Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O LOBIRANJU: Lobiranjem se ne smatraju razne informacije i mišljenja o zakonima i drugim propisima objavljeni u sredstvima javnog informisanja, kao ni aktivnosti stručnjaka koji javno dostavljaju predloge i stručna mišljenja organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih normativnih rešenja


Predlog zakona o lobiranju ovog meseca ušao je u skupštinsku proceduru. Njime se predviđa novčana kazna za pravno lice u iznosu od 50.000 dinara do dva miliona dinara ako postupak lobiranja počne pre zaključivanja ugovora o lobiranju ili ako pismenim putem pravno lice ne obavesti o promenama Agenciju za borbu protiv korupcije.

Ista novčana kazna je predviđena i ako pravno lice Agenciji ne dostavi izveštaj o radu najkasnije do 31. januara tekuće za prethodnu godinu ili ako Agenciji ne dostavi tražene podatke.

Novčane kazne od 30.000 do 150.000 dinara predviđene su za pravno i fizičko lice u slučaju kršenja odredbi ovog zakona, navodi se u Predlogu zakona.

Da bi do lobiranja došlo neophodno je da se zaključi ugovor o lobiranju, čiji su elementi detaljno propisani u Predlogu zakona.

Taj zakon, čije je usvajanje predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23 i predstavlja jednu od preporuka GREKA, biće prvi pravni akt kojim će u Srbiji zakonski biti regulisano lobiranje kako bi se zaštitio javni interes.

U obrazloženju se navodi da se zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri štiti javni interes budući da se povećava javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja vrše javne funkcije.

Naglašena je i transparentnost u procesu lobiranja, a predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije.

Obaveza Srbije da uredi pitanje lobiranja proističe i iz međunarodnih ugovora koje je država potvrdila.

Prema Predlogu zakona lobiranje može da obavlja fizičko ili pravno lice, koje ima odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja koje izdaje Agencija za borbu protiv korupcije, dok naručilac lobiranja može da bude fizičko ili pravno lice u čijem interesu se vrši lobiranje.

Posebno se ističe da se lobiranjem ne smatraju razne informacije i mišljenja o zakonima i drugim propisima objavljeni u sredstvima javnog informisanja, kao ni aktivnosti stručnjaka koji javno dostavljaju predloge i stručna mišljenja organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih normativnih rešenja.

Lobiranjem se, prema Predlogu, ne smatraju ni građanske inicijative upućene organima vlasti na predložena rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata, kao ni aktivnosti funkcionera i zaposlenih u organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata, ako se te aktivnosti obavljaju u skladu sa njihovim ovlašćenjima.

U registar lobista fizičkih lica se, prema zakonu, može upisati državljanin Srbije koji ima visoku stručnu spremu i koji nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje lobiranja i koji je završio obuku za lobistu.

Takođe, lobiranje može da obavlja i strano fizičko lice može da obavlja lobiranje u Srbiji ako je registrovano za obavljanje lobiranja u državi čiji je državljanin.

Kada je reč o pravnim licima, ona se mogu upisati u registar ako ima najmanje jednog zaposlenog lobistu, ako je upisano u registar privrednih subjekata, kao i ako odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno udruženju nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje tog posla, navodi se u predlogu zakona.

Izvor: Vebsajt RTS, 28.08.2018.
Naslov: Redakcija