PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O NAČINU ODREĐIVANJA MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

Član 1.

U Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 68/15, 85/15 - US i 81/16 - US) u članu 35. stav 1. reči: "2018. godine" zamenjuju se rečima: "2019. godine".

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje predloženog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tač. 8. i 16. Ustava Republike Srbije, kojima je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE

Razlozi za donošenje Zakona o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru su povezani sa ostvarivanjem principa iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 9/14, 42/14 - ispravka i 54/18). Pored profesionalizacije, modernizacije i decentralizacije, jedan od osnovnih principa reforme javne uprave je i racionalizacija. Racionalizacija državne uprave predstavlja stalan proces u Republici Srbiji. Navedena izmena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru omogućava ostavrivanje jednog od posebnih ciljeva Strategije za reformu javne uprave - Unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave, kroz konkretnu meru u ostvarivanju posebnog cilja utvrđenog u Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2018-2020. godine - Mera 1.1. Organizaciono i funkcionalno restrukturiranje javne uprave sprovođenjem do 2020. godine činjenično utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu radnih procesa, organizacionih struktura, broja i svrsishodnosti institucija i broja zaposlenih.

Fiskalnom strategijom za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 112/17) utvrđeno je da su u narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike usmereni na održanje fiskalne stabilnosti što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

U Izveštaju Evropske komisije za 2017. godinu se, takođe, konstatuje da je od 2015. godine broj zaposlenih u javnoj upravi smanjen za više od 29.175 lica sa naglaskom da je potrebno nastaviti sa optimizacijom javnog sektora kako bi se ostvario uticaj racionalizacije.

Predložena izmena Zakona predstavlja sledeću fazu - optimizacija javnog sektora u već započetom procesu reforme javne uprave - racionalizaciji javnog sektora i u funkciji smanjenja rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Odredbom člana 1. Predloga zakona produžava se rok važenja Zakona čija izmena se predlaže do 31. decembra 2019. godine.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.

Sprovođenje ovog zakona vršiće se u okviru raspoloživih budžetskih sredstava.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12 - prečišćen tekst), budući da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Donošenje po hitnom postupku neophodno je zbog efikasnog sprovođenja reforme javne uprave, odnosno utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu radnih procesa, organizacionih struktura, broja i svrsishodnosti institucija i broja zaposlenih. Donošenje po hitnom postupku neophodno je kako bi se u narednom srednjoročnom periodu ostvarili ciljevi fiskalne politike usmereni na održanje fiskalne stabilnosti što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada

Obrađivač: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru

Draft Law amending the Law on the Manner of Determing of the Maximum Number of Employees in the Public Sector

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):

a) Odredba Sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa,

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma,

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

Predlog zakona nije predmet usklađivanja sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), niti je predviđen Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima, g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.

Predlog zakona o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru nije predmet usklađivanja sa propisima Evropske unije.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana

4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).

Ne postoje odgovarajući propisi sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost. S obzirom na to da Predlog zakona o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ne predstavlja propis koji je predmet usklađivanja sa propisima EU, Tabela usklađenosti sa EU propisima nije sačinjena.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

/

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

Ne, propis nije preveden na službeni jezik EU.

8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Nije bilo neophodno angažovanje konsultanata u izradi Predlog zakona o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 22.11.2018.