Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

JAVNA RASPRAVA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJU TERORIZMA: Očekuje se da će se izmene Zakona usvojiti početkom 2015. godine


Rasprava o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma prva je u nizu planiranih debata koja je organizovana u PKS. Očekuje se da će izmene ovog normativnog akta biti usvojene početkom sledeće godine

Privredna komora Srbije je u saradnji sa Upravom za sprečavanje pranja novca organizovala javnu raspravu o radnoj verziji Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ovu verziju zakonskih rešenja prezentovao je Milovan Milovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.

Rasprava o izmenama i dopunama ovog zakona je prva u nizu planiranih debata koja je organizovana u PKS. Očekuje se da će se izmene Zakona usvojiti početkom sledeće godine, tako da postoji dovoljno prostora i vremena da se dostave sugestije Radnoj grupi i Upravi za sprečavanje pranja novca, rekao je Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS. Interes je da odredbe zakona budu precizne i jasne i da budu primenljive u praksi, jer se samo tako može izgraditi efikasan i delotvoran sistem za sprečavanje pranja novca, u kome su obveznici i nadležne institucije deo sistema, a ne suprostavljene strane.

Ovaj zakon je naročito važan za računovođe i sve one koji su utvrđeni kao obveznici u njegovom sprovođenju i koji imaju obavezu da indentifikuju klijente sa kojima posluju prilikom zasnivanja poslovnog odnosa, a moraju i da uredno vode njihova dosijea i prijavljuju svaku sumnju o postojanju pranja novca.

Imajući u vidu da su računovodstvene agencije uglavnom male i zapošljavaju jednog ili nekoliko radnika, obaveze koje su im propisane su izuzetno obimne. U toku javne rasprave računovođe su uputili molbu članovima Radne grupe za izradu zakona da se njihove obaveze urede na način kako je to učinjeno za advokate. Većina učesnika rasprave uputila je i primedbe i na visinu kazni koje se propisuju. Rasponi između minimalnih i najviših kazni su izuzetno mali, što znači da se svaki prekršaj praktično sankcioniše novčanim kaznama. Ukazano je i na problem jasnoće pojmova koji se pojavljuju u ovom normativnom aktu, a koji po mišljenju učesnika rasprave ostavljaju dosta slobode za različita tumačenja. Posebno je skrenuta pažnja i na način kako se uređuje pitanje stvarnog vlasnika imovine ili transakcije, naročito kada se radi o stranim partnerima i stranim investitorima.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 29.10.2014.