KRIVIČNI ZAKONIK: Od 1. juna 2017. godine počinje primena novih krivičnih dela protiv života i tela, i polnih sloboda. Polno uznemiravanje svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje čiji je cilj povreda dostojanstva u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Predviđena sankcija za ovo je novčana kazna ili zatvor u trajanju do šest meseci, a ako je krivično delo učinjeno prema maloletnoj osobi, previđena kazna za počinioca je između tri meseca i tri godine
Nakon 1. juna 2017. godine niko više neće smeti da vas na bilo koji način seksualno uznemirava, jer stupa na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016) sa, do sada, najoštrijim sankcijama ovakvog ponašanja.
Izmene KZ-a se tiču se: proganjanja, polnog uznemiravanja, navođenja deteta na prisustvovanje polnim radnjama i prinudno zaključenje brakova. Povećana je i kazna za obljubu nad nemoćnim licem sa ranije propisane od dve do 10 godina na pet do 12.
Posebne izmene su donete za krivično delo "Proganjanje", pa se pod njega može podvesti sledeće ponašanje:
1) neovlašćeno praćenje (i slične radnje) u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji;
2) pokušaji da protivno volji drugog lica sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;
3) zloupotrebljavanje podataka o drugom licu ili njemu bliskom licu radi nuđenja robe ili usluga;
4) pretnje napadima na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;
5) preduzimanje druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju".
Za ove prekršaje zakon propisuje novčanu kaznu ili zatvor u trajanju do tri godine, a ako je krivičnim delom izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo druge osobe (ili njemu bliske), počiniocu preti zatvor od tri meseca do pet godina. A u slučaju smrtnog ishoda, za počinioca je propisana kazna u rasponu od jedne do 10 godina zatvora.
Strogo sankcionisanje "polnog uznemiravanja"
U Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) izmenjeno je i dopunjeno krivično delo "polno uznemiravanje" (Član 182a), pa se sada smatra da je polno uznemiravanje svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje čiji je cilj povreda dostojanstva u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Predviđena sankcija za ovo je novčana kazna ili zatvor u trajanju do šest meseci, a ako je krivično delo učinjeno prema maloletnoj osobi, previđena kazna za počinioca je između tri meseca i tri godine.
Zakon je rekao svoje, ali, ima li mesta zloupotrebi?
Radi strožeg sankcionisanja nasilničkog ponašanja i zaštite najpre žena, koje su najčešće žrtve ovakvog nasilja, zakon je pooštren do te mere da ne toleriše čak ni "uporno zivkanje telefonom".
Prevedeno na jezik svakodnevice, ukoliko vas neko "bombarduje" porukama na društvenim mrežama ili na mobilnom telefonu (ili neki drugi vid komunikacije), suprotno vašoj volji, imate puno pravo da tu osobu tužite za uznemiravanje. Takođe, "uznemiravanje eksplicitnim sadržajem", što je posebno frekventno na društvenim mrežama, lascivno obraćanje ili ucenjivanje mogu biti predmet tužbe, ukoliko je to rezultiralo stvaranjem straha, povredom dostojanstva ili osećajem poniženosti.
Pitanje koje se nameće - a sa kojim će se sudovi svakako suočavati - je koliko su ove izmene zakona podložne zloupotrebi, odnosno, da li se na primer, "klasično udvaranje" može tretirati kao uznemiravanje, ukoliko tužilja ima zle namere?
- Ova izmena Krivičnog zakonika je za pohvalu, jer će najpre preduprediti ljude da se ponašaju kako je navedeno u članovima "Polno uznemiravanje" i "Proganjanje" zbog straha od zatvorske ili novčane kazne - kaže psiholog Milica Tomić.
Ona smatra da će postojati namere da se zloupotrebe ove izmene u zakonu (na primer, osveta ili čista pakost), ali da će do toga teško doći.
- Za ovako ozbiljne optužbe mora da postoji dokaz, da je došlo do proganjanja ili polnog zlostavljanja, a zahvaljujući napretku tehnologije i digitalizaciji, sve je danas lako dokazivo. Dakle, ne možete optužiti nekog za psihičko maltretiranje ako ste se uljudno dopisivali i ako ste dobrovoljno ušli u komunikaciju - smatra Tomić i dodaje da ovim zakon štiti čak i krivooptužene.
Prema njenim rečima, velika je razlika da li vam se neka osoba jednom nekulturno obratila ili udvarala ili je u pitanju proces koji traje određeno vreme, gde se preporučuje obraćanje nadležnim institucijama.
Zahvaljujući inicijativi narodnih poslanika, dopunjeni Krivični zakonik stupa na snagu 1. juna 2017. godine, a očekuje se da preventivno deluje i sankcioniše ovakva ponašanja u budućnosti.
Izvor: Vebsajt BKTV, 29.05.2017.Naslov: Redakcija