Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDSTAVLJANJE AKCIONIH PLANOVA O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA 23 I 24 U BRISELU


Preduzetnici u Srbiji koji paušalno plaćaju porez još ne znaju koliko će novca za te namene morati da izdvoje za 2015 i 2016. godinu. U Poreskoj upravi (PU) je rečeno da su "počele aktivnosti na utvrđivanju visine paušalnog prihoda i donošenju rešenja i doprinosa" i da će rešenja prvo biti izdavana preduzetnicima koji su prošle i ove godine prijavili delatnost. Preduzetnici koji paušalno plaćaju porez poslednji put su dobili rešenje za 2014. godinu i od tada čekaju na nova rešenja, što im otežava poslovanje i ostvarivanje njihovih prava.

U PU navode da je Poreska uprava počela aktivnosti na utvrđivanju tog poreza "u cilju prevazilaženja sadašnjeg stanja" i da će do donošenja nove uredbe visina prihoda, porez, kao i doprinosi za socijalno osiguranje biti utvrđivani u skladu sa sadašnjom Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003, 16/2004, 76/2004, 31/2005, 25/2013, 119/2013 i 135/2014).

U Poreskoj upravi navode da je početkom oktobra toj instituciji "omogućena informatička podrška" za utvrđivanje visine paušalnog prihoda, poreskih rešenja i doprinosa i donošenje rešenja za 2015. i 2016. godinu.

Rešenja će biti prvo izdavana poreskim obveznicima koji su počeli samostalnu delatnost ili odjavili delatnost prošle ili ove godine, pošto obveznici koji su ranije počeli delatnost mogu da plaćaju porez po rešenju po poslednjem rešenju koje se dobili.

Iz Ministarstva finansija još uvek nema odgovora na pitanje o tome kada će Uredba biti menjana i kakve su izmene planirane, niti ima podataka o godišnjem prihodu od tog poreza.

Preduzetnici koji paušalno plaćaju porez, poslednji put su dobili rešenje za 2014. godinu na osnovu koga plaćaju porez do dobijanja novog rešenja, dok preduzetnici koji su prijavili samostalnu delatnost tokom 2015. i 2016. nemaju poresko rešenje po kome bi plaćali akontaciju.

Pravo na paušalno oporezivanje mogu da ostvare preduzetnici koji nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige ili im to otežava poslovanje, pa se obraćaju Poreskoj upravi sa molbom da im ona paušalno odredi iznos poreza na prihode od samostalne delatnosti.

Poreska uprava im rešenjem određuje fiksni iznos poreza i doprinosa, koji oni plaćaju bez obzira na to kako posluju.

 Zahtev za paušalno oporezivanje predaje se do 30. novembra tekuće za narednu godinu ili 15 dana od dana upisa kod Agencije za privredne registre, ako tek preduzeće počinje sa radom. Poreska uprava treba da donese rešenje u roku od 30 dana.

U Poreskoj upravi nisu mogli da dostave podatke o broju obveznika koji plaćaju paušalno porez u Srbiji i o prihodima od tog poreza. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 250.000 paušalaca, a prihodi od njihovih poreza iznose više od pola milijarde evra.

Za 2016. godinu pravo na paušalno oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti može se priznati preduzetniku čiji je ukupan iznos prometa koji je ostvario u 2015. godini, odnosno iznos planiranog prometa, manji od 6.000.000 dinara.

Prema važećoj Uredbi, prilikom obračuna poreza uzima se u obzir delatnost, prosečna zarada, grad ili mesto u kome se nalazi radnja, broj zaposlenih, starost preduzetnika, tržišni uslovi, površina lokala.

Postoji sedam kategorija obveznika po delatnosti od čistača obuće i zanatlija, poput zlatara i frizera, do lekara, arhitekata i advokata.

Direktor Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić, je rekao da je praksa u zemljama EU i regionu, poput Slovenije, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Makedonija, drugačija, odnosno da obveznik nije dužan da plaća porez bez rešenja, dok je u Srbiji u obavezi da nastave da plaćaju po starom rešenju.

Poreski obveznici prinuđeni su da napamet odvajaju iznose i plaćaju, a kada rešenja stignu sa zakašnjenjem problem predstavljaju iznosi koji se u međuvremenu nagomilali, što je jako teško platiti odjednom.

"Za nekoga ko radi sam ili ima malu firmu sa dva, tri zaposlena, to je ogromno opterećenje jer je teško akumulirati novac", rekao je Rajić.

Podsetio je da, pošto rešenje stigne, ceo iznos mora da se uplati u nekom roku, i da preduzetnik može da traži neku vrstu reprograma, ali da je reč o dugoj proceduri od više meseci sa neizvesnim ishodom i da na kraju preduzetnik mora da plati i kamatu koja se nagomilala tokom tih meseci.

Rajić je rekao da je obaveza države da preduzetniku obezbedi predvidljivost troškova, što država zanemaruje i na svoju štetu jer i državna kasa isto trpi.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, je rekao da to udruženje insistira na promenama koje bi bile predvidljive za poslodavce i ocenio da i država treba da snosi posledice kao i poreski obveznik.

"Neophodno je da dođe vreme kada će država i obveznici biti ravnopravni, da država plaća za greške kao i obaveznik", rekao je on i podsetio da obveznik, ako plati manji iznos poreza, očekuju sankcije i kamate, dok država, ako obveznik uplati više, nije obavezna da plati kamate.

"S jedne strane imamo "Godinu preduzetništva", s druge strane na koji način mi te nove preduzetnike primamo - tako što im se ne izdaju poreska rešenja, pa ne mogu da ostvare neophodne stvari poput kredita i različitih prijava", rekao je Atanacković.

Vlada Republike Srbije je proglasila 2016. godinu Godinom preduzetništva i u okviru toga predvidela paket različitih programa pomoći preduzetnicima koji počinju posao ili su ga donekle već razvili.

Rajić je kao veliki problem je izdvojio to što se na osnovu poreskog rešenja reguliše i plaćanje zdravstvenih, penzionih i doprinosa za nezaposlene.

Zbog toga se dešava da preduzetnici imaju probleme da overe zdravstvenu knjižicu jer ne mogu da dobiju potvrdu da su izmirili porez, i provode veliki deo vremena pred šalterima, prema nekim procenama, i skoro dva dana za overu zdravstvene knjižice, rekao je on.

"Čak i ako platite veći iznos od pretpostavljenog, ne možete uvek dobiti potvrdu jer nema rešenja da se vidi da li ste platili više ili ste u dugu", rekao je on.

Dodao je da je Srbija evropski rekorder po vremenu koje neko provede u ispunjavanju birokratskih obaveza, jer vlasnik male firme provodi i "45% aktivnog radnog vremena na zadovoljavanje birokratije".

Atanakcović i Rajić su ocenili u osnovni problem leži u zastareloj organizaciji Poreske uprave koja nema kvalitetne informacione sisteme i mora se modernizovati.

Rajić je rekao da privrednici u anketama Poresku upravu stavljaju na prvo mesto kao najgore organizovanu upravu u zemlju, i dodao da je taj sistem inače zatvorena institucija za komunikaciju sa privredom.

On je ocenio da je praksa sa kašnjenjima u izdavanju rešenja za paušalce postoji već 10 godina, a da je u "poslednje tri, četiri godine to eskaliralo".

Naveo je da "sistem iznutra već otežano funkcioniše jer je broj privrednika veći i stanje je delikatnije nego 80-tih godina" a da Poreska uprava još radi na stari način. Prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2000-tih bilo je manje procedura dok se sada i njihov broj i broj zakona umnožio.

Problem predstavlja i to što se često, svake druge godine, menjaju delatnosti za koje će biti moguće paušalno oporezivanje, rekao je on.

Izvor: Vebsajt EurActiv, Maja Poznatov, 14.10.2016.
Naslov: Redakcija