ZAKON O REGISTRU ZAPOSLENIH, IZABRANIH, IMENOVANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA: Propisano je da svi budžetski korisnici jednom mesečno dostavljaju podatke nadležnom ministarstvu o tome koliko imaju zaposlenih i angažovanih lica, po kom osnovu i kolike su njihove plate. Predviđeno je i da registar bude javno dostupan, ali do sada nije objavljen
Iako je još u avgustu 2015. godine donet Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 i 79/2015 - ispr.) koji bi omogućio građanima da prate broj zaposlenih u javnom sektoru i efekte zabrane zapošljavanja, ovaj registar, sudeći po odgovorima institucija, i dalje nije objavljen.
Koliko državne institucije imaju zaposlenih, građani mogu da saznaju samo iz informatora o radu koje institucije objavljuju. Tako Republički geodetski zavod (RGZ), prema podacima iz Informatora o radu iz 2018. godine, ima više od 10% zaposlenih na određeno vreme i ugovorima van radnog odnosa, što je suprotno Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 i 81/2016 - odluka US).
Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je u svom poslednjem Informatoru o radu (iz aprila 2018. godine) oko deset meseci star podatak (iz jula 2017. godine) da RGZ ima 2120 zaposlenih koji imaju ugovor na neodređeno vreme, 188 radnika po ugovoru na određeno vreme i 561 radnika koji su "angažovani po osnovu ugovora".
Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (član 10) definisano je da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme, zbog privremeno povećanog obima posla, po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske ili studentske zadruge i po drugim osnovima ne može biti veći od 10% broja zaposlenih na neodređeno vreme.
Prema spomenutim podacima koje je RGZ objavio, broj radnika koji rade u ovoj instituciji po ugovoru na određeno i drugim ugovorima (u nesigurnim oblicima rada) iznosi oko 35% u odnosu na broj radnika koji imaju ugovor na neodređeno vreme, što je tri puta više nego što je zakonom dozvoljeno.
RGZ nije odgovorio na pitanja da li je prekršio Zakon o maksimalnom broju zaposlenih, odnosno takozvanu zabranu zapošljavanja ili ima odobrenje da angažuje više od 10% zaposlenih po drugom osnovu u odnosu na radnike po ugovoru na neodređeno vreme.
Zabrana zapošljavanja
Takozvana zabrana zapošljavanja je uvedena decembra 2013. godine donošenjem Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016 i 113/2017) u kom je navedeno da korisnici javnih sredstava ne mogu da zapošljavaju nove radnike do kraja 2015. godine.
Tokom 2015. godine je donesen Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru kojim je uređen obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih. Ovim zakonom je definisano da su podaci o broju angažovanih i zaposlenih lica javni.
Iste 2015. godine je donet i Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava kako bi se pratio broj zaposlenih i angažovanih lica u javnom sektoru kao i podaci o njihovim primanjima.
Zakonom o registru zaposlenih kod korisnika javnih sredstava propisano je da svi budžetski korisnici jednom mesečno dostavljaju podatke Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave o tome koliko imaju zaposlenih i angažovanih lica, po kom osnovu i kolike su njihove plate.
Ovim zakonom predviđeno je da registar bude javno dostupan putem sajta Ministarstva, ali do današnjeg dana registar nije objavljen.
Ministarstvu državne uprave upućeno je pitanje zašto registar još uvek ne funkcioniše. U odgovoru se navodi da ovo Ministarstvo u roku predviđenom zakonom, u avgustu 2016. preuzima od Ministarstva finansija aplikaciju za registar, bazu podataka i arhivu podataka.
Međutim, "ministar finansija je predložio da se zastane sa preuzimanjem Registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a da se baza koju vodi CROSO iskoristi za nadogradnju sa ciljem uspostavljanja jedinstvene baze podataka", piše u odgovoru. Inače, skraćenica CROSO je Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja koji je namenjen kontroli naplate doprinosa za socijalno osiguranje i prikuplja podatke od Poreske uprave, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, PIO fonda i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ministarstvo državne uprave nije odgovorilo na pitanja kada će registar zaposlenih početi da funkcioniše i da li će biti dostupan javnosti.
Trenutno postoji registar zaposlenih koji vodi Uprava za trezor pri Ministarstvu finansija koji se nalazi na sledećoj adresi. Međutim, ovaj registar nije javan budući da aplikacija traži korisničko ime i lozinku.
Ministarstvo finansija (Uprava za trezor) nije odgovorilo na pitanja da li to Ministarstvo i dalje vodi registar zaposlenih i da li građani mogu da pristupe tom registru.
Na sajtu Ministarstva finansija se može naći pregled iz Registra zaposlenih iz maja 2015. godine. Ovaj registar je definisan Uredbom o registru zaposlenih iz 2013. godine kojom nije bio obuhvaćen ceo javni sektor, niti je bila propisana obaveza javnog objavljivanja podataka.
Tako na primer, tadašnjim registrom nije bilo predviđeno da lokalne samouprave,to jest gradovi i opštine, dostavljaju podatke o zaposlenima, kao ni javna komunalna preduzeća čiji su oni osnivači, a koja zapošljavaju desetine hiljade radnika.
Sarita Bradaš, jedna od autorki istraživanja "Statistika i dostojanstven rad", ističe da kada bi registar zaposlenih bio javno dostupan, bilo bi jasno kakvi su efekti takozvane zabrane zapošljavanja.
"Onda bismo uporedili odluku o maksimalnom broju zaposlenih i proverili da li se poštuje zakon ili ne. Trenutno samo možemo da im verujemo na reč da poštuju zakon i da ne krše zabranu zapošljavanja", kaže Bradaš.
Osim toga, ona ističe da se ne zna tačan broj zaposlenih u javnom sektoru.
"Ministarstvo finansija i Uprava za trezor sve vreme redovno dobijaju podatke o zaposlenima, ali očigledno im ne odgovara da javnost to zna, da bude dostupno koliko gde ima zaposlenih i kako se troše pare poreskih obveznika", dodaje ona.
Izvor: Vebsajt Radnik, Miloš Vučković, 04.06.2018.Naslov: Redakcija