Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRVI ZAHTEV ZA SAVETODAVNO MIŠLJENJE PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA PREMA PROTOKOLU 16


Francuski kasacioni sud 16. oktobra 2018. godine Evropskom sudu za ljudska prava uputio je prvi zahtev za davanje savetodavnog mišljenja prema Protokolu 16 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/2003, 5/2005, 7/2005 - ispr. i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2010 i 10/2015), od dana stupanja na snagu ovog protokola (1. avgust 2018. godine). Protokolom je data mogućnost najvišim sudskim instancama u zemljama članicama Saveta Evrope da traže savetodavno mišljenje u vezi sa nekim aktuelnim sporom po pitanjima koja se tiču tumačenja ili primene prava i sloboda koje su sadržani u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i protokolima uz nju.

Postupak za davanje savetodavnog mišljenja započinje time što nadležni sud države članice, definisan na način predviđen članom 1. stav 1. Protokola, podnosi obrazloženi zahtev u kome daje relevantnu pravnu i činjeničnu osnovu slučaja koji je u toku (stav 3. člana 1. Protokola).

Kolegijum od pet sudija odlučuje o zahtevu (član 2 stav 1), rukovodeći sa članom 1. Konvencije (nadležnost Suda). On će biti u obavezi da obrazloži odluku o odbijanju zahteva za davanjem mišljenja.

Ako Veliko veće usvoji zahtev daće savetodavno mišljenje (član 2 stav 2).

Inače, u sastavu petočalnog kolegijuma, ali i Velikog veća ex officio se nalazi sudija države članice čiji je sud zatražio savetodavno mišljenje (član 2. stav 3). U slučaju da to nije moguće predsednik Suda će odrediti jedno lice sa liste sudija koju je prethodno unapred dostavila država članica.

Radi poštovanja načela jednakosti, državi članici čiji je sud zatražio savetodavno mišljenje daje se mogućnost da iznese pisane komentare ili učestvuje u raspravi. Ista mogućnost ostavlja se i Komesaru za ljudska prava, a u cilju ispravnog postupanja predsednik Suda može pozvati i druge strane ugovornice ili pojedince da podnesu pisane komentare ili učestvuju u raspravi (član 3).

Cilj protokola je ojača interakciju između Evropskog suda za ljudska prava i nacionalnih sudova, a samim tim i da poveća značaj Evropske konvencije o ljudskim pravima na nacionalnim nivou.

Republika Srbija još nije postala članica ovog protokola.

Francuski kasacioni sud u presudi od 5. oktobra 2018. godine odlučio je da zatraži savetodavno mišljenje od Suda u vezi sa tim da li se odbijanjem registracije deteta rođenog u inostranstvu od surogat majke povređuje polje slobodne procene u vezi sa članom 8. Konvencije. Do odluke Suda francuski Kasacioni sud je odložio donošenje svoje odluke.

Izvor: Redakcija, 28.10.2018.