Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU

Član 1.

U Zakonu o stečaju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09, 99/11 – dr. zakon, 71/12 – US, 83/14 i 113/17), posle člana 14. dodaje se član 14a, koji glasi:

"Član 14a

Prava i obaveze iz ugovora o finansijskom obezbeđenju koji je zaključen u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, uključujući davanje, sticanje, promenu i realizaciju sredstva obezbeđenja u smislu tog zakona, izvršavaju se nesmetano bez obzira na pokretanje, otvaranje i sprovođenje postupka stečaja nad stečajnim dužnikom – davaocem ili primaocem sredstva obezbeđenja.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na ostvarivanje prava na netiranje po osnovu drugih finansijskih ugovora u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.

Na namirenje poverilaca iz sredstava obezbeđenja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju ne primenjuje se ovaj zakon.

Na namirenje poverilaca iz stava 3. ovog člana primenjuje se zakon kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.ˮ

Član 2.

Posle člana 50. dodaju se naziv iznad člana i član 50a, koji glase:

"Poverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenja

Član 50a

Poverioci koji imaju založno pravo po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, odnosno čije je potraživanje na drugi način obezbeđeno po osnovu tog ugovora, nisu stečajni poverioci, razlučni poverioci, založni poverioci i izlučni poverioci u smislu ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je iznos potraživanja poverilaca koji su primaoci finansijskog obezbeđenja veći od iznosa vrednosti ostvarene namirenjem po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju, ti poverioci pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci u skladu sa ovim zakonom.

Poverioci čije je potraživanje prema stečajnom dužniku obezbeđeno po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana dužni su da nadležni sud obaveste o namirenju svog potraživanja po osnovu tog ugovora u roku od osam dana od dana namirenja tog potraživanja koje je izvršeno na dan otvaranja stečajnog postupka ili nakon tog dana, u toku stečajnog postupka.

Obaveštenje o namirenju iz stava 3. ovog člana naročito sadrži sledeće podatke:

1)         poslovno ime, sedište i matični broj poverioca, sa kontakt adresom;

2)         broj novčanog računa, odnosno računa finansijskih instrumenata sa kog je izvršeno namirenje;

3)         kojima se identifikuje kreditno potraživanje iz kog je izvršeno namirenje;

4)         ukupan iznos potraživanja (glavnica i kamata), sa podacima o namirenom i nenamirenom iznosu potraživanja (glavnica i kamata);

5)         datum namirenja potraživanja;

6)         pravni osnov potraživanja, odnosno naziv ugovora sa datumom zaključivanja;

7)         o tome da li se o potraživanju vodi parnica i, ako se vodi, naziv suda i oznaku spisa.

Ako je nakon namirenja potraživanja poverioca po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje preostala vrednost iz sredstva obezbeđenja, odnosno imovine stečajnog dužnika date u smislu tog zakona, na namirenje potraživanja, odnosno na tu imovinu stečajnog dužnika i preduzimanje radnji stečajnog upravnika u vezi s tom imovinom primenjuju se odredbe ovog zakona.

Odredbe st. 2-5. ovog člana shodno se primenjuju na poverioce koji su svoje potraživanje, u celosti ili delimično, namirili netiranjem po osnovu drugog finansijskog ugovora, u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.ˮ

Član 3.

U članu 62. posle stava 9. dodaje se stav 10, koji glasi:

"Mere obezbeđenja iz ovog člana ne mogu se odrediti u odnosu na sredstva na računu, odnosno imovinu stečajnog dužnika koja je primaocu obezbeđenja data u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.ˮ

Član 4.

U članu 79. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Na sredstva na računu stečajnog dužnika koja čine sredstvo obezbeđenja u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje ne primenjuju se odredbe st. 2. i 4. ovog člana.ˮ

Član 5.

U članu 82. stav 3. menja se i glasi:

"Na netiranje po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza (close-out netting) po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih finansijskih ugovora u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, primenjuju se odredbe tog zakona.ˮ

Stav 4. briše se.

Član 6.

U članu 94. posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

"Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovore čiji je predmet finansijska obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, odnosno na ugovore o finansijskom obezbeđenju u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, ako je tim ugovorima predviđeno da postojanje stečajnog razloga, podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranje stečajnog postupka predstavlja automatski osnov za raskid tog ugovora ili osnov za raskid na zahtev saugovarača stečajnog dužnika.

Odredbe stava 6. ovog člana shodno se primenjuju na druge finansijske ugovore u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, a u vezi sa namirenjem potraživanja netiranjem, u skladu sa tim zakonom.ˮ

Član 7.

U članu 96. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

"Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovore čiji je predmet finansijska obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, odnosno na ugovore o finansijskom obezbeđenju u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.

Odredbe stava 3. ovog člana shodno se primenjuju na druge finansijske ugovore u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, a u vezi sa namirenjem potraživanja netiranjem, u skladu sa tim zakonom.ˮ

Član 8.

U članu 126. stav 3. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        na osnovu ugovora čiji je predmet finansijska obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, odnosno na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju u smislu zakona o finansijskom obezbeđenju, kao i na osnovu drugog finansijskog ugovora u smislu tog zakona, a u vezi sa namirenjem potraživanja netiranjem, u skladu sa tim zakonom;ˮ.

Član 9.

U članu 157. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Sprovođenje mera predviđenih planom reorganizacije ne može se vršiti suprotno odredbama zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.ˮ

Član 10.

U članu 159b posle stava 9. dodaje se stav 10, koji glasi:

"Mera iz stava 3. ovog člana ne može se odrediti u odnosu na sredstva na računu, odnosno imovinu stečajnog dužnika koja je primaocu obezbeđenja data u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.ˮ

Član 11.

Posle člana 206. dodaju se naziv odeljka, naziv iznad člana i član 206a, koji glase:

"Prekršaji, mere i novčane kazne

Neobaveštavanje o namirenju potraživanja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih finansijskih ugovora

Član 206a

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako nadležni sud ne obavesti o namirenju svog potraživanja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju, odnosno drugog finansijskog ugovora putem netiranja (član 50a st. 3. i 6).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije izriče mere i novčane kazne subjektima nad čijim poslovanjem vrši kontrolu, odnosno nadzor, prema posebnim zakonima kojima se uređuju njena kontrolna, odnosno nadzorna ovlašćenja.ˮ

Član 12.

Stečajni postupci koji do dana početka primene ovog zakona nisu okončani, okončaće se po propisima koji su bili na snazi do dana početka primene ovog zakona.

Član 13.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se od 1. januara 2019. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju (u daljem tekstu: Predlog zakona) unapređuju se rešenja Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09, 99/11 – dr. zakon, 71/12 – US, 83/14 i 113/17), u domenu namirenja potraživanja poverilaca po osnovu posebne vrste ugovora – ugovora o finansijskom obezbeđenju, u skladu sa odredbama Zakona o finansijskom obezbeđenju kojima se uređuju ovi ugovori. S tim u vezi, predložene izmene i dopune Zakona o stečaju isključivo su vezane za primenu Zakona o finansijskom obezbeđenju.

Cilj ovih zakona jeste da se obezbedi savremen, efikasan i usaglašen normativni okvir za izvršavanje obaveza kvalifikovanih učesnika na finansijskom tržištu, čime se doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. S tim u vezi, važno je istaći da su Zakonom o finansijskom obezbeđenju predviđene značajne novine kod ugovaranja sredstava obezbeđenja (kolaterala) između propisanih kategorija učesnika na finansijskom tržištu. Radi veće pravne sigurnosti, predmetni ugovori podvedeni su pod zakonski okvir i stranama se pruža zakonska zaštita po tim ugovorima. Zatim, radi efikasnosti i brzine pri namirenju potraživanja iz kolaterala, propisano je da se ono može sprovesti bez sudskog ili drugog administrativnog postupka i učešća državnog organa. Predmet ovih ugovora je, pod propisanim uslovima, davanje u zalogu ili prenos (u svojinu) sredstava obezbeđenja za izvršenje finansijske obaveze. Sredstva obezbeđenja mogu biti dinarska ili devizna sredstva na računu, finansijski instrumenti (obveznice, instrumenti tržišta novca i dr.) i kreditna potraživanja. Kolateral se može ugovoriti radi obezbeđenja kredita, poslova s hartijama od vrednosti (kupovina/prodaja, pozajmljivanje i sl.) i drugih novčanih potraživanja. U ovim poslovima ugovorne strane su kategorisani subjekti, koji, u okviru svoje delatnosti, kontinuirano obavljaju transakcije na finansijskom tržištu, kao što su banka, investiciono društvo, društvo za osiguranje i druga domaća i strana finansijska institucija, uključujući Narodnu banku Srbije (u sprovođenju monetarnih i deviznih operacija), Republiku Srbiju (u poslovima upravljanja javnim dugom), kao i strane centralne banke, međunarodne finansijske institucije i druge finansijske institucije.

Važno je napomenuti da se predloženim zakonskim rešenjima ne dovode u pitanje ni cilj ni načela stečajnog postupka, već se uspostavlja poseban režim namirenja za poverioce čija su potraživanja obezbeđena finansijskim obezbeđenjem (novčana sredstva na računu, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja), i to u potpunosti u skladu sa međunarodnim standardima, pravilima i praksom koji nisu ustanovljeni samo u državama Evropske unije, već u gotovo svim državama u neposrednom okruženju. Pored toga, predložena pravila o namirenju potraživanja tiču se učesnika na finansijskom tržištu koji su pod nadzorom nadleženih organa, uključujući Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti.

Polazeći od navedenog, rešenja koja su predložena u Zakonu o finansijskom obezbeđenju i Predlogu zakona nastoje da ova dva zakona učine komplementarnim i neprotivrečnim, a unošenjem neposrednih odredaba o finansijskom obezbeđenju u Zakon o stečaju postiže se najviša moguća pravna sigurnost i otklanjaju se dileme i pitanja koje bi u praksi mogla da imaju lica koja učestvuju u sprovođenju stečajnog postupka.

Važno je napomenuti i to da se finansijskim kolateralom, koji podrazumeva utržive finansijske proizvode – novac, finansijske instrumente i kreditna potraživanja, obezbeđuje finansijska obaveza – u novcu i/ili finansijskim instrumentima. Dakle, postoji ekvivalentnost u međusobnim finansijskim davanjima (obavezama i potraživanjima) ugovornih strana, koje se kontinuirano tržišno usklađuju.

Konkretno, Zakonom o finansijskom obezbeđenju, uz predviđenu upućujuću normu Predloga zakona (član 5.), prvi put se u našem pravnom sistemu, u skladu sa međunarodnim standardima, stvaraju pravne pretpostavke za efikasno netiranje međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana po osnovu kvalifikovanih finansijskih ugovora, kao što su finansijski derivati i drugi neimenovani ali standardizovani okvirni OTC ugovori. Naime, jedan od fundamentalnih principa u transakcijama na vanberzanskom tržištu jeste da se close-out netting institutom zaštiti imovina i smanji kreditna izloženost u vezi sa stečajem. Taj institut podrazumeva da u slučaju nastupanja ugovorenih uslova, kao što su postojanje stečajnih razloga, pokretanje ili otvaranje stečaja – na zahtev jedne ugovorne strane ili automatski, dolazi do prevremenog raskida ugovora i dospeća obaveza, a zatim se izračunava međusobna izloženost i plaća neto iznos obaveze. Ovo je efikasan i pravičan instrument zaštite od rizika, koji pritom ne otežava dodatno položaj dužnika, niti ugrožava ostale poverioce. Na ovaj način obezbeđuje se i zaštita od sistemskog rizika, čime se doprinosi i boljim performansama za ocenu kreditnog rejtinga zemlje. Doprinosi se i daljem razvoju domaćeg finansijskog tržišta i njegovoj većoj integrisanosti sa stranim tržištem.

S tim u vezi, dugi niz godina domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajućeg pravnog okvira u ovoj oblasti, a posebno nejasno uređenog close-out netting instituta u Zakonu o stečaju, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i sličnih proizvoda. Pošto ove transakcije nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, one se tretiraju kao rizičnije, a samim tim su i skuplje za domaća lica, čija je pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato nepovoljnija. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava, a slabije diversifikovnih rizika.

Stoga se pri izradi Zakona o finansijskom obezbeđenju, kao i Predloga zakona, težilo usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, i to relevantnom Direktivom o finansijskim kolateralima (Directive on financial collateral arrangement), imajući u vidu rešenja najbolje tržišne prakse bazirana na Principima za sprovođenje close-out netting-a, okvirnim ugovorima vodećih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA) i Evropska bankarska federacija (EBF).

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona dodaje se član 14a, kojim se u osnovnim odredbama Zakona o stečaju posebno izdvaja slučaj na koji se taj zakon ne primenjuje, a to je namirenje poverilaca iz sredstava obezbeđenja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju. Istovremeno, ovim osnovnim odredbama Zakona o stečaju jasno se daje smernica organima stečajnog postupka (stečajnom sudiji i stečajnom upravniku) da se kod predmetnih poslova pridržavaju i odredaba Zakona o finansijskom obezbeđenju.

Članom 2. Predloga zakona dodaje se novi član 50a da bi se jasno, i na ovom mestu, uspostavila distinkcija između poverilaca po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i poverilaca prema Zakona o stečaju. S obzirom na to da Zakon o stečaju poznaje nekoliko kategorija poverilaca (među kojima su razlučni poverioci koji imaju "tradicionalnoˮ založno pravo, te založni poverioci koji nemaju novčano potraživanje prema stečajnom dužniku), a da poverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenja ne spadaju ni u jednu od tih kategorija – neophodno je izričito propisati da oni nisu poverioci u smislu Zakona o stečaju. Pored toga, ovim članom je precizirano da ako poverilac po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju ne uspe da u celosti namiri potraživanje, on nedostajuću razliku može namiriti u svojstvu stečajnog poverioca. Na kraju, kako bi se obezbedilo da stečajni sudija ili stečajni upravnik (zavisno od faze stečajnog postupka) bude informisan o iznosu potraživanja prema stečajnom dužniku, predviđena je obaveza poverioca da nadležni sud (privredni sud na čijem području je sedište stečajnog dužnika) obavesti o iznosu realizovanog namirenja iz kolaterala. S druge strane, propisano je da ako nakon namirenja potraživanja iz sredstava obezbeđenja preostane vrednost iz tih sredstva – na tu imovinu stečajnog dužnika primenjuju se odredbe Zakona o stečaju, odnosno stečajni upravnik ima ovlašćenja da prema toj imovini postupa kao prema imovini ostalih stečajnih dužnika u skladu sa Zakonom o stečaju (davanje naloga za prenos sredstava na poseban račun, upravljanje u okviru stečajne mase i dr.). Ove odredbe shodno se primenjuju na namirenje potraživanja netiranjem po osnovu drugog finansijskog ugovora u smislu Zakona o finansijskom obezbeđenju. Prema članu 20. stav 2. Zakona o finansijskom obezbeđenju, pod finansijskim ugovorom podrazumeva se ugovor o finansijskim derivatima (opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i dr.), ugovor o kupovini i prodaji ili pozajmljivanju hartija od vrednosti, instrumenata tržišta novca i drugih finansijskih instrumenata, ugovor o finansijskoj transakciji zaključenoj na deviznom tržištu u skladu sa propisima kojima se uređuje devizno poslovanje (devizni svopovi, devizni forvardi) i drugi finansijski ugovor utvrđen u listi koju objavljuje Narodna banka Srbije.

Članom 3. Predloga zakona dodaje se novi stav 10. u članu 62. važećeg zakona, kojim se eksplicitno propisuje da se mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika do otvaranja stečajnog postupka ne mogu odrediti u odnosu na sredstva na računu i imovinu stečajnog dužnika koji su primaocu obezbeđenja dati u smislu Zakona o finansijskom obezbeđenju. Imajući u vidu da je jedna od najvažnijih specifičnosti finansijskog obezbeđenja upravo to što postoji obaveznost davanja sredstva obezbeđenja poveriocu, uz mogućnost da poverilac koristi ova sredstva i da njima raspolaže, umesto da ona budu blokirana – neophodno je izričito predvideti da se mere obezbeđenja iz navedenog člana Zakona o stečaju ne mogu odrediti u odnosu na sredstva koja su data primaocu finansijskog obezbeđenja. Treba pomenuti i to da, radi pravne sigurnosti, ovo davanje sredstava podrazumeva postojanje dokaza o tom davanju poveriocu/primaocu obezbeđenja.

Članom 4. Predloga zakona dodaje se novi stav 5. u članu 79. važećeg zakona, da bi se, kao i u članu 3, eksplicitno propisalo da se na sredstva na računu stečajnog dužnika koja čine sredstvo obezbeđenja u smislu Zakona o finansijskom obezbeđenju ne primenjuju odredbe st. 2. i 4. ovog člana, odnosno odredbe o blokiranju računa stečajnog dužnika i njihovom prenošenju na novi račun i da se, s tim u vezi, ovlašćenja stečajnog upravnika ne odnose na te radnje. Odredbe bi se u praksi obezbedile automatizovanim rešenjima koja primenjuje Narodna banka Srbije u postupku prinudne naplate, odnosno posebnom evidencijom računa na kojima su položena finansijska sredstva obezbeđenja.

Članom 5. Predloga zakona menja se stav 3. člana 82. važećeg zakona tako što se, radi primene netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanaka obaveza – close-out netting – u skladu sa ugovorom o finansijskom obezbeđenju i drugim finansijskim ugovorima, vrši pozivanje na osnovni zakon kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje. Kao što je navedeno, Zakonom o finansijskom obezbeđenju je, sveobuhvatno i precizno, u skladu s međunarodno prihvaćenim principima i standardima, uređen ovaj institut netinga. Pored toga, formulacija člana 82. st. 3. i 4. važećeg Zakona o stečaju koja se odnosi na close-out netting nejasna je i u praksi je izazivala nedoumice među tržišnim učesnicima, tako da se, praktično, nije ni ugovarala.

Predloženo je i da se stav 4. člana 82. Zakona o stečaju, kojim se bliže određuju finansijski ugovori – briše, budući da su ti ugovori, kao što je pomenuto, precizno određeni Zakonom o finansijskom obezbeđenju.

Članom 6. Predloga zakona dodaje se novi stav 6. u članu 94. važećeg zakona, da bi se propisalo da se odredbe tog člana, koje se odnose na ovlašćenje stečajnog upravnika da umesto stečajnog dužnika ispuni ili traži ispunjenje po osnovu dvostranoteretnog ugovora koji nije u celosti ili delimično izvršen do otvaranja stečajnog postupka – ne primenjuju na ugovore čiji je predmet finansijska obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju – ako je ovim ugovorom predviđeno da postojanje stečajnog razloga, podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranje stečajnog postupka predstavlja automatski osnov za raskid ovog ugovora ili osnov za raskid na zahtev saugovarača stečajnog dužnika. Predloženim rešenjem omogućava se da, radi umanjenja tzv. cherry-picking rizika, navedene ugovorne strane isključe mogućnost da stečajni upravnik po svom izboru zahteva ispunjenje ugovora i nakon otvaranja stečajnog postupka nad jednom od njih. Ove odredbe, kao što je predviđeno predloženim stavom 7. člana 94, shodno se primenjuju i na druge finansijske ugovore, a u vezi s namirenjem potraživanja netiranjem.

Članom 7. Predloga zakona se u članu 96. Zakona o stečaju dodaju st. 3. i 4. radi pojašnjenja da se odredbe tog člana po kome saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje obaveze, već naknadu zbog neispunjenja ako dospeće obaveze pada nakon otvaranja stečajnog postupka (fiksni poslovi) – ne primenjuju na ugovore koji su uređeni Zakonom o finansijskom obezbeđenju, a radi primene rešenja tog zakona po kome se prava i obaveze iz ugovora o finansijskom obezbeđenju, odnosno netiranje po osnovu drugih finansijskih ugovora vrši nesmetano, bez obzira na pokretanje/otvaranje ili sprovođenje postupka stečaja nad jednom od ugovornih strana.

Članom 8. Predloga zakona menja se član 126. stav 3. tačka 2) radi preciziranja i terminološkog usklađivanja ovih odredaba sa odredbama predloženog člana 82. stav 3, u kome se više ne pominju okvirni ugovori. Naime, odredbom člana 126. stav 3. tačka 2) Zakona o stečaju propisano je da se pravna radnja, odnosno pravni posao koji predstavlja uobičajeno ili neuobičajeno namirenje poverilaca, odnosno kojim se poverioci neposredno oštećuju ne može pobijati ako je radnja preduzeta, odnosno posao zaključen na osnovu okvirnog ugovora iz člana 82. stav 3. ovog zakona, a predloženom izmenom – na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih finansijskih ugovora. Odredbe Zakona o finansijskom obezbeđenju (član 18.) koje se odnose na pobijanje pravnih poslova i pravnih radnji stečajnog dužnika naslanjaju se upravo na pomenutu odredbu Zakona o stečaju i njima je propisano da se odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju, kao ni davanje, sticanje i promena sredstva obezbeđenja u skladu s tim ugovorom, ne mogu pobijati, niti utvrđivati ništavim samo zbog toga što je ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključen, ili je sredstvo obezbeđenja dato, stečeno ili promenjeno pre donošenja odgovarajuće odluke o pokretanju/otvaranju postupka stečaja ili likvidacije ili primene mera reorganizacije, odnosno preduzimanja pravne radnje u vezi s tim postupkom ili u propisanom roku pre pokretanja postupka nad davaocem ili primaocem obezbeđenja. Za ostala pravila o pobijanju, ovaj zakon upućuje na odredbe Zakona o stečaju, koje i sada sadrže određene specifičnosti u pogledu namirenja potraživanja iz sredstava obezbeđenja, odnosno finansijskih ugovora (npr. član 126. st. 2. i 3).

Članom 9. Predloga zakona predviđeno je da se član 157. važećeg zakona dopuni stavom 6. radi preciziranja da se mere predviđene planom reorganizacije ne mogu sprovoditi suprotno odredbama Zakona o finansijskom obezbeđenju. Na ovaj način obezbeđuje se pravna sigurnost u primeni jednog od osnovnih principa na kome počiva ugovor o finansijskom obezbeđenju, a to je da se prava i obaveze iz tog ugovora izvršavaju nesmetano, bez obzira na bilo kakav postupak kolektivnog namirenja poverilaca koji se pokreće u odnosu na jednu od ugovornih strana, a koji je sadržan u Zakonu o finansijskom obezbeđenju (član 18. stav 1).

Članom 10. Predloga zakona predložena je dopuna člana 159b stavom 10. da bi se nesumnjivo svim stranama u stečajnom postupku, kao i stečajnom sudiji, odnosno stečajnom upravniku, predočilo da se mera obezbeđenja iz stava 3. ovog člana – zabrana raspolaganja imovinom stečajnog dužnika – i druge propisane mere ne mogu odrediti u odnosu na sredstva na računu i imovinu stečajnog dužnika koji su dati primaocu obezbeđenja. Navedeni razlozi koji se odnose na neophodnost izuzeća sredstava koja čine finansijsko obezbeđenje od primene mera obezbeđenja iz člana 62. Zakona o stečaju važe i za mere obezbeđenja (mere sprečavanja promene finansijskog i imovinskog položaja dužnika) iz ovog člana koje se određuju u okviru prethodnog postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Članom 11. Predloga zakona predviđen je prekršaj za pravno lice u slučaju neobaveštavanja o namirenju potraživanja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju, odnosno finansijskog ugovora putem netiranja, ako je to namirenje izvršeno na dan otvaranja stečajnog postupka, odnosno u toku tog postupka, u skladu sa odredbom člana 50a. Cilj ove odredbe jeste da se sud u svakom slučaju informiše o obavezama stečajnog dužnika, te potraživanjima poverilaca, čime bi se predupredile i eventualne zloupotrebe u namirenju. Takođe, pošto su subjekti finansijskog ugovora, odnosno ugovora o finansijskom obezbeđenju prevashodno pod nadzornim ovlašćenjima Narodne banke Srbije, predloženo je da za navedene kaznene radnje Narodna banka Srbije izriče mere i novčane kazne subjektima nad čijim poslovanjem vrši kontrolu, čime bi se dodatno ojačala finansijska disciplina.

Član 12. Predloga zakona sadrži prelaznu odredbu po kojoj će se stečajni postupci koji do dana početka primene ovog zakona nisu okončani – okončati po propisima koji su bili na snazi do dana početka primene ovog zakona, radi preciziranja primene relevantnih odredaba Predloga zakona na stečajne postupke u toku, što je uobičajena zakonska norma.

Članom 13. Predloga zakona predviđeno je stupanje na snagu Zakona osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, sa primenom od 1. januara 2019. godine, što je istovremeno sa početkom primene Zakona o finansijskom obezbeđenju.

VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Koje probleme Predlog zakona treba da reši, odnosno koji se ciljevi ovim zakonom postižu?

Predlogom zakona se rešava pitanje efikasnijeg i sigurnijeg namirenja potraživanja poverilaca po osnovu posebne vrste ugovora – ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih finansijskih ugovora koji su uređeni Zakonom o finansijskom obezbeđenju. Stoga, cilj ovog zakona je da obezbedi savremen, efikasan i usaglašen normativni okvir za izvršavanje obaveza kvalifikovanih učesnika na finansijskom tržištu, čime se doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Pošto je Zakonom o finansijskom obezbeđenju propisano da se prava i obaveze iz navedenih ugovora izvršavaju nesmetano, bez obzira na bilo kakav postupak kolektivnog namirenja poverilaca koji se pokreće u odnosu na jednu od ugovornih strana – potrebno je izmeniti i dopuniti važeća rešenja Zakona o stečaju imajući u vidu predviđene specifičnosti zakonske materije o kolateralima.

Cilj donošenja ovog zakona je i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, i to Direktivom o finansijskim kolateralima (Directive on financial collateral arrangement), kao i sa međunarodnim standardima kojima se uređuje zaključivanje i izvršavanje ugovora o kolateralima, uključujući fundametalni institut finansijskih ugovora – close-out netting, koji do sada nije bio adekvatno uređen domaćim propisima. Jasno i prepoznatljivo uređenje ovog instituta doprineće i boljoj poziciji domaćih institucija sa stranim partnerima i otvoriti mogućnosti za širu saradnju. Uspostavljanje odgovarajućeg pravnog okvira u ovoj oblasti trebalo bi podsticajno da deluje na domaće i strane investitore, učesnike na tržištu novca, tržištu kapitala i tržištu obezbeđenih kredita i zajmova.

Upravo je nedostatak pravne sigurnosti i odgovarajućih pravnih normi u vezi sa finansijskim obezbeđenjem jedna od prepreka koju su identifikovali ne samo Narodna banka Srbije, već i Uprava za javni dug (koja duži niz godina ulaže napore da obezbedi povoljniju poziciju na finansijskom tržištu prema stranim investitorima u vezi sa poslovima upravljanja javnim dugom i zaštiti državu od rizika u tim poslovima na bazi standardizovanih OTS ugovora), strani i domaći investitori, međunarodne finansijske institucije, banke i drugi učesnici na tržištu. Neke od isticanih pravnih prepreka direktno su vezane za odredbe Zakona o stečaju, i to odredbe člana 82, kojima se uređuje neting, a koje se, zbog toga što nisu jasne i odgovarajuće, nisu ni primenjivale u praksi, pri čemu bi trebalo da urede ključni institut finansijskih ugovora close-out netting, zatim odredbe člana 94. o pravu izbora stečajnog upravnika na izvršenje dvostranoteretnog ugovora, kojima se stvara pravna nesigurnost, kao i odredbe člana 96. o fiksnim poslovima, koje se ne mogu primeniti na finansijske ugovore i dr.

Stoga je cilj ovog zakona kompatibilan sa Zakonom o finansijskom obezbeđenju – unapređenje pravne i finansijske sigurnosti u izvršavanju obaveza učesnika na finansijskom tržištu, i to kako na lokalnom tržištu tako i u prekograničnim transakcijama. Posledično, ove zakonske novine će doprineti povećanju likvidnosti tržišta, a smanjenju kreditnog rizika, rizika likvidnosti i drugih vrsta tržišnih rizika. Na ovaj način unaprediće se do sada nerazvijeni segmenti tržišta i proširiti krug učesnika. Naime, još uvek je najrazvijeniji segment finansijskog tržišta novčano tržište, i to tržište neosiguranih prekonoćnih međubankarskih pozajmica, kao i deo novčanog tržišta na kome Narodna banka Srbije sprovodi svoje monetarne operacije, dok ostali segmenti stagniraju. Nema šire upotrebe finansijskog kolaterala ni u odobravanju kredita, tako da su, ilustracije radi, prema stanju na dan 31. decembra 2017. godine, krediti banaka obezbeđeni gotovinskim depozitima iznosili 38.647 miliona dinara (učešće u ukupnim bruto kreditima 1,9%), a krediti obezbeđeni hartijama od vrednosti 132.613 miliona dinara (učešće u ukupnim bruto kreditima 6,5%). Tržište derivata je nerazvijeno je, pri čemu Narodna banka Srbije nastoji da svojim svop aukcijama podstakne razvoj derivatnih međubankarskih transakcija. Međubankarsko repo tržište takođe je nerazvijeno.

2. Da li su razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona?

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, željeni ciljevi ne mogu se postići bez donošenja zakona.

3. Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema?

Ova pitanja nije moguće urediti na drugi način zato što se Zakonom o stečaju uređuju uslovi i način sprovođenja stečaja nad pravnim licima, a radi kolektivnog namirenja stečajnih poverilaca. Ovim zakonom se propisuju i stečajni razlozi, pokretanje i otvaranje stečajnog postupka – čije nastupanje može biti razlog za prevremeni raskid ugovora o finansijskom obezbeđenju i namirenje potraživanja netiranjem (close-out netting).

4. Na koga će i kako uticati predložena rešenja?

Predložena rešenja prevashodno će uticati na učesnike na finansijskom tržištu – propisane kategorije subjekata koji mogu zaključivati ugovore o finansijskom kolateralu, odnosno druge finansijske ugovore, kao što su banke, investiciona društva, društva za osiguranje i druge domaće i strane finansijske institucije. Uticaće i na Narodnu banku Srbije u sprovođenju monetarnih i deviznih operacija i na Republiku Srbiju u poslovima upravljanja javnim dugom u pogledu obezbeđenja veće pravne sigurnosti u izvršavanju obaveza njihovih ugovornih strana po osnovu finansijskih transakcija koje se uobičajeno zaključuju na OTS tržištu, kao što su repo operacije i poslovi sa finansijskim derivatima radi zaštite od rizika, zatim poslovi odobravanja kredita na bazi kolaterala i dr.

O efektima predloženih mera, putem izveštaja i neposredne kontrole obavljanja predmetnih finansijskih transakcija nadležni organi biće blagovremeno informisani kako bi pratili kretanja na finansijskom tržištu i po potrebi preduzimali odgovorajuće mere.

Polazeći od toga da se predloženim rešenjima predviđaju određene specifičnosti u namirenju potraživanja poverilaca prema stečajnim dužnicima, o tim propisanim osobenostima moraće da vode računa i stečajni upravnici u preduzimanju pravnih radnji u toku stečajnog postupka.

5. Koje će troškove primena ovog zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća?

Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove koji bi padali na teret građana i privrede.

6. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Neće biti dodatnih troškova donošenjem ovog zakona.

7. Da li se ovim zakonom podržavaju stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Ovim zakonom nije predviđeno stvaranje novih privrednih subjekata, ali se njegovim donošenjem stvaraju pretpostavke za unapređenje poslovanja ovih subjekata, pospešivanje tržišne konkurencije i širu poslovnu saradnju privrednih subjekata na lokalnom i međunarodnom tržištu. Stoga se očekuje proširivanje kruga tržišnih učesnika, koji bi nudili savremenije, raznovrsnije i povoljnije finansijske proizvode.

8. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu?

U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o finansijskom obezbeđenju (u daljem tekstu: Nacrt zakona) prezentovana su istovremeno i osnovna rešenja u Predlogu zakona, tako da su sve zainteresovane strane imale priliku da se upoznaju sa tim novinama i da se o istim izjasne. Zainteresovane strane, uključujući finansijske institucije, podržale su predložena rešenja, budući da su ona bazirana na međunarodno priznatim standardima koje primenjuju i njihovi poslovni parteri na razvijenim tržištima. U postupku pripreme, Nacrt zakona je dostavljen na mišljenje i nadležnim ministarstvima i drugim institucijama, kojima je pružena prilika da se o njemu izjasne, a nakon razmatranja svih pristiglih komentara na tekst Nacrta zakona i, u vezi sa rešenjima predloženim u ovom zakonu, sagledana je mogućnost njihovog integrisanja radi poboljšanja Nacrta zakona i jedan deo predloga ugrađen je u tekst Nacrta zakona, čime su predviđena zakonska rešenja unapređena.

9. Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se njegovim donošenjem namerava?

Predviđenim zakonskim rešenjima stvorene su pravne pretpostavke za izradu standardizovanih okvirnih ugovora na finansijskom tržištu, uključujući ugovore o OTS derivatima (svopovi, forvradi, opcije i dr.), kao i drugih okvirnih finansijskih ugovora, što je prema uobičajenoj poslovnoj praksi nadležnost strukovnih udruženja.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 28.05.2018.