijavi Agenciji. Obaveza podnošenja izveštaja o imovini i prihodima (u daljem tekstu: Izveštaj) proširuje se na roditelje, odnosno usvojitelje i decu, odnosno usvojenike javnog funkcionera, nezavisno od toga da li žive sa njim u istom porodičnom domaćinstvu ili ne. Iskustvo Agencije pokazuje da važeće zakonsko rešenje ostavlja veliki prostor za zloupotrebe i prikrivanje stvarne vrednosti imovine i prihoda javnih funkcionera.

Nacrt zakona posebno uređuje situacije koje su česte u praksi, a odnose se na javne funkcionere koji su ponovo izabrani, imenovani ili postavljeni na istu javnu funkciju, a kod kojih nije došlo ni do kakvih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja. Tokom primene važećeg zakona uočena je potreba da se takve situacije jasno i precizno urede, jer u praksi dolazi do različitih tumačenja ove zakonske obaveze, zbog čega je pokrenut veliki broj postupaka pred Agencijom. Predloženo zakonsko rešenje predviđa da takav javni funkcioner nije dužan da ponovo podnese Agenciji Izveštaj, ali je dužan da o tome u pisanoj formi obavesti Agenciju u roku od 30 dana od dana ponovnog izbora, postavljenja ili imenovanja.

Za razliku od važećeg zakona, Nacrt zakona ne propisuje obavezu Agencije da o nepodnošenju Izveštaja obavesti organ u kome javni funkcioner vrši javnu funkciju, jer se radi o nepotrebnom administriranju, a Agencija protiv takvog javnog funkcionera inače pokreće postupak za odlučivanje o postojanju povrede zakona.

Kada je reč o vanrednom prijavljivanju imovine i prihoda, kao i podnošenju Izveštaja po prestanku javne funkcije, Nacrt zakona drugačije određuje rok u kome je funkcioner dužan da podnese Agenciji Izveštaj. Naime, da bi Izveštaj bio tačan i potpun potrebno je da funkcioner prijavi podatke o svim svojim primanjima. Budući da izveštaji o tome, po pravilu, ne stižu do kraja januara, jer se davalac primanja oslanja na rok za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana, postoji razlog da se sa ovim rokom izjednači i rok za podnošenje Izveštaja.

Pored toga, tokom primene važećeg zakona uočena je potreba da se, vezano za definiciju "bitne promene", jasno i precizno odredi šta podrazumeva "promena podataka iz Izveštaja". Naime, iskustvo Agencije pokazuje da funkcioneri pod ovim pojmom najčešće podrazumevaju samo uvećanje imovine i prihoda, što je pogrešno tumačenje, jer je funkcioner dužan da prijavi svaku promenu podataka iz Izveštaja - ne samo uvećanje, već i umanjenje imovine i prihoda, kao i promenu u strukturi imovine čija vrednost prelazi propisani iznos. Zakonskim određenjem ovog pojma izbegavaju se različita tumačenja do kojih u praksi dolazi i pokretanje postupaka pred Agencijom.

Kada su u pitanju funkcioneri koji nisu dužni da podnose Izveštaj (član 45. važećeg zakona), ili, kako ih Nacrt zakona tačnije naziva, funkcioneri koji podnose Izveštaj na zahtev Agencije, drugačijim, jasnim i preciznim propisivanjem da se pod "neprimanjem naknade" po osnovu članstva podrazumeva da zakonom, drugim propisom ili drugim aktom nije predviđeno pravo na naknadu po osnovu članstva (član 72. stav 2. Nacrta zakona), otklanja se mogućnost da javni funkcioner odricanjem od naknade koja može biti zanemarljiva izbegne obavezu prijavljivanja imovine i prihoda.

Nacrtom zakona obuhvaćene su i odredbe o sadržini Izveštaja, precizira se da se podaci iz Izveštaja odnose na imovinu i prihode u zemlji i inostranstvu. Pored toga, u cilju pojačane zaštite javnog interesa, uvodi se obaveza funkcionera da u Izveštaju prijavi i podatke o udelu i akcijama pravnog lica u kome pravno lice u kojem funkcioner poseduje udeo ili akcije, ima preko 3% udela ili akcija. Transparentnošću podataka o svim licima koja su interesno povezana sa funkcionerom omogućava se kontrola rada funkcionera i ujedno jača poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, budući da je u praksi veliki broj Izveštaja formalno-tehnički neispravan, što znatno otežava i usporava njihovu obradu i verifikaciju, a time i proveru tačnosti i potpunosti podataka iz Izveštaja, prema novom zakonskom rešenju Izveštaj koji nije podnet u skladu sa opštim aktom Agencije smatra se da nije podnet. Analogno zakonsko rešenje predlaže se i za obaveštenje o stupanju javnog funkcionera na javnu funkciju, odnosno prestanku javne funkcije, koje Agenciji dostavlja organ javne vlasti u kome javni funkcioner obavlja javnu funkciju, a na osnovu kojih Agencija vodi registar javnih funkcionera. Na taj način se pooštrava odgovornost za blagovremeno podnošenje, odnosno dostavljanje urednih Izveštaja i obaveštenja, što je od izuzetnog značaja za efikasno ostvarivanje kontrolne funkcije Agencije.

Kada je reč o javnosti podataka o imovini i prihodima funkcionera, Nacrt zakona propisuje izuzetak koji se odnosi na podatke iz Izveštaja funkcionera u državnim organima iz zakona kojim se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nisu javni do isteka roka od dve godine po prestanku javne funkcije. Na taj način vrši se usklađivanje sa članom 16. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Nacrtom zakona, Agenciji se daje izričito ovlašćenje da obavlja vanrednu proveru tačnosti i potpunosti podataka iz Izveštaja u slučaju sumnje da funkcioner u Izveštaju nije prijavio tačne i potpune podatke.

Novina u odredbama o praćenju imovinskog stanja funkcionera ogleda se, pre svega, u tome što se izričito propisuje da Agencija prati imovinsko stanje ne samo funkcionera, već i povezanih lica čiju je imovinu i prihode funkcioner dužan da prijavi Agenciji, kao i u preciznijem uređenju postupka za utvrđivanje razloga nesaglasnosti. Agencija dobija novo ovlašćenje u postupku provere Izveštaja: pravo da zahteva da pored članova porodice i povezana lice neposredno dostave podatke o svojoj imovini i prihodima u roku od 30 dana, ukoliko postoji sumnja da javni funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine i prihoda. S obzirom na to da osnovana sumnja predstavlja veći stepen sumnje zasnovan na prikupljenim dokazima, za razliku od važećeg zakonskog rešenja, izostavlja se reč "osnovana", jer u suprotnom ne bi ni bilo potrebe da Agencija zahteva od funkcionera dostavljanje podataka.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona (Glava VIII.)

Odredbama ove glave precizno se uređuje postupak u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda zakona.

Kada je reč o pokretanju postupka, novinu predstavljaju zakonske odredbe kojima se uređuje način podnošenja i sadržina prijave. Takođe, propisuje se ovlašćenje Agencije da postupa po anonimnim prijavama.

Predloženim zakonskim rešenjima se na jasniji i precizniji način propisuju prava funkcionera i prava i obaveze, kao i zaštita podnosioca prijave u postupku.

U cilju obezbeđivanja javnosti rada Agencije, propisuje se da su podatak o tome da li je protiv funkcionera pokrenut postupak za odlučivanje o postojanju povrede zakona, kao i podatak o ishodu postupka, dostupni javnosti. Takođe se propisuje obaveza Agencije da odluku kojom se utvrđuje povreda zakona i izriče sankcija u skladu sa zakonom objavi na svojoj internet stranici. S druge strane, štite se interesi funkcionera za koga, nakon sprovedenog postupka, Agencija utvrdi da nije povredio zakon, na taj način što se propisuje da podaci sadržani u spisima predmeta, izuzev podatka o ishodu postupka i podataka koji su javni u skladu sa drugim propisima, ne mogu da se učine dostupnim javnosti bez saglasnosti funkcionera na koga se odnose.

Kada je reč o sankcijama, Nacrtom zakona se umesto mere upozorenja propisane važećim zakonom, propisuje mera opomene, i precizno se utvrđuju uslovi pod kojima se sankcije izriču. Na taj način se otklanjaju nejasnoće u važećim zakonskim rešenjima koje se odnose na gradaciju mera i njihove reperkusije.

Kada je u pitanju javno objavljivanje odluka, Nacrt zakona propisuje da se izreka i sažeto obrazloženje konačne odluke kojom je funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije, odnosno odluke o povredi zakona, objavljuje se samo na internet prezentaciji Agencije i u "Službenom glasniku Republike Srbije", a ne i u drugom sredstvu javnog informisanja. Takođe se ne propisuje da troškove objavljivanja odluke snosi funkcioner kome je mera izrečena. Razlog za novo zakonsko rešenje je u tome što u praksi ova odredba važećeg zakona, zbog velike nepreciznosti, dovodi do problema. Nejasno je, pre svega, značenje reči "snosi", odnosno nejasno je da li ta reč podrazumeva da funkcioner plaća ili refundira troškove objavljivanja odluke, pri čemu nije propisan ni rok u kome je dužan da to učini. Takvo zakonsko rešenje u praksi dovodi do nemogućnosti objavljivanja odluka, jer, s jedne strane, Agencija ne može po tom osnovu da potražuje sredstva iz budžeta Republike Srbije, a, s druge strane, ne može da sankcioniše funkcionera koji ne plati troškove objavljivanja odluke. Navedeni problem posebno dolazi do izražaja kada se ima u vidu da se, prema važećem zakonskom rešenju, obaveza nadležnog organa da obavesti Agenciju o merama preduzetim povodom izrečene mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje u pogledu roka vezuje za objavljivanje mere. Predloženo zakonsko rešenje je bolje, jer se, prema Zakonu o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezno, bez naknade, objavljuju svi akti za koje je to određeno zakonom.

U dosadašnjoj praksi Agencije uočeni su problemi vezani za dostavljanje odluka i drugih pismena Agencije funkcionerima, koji usporavaju rad Agencije. U cilju ubrzanja postupka, neophodno je propisivanje drugačijeg rešenja od rešenja sadržanog u Zakonu o opštem upravnom postupku.

U pogledu shodne primene odredaba Zakona o opštem upravnom postupku ne predviđaju se nikakve izmene u odnosu na važeće zakonsko rešenje.

Nacrtom zakona se, zatim, propisuje da Agencija nadležnim organima prijavljuje povrede zakona. Na taj način se preciznije uređuje postupanje Agencije kada, obavljajući poslove iz svoje nadležnosti, utvrdi povredu zakona.

Inače, opšte pravilo sadržano u predloženim zakonskim odredbama je da svaka odluka Agencije može biti podvrgnuta sudskoj kontroli, podnošenjem tužbe kojom se pokreće upravni spor.

Postupanje po predstavkama (Glava IX.)

Nacrtom zakona se definiše pojam, uređuje postupanje po predstavkama i propisuje ovlašćenje Agencije da postupa po anonimnim predstavkama ako tvrdnje iz predstavke i priloženi dokazi izazivaju sumnju u korupciju. Predloženo zakonsko rešenje je u skladu sa članom 13. tačka 2. Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 12/05), kao i Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine.

U cilju efikasnijeg postupanja po predstavkama, predlaže se zakonsko rešenje prema kome se postupanje Agencije po predstavkama bliže se uređuje aktom direktora. Ukoliko predstavka nije podneta na propisan način, Agencija podnosioca predstavke poziva da, u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o neurednosti predstavke uredi predstavku. Ako podnosilac predstavke ne uredi predstavku u propisanom roku, smatraće se da je odustao od predstavke.

Značajna novina predstavlja to što ishod postupanja po predstavci može biti i mišljenje o stanju koje Agencija sačinjava kada oceni da u radu organa javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu do korupcije Agencija može dati preporuke organu javne vlasti sa merama radi otklanjanja stanja i sa rokom za njihovo preduzimanje.

Još jedna važna novina koju donosi Nacrt zakona jeste odredba koja Agenciji pruža mogućnost da po službenoj dužnosti pokrene postupak u kome ispituje postojanje korupcije u organu javne vlasti ako raspolaže saznanjima koja izazivaju sumnju u korupciju.

Jačanje integriteta (Glava X.)

Odredbama ove glave uređuju se pitanja u vezi sa preventivnim nadležnostima Agencije, i to: planovima integriteta, nadzorom nad sprovođenjem strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, metodologijom za procenu rizika od korupcije u propisima i davanjem mišljenja o nacrtima zakona, sprovođenjem analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti, saradnjom u sprečavanju korupcije i obukama u oblasti borbe protiv korupcije i jačanja integriteta.

U delu koji se odnosi na planove integriteta, najpre su određeni pojmovi integriteta i plana integriteta. Značajne novine predstavljaju propisivanje obaveze sprovođenja plana integriteta, pored već postojeće obaveze donošenja, kao i vezivanje odgovornosti za donošenje i sprovođenje plana integriteta za rukovodioca organa javne vlasti. Naime, važeće zakonske odredbe koje se odnose na odgovorno lice za izradu i sprovođenje plana integriteta u praksi stvaraju zabunu, jer se odgovornost prebacuje na lice koje rukovodilac odredi, iako ono ne može biti odgovorno za donošenje odluke o izradi, odnosno sprovođenju plana integriteta.

U skladu sa strateškim dokumentima Nacrt zakona propisuje i obavezu Agencije da donese i objavi program obuke i uputstvo za sprovođenje obuka u oblasti borbe protiv korupcije i jačanja integriteta. S druge strane, izričito je predviđeno da su organi javne vlasti dužni da sprovode obuke za zaposlene i rukovodioce, u skladu sa navedenim programom obuke i uputstvom za sprovođenje. Na kraju, Agenciji se daje ovlašćenje da prati sprovođenje obuka, dok organi javne vlasti imaju obavezu da, na zahtev Agencije, dostave izveštaj o njihovom sprovođenju.

Evidencije (Glava XI.)

Odredbama o evidencijama precizno se uređuje koje evidencije Agencija vodi.

Važeći zakon je u tom pogledu i sadržinski i terminološki nekonzistentan, pa se Nacrtom zakona te manjkavosti otklanjaju.

Kaznene odredbe (Glava XII.)

Odredbama ove glave su propisani krivično delo i prekršaji za povredu odredaba Zakona o sprečavanju korupcije.

Prelazne i završne odredbe (Glava XIII.)

Prelaznim odredbama se, u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, uspostavlja odnos između zakona koji prestaje da važi i Nacrta zakona u pogledu njihovog dejstva na slučajeve, situacije i odnose koji su nastali za vreme važenja ranijeg zakona.

Prelazne odredbe imaju poseban značaj kada se ima u vidu da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije skup materijalnih i procesnih normi, što čini složenijim prelazak sa ranijeg na novi pravni režim. Stoga su prelazne odredbe obimne i složene u meri koja je neophodna da se njima obuhvate sva pitanja od kojih zavisi nesmetan prelazak sa pravnog režima koji je bio uspostavljen ranijim zakonom na pravni režim koji se uspostavlja Nacrtom zakona.

Prelaznim odredbama se, pre svega, uređuje po kom zakonu će se okončati postupci koji su pokrenuti prema odredbama ranijeg zakona, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prelaznim odredbama se utvrđuju i rokovi za donošenje podzakonskih opštih akata.

Završnim odredbama utvrđuje se dan stupanja na snagu ovog zakona i prestanak važenja ranijeg zakona i propisuje se da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (što je u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije).

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u Budžetu Republike Srbije za 2019. godinu.

Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u Budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Za zapošljavanje 17 novih državnih službenika za obavljanje poslova iz novih nadležnosi Agencije do kraja 2019. godine i to: 6 državnih službenika na položaju, 6 viših savetnika, 3 samostalna savetnika, 1 savetnika, 1 mlađeg savetnika i 2 referenta. Prema projekciji Agencije za plate novih zaposlenih u Budžetu Republike Srbije za 2019. godinu potrebno je izdvojiti 21.700.000,00 dinara, a za uplatu poreza i doprinosa za nove zaposlene službenike potrebno je izdvojiti 3.900.000,00 dinara, što ukupno iznosi 25.600.000,00 dinara.

Za obuku zaposlenih koji će obučavati buduće lobiste u Budžetu Republike Srbije za 2019. godinu potrebno je izdvojiti 290.000,00 dinara.

Za izradu aplikativnog softvera za formiranje budućih registara koji će se voditi u Agenciji u skladu sa odredbom člana 100. Nacrta zakona u Budžetu Republike Srbije za 2019. godinu potrebno je izdvojiti 3.150.000,00 dinara, a za godišnje održavanje istog 240.000,00 dinara.

Za nabavku sredstava za rad novozaposlenih (kompjuteri, radni stolovi, stolice, vozilo za održavanje obuka i terenske provere podataka) u Budžetu Republike Srbije za 2019. godinu potrebno je izdvojiti 3.300.000,00 dinara.

Pored toga planirani su prihodi Budžeta Republike Srbije u 2019. godini od sprovedenih obuka za buduće lobiste u iznosu od 930.000,00 dinara.

Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u Budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.

Za plate 17 novih državnih službenika za obavljanje poslova iz novih nadležnosti Agencije koji će biti zaposleni do kraja 2019. godine i to: 6 državnih službenika na položaju, 6 viših savetnika, 3 samostalna savetnika, 1 savetnika, 1 mlađeg savetnika i 2 referenta. Prema projekciji Agencije za plate novih zaposlenih u Budžetu Republike Srbije za 2020. godinu potrebno je izdvojiti 21.700.000,00 dinara, a za uplatu poreza i doprinosa za nove zaposlene službenike potrebno je izdvojiti 3.900.000,00 dinara, što ukupno iznosi 25.600.000,00 dinara.

Pored toga planirani su prihodi Budžeta Republike Srbije u 2021. godini od sprovedenih obuka za buduće lobiste u iznosu od 930.000,00 dinara.

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 08.02.2019.