Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Najčešći razlog za odbijanje zahteva za izdavanje dozvole za gradnju je nepotpuna dokumentacija. U sekretarijatima za urbanizam u gradovima širom Srbije navode da je mnogo negativno rešenih prijava i zbog kratkog roka u kojem moraju da reše svaki zahtev


Uvođenje "elektronske birokratije" prilikom izdavanja građevinskih dozvola nije iskorenilo staru boljku, pa građanima i investitorima i dalje često fali još jedan papir. Najčešći razlog za odbijanje zahteva za izdavanje dozvole za gradnju je nepotpuna dokumentacija. U sekretarijatima za urbanizam u gradovima širom Srbije kažu da je mnogo negativno rešenih prijava i zbog kratkog roka u kojem moraju da reše svaki zahtev.

Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) predviđa izdavanje dozvola za najviše 30 dana, a za rešenja iz člana 145. ovog Zakona, koja se popularno nazivaju "mala građevinska dozvola" za investiciono održavanje objekata, procedura u proseku traje šest radnih dana.

Sekretarijat za urbanizam u Novom Sadu je od početka godine dobio 246 zahteva za izdavanje građevinske dozvole, a do sada su, prema rečima v.d. načelnika Dejana Mihajlovića, izdate 72 dozvole. Preostalih 174 dobili su negativan odgovor, uglavnom zbog formalnih nedostataka.

Do ovakve situacije, kako objašnjava Arsenije Pejić, direktor jedne od najozbiljnijih kompanija koja se bavi građevinarstvom u Novom Sadu, dovela je primena novih propisa.

- Rok za izdavanje građevinske dozvole sada je šest dana i to je zaista brzo, ali u isto vreme, pozitivno se rešavaju samo oni zahtevi koji imaju kompletnu dokumentaciju - kaže Pejić. - Svaki zahtev kojem nedostaje makar i jedan papir, vraća se, pa se, kada se upotpuni, ponovo traži dozvola. Potrebno je vreme za prilagođavanje, ali verujem da će sistem raditi bolje nego do sada.

Niškoj Upravi za planiranje i izgradnju je do 21. septembra 2016. godine podneto 168 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola i 145 zahteva za izdavanje rešenja po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema rečima Igora Igića, pomoćnika načelnika, izdali su 63 dozvole u ovom periodu, ali i 65 rešenja koja se odnose na one koji zahtevaju rekonstrukciju objekata.

- Poštujemo zakonski rok da investitor u roku od pet dana dobije građevinsku dozvolu ukoliko mu je papirologija u redu - tvrdi Igić. - Ukoliko nije, donosimo zaključak da je dopuni, ali u svakom slučaju u roku od pet radnih dana zna na čemu je. Zahtevi se najčešće odbijaju zbog nerešenih imovinskih odnosa. Stranke imaju rok od 30 dana da dopune zahtev.

Od početka godine nadležnim gradskim službama u Kragujevcu podneto je 114 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola. Prema rečima Tomislava Spasenića, načelnika uprave za prostorno planiranje, urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, od tog broja usvojeno je 84 zahteva, dok je šest u radu. Spasenić dodaje da su odbačena 24 zahteva, a ključni razlozi su imovinsko-pravni problemi, odnosno dokazi o vlasništvu ili suvlasništvu na parceli za koju se traži građevinska dozvola. Najviše zahteva, oko 80 odsto, je za gradnju stambenih i stambeno-poslovnih objekata.

U prvih osam meseci Sekretarijatu za građevinarstvo Grada Subotica podneto je oko 70 zahteva za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju stambenih, industrijskih i porodičnih objekata, a izdato je oko 50 građevinskih dozvola.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture svesni su da stvari ne teku baš glatko, ali napominju da se rešenje o građevinskoj dozvoli sada ne čeka duže od nedelju dana i podsećaju da je pre samo tri godine prosek bio 269 dana, odnosno skoro devet meseci.

Resorno Ministarstvo je objavilo da je tokom jula 2016. godine izdata 1.301 građevinska dozvola, čime je za dva odsto premašen prethodni rekord iz juna ove godine. U odnosu na jul 2015. godine broj izdatih dozvola je povećan za 16 odsto, a najveća građevinska aktivnost zabeležena je na području Srema.

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014)

Član 145

Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, po zahtevima za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na objektima iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, kao i za izvođenje radova na investicionom održavanju, adaptaciji i sanaciji u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, rešava nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Nadležni organ odbiće rešenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje građevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.

Nadležni organ donosi rešenje kojim se odobrava izvođenje radova, odnosno promena namene u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva.

Na rešenja iz st. 3. i 4. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.

Pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva odrediće za koje objekte, odnosno radove, se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje.

Izvor: Vebsajt Novosti, E. V. N., 27.09. 2016.
Naslov: Redakcija