Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O SISTEMU PLATA U JAVNOM SEKTORU: Propis predviđa da plate budu u rasponu od 1 prema 7,5, kao i da će se radna mesta razvrstati, na osnovu metodologije, u 60 platnih razreda. Visina koeficijenata u platnim razredima biće uređena aktom Vlade Republike Srbije, na jedinstven način za ceo javni sektor u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog Zakona. Predviđena je i klasifikacija radnih mesta u javnom sektoru kroz uvođenje Kataloga


Zakon o sistemu plata u javnom sektoru trebalo bi da bude usvojen pre kraja 2015. godine, a da počne da se primenjuje od 2016. godine. Cilj je da se uvede red u zarade u javnoj upravi, da se uspostavi Katalog radnih mesta, smanji broj koeficijenata i osnovica. Nacrt zakona o sistemu plata u javnom sektoru je uopšten i nije dobro što je u njemu mnogo izuzetaka, prve su kritike u okviru javne rasprave, koja će trajati do 10. novembra 2015. godine.

Moto zakona – da isti rad bude isto plaćen, odgovara svima, ali za sam zakon oni na koje se odnosi kažu da je suviše uopšten, da ne menja ništa, jer najvažnije stvari ostavlja da se regulišu posebnim zakonima za tri, šest ili 12 meseci. Ipak, najviše kritika je na to što se Nacrt zakona ne odnosi na funkcionere, zaposlene u javnim preduzećima, agencijama, pokrajini, opštinama, vojsci, policiji.

Predsednica sindikata pravosuđa, Slađanka Milošević, navela je da je taj sindikat protiv ovog zakona i da on treba da se povuče iz javne rasprave, jer ne menja ništa, odnosno neće smanjiti nejednakost u platama, već će ona biti i veća.

Prema njenim rečima, Nacrt zakona je samo produžena karika još nekoliko zakona, ali ni u jednom nije jasno definisano šta je državni sektor. Ona je naglasila i da je Vlada Republike Srbije trebalo da krene obrnutim redom, odnosno od uređenja plata u javnim preduzećima i agencijama koje destabilizuju javne finasije, a koji su izuzete iz Nacrta zakona.

Zamenica Zaštitnika građana, Vladana Jović, navela je da je okrenut redosled uređivanja sistema, naglašavajući da sistem plata može da se uredi tek kada je uređen sistem radnih odnosa.

I ona je saglasna da nije dobro što su iz Nacrta zakona izuzeta javna preduzeća i agencije koje su najveći generatori troškova, kao i to što se ne odnosi na Narodnu banku Srbije.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Dražen Maravić, rekao je da je cilj donošenja ovog zakona da zaposleni za istu vrstu posla bez obzira u kom delu javnog sektora rade dobijaju iste plate, da se omogući transparentan sistem i da se jasno zna zašto neko dobija određenu platu na određenom radnom mestu.

Maravić je naglasio i da je formirana Radna grupa od predstavnika ministarstava finasija, privrede i državne uprave i lokalne samouprave koja će razmatrati reformu sistema plata zaposlenih u javnim preduzećima.

Pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave, Ivana Savićević, navela je da su razlozi za donošenje ovog zakona neujednačenost postojećeg sistema plata, jer su plate zaposlenih u različitim delovima javnog sektora uređene različitim propisima, odnosno sa preko 20 zakona, podzakonskih akata, da ima 900 koeficijenata i 12 osnovica za određivanje plata.

Nacrtom zakona je predviđeno da plate budu u rasponu od 1 prema 7,5, kao i da će se radna mesta razvrstati, na osnovu metodologije, u 60 platnih razreda. "Visina koeficijenata u platnim razredima biće uređena aktom Vlade Republike Srbije, na jedinstven način za ceo javni sektor u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona", podvukla je pomoćnica ministarke.

Darinka Radojević iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koja radi na izradi Kataloga radnih mesta, naglasila je da je cilj ovog dokumenta da se prepoznaju poslovi i grupišu u radna mesta zvanja koja su uporediva, kao osnov za vrednovanje i razvrstavanje radnih mesta. "Katalogom se ne sprovodi reforma", rekla je ona objašnjavajući da će država zahvaljujući ovom popisu znati koja sve radna mesta postoje u sistemu.

Nacrt zakona predviđa i da se za rad noću od 22.00 do šest ujutro zaposlenom dodaje 26 odsto na vrednost radnog sata, dodatak za pripravnost zaposlenog koji u svakom trenutku može biti pozvan na posao je 10 odsto od vrednosti radnog sata, dok je za prekovremeni rad moguća isplata povećane cene radnog sata za 26 odsto.

Sa 110 odsto vrednosti radnog sata plaća se rad na praznik, a na svaki sat prekovremenog rada dobija se sat i po slobodnog vremena koji se sabiraju i mogu se iskoristiti u naredna tri meseca.

Sledeća javna rasprava o Nacrtu zakona biće održana u Novom Sadu, 2. novembra 2015. godine, od 11 do 14 časova, u sali Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, Vladike Platona bb, ulaz iz Banovinskog prolaza.

Izvor: Vebsajt B92, 28.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija