TEKST ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI PRED POSLANICIMA: Pravo da ne plaćaju branioce niti sudske troškove imaće svi oni koji se nalaze u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, korisnici socijalnih davanja i dečjeg dodatka, kao i oni koji bi plaćanjem bili dovedeni do ruba egzistencije.
Posle višegodišnjeg čekanja i sukoba advokata i civilnog sektora, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći konačno će se naći ove nedelje pred poslanicima. Prema njemu, pravo da ne plaćaju branioce niti sudske troškove imaće svi oni koji se nalaze u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, korisnici socijalnih davanja i dečjeg dodatka, kao i oni koji bi plaćanjem bili dovedeni do ruba egzistencije.
Nezavisno od imovnog stanja, država će finansirati ovu pomoć i pripadnicima svih osetljivih grupa, kao što su npr. deca u sudskim postupcima, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, azilanti, izbeglice, interno raseljeni, osobe sa invaliditetom...
Svi oni moći će da zatraže pravnu pomoć bilo od advokata koji su za to registrovani i čiju javnu elektronsku bazu podataka će voditi Ministarstvo pravde, bilo od opštinskih službi pravne pomoći. Sve opštine zakon obavezuje da takve službe osnuju, ukoliko ih nemaju.
Kako podsećaju u Radnoj grupi za izradu zakona, pravo, ali ne i obavezu da pružaju ove usluge imaće i nevladine organizacije, staleška udruženja, poput komore lekara ili inženjera, ili pak udruženja novinara, zatim sindikati i pravne klinike na pravnom fakultetu. U upravnim postupcima (pred opštinom, ministarstvima, Poreskom upravom, raznim inspekcijama...) svako može svakom da pruža pomoć, dok u krivičnim stvarima to mogu da čine samo advokati.
Država ovim zakonom ne sprečava udruženja koja se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava da neposredno pružaju pomoć žrtvama porodičnog ili seksualnog nasilja, LGBT osobama ili Romima, ali to neće biti finansirano iz budžeta, već projektno.
Pravna podrška i saveti, odnosno pružanje informacije ili popunjavanje formulara, biće dostupni svima, ne samo siromašnima ili osetljivim kategorijama, i moraće da ih pružaju i opštine i advokati.
Osim Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, pred poslanicima će se naći, takođe dugo očekivani, Zakon o lobiranju i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Po prvi put naša zemlja dobiće registar lobista koji će voditi Agencija za borbu protiv korupcije. Pored registrovanih, postojaće i neregistrovani lobisti. Dok registrovani mogu da lobiraju za tuđe interese, neregistrovani mogu da lobiraju isključivo za svoje. To mogu biti građani, Privredna komora Srbije, NALED...
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, oko kog je duže vreme trajao spor između zakonopisca i aktuelnog poverenika Rodoljuba Šabića, usklađen je sa novim propisima EU.
Svi podaci o ličnosti građana Srbije biće zaštićeni, kažu u Ministarstvu pravde, na isti način kao i u državama EU. Ovo je naročito važno zbog sve učestalijih zloupotreba JMBG, broja lične karte ili bankovnog računa, IP adrese...
Zakon propisuje visoke novčane kazne za rukovaoce ili obrađivače podataka koji prekrše propise, kao i naknadu za građane kojima je naneta šteta. Naknadu štete isplatiće onaj ko je štetu prouzrokovao.
Izvor: Vebsajt Novosti, 29.10.2018.Naslov: Redakcija