NACRT ZAKONA O DUALNOM MODELU STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU - Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se sadržaj i način ostvarivanja dualnog modela studija u visokom obrazovanju, uzajamna prava i obaveze studenata, visokoškolskih ustanova i poslodavca, materijalno i finansijsko obezbeđenje studenata, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju studija po dualnom modelu.
Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.
Značenje pojmova
Član 2.
U smislu ovog zakona utvrđuju se sledeći pojmovi:
1) "dualni model studijaˮ (u daljem tekstu: dualni model) je model realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe na visokoškolskoj ustanovi i praktičnu obuku i rad kod poslodavca (u daljem tekstu: učenje kroz rad), stiču, usavršavaju, odnosno izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi (u daljem tekstu: kompetencije) u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije;
2) "poslodavacˮ je pravno lice ili preduzetnik, koji ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i čija delatnost omogućava ostvarivanje odgovarajućih sadržaja i učenja kroz rad utvrđenog studijskim programom;
3) "učenje kroz radˮ je integralni deo studijskog programa po dualnom modelu studija koji nosi određeni broj ESPB bodova i predstavlja organizovan proces tokom koga studenti pod nadzorom mentora kod poslodavca radeći kod poslodavca primenjuju teorijska znanja u realnom radnom okruženju, imaju neposredan dodir sa poslovnim procedurama i tehnologijama koje se koriste u poslovnom svetu, povezuju se sa zaposlenim profesionalcima i pripremaju se za svet rada;
4) "mentor kod poslodavcaˮ je lice zaposleno kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom učenja kroz rad realizuju sadržaji utvrđeni studijskim programom i odgovorno je da studenti steknu kompetencije propisane studijskim programom i standardom kvalifikacije;
5) "akademski mentorˮ je lice zaposleno u visokoškolskoj ustanovi (nastavnik ili saradnik), koji u saradnji sa mentorom kod poslodavca planira, prati, realizuje i vrednuje ostvarivanje učenja kroz rad;
6) "plan realizacije učenja kroz radˮ sadrži opis aktivnosti, mesto i dinamiku ostvarivanja učenja kroz rad i zajednički ga donose visokoškolska ustanova i poslodavac.
Ciljevi dualnog modela
Član 3.
Ciljevi dualnog modela su:
1) obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija studenata u skladu s potrebama tržišta rada;
2) doprinos jačanju konkurentnosti privrede Republike Srbije;
3) obezbeđivanje uslova za lakše zapošljavanje po završenom visokom obrazovanju;
4) obezbeđivanje uslova za dalje obrazovanje i celoživotno učenje;
5) razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti svakog pojedinca radi njegovog profesionalnog i karijernog razvoja;
6) obezbeđivanje uslova za lični, ekonomski i opšti društveni razvoj;
7) razvijanje sposobnosti za timski rad i osećaj lične odgovornosti u radu;
8) razvijanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti, uključujući bezbednost i zdravlje na radu;
9) razvijanje sposobnosti samovrednovanja i izražavanja sopstvenog mišljenja kao i samostalnog donošenja odluka;
10) promovisanje društveno odgovorne uloge kompanija u društvu.
II. OSTVARIVANjE DUALNOG MODELA Saradnja visokoškolskih ustanova i poslodavaca
Član 4.
Visokoškolska ustanova koja želi da realizuje studijske programe po dualnom modelu studija obrazuje mrežu poslodavaca koji imaju potrebu za zaposlenima sa kvalifikacijama koje se stiču na toj ustanovi.
Članovi mreže poslodavaca mogu biti i članovi saveta poslodavaca koji se obrazuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.
Studijski programi po dualnom modelu
Član 5.
Osnov za realizaciju dualnog modela studija je studijski program akreditovan u skladu sa standardima za akreditaciju utvrđenim u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje i ovim zakonom i standard kvalifikacije utvrđen u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija.
Dualni model studija može se akreditovati kao samostalni studijski program ili kao jedan od modula u okviru studijskog programa i pored elemenata propisanih zakonom koji uređuje visoko obrazovanje i standardima za akreditaciju, sadrži opis i obim učenja kroz rad iskazan u satima i ESPB bodovima.
U izradi studijskih programa, odnosno modula iz stava 2. ovog člana učestvuju i poslodavci, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje.
Visokoškolska ustanova može da podnese zahtev za davanje saglasnosti za organizaciju modula u okviru akreditovanog studijskog programa za ostvarivanje studijskog programa po dualnom modelu, bez povećanja broja studenata iz akreditacije.
Zahtev iz stava 4. ovog člana sa elaboratom podnosi se Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (u daljem tekstu Nacionalno akreditaciono telo).
Elaborat iz stava 5. ovog člana usvaja stručni organ samostalne visokoškolske ustanove.
Formu i sadržinu elaborata iz stava 5. ovog člana utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje na predlog Nacionalnog akreditacionog tela.
Po prijemu zahteva iz stava 4. ovog člana Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu Komisija za akreditaciju) u roku od 15 dana od podnošenja zahteva obrazuje posebnu komisiju od recenzenata imenovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.
Posebna komisija iz stava 8. ovog člana u roku od 30 dana imenovanja dostavlja Komisiji za akreditaciju predlog da da saglasnost ili da odbije zahtev davanje saglasnosti za organizaciju modula za ostvarivanje studijskog programa po dualnom modelu.
Komisija za akreditaciju na osnovu predloga posebne komisije odlučuje o zahtevu, u roku od 30 dana od dana prijema predloga stava 5. ovog člana.
Standardi za akreditaciju studijskih programa, odnosno modula po dualnom modelu utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.
Obim, period i mesto realizacije
Član 6.
Odnos u obimu časova aktivne nastave koja se izvodi na visokoškolskoj ustanovi i učenja kroz rad kod poslodavca utvrđuje se studijskim programom s tim da aktivna nastava (predavanja, vežbe i drugi oblici aktivne nastave) mora da bude zastupljena najmanje sa 450 časova godišnje prosečno na nivou celog studijskog programa, a učenje kroz rad sa najmanje 450 sati godišnje prosečno na nivou celog studijskog programa.
Učenje kroz rad realizuje se u celosti kod jednog, odnosno više poslodavaca u skladu sa studijskim programom i planom realizacije učenja kroz rad.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, isključivo uz saglasnost visokoškolske ustanove, deo učenja kroz rad može da se realizuje na samoj visokoškolskoj ustanovi ili kod trećeg lica (trening centri, drugo pravno lice koje realizuje obuke, drugi poslodavac, druga visokoškolska ustanova...) koje ima materijalne, tehničke i kadrovske uslove za izvođenje dela učenja kroz rad, ukoliko učenje kroz rad nije moguće ostvariti u celini realizovati kod poslodavca.
Međusobna prava i obaveze između visokoškolske ustanove i poslodavca, kao i između visokoškolske ustanove i trećeg lica iz stava 3. ovog člana uređuju se ugovorom.
Upis studenata
Član 7.
Na studijske programe po dualnom modelu studija studenti se upisuju putem konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.
Opštim aktom visokoškolska ustanova utvrđuje specifične uslove za upis studenata na studijske programe po dualnom modelu, kao i uslove prelaska studenata sa dualnog na druge modele studija, odnosno prelaska na dualni model studija.
Raspoređivanje studenata kod poslodavaca
Član 8.
Ukoliko u realizaciji studijskog programa po dualnom modelu studija učestvuje više poslodavaca, studenti se prijavljuju za učenje kroz rad kod određenog poslodavca iz mreže poslodavaca visokoškolske ustanove kod kojeg se realizuje učenje kroz rad.
Raspoređivanje se vrši putem intervjuisanja studenata od strane poslodavaca, pri čemu se usaglašavaju želje studenata sa izborom poslodavaca.
Studijskim programom, odnosno planom realizacije učenja kroz rad utvrđuju se bliži uslovi za raspoređivanja studenata kod poslodavaca.
Karijerno vođenje i savetovanje
Član 9.
Visokoškolska ustanova putem centra za karijerno vođenje i savetovanje ili na drugi način pruža podršku, podstiče i prati karijerni razvoj studenata, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove i standardima karijernog vođenja i savetovanja donetim na osnovu zakona kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija.
Visokoškolska ustanova pomaže studentima kod izbora poslodavca kada se učenje kroz rad realizuje kod više poslodavaca.
Zaštita prava studenata
Član 10.
Zaštita prava studenata ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, zakonom kojim se uređuje oblast rada i bezbednosti i zdravlja na radu, zakona kojim se uređuje zaštita prava intelektualne svojine i ovim zakonom.
Tokom obavljanja učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni su svi vidovi diskriminacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.
Uslovi za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca
Član 11.
Uslovi koje poslodavac mora da ispuni radi izvođenja učenja kroz rad su:
1) obavljanje delatnosti koja omogućava realizaciju sadržaja iz studijskog programa;
2) odgovarajući broj mentora kod poslodavca koji imaju najmanje vrstu i nivo visokog obrazovanja koji odgovara vrsti i nivou koji student stiče prema studijskom programu i tri godine radnog iskustva u struci;
3) raspolaganje odgovarajućim prostorom, opremom i sredstvima za rad u skladu sa studijskim programom i planom realizacije učenja kroz rad;
4) obezbeđivanje primene mera bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom;
5) da nad poslodavcem nije otvoren stečajni postupak ili da nije pokrenut postupak likvidacije;
6) da mentor i drugo odgovorno lice kod poslodavca nisu osuđivani pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnuće, krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv privrede, protiv službene dužnosti, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, da nisu pravnosnažno osuđivani za prekršaj iz oblasti radnih odnosa i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;
7) da poslodavac nije pravnosnažno osuđivan za kaznena dela propisana zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.
Uslovi iz stava 1. tač. 1)-4) ovog člana utvrđuju se studijskim programom.
III. UREĐIVANjE MEĐUSOBNIH ODNOSA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE, POSLODAVCA I STUDENATA
Član 12.
Međusobni odnos visokoškolske ustanove, poslodavca i studenta u studijskim programima, odnosno modulima po dualnom modelu uređuju se ugovorom.
Međusobni odnos visokoškolske ustanove i poslodavca uređuje se ugovorom o dualnom modelu, a međusobni odnos poslodavca i studenta uređuje se ugovorom o učenju kroz rad.
1. UGOVOR O DUALNOM MODELU
Forma ugovora
Član 13.
Ugovor o dualnom modelu se zaključuje između visokoškolske ustanove i poslodavca, u pismenoj formi, na rok koji ne može biti kraći od broja godina trajanja studijskog programa.
Sadržina ugovora
Član 14.
Obavezni elementi ugovora o dualnom modelu su:
1) naziv, sedište i matični broj poslodavca;
2) naziv i sedište visokoškolske ustanove;
3) podaci o studijskom programu;
4) obaveza poslodavca da izvodi učenje kroz rad o sopstvenom trošku;
5) obaveze visokoškolske ustanove u vezi sa realizacijom učenja kroz rad;
6) obaveze poslodavca u vezi sa realizacijom učenja kroz rad;
7) plan i program realizacije učenja kroz rad;
8) mesto i vremenski raspored realizacije učenja kroz rad;
9) maksimalan broj studenata koje visokoškolska ustanova može uputiti kod poslodavca na učenje kroz rad;
10) period trajanja ugovora;
11) zaštita prava intelektualne svojine poslodavca i prava intelektualne svojine studenta;
12) zaštita podataka o ličnosti;
13) razlozi za prestanak važenja i za raskid ugovora;
14) način rešavanja eventualnih sporova;
15) datum i potpisi ugovornih strana.
Zaključivanje ugovora o dualnom modelu
Član 15.
Visokoškolska ustanova zaključuje ugovor o dualnom modelu s jednim ili više poslodavaca, u cilju obezbeđenja uslova za ostvarivanje svih sadržaja učenja kroz rad definisanih studijskim programom.
Prilikom izbora poslodavca visokoškolska ustanova je u obavezi da se rukovodi najboljim interesom studenata.
Poslodavac može da zaključi ugovor o dualnom modelu sa više visokoškolskih ustanova.
О zaključenom ugovoru iz stava 1. ovog člana visokoškolska ustanova obaveštava ministarstvo nadležno za visoko obrazovanje i Privrednu komoru Srbije najkasnije u roku od osam dana od dana zaključivanja ugovora.
Objavljivanje na zvaničnoj internet stranici
Član 16.
Visokoškolska ustanova i Privredna komora Srbije, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključivanja ugovora o dualnom modelu, objavljuju na svojoj zvaničnoj internet stranici osnovne informacije o studijskom programu i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad.
Raskid ugovora od strane poslodavca
Član 17.
Poslodavac raskida ugovor o dualnom modelu ukoliko:
1) visokoškolskoj ustanovi bude oduzeta dozvola za rad ili bude ukinuta u skladu sa zakonom;
2) visokoškolska ustanova prestane da ispunjava propisane uslove za studijski program u kom poslodavac realizuje učenje kroz rad;
3) visokoškolska ustanova ne ispunjava obaveze predviđene ugovorom o dualnom modelu;
4) nastupe nepredviđene tehnološke, ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca, koje sprečavaju, otežavaju ili bitno menjaju obavljanje delatnosti.
Raskid ugovora od strane visokoškolske ustanove
Član 18.
Visokoškolska ustanova raskida ugovor o dualnom modelu ukoliko:
1) poslodavac ne ispunjava obaveze predviđene ugovorom o dualnom modelu;
2) poslodavac izvrši povredu prava studenata propisanih zakonom.
Visokoškolska je dužna da bez odlaganja obavesti Ministarstvo i Privrednu komoru Srbije o raskidu i razlozima za raskid ugovora o dualnom modelu.
Posledice raskida ugovora
Član 19.
Ako je ugovor o dualnom modelu raskinut iz razloga propisanih u članu 17. tač. 1)-3) ovog zakona, nastavak obrazovanja obezbeđuje druga visokoškolska ustanova koju odredi Ministarstvo.
Ako je ugovor o dualnom modelu raskinut iz razloga propisanih u članu 17. tačka 4) ovog zakona, učenje kroz rad studentima obezbeđuje visokoškolska ustanova kod drugog poslodavca s kojim ima zaključen ugovor o dualnom modelu.
Ako je ugovor o dualnom modelu raskinut iz razloga propisanih u članu 18. ovog zakona, učenje kroz rad organizuje visokoškolska ustanova kod drugog poslodavca s kojim zaključi ugovor o dualnom modelu.
2. UGOVOR O UČENjU KROZ RAD
Forma ugovora
Član 20.
Ugovor o učenju kroz rad zaključuju poslodavac i student u pismenoj formi.
Ugovor o učenju kroz rad zaključuje se nakon raspoređivanja studenata kod poslodavaca kod kojih će se realizovati učenje kroz rad.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju zaključenih ugovora iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.
Sadržina ugovora
Član 21.
Obavezni elementi ugovora o učenju kroz rad su:
1) identifikacioni podaci poslodavca;
2) ime i prezime studenta i njegova adresa stanovanja;
3) podaci o visokoškolskoj ustanovi;
4) naziv studijskog programa;
5) obaveza poslodavca da organizuje i realizuje studentu učenje kroz rad u skladu sa studijskim programom;
6) potvrda zdravstvene ustanove da student ispunjava zdravstvene uslove za rad kod poslodavca ukoliko je takva potvrda neophodna, u skladu sa odredbama o zaštiti omladine propisane zakonom kojim se uređuju radni odnosi;
7) ukoliko se studijski program ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, obaveza poslodavca je da organizuje i realizuje učenje kroz rad na jeziku te nacionalne manjine;
8) mesto i vreme realizacije učenja kroz rad;
9) obaveza studenta da redovno obavlja učenje kroz rad kod poslodavca;
10) obaveza studenta u vezi sa vremenom boravka, učenjem, bezbednošću i zaštitom zdravlja tokom učenja kroz rad kod poslodavca;
11) materijalno obezbeđenje studenata;
12) finansijsko obezbeđenje studenata;
13) zaštita prava intelektualne svojine poslodavca i prava intelektualne svojine studenta stečene za vreme učenja kroz rad kod poslodavca;
14) zaštita podataka o ličnosti;
15) čuvanje poslovne tajne poslodavca;
16) period trajanja ugovora;
17) razlozi za prestanak važenja i raskid ugovora;
18) naknada štete u slučaju otkaza od strane poslodavca:
19) način rešavanja eventualnih sporova;
20) datum i potpis ugovornih strana.
Sastavni deo ugovora je plan realizacije učenja kroz rad.
Član 22.
Student može zaključiti ugovor o učenju kroz rad s više poslodavaca s kojima je visokoškolska ustanova zaključila ugovor o dualnom modelu, ukoliko je to neophodno radi realizacije studijskog programa.
Raskid ugovora od strane poslodavca
Član 23.
Poslodavac raskida ugovor o učenju kroz rad ako student:
1) izgubi status studenta;
2) krši obaveze utvrđene ugovorom o učenju kroz rad i zakonom;
3) trajno izgubi zdravstvenu sposobnost za rad;
4) nastupe nepredviđene tehnološke, ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca, koje sprečavaju, otežavaju ili bitno menjaju obavljanje delatnosti.
U slučaju da visokoškolska ustanova u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje studentu na njegov zahtev odobri mirovanje prava i obaveza (u slučajevima teže bolesti, nege deteta do godinu dana života, posebne nege koja traje duže od detetove prve godine života, održavanja trudnoće i dr. u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove), poslodavac može da raskine ugovor o učenju kroz rad
Raskid ugovora od strane studenta
Član 24.
Student može da raskine ugovor o učenju kroz rad ako:
1) izgubi status studenta, odluči da upiše drugi studijski program ili mu visokoškolska ustanova odobri mirovanje prava i obaveza u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;
2) poslodavac ne ispunjava obaveze iz ugovora o učenju kroz rad kod poslodavca;
3) poslodavac izvrši povredu prava studenta propisanih zakonom.
Posledice raskida ugovora
Član 25.
Ako se raskine ugovor o učenju kroz rad iz razloga navedenih u članu 23. stav 2 ovog zakona, visokoškolska ustanova je dužna da studentu po povratku sa mirovanja prava i obaveza organizuje učenje kroz rad na istom studijskom programu kod istog ili drugog poslodavca, odnosno da mu omogući prelazak na drugi studijski program u skladu sa opštim aktom iz člana 7. stav 2. ovog zakona.
Ako se raskine ugovor o učenju kroz rad iz razloga navedenih u članu 23. stav 1 tačka 2) visokoškolska ustanova može da studentu organizuje učenje kroz rad na istom studijskom programu kod drugog poslodavca, s kojim je zaključila ugovor o dualnom modelu.
Nakon raskida ugovora iz sta. 1. i 2. ovog člana, student i drugi poslodavac, sa kojim je visokoškolska ustanova zaključila ugovor o dualnom modelu, zaključuju ugovor o učenju kroz rad.
О raskidu ugovora iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno o zaključenom ugovoru iz stava 3. ovog člana visokoškolska ustanova obaveštava Ministarstvo, a poslodavac Privrednu komoru Srbije, najkasnije u roku od osam dana od dana zaključivanja ugovora.
Ukoliko visokoškolska ustanova nije zaključila ugovor o dualnom modelu s drugim poslodavcem iz stava 3. ovog člana, dužna je da obezbedi uslove za nastavak studija.
IV. REGISTAR UGOVORA
Registar ugovora o dualnom modelu
Član 26.
Registar ugovora o dualnom modelu vodi Privredna komora Srbije, kao povereni posao.
U registar iz stava 1. ovog člana upisuju se sledeći podaci:
1) delovodni broj ugovora;
2) naziv i adresa visokoškolske ustanove;
3) naziv i adresa poslodavca;
4) broj studenata za koje poslodavac organizuje učenje kroz rad;
5) adresa mesta izvođenja učenja kroz rad;
6) datum i vreme zaključenja ugovora;
7) datum početka učenja kroz rad.
Registar iz stava 1. ovog člana vodi se kao jedinstvena elektronska baza podataka.
Podaci iz stava 2. ovog člana javno su dostupni i objavljuju se na zvaničnoj internet stranici Privredne komore Srbije.
Upis u registar
Član 27.
Poslodavac je dužan da Privrednoj komori Srbije dostavi ugovor o dualnom modelu, u roku od osam dana od dana zaključenja ugovora, radi upisa u registar.
Kopiju ugovora iz stava 1. ovog člana, poslodavac može dostaviti u štampanoj ili elektronskoj formi.
V. MENTOR KOD POSLODAVCA
Član 28.
Mentor kod poslodavca mora posedovati kompetencije za realizaciju učenja kroz rad definisane opštim aktom visokoškolske ustanove.
Način provere kompetencija mentora kod poslodavca utvrđuje se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Na osnovu rezultata provere kompetencija visokoškolska ustanova prema potrebi obezbeđuje uputstvo za obavljanje poslova mentora kod poslodavca ili organizuje program obuke u skladu sa planom realizacije studijskog programa po dualnom modelu studija.
VI. OCENjIVANjE I ISPITI U DUALNOM MODELU
Ocenjivanje studenata
Član 29.
Ocenjivanje studenata po dualnom modelu studija uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Završni rad
Član 30.
Sadržina i način sprovođenja završnog rada uređuju se u skladu sa studijskim programom i planom realizacije po dualnom modelu.
VII. MATERIJALNO I FINANSIJSKO OBEZBEĐENjE STUDENTA
Materijalno obezbeđenje studenata
Član 31.
Studentu koji obavlja učenje kroz rad poslodavac obezbeđuje:
1) sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;
2) naknadu stvarnih troškova prevoza do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad, najviše u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
3) naknadu troškova ishrane u skladu sa opštim aktom poslodavca;
4) osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca. Poslodavac može da obezbedi studentu i pokriće troškova smeštaja i ishrane u studentskom domu.
Finansijsko obezbeđenje studenata
Član 32.
Student koji obavlja učenje kroz rad ima pravo na naknadu.
Naknada za učenje kroz rad isplaćuje se jednom mesečno najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec po svakom satu provedenom na učenju kroz rad u neto visini od najmanje 50% zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, u skladu sa zakonom.
Ukoliko poslodavac istovremeno snosi troškove školarina, on može da izvrši umanjenje nadoknade za učenje kroz rad do iznosa školarine.
VIII. NADZOR
Član 33.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko prosvetne inspekcije.
Nadzor koji se odnosi na uslove rada i bezbednost na radu kod poslodavca vrši ministarstvo nadležno za poslove rada - preko inspekcije rada.
Proveru kvaliteta rada vrši Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.
IX. KAZNENE ODREDBE
Član 34.
Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj viokoškolska ustanova ako o raskidu ugovora iz člana 25. stav 1. ovog zakona, ne obavesti Ministarstvo u roku iz člana 25. stav 3. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz ovog člana kazniće se i direktor, odnosno odgovorno lice visokoškolske ustanove.
Član 35.
Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac - pravno lice ili preduzetnik ako:
1) realizuje učenje kroz rad suprotno članu 6. ovog zakona;
2) ne obezbedi sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu iz člana 31. stav 1. tačka 1) ovog zakona;
3) ne obezbedi naknadu stvarnih troškova prevoza od škole do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad iz člana 31. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
4) ne obezbedi naknadu troškova ishrane iz člana 31. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
5) ne obezbedi osiguranje iz člana 31. stav 1. tačka 4) ovog zakona;
6) ne obezbedi naknadu za učenje kroz rad iz člana 32. stav 2. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz ovog člana kazniće se i odgovorno lice kod poslodavca.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 36.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
IZ OBRAZLOŽENjA
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U okviru sveukupnih aktivnosti Vlade na reformi sistema obrazovanja, posebno sa aspekta njegove sposobnosti da odgovori na potrebe tržišta rada, Narodna skupština donela je Zakon o dualnom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 101/17) i na taj način omogućila ostvarivanje dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju.
Kada je u pitanju visoko obrazovanje, saradnja visokoškolskih ustanova sa poslodavcima radi postizanja veće relevantnosti obrazovanja, odnosno školovanja kadra koji odgovara potrebama tržišta rada, preduzete su određene aktivnosti u stvaranju pravnog okvira. Tako je Zakonom o visokom obrazovanju donetim 2017. godine, kroz više zakonskih rešenja dat pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca. Tako se npr. u članu 39. stav 3. Zakona definiše da angažovanje studenta obuhvata i studentsku praksu, dok član 96. Zakona daje mogućnost visokoškolskoj ustanovi da organizuju studentsku praksu, između ostalog, i kao deo studijskog programa. Član 60. stav 3. Zakona omogućava da visokoškolska ustanova obrazuje novi organ - savet poslodavaca radi ostvarivanja saradnje na razvoju studijskih programa u skladu s potrebama tržišta rada. Članom 80. Zakona uveden je predavač van radnog odnosa koji se angažuje na stručno-aplikativnim predmetima, čime se omogućuje angažovanje stručnjaka iz privrede u nastavi.
Vodeći se pozitivnim iskustvima evropskih zemalja, ustanovljena je potreba da se u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela studija, koji bi bio dovoljno opšti, ali istovremeno fleksibilan, i koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i koje su zainteresovane da njihovi studenti stiču znanja i kroz učenje kroz rad u kompanijama i da taj rad bude vrednovan, npr. plaćanjem školarina, stipendija ili na neki drugi način.
Uspostavljanjem pravnog osnova za realizaciju dualnog modela studija u domaćem sistemu visokog obrazovanja ostvaruje se više ciljeva reforme obrazovnog sistema: povećanje relevantnosti visokog obrazovanja i zapošljivosti svršenih studenata i osavremenjivanje nastavnog procesa kroz saradnju sa privredom i dodir sa savremenim tehnološkim dostignućima.
Implementacija dualnog modela studija doneće niz koristi za visokoškolske ustanove, poslodavce i studente.
Dualni model studija doprineće razvoju istraživanja i inovacija jer manje kompanije često nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove, prvenstveno zbog nedostatka odgovarajućeg kadra - a tu studenti dualnog modela mogu biti spona koja bi kompanijama ukazala na savremena dostignuća, i podstakla saradnju univerziteta i kompanija na realizaciji naučno-istraživačkih projekata. regionalni razvoj
Formiranjem mreže poslodavaca na visokoškolskoj ustanovi, praktično se formira lokalna ili regionalna mreža kompanija koje se kroz realizaciju dualnog modela međusobno upoznaju, umrežavaju i počinju da razgovaraju o međusobnoj saradnji što može da doprinese regionalnom razvoju.
Pored navedenog, tokom obavljanja učenja kroz rad poslodavci ostvaruju neposredan uvid u znanja i veštine studenata i učestvuju u razvoju njihovih kompetencija, čime poslodavac posredno dobija i bazu kvalitetnih potencijalnih zaposlenih.
Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na značajno i relevantno praktično iskustvo značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavca kod kojih su obavili učenje kroz rad ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti.
Nacrt zakona, uvodi novi institut - davanje saglasnost na organizaciju modula po dualnom modelu studija u okviru akreditovanog studijskog programa, koji bi trebalo da sa jedne strane, doprinese fleksibilnosti i omogući visokoškolskoj ustanovi da u relativno kraćem roku (u odnosu na standardnu akreditaciju studijskog programa) dobije saglasnost za realizaciju nastave po dualnom modelu studija, a sa druge strane omogućava odgovarajuću kontrolu kvaliteta kroz proveru od strane Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.
U skladu sa navedenim pripremljen je Nacrt zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U glavi I Osnovne odredbe (članovi 1-3. Nacrta zakona) sadržani su predmet zakona, značenje pojmova koji se koriste u ovom zakonu i ciljevi zakona.
Osnovni pojam koji uvodi ovaj Nacrt zakona - dualni model studija definisan je kao poseban model realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe na visokoškolskoj ustanovi i praktičnu obuku i rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju, odnosno izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi, u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije.
U glavi II Ostvarivanje dualnog modela (članovi 4-11. Nacrta zakona) uređena je saradnja visokoškolskih ustanova i poslodavaca, studijski programi po dualnom modelu, obim, period i mesto realizacije, upis studenata, raspoređivanje studenata kod poslodavaca, karijerno vođenje i savetovanje, zaštita prava studenata i uslovi za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca.
Kao preduslov za realizaciju dualnog modela studija Nacrt zakona propisuje obrazovanje mreže poslodavaca sa kojima visokoškolska ustanova sarađuje a koji imaju potrebu za kadrovima koje ta visokoškolska ustanova obrazuje. Članovi mreže poslodavaca mogu da budu i poslodavci koji čine savet poslodavaca koji je visokoškolska ustanova obrazovala u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Pored mogućnosti da se studije po dualnom modelu akredituju u skladu sa zakonom i standardima za akreditaciju, kao samostalan studijski program ili kao modul u okviru studijskog programa, Nacrt zakona uvodi novinu - saglasnost da se na već akreditovanom studijskom programu organizuje modul po dualnom modelu studija ali bez povećanja broja studenata iz akreditacije. Zahtev za dobijanje saglasnosti podnosi se Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) uz dostavljanje elaborata čiju sadržinu propisuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje na predlog NAT.
Na ovaj način omogućava se da visokoškolska ustanova koja uspostavi odgovarajuću saradnju sa poslodavcima u relativno kratkom roku odgovori na zahteve tržišta rada i ponudi odgovarajuće studije po dualnom modelu. Dobijena saglasnost važi dokle i akreditacija studijskog programa, pa će visokoškolska ustanova prilikom podnošenja zahteva za novu akreditaciju morati da uključi modul po dualnom modelu ukoliko želi i dalje da realizuje ovaj model studija.
Nacrtom zakona propisuju se obim, period i mesto realizacije studija po dualnom modelu i to na način značajno drugačiji u odnosu na obim, period i mesto realizacije utvrđene važećim standarda za akreditaciju studijskih programa.
Dok se za mesto realizacije - kod poslodavca može reći da je u skladu sa članom 96. stav 3. Zakona o visokom obrazovanju (Visokoškolska ustanova može da organizuje deo nastave i van sedišta, ako se radi o nastavi iz predmeta čiji karakter to zahteva, a u skladu sa akreditacijom.), kroz odnos u obimu časova aktivne nastave u odnosu na učenje kroz rad može se videti razlika dualnog modela studija u odnosu na standardni model. Članom 6. stav 1. Nacrta zakona predviđen je odnos od 450 časova aktivne nastave i 450 časova učenja kroz rad, što u ukupnom opterećenju od 900 časova odgovara maksimalnom opterećenju od 900 časova koji je propisan važećim standardima za akreditaciju studijskih programa.
U članu 6. stav 3. Nacrta zakona daje se mogućnost da ukoliko učenje kroz rad nije moguće ostvariti u celini realizovati kod poslodavca,, da se deo učenja kroz rad realizuje na samoj visokoškolskoj ustanovi ili kod nekog trećeg lica koje ima materijalne, tehničke i kadrovske uslove za izvođenje dela učenja kroz rad, ali isključivo uz saglasnost visokoškolske ustanove. Pod trećim licima podrazumevaju se trening centri, druga pravna lica koja realizuju obuke, drugi poslodavac, druga visokoškolska ustanova...).
Nacrt daje ovlašćenje visokoškolskim ustanovama da propišu uslove pod kojima student može da pređe sa dualnog modela na regularni, ali i obrnuto.
Zaštita prava studenata na dualnom modelu studija obezbeđena je kroz primenu zakona kojim se uređuje visoko obrazovanje, zakona kojim se uređuje oblast rada i bezbednosti i zdravlja na radu, zakona kojim se uređuje zaštita prava intelektualne svojine i Zakona o dualnom modelu sudija.
U glavi III Uređivanje međusobnih odnosa visokoškolske ustanove, poslodavca i studenata (članovi 12-25. Nacrta zakona), predviđeno je da će se međusobni odnos visokoškolske ustanove i poslodavca uređivati ugovorom o dualnom modelu, a međusobni odnos poslodavca i studenta ugovorom o učenju kroz rad.
Nacrt zakona za obe vrste ugovora propisuje formu, sadržinu, zaključivanje i objavljivanje ugovora o dualnom modelu kao i uslove za raskid ugovora od strane visokoškolske ustanove i poslodavca, odnosno poslodavca i studenta kao i posledice raskida ugovora.
Glava IV Registar ugovora (članovi 26. i 27. Nacrta zakona), propisan je registar ugovora o dualnom modelu koji vodi Privredna komora Srbije.
Glavom V Nacrta zakona Mentor kod poslodavca (član 28. Nacrta zakona) propisano je da se studijskim programom utvrđuju potrebne kompetencije mentora kod poslodavca i način provere kompetencija, a data je i mogućnost da visokoškolska ustanova ovezbedi uputstvo za obavljanje poslova mentora i organizuje program obuke.
Glavom VI Ocenjivanje i ispiti u dualnom modelu (članovi 29. i 30. Nacrta zakona) propisano je da se ocenjivanje studenata, sadržina i način sprovođenja završnog rada uređuju u skladu sa studijskim programom i planom realizacije po dualnom modelu
Glavom VII Materijalno i finansijsko obezbeđenje studenata (članovi 31. i 32. Nacrta zakona), propisano je da poslodavac obezbeđuje studentu koji obavlja učenje kroz rad sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, naknadu stvarnih troškova prevoza do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad, najviše u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, naknadu troškova ishrane u skladu sa opštim aktom poslodavca i osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca. Pored toga, poslodavac može da obezbedi studentu i pokriće troškova smeštaja i ishrane u studentskom domu.
Finansijsko obezbeđenje studenata obezbeđeno je kroz naknadu za učenje kroz rad, koja se isplaćuje jednom mesečno najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec po svakom satu provedenom na učenju kroz rad u neto visini od najmanje 50% zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, u skladu sa zakonom. Nacrtom zakona je data mogućnost poslodavcu da ukoliko istovremeno snosi troškove školarina, može da izvrši umanjenje nadoknade za učenje kroz rad do iznosa školarine.
Glavom VIII Nadzor (član 33. Nacrta zakona), propisano je da inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko prosvetne inspekcije, nadzor uslova rada i bezbednost na radu kod poslodavca vrši ministarstvo nadležno za poslove rada - preko inspekcije rada, a proveru kvaliteta rada visokoškolske ustanove vrši Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.
Glavom IX Kaznene odredbe (član 34. i 35. Nacrta zakona) propisane su kaznene za kršenje odredbi ovog zakona za visokoškolsku ustanovu i poslodavca i odgovorna lica na visokoškolskoj ustanovi i kod poslodavca.
Glavom X Prelazne i završne odredbe (član 36. Nacrta zakona) propisano je stupanje na snagu zakona.
Izvor: Vebsajt Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, 28.03.2019.