Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODBRANI: Mišlјenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na Nacrt zakona


Ministarstvo odbrane je dopisom broj: 1909-45 od 23. novembra 2017. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, radi davanja mišljenja.

S tim u vezi, Poverenica je razmotrila navedeni Nacrt zakona i sa aspekta delokruga rada ovog organa ukazuje na sledeće.

Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1) propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom člana 29. Nacrta zakona dodaje se član 108a kojim se određuje da se odredbe ovog zakona o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Ministarstvu odbrane jednako odnose na žene i muškarce. Imajući u vidu da navedena odredba suštinski označava zabranu diskriminacije, Poverenica smatra da je neophodno uskladiti je sa Zakonom o zabrani diskriminacije i to u pogledu ličnih svojstava, odnosno propisati da se odredbe tog zakona o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Ministarstvu odbrane jednako odnose na sve zaposlene bez obzira na njihova lična svojstva.

Pored toga, Zakon o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon i 10/2015) ne sadrži odredbu o rodno diferenciranom jeziku, odnosno u navedenom zakonu upotrebljene su reči u muškom rodu (npr. pripadnik, ministar, inspektor, izaslanik), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika. Imajući u vidu navedeno, Poverenica predlaže da se Nacrtom zakona obuhvati i ova dopuna Zakona o odbrani i propiše da svi pojmovi koji se koriste u tom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.

Odredbom člana 7. Nacrta zakona vrše se izemene i dopune člana 23a stav 1. Zakona o odbrani. Imajući u vidu navedeno, predlažemo da se Nacrtom zakona izmeni i stav 2. člana 23a Zakona o odbrani tako što će se posle reči: "nacionalnost" dodati reči: "u skladu sa zakonom". Naime, članom 47. Ustava Republike Srbije utvrđuje se pravo na slobodno izražavanje nacionalne pripadnosti i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Poverenica ovde ukazuje i na odredbu člana 5. stav 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ("Sl. list SRJ", br. 11/2002, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 72/2009 - dr. zakon i 97/2013 - odluka US) kojom je zabranjena svaka registracija pripadnika nacionalnih manjina koja ih protivno njihovoj volji obavezuje da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Na kraju, a u cilju unapređenja predloženog zakonskog teksta, Poverenica ukazuje da je odredbom člana 17. Nacrta zakona, kojom se menja odredba člana 60a Zakona o odbrani, propisano "da način obučavanja i kategoriju građana koju će za potrebe odbrane zemlje obučavati Ministarstvo odbrane uređuje Vlada, na predlog ministra odbrane." Polazeći od toga da se navedena odredba nalazi u Glavi V koja uređuje prava i dužnosti građana u oblasti odbrane, mišljenja je da je određivanje kategorije građana koji će biti obuhvaćeni navedenom obukom, zakonska materija a ne materija podzakonskog akta, s obzirom da se na ovaj način ustanovljavaju obaveze za kategoriju građana koja nije definisana.

U tom smislu ukazuje i na odredbu člana 20. Nacrta zakona kojim se menja član 76. Zakona o odbrani, tako da se propisuje da "udruženje koje deluje na teritoriji Republike Srbije, a svoje delovanje težišno zasniva u oblastima od značaja za odbranu i svojim programom i praktičnim delovanjem, masovnošću i organizovanošću doprinosi jačanju sistema odbrane može steći status udruženja od posebnog značaja za odbranu". Takođe, određuje se da ministar odbrane propisuje "kriterijume i postupak za sticanje statusa udruženja od posebnog značaja za odbranu i dodelu sredstava u finansiranju projekata i aktivnosti udruženja u oblastima od značaja za odbranu". Poverenica smatra da je predloženu izmenu potrebno još jednom preispitati, kako sa aspekta odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, tako i u pogledu ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata koje je sa Vlade (uredba), preneto na ministra (pravilnik).

Izvor: Vebsajt Poverenice, 07.12.2017.
Naslov: Redakcija