Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI: Cena skidanja, bezbednog skladištenja i postavljanja novog, bezbednog gromobrana kreće se oko 3.000 evra


Iako su Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 93/2012) zabranjeni i mogu biti opasni po zdravlje, radioaktivni gromobrani nalaze se na 632 objekta - stambenim zgradama, fabričkim halama i drugim objektima širom Srbije. Najviše ih ima u Kikindi (40), Bečeju (39) i Pančevu (32), a gotovo polovina opština i gradova na bar jednoj ili dve zgrade ima zaštitu koja sadrži radioaktivni materijal.

Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja sprovodila je prethodnih godina akciju uklanjanja ovih gromobrana, a zakonski rok za njihovo sklanjanje i zamenu gromobranima koji nemaju radioaktivni izvor istekao je 2014. godine. I posle toga Agencija je, sopstvenim sredstvima u iznosu od dva miliona dinara, pomogla zamenu gromobrana na školama, vrtićima i drugim javnim ustanovama.

Prema rečima Slađana Velinova, direktora Agencije, dok ispravni gromobrani nisu opasni za stanovništvo. Problem je kada se oni oštete, nakrive ili padnu, jer tako emituju zračenje koje može da ugrozi zdravlje.

- Apelujemo na lokalne samouprave da se uključe u našu akciju i da pomognu uklanjanje radioaktivnih gromobrana. Većina opština ima samo po jedan ovakav gromobran i nije veliki trošak da plati njegovo uklanjanje - kaže Velinov i dodaje da je cena skidanja, bezbednog skladištenja i postavljanja novog, bezbednog gromobrana između 2.500 i 3.000 evra.

Ovaj posao može da radi samo Institut "Vinča" i još jedna licencirana privatna firma, a za bezbedno skladištenje zaduženo je JP "Nuklearni objekti Srbije".

Velinov objašnjava da su tokom šezdesetih godina prošlog veka postavljani ovi gromobrani jer se smatralo da su bolja zaštita od onih koji su bez radioaktivnog izvora. Na teritoriji naše zemlje postavljeno ih je oko 3.400. Kada je istekao zakonski rok za njihovo uklanjanje, ostalo ih je nešto više od 800, a danas ih je 632. Plan je, dodaje, da se uklone svi preostali.

Na privrednim objektima ima ih 345, na javnim ustanovama 34, na stambenim zgradama 72 i 178 na poljoprivrednim objektima.

Bilo je slučajeva i da su vlasnici objekata, neinformisani da imaju radioaktivni gromobran, sami pokušavali da ih skidaju, što je veoma opasno. Stručnjaci posebno upozoravaju da je velika opasnost po zdravlje ukoliko bi neko nepropisno uskladištio ovakav izvor zračenja.

Izvor: Vebsajt Novosti, I. Mićević, 26.01.2018.
Naslov: Redakcija