NACRT ZAKONA O USLUGAMA: Nacrtom zakona je uredjena jedinstvena elektronska kontaktna tačka, putem koje zainteresovana lica mogu besplatno da se obaveste o uslovima za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Republici Srbiji i državama EEP. Nacrtom je uređen i postupak dokazivanja ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti, pri čemu je organ javne vlasti dužan da prihvati svaki dokument iz države EEP kojim se to dokazuje

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao predlagač, izradilo je Nacrt zakona o uslugama (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja od organa državne uprave.

Nacrt zakona uređuje pravo na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga, uz garancije visokog stepena bezbednosti i kvaliteta usluga,uspostavljanje Jedinstvene elektronske kontaktne tačke, prava korisnika usluga, administrativnu saradnju s državama Evropskog ekonomskog prostora (u daljem tekstu: EEP), nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, i druga pitanja od značaja za pravo na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga. Nacrtom zakona, pre svega, uređeno je značenje pojedinih izraza, kao što su poslovno nastanjivanje, sedište, država sedišta, pružanje usluga, pružanje mešovite usluge, pružalac usluge, korisnik usluge, prekogranično pružanje usluge, prekogranično korišćenje usluge, postupak za dobijanje saglasnosti, uslov za dobijanje saglasnosti i druge.

Nacrt zakona će se primenjivati na usluge koje državljani Republike Srbije ili države EEP odnosno pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji ili državi EEP pružaju na teritoriji Republike Srbije, kao i na usluge koje državljani Republike Srbije, odnosno pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji, pružaju na teritoriji država EEP.

Nacrt zakona predviđa i aspekte na koje se predložene odredbe ne odnose, uključujući:

1) način na koji su definisane i uređene usluge od opšteg ekonomskog interesa,

2) liberalizaciju pružanja tih usluga;

3) privatizaciju pravnih lica koja pružaju usluge;

4) ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava;

5) način na koji su uređeni radni odnosi, bezbednost i zdravlje na radu, socijalna zaštita, oporezivanje;

6) oblast krivičnog prava;

7) određivanje merodavnog prava;

8) mere kojima se štiti ili unapređuje kulturna ili jezička raznovrsnost ili medijski pluralizam;

9) ukidanje monopola u pružanju usluga;

10) državnu pomoć.

Takođe, Nacrtom zakona predviđeno je da se predložene odredbe ne primenjuju na:

usluge od opšteg interesa;

finansijske usluge;
usluge elektronskih komunikacija, te elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva;
usluge u oblasti saobraćaja, uključujući vazdušni, železnički i drumski saobraćaj, javni gradski prevoz i taksi, prevoz sanitetskim vozilom i vozilom hitne medicinske pomoći, teaerodromske i lučke službe;
usluge privremenog zapošljavanja;
poslove zdravstvene zaštite koji obuhvataju sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju, a obavlja ih zdravstveni radnik u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi;
audiovizuelne usluge, uključujući televizijsko i radijsko emitovanje i bioskopske projekcije;
priređivanje igara na sreću;
usluge privatnog obezbeđenja;
usluge socijalne zaštite koje pružaju ustanove socijalne zaštite i drugi subjekti u socijalnoj zaštiti u skladu sa zakonom, kao i delatnost udruženja osnovanih radi ostvarivanja humanitarnih ciljeva;
vršenje prenetih ili poverenih javnih ovlašćenja, uključujući javnobeležničku delatnost i poslove izvršitelja.

Kada je odnos prema drugim zakonima u pitanju, Nacrtom zakona predviđeno je da se propisi kojima se uređuju pravo na poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga usklađuju sa odredbama predloženim u Nacrtu zakona, pri čemu se ovo ne odnosi na zakone kojima se domaće pravo usaglašava sa propisima Evropske unije o:

upućenim radnicima u uslužnim delatnostima;
audiovizuelnim uslugama;
priznavanju stručnih kvalifikacija;
ili primeni propisa o socijalnom osiguranju na radnike, samozaposlena lica i njihove porodice.

Nacrtom zakona uređeno je dokazivanje ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti.

Naime, kada se u postupku za dobijanje saglasnosti od pružaoca usluga zahteva da određenom ispravom, odnosno dokumentom dokaže ispunjenost uslova za dobijanje saglasnosti, organ javne vlasti dužan je da prihvati svaku ispravu odnosno dokument iz države EEP koji služe u iste svrhe odnosno iz kojih jasno proizlazi da je dati uslov ispunjen.
Organ javne vlasti ne može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi original, overenu kopiju ili overeni prevod isprave odnosno dokumenta, osim kada za to postoji javni interes.
Organ javne vlasti može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi neovereni prevod isprave, odnosno dokumenta na jezik koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.

Od navedenih odredaba predviđen je izuzetak, a to je da se ne primenjuju na: dokazivanje ispunjenosti uslova za priznavanje stranih stručnih kvalifikacija, dokazivanje ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke, dokazivanje ispunjenosti zakonom propisanih uslova za upis u privredni registar, dokazivanje upisa advokata u odgovarajući imenik, odnosno registar u matičnoj državi.

Nacrtom zakona uređena je i jedinstvena elektronska kontaktna tačka.

Naime, jedinstvena elektronska kontaktna tačka (u daljem tekstu: JEKT) je državni elektronski servis na srpskom i engleskom jeziku, putem kojeg organi javne vlasti Republike Srbije razmenjuju informacije među sobom i sa nadležnim organima država EEP, a sva zainteresovana lica mogu besplatno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Republici Srbiji i državama EEP.
Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje tržišta i promet usluga (u daljem teksty: nadležno ministarstvo) obrazuje organizacionu jedinicu u svom sastavu koja uspostavlja JEKT i njime upravlja.

Nadležno ministarstvo se stara da JEKT bude ažuran, pregledan, jasan i jednostavan za korišćenje, a organi javne vlasti su dužni da nadležnom ministarstvu blagovremeno dostave potpune podatke iz svog delokruga koji su od značaja za ažurnost JEKT-a. Nadležno ministarstvo i organi javne vlasti staraju se da sva zainteresovana lica mogu elektronskim putem preko JEKT-a pouzdano i lakoda pribave sve obrasce i dokumenta, teda preduzmu sve radnje u cilju ispunjavanja uslova, odnosnosprovođenja postupka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, kao iza dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Republici Srbiji, pri čemu se naglašava da se to ne odnosi na uslove čija se ispunjenost mora neposredno proveriti pregledom prostorija ili opreme za pružanje usluga ili procenom sposobnosti ili ličnog integriteta pružaoca usluga ili odgovornih lica ako je pružalac usluge pravno lice. Postupak prikupljanja i razmene podataka između organa javne vlasti i nadležnog ministarstva preko JEKT-a Vlada će urediti posebnim propisom.

Prema Nacrtu zakona, nadležno ministarstvo je dužno da pružaocima i korisnicima usluga omogući da preko JEKT-a lako pristupe tačnim i potpunim informacijama o:

a) uslovima koje pružaoci usluga moraju da ispune u Republici Srbiji, a naročito o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i prekogranično pružanje usluga;

b) organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima, te načinu na koji pružalac, odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima;

v)načinu i uslovima za upis, odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga;

g)pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu prava pružalaca, odnosno korisnika usluga;

d) organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć pružaocima, odnosno korisnicima usluga, te načinu na koji pružalac, odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima.

Nadležno ministarstvo i organi javne vlasti staraju se da pružaoci i korisnici usluga preko JEKT-a na vlastiti upitmogu da se obaveste kod nadležnog organa javne vlasti o ustaljenom tumačenju i primeni propisa od značaja za poslovno nastanjivanje, odnosno pružanje usluga, te da dobiju jednostavna opšta uputstva za postupanje u skladu s tim propisima. Organ javne vlasti je dužan da pruži opšte informacije o ustaljenom tumačenju i primeni odgovarajućih propisa, a ne pravne savete u pojedinačnim slučajevima. Organ javne vlasti je dužan da najkasnije u roku od petnaest dana od prijema upita pružaocu, odnosno korisniku usluga preko JEKT-a dostavi obaveštenje, odnosno odgovarajuće uputstvo, uključujući i obaveštenje o tome da je upit bez osnova ili da je pogrešno formulisan.

Nacrtom zakona uređeno je pravo pružalaca usluga na poslovno nastanjivanje. Naime, prema Nacrtu zakona, pružaoci usluga imaju pravo na poslovno nastanjivanje u Republici Srbiji. Obavljanje uslužne privredne delatnosti može se usloviti dobijanjem saglasnosti u postupku pred organom javne vlasti samo iz razloga zaštite javnog interesa i uz poštovanje principa srazmernosti i nediskriminacije.

Postupak za dobijanje saglasnosti uređuje se i vodi u skladu s principima zakonitosti, zaštite prava građana i zaštite javnog interesa, efikasnosti i ekonomičnosti, pravilnog i potpunog utvrđivanja odlučnih činjenica, dvostepenosti u rešavanju, pravnosnažnosti i pružanja pomoći stranci. Predviđeno je da uslovi za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga sprečavaju samovoljno postupanje organa javne vlasti pred kojim se vodi postupak, a propisuju se u cilju zaštite javnog interesa i u skladu s principima srazmernosti, nediskriminacije, javnosti i transparentnosti; temoraju da buduopšti, objektivni, unapred objavljeni, lako dostupni, jasni i jednoznačni.

Pružaocu usluga mogu da se stave na teret samo razumni stvarni troškovi sprovođenja postupka za dobijanje saglasnosti. Postupak za dobijanje saglasnosti ne sme da odvraća pružaoce usluga od obavljanja uslužnih delatnosti, niti da odlaže ili komplikuje pružanje usluga bez osnovanog razloga. U postupku za dobijanje saglasnosti ne može se zahtevati da pružalac usluge ponovo ispuni uslove ako je već jednom ispunio iste ili po svrsi bitno slične uslove u Republici Srbiji ili u državi EEP. Uslov za dobijanjesaglasnosti za pružanje usluga ne sme da bude diskriminatoran u pogledu stvarnog ili registrovanog sedišta odnosno državljanstva ili prebivališta pružaoca usluge, njegovih osnivača, članova ili zaposlenih. Od pružaoca usluge ne može da se zahteva da ima registrovano ili stvarno sedište, odnosno da bude član profesionalnog ili strukovnog udruženja ili organizacije samo u jednoj državi EEP; da mu primarno sedište bude u Republici Srbiji; niti da je ranije obavljao, odnosno bio registrovan za obavljanje predmetne uslužne delatnosti u Republici Srbiji.

Davanje saglasnosti ne može da se uslovi ni:

a) postojanjem reciprociteta s državom EEP u kojoj pružalac usluge ima sedište, odnosno čiji je državljanin;

b) ekonomskom opravdanošću davanja saglasnosti u konkretnom slučaju;

v) zaključivanjem ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti s domaćim osiguravačem;

g) pribavljanjem garancije kod domaće banke.

U postupku za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga ne može se tražiti mišljenje profesionalnog ili strukovnog udruženja čiji su članovi stvarni ili potencijalni konkurenti pružaoca usluge.

Kada je važenje saglasnosti za pružanje usluga u pitanju, Nacrtom zakona predviđeno je da se saglasnost za pružanje usluga izdaje bez prostornih i vremenskih ograničenja. Ova saglasnost uključuje i mogućnost osnivanja zavisnih društava i obrazovanja ogranaka. Pružalac usluge je dužan da u roku od sedam dana obavesti JEKT o osnivanju zavisnog društva u cilju obavljanja uslužne delatnosti za koju je dobio saglasnost, kao i o tome da više ne ispunjava neki od uslova za dobijanje saglasnosti. Prostorno važenje saglasnosti za pružanje usluga može se zakonom ograničiti ako to nalaže javni interes.

Vremensko važenje saglasnosti za pružanje usluga može se zakonom ograničiti u sledećim slučajevima:

a) kada je neophodna redovna provera ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga, a kontinuirana ispunjenost tih uslova garantuje pružaocu usluga da će mu saglasnost biti obnovljena;

b) kada javni interes nalaže da se ograniči broj ovlašćenih pružalaca određene usluge;

v) kada javni interes nalaže da važenje saglasnosti bude vremenski ograničeno.

Prema Nacrtu zakona se ne smatra da je saglasnost za pružanje usluga vremenski ograničena ako se može obnoviti besplatno i bez ponovne provere ispunjenosti uslova, a takođe se ne smatra ni da je saglasnost za pružanje usluga vremenski ograničena ako je propisan rok u kojem je pružalac usluga dužan da počne da obavlja uslužnu delatnost pošto je dobio saglasnost.

Takođe, Nacrtom zakona je predviđeno i da se, kada ograničenost prirodnih resursa ili tehničkih kapaciteta za obavljanje određene uslužne delatnosti nalaže da broj ovlašćenih pružalaca bude ograničen, saglasnost za pružanje usluge dobija u transparentnom i nepristrasno sprovedenom postupku po javnom pozivu. Saglasnost za pružanje usluge koja je dobijena u postupku po javnom pozivu ograničena je vremenski i ne može se obnoviti bez sprovođenja postupka po javnom pozivu. Učesnici u postupku po javnom pozivu su ravnopravni, a saglasnost koju su ranije imali ne može im se računati kao prednost. Prilikom utvrđivanja opštih kriterijuma za davanje saglasnosti na osnovu javnog poziva organ javne vlasti vodi računa o javnom interesu. Ministar nadležan za poslove državne uprave koji se odnose na predmetnu uslužnu delatnost doneće pravilnik kojim se propisuju pravila postupka po javnom pozivu.

Nacrt zakona uređuje i opštenje s organima javne vlasti i rok za odlučivanje. Naime, za prijem podnesaka u postupku za dobijanje saglasnostinadležni su organ javne vlasti pred kojim se vodi postupak i nadležno ministarstvo preko JEKT-a. Nadležno ministarstvo je dužno da zahtev za dobijanje saglasnostii ostale podneske koje je primilo preko JEKT-a prosledi organu javne vlasti bez odlaganja, a najkasnije sledećeg radnog dana. Primalac je dužan da podnosiocu bez odlaganja potvrdi prijem podneska. Nadležno ministarstvo je dužno da potvrdi i da je podnesak koji je primljen preko JEKT-a prosleđen nadležnom organu javne vlasti. Zajedno s potvrdom da je primio zahtev za dobijanje saglasnosti, organ javne vlasti, odnosno nadležno ministarstvo preko JEKT-a dužno je da podnosioca zahteva obavesti o:

a)roku za odlučivanje po tom zahtevu;

b)pravnim lekovima na koje podnosilac zahteva ima pravo i

v) pravnim posledicama propuštanja organa javne vlasti da o zahtevu odluči u roku.

Takođe, uređen je i postupak obaveštavanja podnosioca zahteva o potrebi uređenja podneska, kao i rok za odlučivanje koji teče od dana dostavljanja urednog zahteva. Organ javne vlasti je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema odluči o urednom zahtevu za dobijanje saglasnosti. U složenim slučajevima organ javne vlasti može da produži ovaj rok, i to samo jednom i najviše za 30 dana. Odluka o produženju roka za odlučivanje proizvodi pravno dejstvo ako je dostavljena podnosiocu zahteva pre nego što je istekaorok koji se produžava. Ako organ javne vlasti propusti rok za odlučivanje, smatra se da je zahtev za dobijanje saglasnosti usvojen u celini. Suprotno se može propisati samo zakonom, kada to nalaže javni interes.

Nacrtom zakona posebno je uređena sloboda prekograničnog pružanja usluga, pri čemu se prekogranično pružanje usluge može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno za zaštitu javnog poretka, javne bezbednosti, javnog zdravlja ili životne sredine od stvarne i ozbiljne opasnosti. Ovo ograničenje propisuje se i tumači u skladu s principima nediskriminacije po osnovu države sedišta, odnosno državljanstva pružaoca ili korisnika usluge, i srazmernosti ciljevima radi kojih je propisano.

Propisana je i izričita zabrana određenih ograničenja slobode prekograničnog pružanja usluga. Naime, prekogranično pružanje usluga ne može se usloviti:

a) poslovnim nastanjivanjem na teritoriji Republike Srbije;

b) dobijanjem saglasnosti od organa javne vlasti, upisom u privredni registarili članstvom u profesionalnom ili strukovnom udruženju ili organizaciji u Republici Srbiji, osim kada je to predviđeno propisom kojim se domaće pravo usaglašava s pravom Evropske unije;

v) posedovanjem isprave na osnovu koje se utvrđuje identitet,koju izdaje organ javne vlasti u Republici Srbiji.

Takođe, pružaocu usluge koji nema sedište u Republici Srbiji ne može se zabraniti da uspostavi, odnosno koristi infrastrukturu potrebnu za obavljanje predmetne uslužne delatnosti. Posebni uslovi u pogledu opreme i potrošnog materijala za obavljanje uslužne delatnosti propisuju se samo ako su neophodni za zaštitu javnog zdravlja, odnosno za sprovođenje ili unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu. Prekogranično pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije ne može se otežavati odnosno onemogućavati merama ili propisima koji podstiču korisnike usluga da usluge pribavljaju od pružalaca usluga sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. Prekogranično obavljanje uslužnih delatnosti samozaposlenih fizičkih lica ne može se usloviti zasnivanjem radnog odnosa. Sloboda prekograničnog pružanja usluga samozaposlenih lica ne može se narušavati propisima koji ograničavaju njihovu ugovornu sposobnost. Nacrtom zakona uređeni su i izuzeci od načelne zabrane ograničenja slobode prekograničnog pružanja usluga.

U izuzetnim slučajevima, kada preti stvarna i ozbiljna opasnost po javno zdravlje ili životnu sredinu, državljaninu države EEP, odnosno pravnom licu sa sedištem u državi EEP može se ograničiti sloboda pružanja usluga na teritoriji Republike Srbije, pokretanjem postupka i izricanjem mereu skladu sa zakonom radi sprečavanja ili otklanjanja date opasnosti.

Ova meramora da bude srazmerna opasnosti koja preti, i izriče se pod uslovom da:

a) na nivou Evropske unije nije izvršeno usklađivanje propisa o bezbednosti usluge o kojoj je reč;

b) izrečena mera obezbeđuje efikasniju zaštitu od mere koja se može preduzeti po pravu države sedišta pružaoca usluge;

v) država sedišta pružaoca usluge nije preduzela nikakve mere ili su mere koje je preduzela nedovoljne za otklanjanje opasnosti koja preti.

Organ javne vlasti može da izrekne ovu meru samo ako je prethodno okončan postupak uzajamne pomoći. Međutim ovo se ne primenjuje na postupak pred sudom. Kada je postupak uzajamne pomoći u pitanju, pre izricanja mere ograničenja slobode pružanja usluge na teritoriji RS, organ javne vlasti dužan je da zahteva od nadležnog organa države sedišta pružaoca usluge da preduzme mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti koja preti, te da mu bez odlaganja dostavi sve potrebne podatke o pružaocu usluge, predmetnoj usluzi i okolnostima datog slučaja.

Nadalje je uređen postupak postupanja organa javne vlasti Republike Srbije kad primi zahtev u vezi s pružaocem usluge sa sedištem u Republici Srbiji, pri čemu je dužan da nadležnom organu države EEP bez odlaganja dostavi sve tražene podatke, te da ga obavesti o izrečenim merama, odnosno o merama koje mogu da se izreknu po pravu Republike Srbije. Nadalje je uređen i način komunikacije između organa javne vlasti i nadležnog organa države sedišta pružaoca usluge Evropske komisije, kao i da organ javne vlasti može da izrekne meru po isteku roka od 15 dana od kada su država sedišta pružaoca usluge i Evropska komisija primile obaveštenje.

Organ javne vlasti dužan je da postupi po odluci Evropske komisije kojom se utvrđuje da mera koja može da se izrekne po pravu Republike Srbije nije u skladu s propisima Evropske unije, te da zahteva od Republike Srbije da se uzdrži od izricanja, odnosno da obustavi sprovođenje pomenute mere, dok samo u hitnim slučajevima, kada preti neposredna i naročito velika opasnost po javno zdravlje ili životnu sredinu, organ javne vlasti može da izrekne meru pre okončanja postupka uzajamne pomoći, u kom slučaju je organ javne vlasti dužan da bez odlaganja obavesti Evropsku komisiju i nadležni organ države sedišta pružaoca usluge o izrečenoj meri i razlozima zbog kojih smatra da se radi o hitnom slučaju.

Nacrtom zakona vrlo detaljno su uređena i prava korisnika usluga. Pre svega, uređeni su slobodno (pod jednakim uslovima koriste usluge na teritoriji Republike Srbije) korišćenje usluga i pravo na obaveštenost korisnika usluga o opštim uslovima pod kojima se u državama EEP pružaju i koriste usluge, radi donošenja razumnih ekonomskih odluka o prekograničnom korišćenju usluga.

Nacrtom zakona predviđena je i zabrana dikriminacije korisnika usluga po osnovu države sedišta, odnosno državljanstva, prebivališta ili boravišta samog korisnika, i države sedišta, odnosno državljanstva pružaoca,čiju uslugu koristi ili namerava da koristi.

Prekogranično korišćenje usluge ne može da se uslovi dobijanjem saglasnosti od organa javne vlasti, odnosno davanjem izjave pred tim organom, osim ako se isto zahteva za korišćenje te usluge kada je pružalac usluge poslovno nastanjen u Republici Srbiji. Takođe, zabranjeno je i da se korisniku usluge onemogući ili oteža dobijanje finansijske pomoći za pribavljanje određene usluge, na osnovu činjenice što pružalac usluge nema sedište u Republici Srbiji, odnosno na osnovu mesta pružanja date usluge.

Opšti uslovi poslovanja pružaoca usluge mogu da sadrže posebne uslove za korišćenje usluga s obzirom na državljanstvo, prebivalište ili boravište korisnika usluge samo ako za to postoje opravdani razlozi. Nadležno ministarstvo dužno je da korisnicima usluga omogući da na sopstveni zahtev, preko JEKT-a, lako pristupe tačnim i potpunim informacijama od značaja za prekogranično korišćenje usluga, uključujući i uslove koje pružaoci usluga moraju da ispune u državi EEP, a naročito uslove koji se odnose na:

1) zaštitu potrošača;

2) pravna sredstva i postupke za ostvarivanje i zaštitu prava korisnika usluga kada pružalac usluge nema sedište u Republici Srbiji;

3) organizacije i udruženja koja pružaju praktičnu pomoć korisnicima usluga u državama EEP,

4) način na koji korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima.

Konačno, predviđeno je da nadležno ministarstvo pribavlja informacije od značaja za prekogranično korišćenje usluga u postupku administrativne saradnje s nadležnim organima država EEP, koji je takođe uređen Nacrtom zakona.

Nacrtom zakona uređeni su i bezbednost i kvalitet usluga. Pre svega, predviđeno je da je pružalac usluge, u cilju održavanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga, dužan da korisniku usluge blagovremeno i na jasan, pregledan, potpuni pristupačan način stavi na raspolaganje različite podatke koji su od značaja za uslugu, i to pre zaključenja ugovora, odnosno pre početka pružanja usluge ako se ugovor ne zaključuje u pisanoj formi, a to može izvršiti na različite načine propisane Nacrtom zakona (stavljanjem na raspolaganje na mestu zaključenja ugovora, ili mestu pružanja usluge ako se ugovor ne zaključuje u pisanoj formi; predajom korisniku usluge informacionog materijala koji sadrži detaljan opis usluge i sve bitne podatke; dostavljanjem korisniku usluge elektronske adrese na kojoj su lako dostupni svi podaci). Ako pružalac usluge ne ispuni obavezu obaveštavanja, korisnik usluge može da zahteva poništenje ugovora, pri čemu pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. Nacrtom zakona uređeno je predugovorno obaveštavanje na zahtev korisnika, pri čemu je pružalac usluge dužan da korisniku usluge na njegov zahtev na raspolaganje stavi podatke propisane Nacrtom zakona.

Nacrtom zakona uređujese da je, u situacijama kada određena uslužna delatnost pri normalnom obavljanju neposredno izaziva povećanu opasnost od smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja korisnika usluge ili trećeg lica, ili preti da ozbiljno naruši imovinsko stanje korisnika usluge, pružalac uslugedužan da zaključiobavezno osiguranje od odgovornosti, ili, alternativo, da pruži dovoljno obezbeđenje za obavezu naknade štete. Vlada utvrđuje listu usluga koje se smatraju opasnim u navedenom smislu.

Pri ostvarivanju prava na poslovno nastanjivanje u Republici Srbiji, smatra se da je pružalac usluge sa sedištem u državi EEP ispunio obavezu obaveznog osiguranja od odgovornosti ako se već osigurao od odgovornosti odnosno dao dovoljno sredstvo obezbeđenja u državi EEP. Postojanje osiguranja od odgovornosti,odnosno dovoljnog obezbeđenja pružalac usluge može da dokazuje ispravom koja mu je izdata u državiEEP. Ako osiguranje,odnosno sredstvo obezbeđenja koje pružalac usluge sa sedištem u državi EEP već imasamo delimično pokriva rizik odgovornosti za štetu od opasne usluge, dužan je da pruži dovoljno obezbeđenje za rizik koji nije pokriven. Konačno, uređeno je i jemstvo po sudskoj odluci, što znači da kada sud u izvršnom postupku obaveže pružaoca usluge sa sedištem u državi EEP da obezbedi ispunjenje svoje obaveze, dužan je da prihvati dovoljno sredstvo obezbeđenja iz države EEP.

Nacrtom zakona uređene su i mešovite usluge, pri čemu se predviđa da se lica koja se bave regulisanim profesijama, kao i lica koja obavljaju poslove akreditacije, izdavanja sertifikata, tehničkog nadzora, ispitivanja ili testiranja, mogu da učestvuju u pružanju mešovitih usluga pod određenim uslovima, kao što su:

da ne postoji sukob interesa, odnosno nespojivost lica koja zajedno pružaju mešovitu uslugu;
da je osigurana samostalnost i nezavisnost uslužne delatnosti za koju je zakonom propisano da je samostalna i nezavisna;
da su pravila struke i profesionalne etike, a naročito pravila o profesionalnoj tajni, koja obavezuju pružaoce mešovite usluge međusobno usklađena.

Slobodno pružanje mešovitih usluga može da se ograniči zakonom, na srazmeran i nediskriminatoran način, radi poštovanja gorenavedenih uslova.

Nacrtom zakona uređena je i administrativna saradnja, odnosno obaveza Republike Srbije da pristupi IMI sistemu za administrativnu saradnju(IMI sistem predstavlja informacioni sistem za administrativnu saradnju i elektronsku razmenu podataka između nadležnih organa država EEP u oblastima kao što su usluge, elektronska trgovina, profesionalne kvalifikacije, prava pacijenata u prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti, i drugo) i da elektronski razmenjuje podatke, na Nacrtom zakona propisan način, sa državama EEPu cilju kontrole, očuvanja i unapređenja kvaliteta i bezbednosti usluga, kao i nadzora nad ponašanjem pružalaca usluga u pravnom prometu. Organ javne vlasti dužan je da informacije koje je dobio putem IMI sistema koristi samo u one svrhe za koje ih je zahtevao, u skladu sa zakonom kojim se domaće pravo usaglašava s pravom Evropske unije u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

U ovom delu, regulisan je i nadzor i kontrola poslovanja pružaoca usluga sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući njihovo prekogranično pružanje usluga, kao i slučajeve kada poslovanje ovih lica u Republici Srbiji preti da izazove ili je izazvalo štetu u državi EEP, pri čemu se podrazumeva da u slučaju kada nadzor i kontrola podrazumevaju preduzimanje materijalnih radnji na teritoriji države EEP, organ javne vlasti putem IMI sistema zahteva od nadležnog organa države EEP da preduzme te radnje. Predviđeno je i da se pored navedenog samostalnog nadzora i kontrole, nadzor i kontrola poslovanja pružalaca usluga sa sedištem u Republici Srbiji sprovodi na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP, koji se ogleda u dostavi podataka o pružaocu usluge sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i potvrdu da predmetni pružalac usluge ima sedište u Republici Srbiji, i potvrdu da predmetni pružalac usluge, prema saznanjima organa javne vlasti, obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom, u što kraćem roku.

Takođe, predviđeno je da je organ javne vlasti dužan da u razumnom roku na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP sprovede inspekcijski ili drugi oblik nadzora ili kontrole, odnosno da preduzme druge mere u skladu sa zakonom prema pružaocu usluge sa sedištem u Republici Srbiji, te da putem IMI sistema obavesti nadležni organ države EEP o sprovedenom nadzoru odnosno o preduzetim merama. Pri izvršavanju ove obaveze, organ javne vlasti preduzima mere u skladu sa zakonom, koje po njegovoj proceni najbolje odgovaraju razlozima zbog kojih mu se obratio nadležni organ države EEP.

Na sličan način, uređeni su i nadzor nad pružaocima usluga sa sedištem u državi EEP, pri čemu postupanje organa javne vlasti ne sme da bude diskriminatorno po osnovu države sedišta pružaoca usluge, imora da bude srazmerno razlozima zbog kojih se sprovode nadzor i kontrola, a organi javne vlasti Republike Srbije vrše nadzor i kontrolu u skladu sa zakonom poslovanja pružalaca usluga sa sedištem u državi EEP, koji pružaju usluge na teritoriji Republike Srbije. Takođe, uređen je i nadzor nad pružaocima usluga sa sedištem u državi EEP na zahtev države sedišta.

Nacrtom zakona uređene su i mere upozorenja. Naime, kada organ javne vlasti utvrdi da određene radnje, okolnosti ili način obavljanja uslužne delatnosti pružaoca usluge koji ima sedište u Republici Srbiji, a pruža usluge u državi EEP, ugrožavaju ili prete da ugroze zdravlje ili bezbednost ljudi ili životnu sredinu, dužan je da putem IMI sistema bez odlaganja o tome obavesti sve države EEP i Evropsku komisiju. Kada organ javne vlasti utvrdi da određene radnje, okolnosti ili način obavljanja uslužne delatnosti pružaoca usluge ugrožavaju ili prete da ugroze zdravlje ili bezbednost ljudi ili životnu sredinu na teritoriji Republike Srbije ili države EEP, dužan je da putem IMI sistema bez odlaganja o tome obavesti državu sedišta datog pružaoca usluge, sve uključene države EEP, kao i Evropsku komisiju.

Uređeni su i razmena podataka o poslovnom ugledu pružalaca usluga. Naime, na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP, organ javne vlasti dužan je da putem IMI sistema u razumnom roku dostavi podatke od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružaoca usluge, te da obavesti pružaoca usluge o izvršenom dostavljanju. Kada za to postoji zakonit i opravdan interes, organ javne vlasti putem IMI sistema podnosi obrazloženi zahtev nadležnom organu države EEP za dostavljanje podataka od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružaoca usluge. Razmena podataka od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružalaca usluga obavlja se u skladu s propisima o zaštiti podataka o ličnosti i zaštiti prava okrivljenog, odnosno osuđenog lica. Organ javne vlasti dužan je da dobijene podatke koristi samo u one svrhe za koje ih je zahtevao. Na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP, organ javne vlasti putem IMI sistema dostavlja podatke o odluci koja je doneta odnosno sankciji koja je izrečena u disciplinskom, prekršajnom ili krivičnom postupku, uz navođenje propisa koji su primenjeni, samo ako je predmetna odluka od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružaoca usluge i ako je postala pravnosnažna i izvršna. U ostalim slučajevima, na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP organ javne vlasti dostavlja i podatke o toku postupka, izjavljenim pravnim lekovima i vremenu koje je normalno potrebno za donošenje pravnosnažne i izvršne odluke.

Prema Nacrtu zakona, nadzor nad sprovođenjem predloženih odredaba i propisa donetih na osnovu njih vrši nadležno ministarstvo. Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem predloženih odredaba i propisa donetih na osnovu njih vrši nadležno ministarstvo preko tržišnih inspektora, kao i ministarstva koja obavljaju poslove državne uprave koji se odnose na obavljanje određenih uslužnih delatnosti preko odgovarajućih inspektora. Organi javne vlasti i pružaoci usluga dužni su da na zahtev ministarstva dostave sve podatke neophodne za obavljanje poslova iz delokruga rada nadležnog ministarstva. Nadležno ministarstvo, prema Nacrtu zakona, koristi dobijene podatke samo u svrhe u koje ih je zahtevalo i u skladu s propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Nacrtom zakona su, zatim, uređena ovlašćenja inspektora i kaznene odredbe, a u okviru njih - prekršajna odgovornost i novčane kazne. U prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona, uređeno je donošenje propisa na osnovu predloženih odredaba, uključujući i rokove u okviru kojih će Vlada doneti posebne propise, a ministar nadležan za poslove državne uprave koji se odnose na predmetnu uslužnu delatnost - doneti odgovarajuće propise, kao i da će odgovarajući propisi biti usklađeni sa predloženim odredbama, a pružaoci usluga biti dužni da usklade svoje opšte akte sa odredbama predloženim u Nacrtu zakona - do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Nacrtom zakona uređene su i razvojne etape JEKT-a. Kada je u pitanju stupanje na snagu predloženih odredaba, Nacrt zakona predviđa da predložene odredbe stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, osim odredaba članova koji uređuju predmet zakona, značenje pojedinih izraza, primenu zakona, odnos prema drugim zakonima i uspostavljanje JEKT-a.

Izvor: Redakcija, Dragana Aleksić, 30.12.2015.