Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Ukoliko penzioner stekne pravo na dve ili više penzija na teritoriji Srbije, on može da koristiti samo jednu od tih penzija, po sopstvenom izboru. Međutim, ukoliko penzioner ima staž ostvaren u drugim zemljama, o pravu na penziju u tim slučajevima odlučuje se u skladu sa zakonima tih zemalja


Da nisu udovice jedine koje mogu naslediti više od jedne inostrane porodične penzije, već da na to zakonsko pravo imaju i svi oni bivši zaposleni koji su ceo radni vek proveli u inostranstvu, potvrdio je nedavno i jedan gospodin koji prima tri penzije (dve inostrane i jednu domaću).

Primam penziju iz Austrije gde sam radio osam godina, iz Švajacarske gde imam 16 godina radnog staža i deo srpske penzije, jer sam uplaćivao poljoprivrednu penziju u svojoj zemlji –objašnjava ovaj gospodin.

Dobijanje sve tri penzije omogućava mu zakon svake od tih zemalja, pa ne vidi ša je sporno da neko sutra nasledi sve to što je on zaradio, budući da je za sve te godine uredno uplaćivao doprinose.

Da li je ovo pravilo ili izuzetak? Da li ovaj penzioner prima cele inostrane penzije i da li postoji zakonski limit koliko neko može da prima penzija?

U Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) kažu "da se o pravu na penziju u ovim slučajevima odlučuje shodno zakonskim propisima svake od tih zemalja".

Dakle, ukoliko propisi tih zemalja omogućavaju isplatu penzije iz svake zemlje, penzioner će primati onoliko penzija koliko mu zakon omogućava. Bez ograničenja.

U Srbiji je, međutim, drugačije. Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon), ukoliko penzioner stekne pravo na dve ili više penzija na teritoriji Srbije, on može da koristiti samo jednu od tih penzija. Po sopstvenom izboru, obično se opredeli za najveću.

Međutim, ukoliko penzioner ima staž ostvaren u drugim zemljama, o pravu na penziju u tim slučajevima odlučuje se u skladu sa zakonima tih zemalja.

Kada je reč o ostvarivanju prava po međunarodnim ugovorima, srpski Fond PIO ima potpisan ugovor sa 26 zemalja, na osnovu kojih se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Dakle, pravo iz PIO, po međunarodnim ugovorima ostvaruju osiguranici koji su navršili deo staža u Srbiji, a deo u drugoj državi, sa kojom naša zemlja primenjuje ugovor o socijalnom osiguranju. S tim, što se prava ostvaruju po nacionalnim zakonima koji važe u svakoj od tih država.

U slučajevima da podnosilac zahteva ispunjava uslove za priznavanje prava na penziju samo na osnovu staža navršenog u Srbiji, utvrđuje se pravo na takozvanu "samostalnu" penziju.

Ukoliko onaj ko bi da se penzioniše nema dovoljno staža u Srbiji da bi mu bilo priznato pravo na penziju, sabiraju se i periodi osiguranja navršeni u državi ugovornici i utvrđuje se pravo na takozvani "srazmerni deo penzije", objašnjavaju u penzijskom fondu. Pa taj penzioner prima deo srpske i deo inostrane penzije.

U ovakvim okolnostima Fond isplaćuje penziju samo za deo staža koji je navršen po propisima naše zemlje, a ostale države isplaćuju penziju srazmerno stažu koji je navršen tamo.

Pošto se često postavlja pitanje da li žena koja koja se udavala tri puta i svaki muž joj je preminuo, a svi su radili samo u inostranstvu, ima pravo na sve tri porodične penzije, u PIO ponavljaju "da se o ostvarivanju prava u drugim zemljama odlučuje na osnovu zakona tih zemalja, pa ukoliko žena, iz ovog primera, ispunjava sve uslove propisane zakonima tih zemalja, može ostvariti pravo na sve tri penzije".

Na konstataciju da je bilo dosta zloupotreba kada je reč o nasleđivanju porodičnih penzija, pa su se snaje preko noći razvodile i udavale za svekra i tako nasleđivale penzije, sve radi toga da novac ostane u istoj kući, u PIO fondu kažu, da je zakonodavac precizno definisao uslove za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, pri čemu je jedan od uslova bračna zajednica.

Međutim, prilikom odlučivanja o pravu na porodičnu penziju, Fond PIO ceni da li su ispunjeni Zakonom propisani uslovi, a ne i prirodu bračne zajednice.

Uslov je da je naslednik penzije bio bez prekida najmanje dve godine u braku, pre nego što je primalac penzije preminuo. Ako taj uslov nije zadovoljen, da bi nasledio penziju mora imati zajedničku decu sa preminulim. Ako ni taj uslov nije ispunjen, ostaje bez penzije.

Na pitanje da li će srpski penzioner koji nastavi da radi u inostranstvu ostati bez penzije u svojoj zemlji, u PIO fondu odgovaraju da se, od 1. januara 2015. godine, u skladu sa Zakonompenzioneru koji nastavi da radi van Srbije ne obustavlja isplata penzije.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 30.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija