Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Poverenik naložio Ministarstvu pravde da dostavi informacije o finansijskim rashodima i svim aktivnostima na pripremi Zakona. Ministarstvo tvrdi da je budžet obezbeđen iz međunarodnih projekata


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje kojim je naložio Ministarstvu pravde da tražiocu informacija SHARE Fondaciji iz Beograda u roku od 3 dana dostavi informacije o utrošku 71.136 evra namenjenih za izradu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i informacije o rokovima za izradu novog zakona, o ugovorima o angažmanu članova Radne grupe ili drugih eksperata, iznosu isplaćenih naknada, kao i informacije o ugovornim obavezama angažovanih lica, njihovim izveštajima i informacije o oceni njihovih rezultata.

U zakonom predviđenom roku, Ministarstvo pravde nije postupilo po zahtevu tražioca informacija, niti je nakon podnošenja žalbe na bilo kakav način objasnilo ignorisanje zahteva, čime je učinilo zakonom predviđen, kažnjiv prekršaj. Nezavisno od te činjenice, Poverenik ocenjuje zabrinjavajućim i to da se povodom pristupa ovakvim informacijama koje su očigledno nesporan predmet interesovanja javnosti, mora pokretati postupak kod Poverenika.

Poverenik takođe ocenjuje da su, ne samo konkretan slučaj, nego i niz nepoznanica, odnosno gotovo potpuno odsustvo pouzdanih informacija u vezi sa aktivnostima na pripremi Nacrta novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, apsolutno nepoželjni i štetni. S tim u vezi, na isti način ocenjuje činjenicu, da iako je javna rasprava o tekstu Nacrta okončana još pre mesec dana, a na tekst stavljen izuzetno veliki broj primedbi velikog broja subjekata, Ministarstvo pravde, direktno suprotno, i Programu javne rasprave i relevantnim odredbama Poslovnika Vlade("Sl. glasnik RS", br. 61/2006 - prečišćen tekst, 69/2008, 88/2009, 33/2010, 69/2010, 20/2011, 37/2011, 30/2013 i 76/2014), nije objavilo izveštaj o javnoj raspravi.

Veliki značaj Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i nužnost njegovog donošenja zahteva neuporedivo adekvatniji odnos nadležnih. Poverenik podseća da je prvi utvrđeni rok u kome je Radna grupa Ministarstva pravde trebalo da okonča svoj zadatak istekao još sredinom 2013. godine, a kasnije iz godine u godinu prolongiran, a da javnost nikada nije dobila informacije koje bi bar eventualno mogle predstavljati prihvatljivo objašnjenje. Poverenik podseća da je u dva navrata pokušao da pomogne, pripremivši kompletan Model novog zakona koji je bio široko podržan od stručne javnosti, a koji je stavio Ministarstvu pravde i Vladi na raspolaganje, ali da pomoć nije prihvaćena, a da su potpuno izostale informacije zbog čega. Umesto toga, na javnu raspravu je stavljen Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji u svakom pogledu, počevši od koncepcijskog, pa do elementarno pravno-tehničkog aspekta, ispod prihvatljivog nivoa i praktično neprimenljiv.

Kod takvog stanja stvari, potpuno je nesporno pravo javnosti na sve informacije o rezultatima, odnosno odsustvu rezultata, kao i o tome koliko javnog novca i drugih resursa je u tu svrhu bilo angažovano, zaključuje se u saopštenju Poverenika.

Ministarstvo pravde Vlade Republike Srbije saopštilo je da za izradu Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti nije trošilo novac iz svog budžeta, već su sva sredstva obezbeđena iz međunarodnih projekata.

U saopštenju, izdatom povodom preciziranja informacije u vezi sa trošenjem sredstava za izradu pomenutog dokumenta, na šta je ukazao Poverenik za informacije od javnog značaja u svom saopštenju, navodi se da su sredstva bila neophodna za izradu potrebnih uporednih analiza i analize postojećeg zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, potrebnih za izradu nacrta, kao i za učešće pravnog eksperta Saveta Evrope Grejema Satona.

Ta sredstva obezbeđena su iz međunarodnih projekata (MDTF Svetske Banke, Plac projekat IPA 2011, Projekat međunarodna saradnja u krivičnom pravosuđu: Javnotužilačka mreža zapadnog Balkana – GIZ), koji pružaju podršku sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.

Naime, Akcioni plan za Poglavlje 23, kao jednu od normativnih aktivnosti predviđa i donošenje novog zakona u oblasti zaštite podataka.

Sve aktivnosti predviđene ovim planom kao svoj sastavni deo sadrže i budžetsku komponentu, koja predstavlja projektovana, planirana, ali ne i stvarno utrošena materijalna sredstva za izradu ili implementaciju zakona.

Ta sredstva odražavaju projektovane troškove, koji mogu nastati prilikom izrade ili sprovođena zakona, ali ne i stvarno nastale troškove.

Prilikom projektovanja budžeta za izradu navedenog nacrta u obzir su uzete plate državnih službenika koji će raditi na nacrtu, okviran broj dana njihovog angažovanja, zatim plate narodnih poslanika i okviran broj dana njihovog angažovanja prilikom skupštinske rasprave, okvirni troškovi izrade određenih analiza za potrebe rada radne grupe i drugo.

Dakle, budžet predstavlja sve moguće troškove koji mogu nastati, ali ne i stvarno nastale.

Jer, na primer, državni službenici koji rade na izradi nacrta zakona ili narodni poslanici su već plaćeni kroz svoje redovne plate, koje samo ulaze u obračun planiranih troškova za navedeni zakon.

Ovakav način obračuna planiranih troškova izrađen je na osnovu Standardne metodologije jediničnih troškova za okvirnu procenu finansijskih sredstava, koju je Srbije usvojila po preporuci Evropske komisije.

Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti je izradila radna grupa Ministarstva pravde sačinjena od predstavnika relevantnih institucija – MUP-a, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva pravde, Ministarstva odbrane, a podršku u izradi teksta dao je i pravni ekspert Saveta Evrope Grejem Saton.

Zadatak radne grupe je bio da izradi nacrt novog zakona u skladu sa evropskim standardima, rukovodeći se novousvojenim direktivama EU, ali uzimajući u obzir i model zakona koji je izradio Poverenik za informacije od javnog značaja.

Ministarstvo ukazuje na to da bi javnost trebalo da bude informisana i o načinu finansiranja poverenikovih modela zakona i o tome da li su tom prilikom trošena dodatna budžetska sredstva, imajući u vidu činjenicu da institucija Poverenika nije ovlašćeni predlagač tog zakona, te njegovi zaposleni ne mogu raditi na izradi modela zakona tokom regularnog radnog vremena.

Takođe, ukoliko je izrada podržana sa neke druge strane, čija je to podrška, u kom iznosu i da li su prilikom izrade modela bila angažovana dodatna lica van institucije Poverenika.

Budući da Poverenik smatra da je nacrt teksta koji je izradila radna grupa Ministarstva ispod elementarno prihvatljivog nivoa i praktično neprimenjiv, iako je u njegovom pisanju direktno učestvovao pravni ekspert Saveta Evrope, pored pravnih eksperata iz Srbije, od velike je važnosti da stručna i opšta javnost budu upoznate sa pravnim timom eksperata poverenika.

Ministarstvo pravde je ovlašćeni predlagač Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Nacrt zakona objavljen je 1. decembra 2017. godine, čime je ujedno otvorena i javna rasprava, koja je trajala do 15. januara 2018.

Unapređeni tekst zakona prosleđen je Evropskoj komisiji na ekspertizu, koju će Ministarstvo objaviti i na svojoj internet prezentaciji zajedno sa obrazloženjem koji su to predlozi i sugestije prihvaćeni i zašto, kao i oni koje nisu i iz kog razloga.

Ministarstvo ukazuje na to da je jedan od ciljeva izrade novog zakona bilo usaglašavanje postojećih zakonskih rešenja sa nedavno usvojenim direktivama EU, koje na snagu stupaju u maju 2018. godine.

Uzimajući u obzir tu činjenicu da usvajanje i početak primene novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji prati vremenske okvire EU, ne možemo da govorimo o kašnjenju u donošenju ovog zakonskog rešenja, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Vebsajt Poverenika i Vlade, 14.02.2018.
Naslov: Redakcija