IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE: Srbija je u reformi pravosuđa postigla određeni napredak, ali mora da osnaži nezavisnost sudstva i autonomije tužilaštva

U izveštaju o evropskim reformama u Srbiji u 2018. godini Evropska komisija je naglasila da su "napredak u vladavini prava i sređivanje odnosa s Kosovom od bitne važnosti i nastaviće da određuju dalji ritam pregovora o članstvu" Srbije u EU.

U sažetku Izveštaja o napretku Srbije, podvlači se da je "nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona".

To je, kako se navodi, "posebno važno kad je reč o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU". Srbija je, ocenjuje EK, "u dijalogu s Prištinom, uz posredovanje EU, u celini ostala angažovana uprkos uvođenju carina od Kosova".

Ali dodaje da je "nužno da Srbija učini dalje suštinske napore i doprinese, posebno kad su u pitanju njeni međunarodni odnosi, stvaranju povoljnih uslova za zaključenje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom".

"Taj sporazum je hitan i od bitne važnosti da Srbija i Kosovo mogu da idu napred svojim odgovarajućim evropskim putevima", navela je Evropska komisija.

U izveštaju se predočava da je "politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja". EK naglašava da je otud "hitno potrebno da se stvori više prostora za istinsku raspravu između partija, kako bi bio osnažen široki proevropski konsenzus, što je od životne važnosti za napredak na putu ka EU".

Takođe se navodi da "više opozicionih stranaka od marta 2019. godine bojkotuje parlament" i ukazuje na to da su "postupci vladajuće koalicije doveli do pogoršavanja rasprave o zakonima i zaključcima, što je podrilo uvid parlamenta u rad izvršne vlasti".

EK ističe i da antivladini protesti traju od decembra prošle godine zbog napada na jednog opozicionog lidera. I dodaje da je, "iako nije bilo napretka u slobodi izražavanja, nacrt nove vladine medijske strategije izrađen na transparentan način i uz učešće svih strana", i da sad "treba hitno da bude usvojena i sprovedena, imajući u vidu ozbiljne izazove na tom polju".

U izveštaju se kaže da su "ekonomske reforme dale neke rezultate, posebno u makroekonomskoj stabilizaciji", da su "cene zauzdane i prilike na tržištu radne snage poboljšane".

"Međutim, ključne strukturne reforme javne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća sporo su napredovale, a privatni sektor trpi loše posledice manjkave vladavine zakona i loše primene pravila o poštenoj konkurenciji".

- Nema napretka u slobodi izražavanja -

Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, iako je u izvesnoj meri u toj oblasti pripremljena za EU, i taj nedostatak napretka sada izaziva ozbiljne bojazni, navodi se u godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu u EU za 2019. godinu.

Kako se navodi, Srbija treba da stvori okruženje za neometanu slobodu izražavanja, obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima. U izveštaju piše da je radna grupa sastavljena od predstavnika medijskih asocijacija i državnih funkcionera dostavila vladi Srbije nacrt medijske strategije u decembru 2018. godine i da je proces konsultacija do sada bio transparentan i inkluzivan.

Kada je reč o preporukama Evropske komisije iz prethodnog izveštaja, ukupno okruženje još ne pogoduje ostvarivanju slobode izražavanja.

I dalje su predmet zabrinutosti slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, navodi se i dodaje da je nekoliko slučajeva rešeno, da su podnete neke krivične prijave, ali da su istrage i konačne presude i dalje retke. Doneta je prva presuda za ubistvo novinara, prvostepena, u aprilu 2019. godine.

"Srpske vlasti moraju brzo da reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima. Zakonodavstvo u medijskom sektoru tek treba da se implementira u punoj meri", ocenila je EK.

Istovremeno pravni okvir treba da obezbedi strože kriterijume u pogledu transparentnosti vlasništva i finansiranja medija, ukazuje se u izveštaju.

"Sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu mora da se sprovodi u skladu sa zakonskim okvirom. To zahteva transparentne i fer procedure bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou", istakla je Komisija u delu izveštaja o slobodi izražavanja.

Navodi se i šta Srbija treba da uradi kako bi prevazišla uočene nedostatke. Tako Srbija treba da stvori okruženje u kome sloboda izražavanja može da se ostvaruje bez ometanja i obezbedi da na pretnje, fizičke napade, podsticanje nasilja i napade na privatnost novinara i blogera brzo reaguju organi za sprovođenje zakona i pravosuđe.

Takvi slučajevi takođe treba da budu javno osuđeni od strane vladinih zvaničnika. Srbija treba i da obezbedi punu implementaciju medijskih zakona, da ojača nezavisnost REM i unapredi njegove kapacitete da proaktivno radi.

Isto tako, Srbija treba da usvoji i implementira novu medijsku strategiju na transparentan i inkluzivan način i da obezbedi održivo finansiranje javnih servisa, transparentno i pravično kofinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa i unapredi transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja.

- Sporazum o normalizaciji s Kosovom hitan i ključan za dalji napredak ka EU -

Srbija je angažovana u dijalogu sa Kosovom i uzdržano je reagovala na kosovske takse, ali treba da preduzme suštinske napore, posebno u međunarodnim odnosima, kako bi se stvorilo pogodno okruženje za zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je hitan i ključan za napredovanje na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo, navodi se u izveštaju.

U delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, podseća se da je u okviru dijaloga održano nekoliko sastanaka na visokom nivou i navodi da je cilj te faze zaključivanje sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova, koji bi bio u skladu s međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU (acquis) i prihvatljiv za države članice EU i region. Dodaje se, međutim, da je rad na tome prekinut u novembru 2018. godine, nakon odluke kosovske vlade da uvede takse od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i BiH, na ekonomskim i političkim osnovama.

Kada je reč o primeni ranijih sporazuma, u izveštaju se konstatuje da je ostvarena "dalja konsolidacija u primeni prvog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa iz aprila 2013, uz punu primenu sporazuma o pravosuđu", dok je primena sporazuma od 25. avgusta 2015. godine, kako se dodaje, i dalje spora.

Nije ostvaren napredak u vezi sa Asocijacijom/Zajednicom opština sa srpskom većinom i Kosovo treba dodatno konstruktivno da se angažuje na njenom uspostavljanju, navodi se u izveštaju. Dodaje se da bez daljeg odlaganja mora biti primenjen energetski sporazum Srbije i Kosova, kako bi se izbeglo taj dugotrajni spor ostavi posledice na energetsku stabilnost i bezbednost u Srbiji, na Kosovu i zemljama širom Evrope.

U izveštaju se takođe navodi da tehnički sporazumi (2011-12) ili nisu ili su samo delimično primenjeni.

Dodaje se i da obe strane moraju da ostanu privržene daljoj primeni sporazuma o predstavljanju i učešću Kosova u regionalnim forumima, dok pitanja katastra i priznavanja univerzitetskih diploma tek treba da budu rešena, kao i elementi sporazuma o slobodi kretanja vezani za registarske tablice.

Srbija treba da se pozabavi pitanjem srpskih carinskih administrativnih struktura s kosovskom denominacijom koje su premeštene u Srbiju i da prekine izdavanje dokumentacije ili stavljanje markica s denominacijom, koja je u suprotnosti s odgovarajućim sporazumom, navodi se.

Vezano za upravljanje međunarodnim granicama (IBM) u izveštaju EK se navodi da su privremeni zajednički prelazi s Kosovom i dalje operativni, dok je ograničen napredak ostvaren u uspostavljanju šest stalnih IBM zajedničkih prelaza između Srbije i Kosova.

Zahtevi za uzajamnu pravnu pomoć u načelu se obrađuju, ali u nekim slučajevima Srbija još ne sarađuje u istragama na visokom nivou. Uzajamna pravna suradnja je izuzetno ograničena u slučajevima ratnih zločina, navodi se u delu Izveštaja o napretku Srbije koji se odnosi na Kosovo.

- Politički uticaj na pravosuđe ostaje razlog za zabrinutost -

Srbija je u reformi pravosuđa postigla određeni napredak, ali zbog zabrinjavajućeg stepena političkog uticaja mora da osnaži nezavisnost sudstva i autonomije tužilaštva, ocenjuje se u izveštaju.

U dokumentu se ocenjuje da Srbija u oblasti pravosuđa pokazuje "određeni stepen pripremljenosti" i da je tokom perioda na koji se izveštaj odnosi postigla "izvestan napredak".

Srbija se, kako se navodi, "samo delimično pozabavila prošlogodišnjim preporukama, ali je napredak zabeležen u smanjivanju broja starih izvršnih predmeta i u sprovođenju mera za harmonizaciju sudske prakse".

Konstatuje se da su usvojene i neke promene odredbi o imenovanju nosilaca pravosudnih funkcija i ocenjivanju rada sudija i tužilaca, ali da je neophodno da se sistem iz korena revidira posle izmena ustava kako bi se omogućilo da postavljanje i napredovanje sudija zavisi isključivo od zasluga.

Stepen političkog uticaja na pravosuđe ostaje razlog za zabrinutost, i Srbija, prema oceni EK, mora u prvom redu da učini vidljiv progres u jačanju nezavisnosti sudstva i autonomije tužilaštva.

Uz ocenu da postojeći ustavni i zakonski okvir ostavlja prostor za nedopušten politički uticaj na pravosuđe, u Izveštaju se navodi da će buduće izmene zakona morati da osnaže garancije nezavisnosti sudstva i obezbede potpuno objektivan, transparentan i na zaslugama zasnovan sistem postavljanja, napredovanja i premeštanja sudija i tužilaca.

U izveštaju se navodi da i dalje postoji jak pritisak na pravosuđe i da državni funkcioneri, pa i oni najviše rangirani, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske postupke i individualne sudije i tužioce.

Dodaje se da se mora obezbediti i da široka diskreciona ovlašćenja predsednika sudova i šefova tužilaštava ne utiču na kvalitet suđenja, kao ni na nezavisnost i autonomiju sudstva, što se posebno odnosi na instrukcije tužiocima.

Srbija treba da obezbedi i da, kako zakonski, tako i u praksi, Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) mogu u potpunosti da ispune svoju ulogu u kreiranju nezavisne i efikasne sudske administracije u skladu sa evropskim standardima, uključujući i u pogledu realizacije pravosudnog budžeta.

Budžet za sudstvo i tužilaštvo i dalje je, kako se podseća, predmet podeljenih nadležnosti Ministarstva pravde i dva saveta, što negativno utiče na njegovo efikasno planiranje.

U Izveštaju se podseća i da je akcionim planom za Poglavlje 23 bio predviđen transfer određenih budžetskih nadležnosti sa ministarstva na VSS i DVT, ali da je to u slučaju VSS odlagano već četiri puta, dok za veće tužilaca još nisu usvojene potrebne izmene zakona.

Od Srbije se očekuje i da usvoji i primeni strategiju ljudskih resursa za celokupan pravosudni sistem i da uspostavi uniformni i centralizovan sistem upravljanja predmetima, što bi zajedno trebalo da dovede do merljivog unapređenja efikasnosti pravosudnog sistema.

U delu koji se odnosi na postupke za ratne zločine, u Izveštaju se ističe potreba da Srbija u potpunosti sarađuje sa Rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale u Hagu, uključujući i potpuno prihvatanje i sprovođenje presuda i odluka tog mehanizma i Haškog tribunala.

Te odluke i presude su, kako se navodi, u Srbiji učestalo i javno, pa i sa najviših mesta, dovođene u pitanje.

U dokumentu se ocenjuje da su bilateralni protokoli sa Hrvatskom, Crnom Gorom i BiH o saradnji u procesuiranju ratnih zločina doprineli unapređenju odnosa i smanjivanju nekažnjivosti za ratne zločine, ali da je saradnja Srbije i Kosova u toj oblasti veoma ograničena.

Konstatuje se da je u Srbiji sprovođenje nacionalne strategije iz 2016. godine za istraživanje i kažnjavanje ratnih zločina nastavljeno veoma sporim tempom.

U dokumentu piše i da usluge javnih beležnika i dalje nisu ravnomerno na raspolaganju u celoj Srbiji i da ih, iako broj notara raste, i dalje nema u osam okruga.

U Izveštaju se primećuje da je mali napredak postignut i u uvođenju alternativnih mehanizama rešavanja sporova, poput medijacije.

- Srbija da se pozabavi neusklađenostima sa SSP -

Srbija nastavlja da radi na usklađivanju svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, a za tempo reformi od ključnog značaja će biti adekvatni finansijski i ljudski resursi, navodi se u izveštaju.

U opštem prikazu sposobnosti Srbije da preuzme obaveze članstva u EU ocenjuje se da je Srbija dobro pripremljena u nekim oblastima, poput prava preduzeća, intelektualne svojine, transportne politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, kao i carina.

Ocenjeno je da je Srbija unapredila vezu između investicionog planiranja i izvršenja budžeta ali da tek treba da razvije jedinstveni mehanizam za određivanje prioriteta za sve investicije, bez obzira na izvor finansiranja, a u skladu sa vladinim programom reforme upravljanja javnim finansijama.

U oblastima poput javnih nabavki, statistike, spoljnih odnosa, socijalne politike i zapošljavanja, monetarne politike i finansijskih usluga Srbija je umereno pripremljena.

Navodi se i da Srbija nastavlja dobar napredak u oblasti poljoprivrede i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u transportu ali da je u energetici zabeležen samo ograničen napredak.

Oblastima životne sredine i klimatskih promena tek treba da se posveti dužna pažnja, ocenila je Evropska komisija.

Kao prioritetno Srbija mora da se pozabavi neusklađenostima sa SSP, posebno oko kontrole državne pomoći, fiskalne diskriminacije uvezenih alkoholnih pića i ograničavanja konkurencije u kartičarskom platnom prometu.

Takođe Srbija mora da se postepeno uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u periodu pre pristupanja.

- Usklađenost sa spoljnom politikom EU 53 odsto -

Srbija je 53 odsto usklađena sa spoljnom politikom EU i u periodu obuhvaćenom novim Izveštajem o napretku ka EU, Beograd se uskladio sa 46 od 87 evropskih deklaracija u toj oblasti.

Na planu spoljne, bezbednosne i odbrambene politike obuhvaćene poglavljem 31 u pregovorima sa EU Srbija je umereno pripremljena za članstvo, ocenjuje se u Izveštaju Evropske komisije.

Ukazuje se da se Srbija i dalje ne usklađuje sa restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Venecuelu, kao i da i dalje podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

"Srbija nema bilateralne sporazume o imunitetu kojima se odobrava izuzeće od nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda i poštuje zajedničke stavove EU o integritetu Rimskog statuta uz vodeće principe EU o bilateralnim sporazumima o imunitetu", navodi se u delu izveštaja o Poglavlju 31.

Navodi se i da Srbija nastavlja da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa brojnim zemljama.

Istovremeno se ukazuje na česte kontakte na visokom nivou sa Rusijom i redovne bilateralne posete, kao i vojno tehničku saradnju, uključujući zajedničke vojne vežbe, odnose sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i sporazume o trgovini oružjem.

Srbija održava dobre odnose sa SAD, učestvovala je u dvadesetak zajedničkih vojnih vežbi sa SAD i NATO u 2018. godini i takođe nastavlja da jača političke i ekonomske veze sa Kinom, navodi se u izveštaju.

Ocenjeno je da je Srbija postigla određeni napredak u usklađivanju sa EU u spoljnoj politici pošto je vlada dostavila nacrte novih bezbednosnih i odbrambenih strategija na konsultacije i nastavlja pripreme sa ciljem da se omogući učešće civila u međunarodnim misijama i operacijama.

Kako se ističe, članice moraju da budu u stanju da vode politički dijalog u okviru spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, da se usklade sa EU u toj oblasti, učestvuju u njenim akcijama i primenjuju dogovorene sankcije i restriktivne mere.

U narednoj godini, navela je EK, Srbija treba posebno da se usmeri na unapređenje usklađenosti sa deklaracijama EU i odlukama Saveta u spoljnoj i bezbednosnoj politici, da dovrši reviziju nacionalnih strategija kako bi u punoj meri odražavale orijentaciju ka EU i da nastavi da primenjuje svoj zakon uvođenjem međunarodnih sankcija, uključujući restriktivne mere EU, i prati njihovu implementaciju.

Izvor: Vebsajt N1, Mladen Savatović, 29.05.2019.
Naslov: Redakcija