NACRT ZAKONA O DUALNOM MODELU STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU: Odnos aktivne nastave i učenja kroz rad pola-pola, tj. po 450 časova aktivne nastave i 450 časova učenja kroz rad. Za učenje kroz rad kod poslodavca studentu po dualnom modelu studiranja sleduje i naknada koja se isplaćuje jednom mesečno po svakom satu u visini od najmanje 50 odsto zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, a sleduju mu i pripadajući putni troškovi, te topli obrok
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozvalo je sve građane kao i stručnu javnost da se upoznaju sa tekstom Nacrta zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i daju svoje predloge i sugestije do 18. aprila 2019. godine.
U okviru sveukupnih aktivnosti Vlade na reformi sistema obrazovanja, posebno s aspekta njegove sposobnosti da odgovori na potrebe tržišta rada, Narodna skupština donela je srednjoškolski Zakon o dualnom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 101/2017), a preduzete su određene aktivnosti u stvaranju pravnog okvira i kada je u pitanju visoko obrazovanje.
Tako je Zakonom o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon i 73/2018) donetim 2017, kroz više zakonskih rešenja dat pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca. Ovaj zakon definiše da angažovanje studenta obuhvata i studentsku praksu kao deo studijskog programa, da visokoškolska ustanova može da obrazuje savet poslodavaca radi ostvarivanja saradnje na razvoju studijskih programa u skladu s potrebama tržišta rada, uveden je predavač van radnog odnosa koji se angažuje na stručno-aplikativnim predmetima, čime se omogućuje angažovanje stručnjaka iz privrede u nastavi.
Vodeći se pozitivnim iskustvima evropskih zemalja, ustanovljena je potreba da se u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela studija, koji bi bio dovoljno opšti, ali istovremeno fleksibilan, i koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i koje su zainteresovane da njihovi studenti stiču znanja i kroz učenje kroz rad u kompanijama i da taj rad bude vrednovan, npr. plaćanjem školarina, stipendija ili na neki drugi način.
Uspostavljanjem pravnog osnova za realizaciju dualnog modela studija u domaćem sistemu visokog obrazovanja povećaće se njegova relevantnosti i zapošljivost svršenih studenata, te će se osavremeniti nastavni proces kroz saradnju sa privredom i dodir sa savremenim tehnološkim dostignućima.
Očekuje se da implementacija dualnog modela studija donese niz koristi za visokoškolske ustanove, poslodavce i studente. Studenti dualnog modela mogu biti spona koja bi, naročito malim kompanijama ukazala na savremena dostignuća, i podstakla saradnju univerziteta i kompanija na realizaciji naučno-istraživačkih projekata. Formiranjem mreže poslodavaca na visokoškolskoj ustanovi, praktično će se formirati lokalna ili regionalna mreža kompanija, što može da doprinese regionalnom razvoju. Pored toga, tokom obavljanja učenja kroz rad poslodavci će imati neposredan uvid u znanja i veštine studenata i učestvovaće u razvoju njihovih kompetencija. Sa druge strane, studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na značajno i relevantno praktično iskustvo značajno će povećati svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavca kod kojih su učili kroz rad ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti.
Ono što je za buduće studente interesantno svako je i da je Nacrtom zakona predviđeno da je odnos aktivne nastave i učenja kroz rad pola-pola, to jest po 450 časova aktivne nastave i 450 časova učenja kroz rad. Za učenje kroz rad kod poslodavca studentu po dualnom modelu studiranja sleduje i naknada koja se isplaćuje jednom mesečno po svakom satu u visini od najmanje 50 odsto zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, a sleduju mu i pripadajući putni troškovi, te topli obrok.
Nacrt ovog zakona, uvodi i novi institut - davanje saglasnosti na organizaciju modula po dualnom modelu studija u okviru akreditovanog studijskog programa, što bi trebalo da sa jedne strane, doprinese fleksibilnosti i omogući visokoškolskoj ustanovi da u relativno kraćem roku dobije saglasnost za realizaciju nastave po dualnom modelu studija, a sa druge strane omogućava odgovarajuću kontrolu kvaliteta kroz proveru od strane Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Devečerski, 10.04.2019.Naslov: Redakcija