NACRT ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Agencija za borbu protiv korupcije ukazuje da Nacrtom zakona veliki broj značajnih pitanja, među kojima su, pored dopunskog rada i sukoba interesa zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, zasnivanje radnog odnosa, odobravanje specijalizacija, provera kvaliteta stručnog rada i nadzor nad radom zdravstvenih ustanova, nije u potpunosti regulisan, što u praksi može stvoriti niz problema na koje je ranije više puta ukazivano

Nacrtom zakona o zdravstvenoj zaštiti nisu, ili nisu u potpunosti, obuhvaćene sve potrebne izmene, predviđene Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013) i Revidiranim akcionim planom za njeno sprovođenje, navodi se u Mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije o Nacrtu zakona koje je Agencija prosledila Ministarstvu zdravlja.

Na primer, iako je više puta ukazivano da je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti neophodno na adekvatan način urediti oblast dopunskog rada sa jasnim kriterijumima za dobijanje dozvole za taj rad, detaljnijim propisivanjem gde i pod kojim uslovima može da se obavlja, kao i preciznim regulisanjem uslova pod kojima zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini mogu pružati zdravstvene usluge u privatnim uslovima, ova pitanja Nacrtom zakona nisu dodatno uređena.

Takođe, pitanje sukoba interesa delimično je uređeno Nacrtom zakona za direktora, zamenika direktora, predsednika i članove upravnog odbora i predsednika i članove nadzornog odbora zdravstvene ustanove u javnoj svojini, kao i za članove etičkog odbora u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se obavlja kliničko ispitivanje lekova. Međutim, ove odredbe ne obuhvataju ostale zdravstvene radnike i saradnike, niti određuju koje telo i u kom postupku po eventualnoj prijavi utvrđuje da li je u konkretnom slučaju došlo do povrede predviđene zabrane, tj. da li postoji sukob interesa.

Nacrt zakona sadrži i niz drugih nedostataka i rizika korupcije, koji se odnose na pravne praznine, davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti, prepuštanje ministru da značajna pitanja uredi svojim aktima, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama, upotrebu nepreciznih formulacija, te nepostojanje uslova i kriterijuma, ili elemenata kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova raznih kolektivnih tela.

Na ovaj način, veliki broj značajnih pitanja, među kojima su, pored dopunskog rada i sukoba interesa zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, zasnivanje radnog odnosa, odobravanje specijalizacija, provera kvaliteta stručnog rada i nadzor nad radom zdravstvenih ustanova, nije u potpunosti regulisan, što u praksi može stvoriti niz problema na koje je ranije više puta ukazivano.

Agencija za borbu protiv korupcije smatra da bi otklanjanje identifikovanih nedostataka i rizika korupcije doprinelo stvaranju adekvatnog pravnog okvira u oblasti zdravstvene zaštite i ostvarenju ciljeva iz strateških dokumenata za borbu protiv korupcije.

Izvor: Vebsajt Agencije za borbu protiv korupcije, 29.03.2017.
Naslov: Redakcija