PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU: Od 2015. godine beleži se konstantan porast broj sporova sa Republikom Srbijom. Najviše sporova vodi se protiv MUP-a i Ministarstva pravde, naročito zbog neosnovanih pritvora. Sporovi protiv države često se vode i za naknadu štete zbog nezakonitog rada državnih organa, zbog nezakonite osude, za utvrđivanje prava svojine nad nepokretnostima, najčešće građevinskim zemljištem, radni sporovi zbog neplaćenog prekovremenog, noćnog ili rada na državne praznike ili sporovi za poništenje rešenja o prestanku radnih odnosa. Tu je i naknada štete zbog povreda na radu, policijske torture, i vozila, oružja i drugih predmeta oduzetih u krivičnim postupcima

Da broj sudskih sporova između države i njenih građana iz dana u dan raste, na šta je skrenuo pažnju predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, najbolje pokazuje statistika Prvog osnovnog suda u Beogradu. Pred njim se vode svi sporovi protiv Republike, a njih je 2016. godine bilo za 1.500 više nego godinu pre toga.

- Od početka 2017. godine podneto je 1.500 tužbi u kojima je učestvovala Republika Srbija. U 2016. podneto je 6.982, a u 2015. godini 5.449 - kaže Ida Nikitović, portparol Građanskog odeljenja Prvog osnovnog suda.

Dodaje da sudska statistika ne pokazuje ko je koga više tužio - građani državu ili obrnuto, ali prema indicijama Vrhovnog kasacionog suda, očigledno je prevaga na strani građana. A, raniji podaci Državnog pravobranilaštva pokazuju da je država bila tužitelj tek u 10 odsto slučajeva, najčešće zbog uzurpacije njene imovine.

Mada se u sudu ne vodi takva evidencija, Nikitović kaže da je u praksi najviše sporova protiv MUP i Ministarstva pravde, naročito zbog neosnovanih pritvora. Pritvoreni koji su kasnije oslobođeni krivice, tužilaštvo je odustalo od njihovog gonjenja ili je postupak zastareo - u proseku traže 6.000 do 8.000 dinara odštete po zatvorskom danu.

Sporovi protiv države često se vode i za naknadu štete zbog nezakonitog rada državnih organa, zbog nezakonite osude, za utvrđivanje prava svojine nad nepokretnostima, najčešće građevinskim zemljištem, pa radni sporovi zbog neplaćenog prekovremenog, noćnog ili rada na državne praznike (slučaj nekoliko hiljada policajaca koji se već nekoliko godina spore sa državom), ili sporovi za poništenje rešenja o prestanku radnih odnosa. Tu je i naknada štete zbog povreda na radu, policijske torture, i vozila, oružja i drugih predmeta oduzetih u krivičnim postupcima.

Po rečima Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, dosta je i zahteva za isplatu ratnih dnevnica, ali i parnica ljudi koji su u ratovima devedesetih ili tokom 1999. bili ranjeni ili pretrpeli postraumatski sindrom pa im se u međuvremenu zdravstveno stanje pogoršalo i sada traže naknadu.

Tu su i sporovi u razlikama u isplati vojnih penzija, a sve je veći broj postupaka protiv sudova zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Samo 2016. godine je Nacionalnu službu za zapošljavanje tužilo 40.000 nezaposlenih jer su im obračunate manje nadoknade, a tužili su i golootočani, nezadovoljni ponuđenim rehabilitacionim odštetama.

- Za sudove je država samo jedna od stranaka u postupku i nema prioritet - kaže Dragana Boljević. - Problem je što ima puno predmeta u kojima je ona stranka, odnosno, mnogo je tipskih parnica. Sud samo "gasi požar", a država promenom propisa treba da otkloni uzrok tih parnica.

Ona naglašava i da bi Državno pravobranilaštvo, koje ima povećanu odgovornost upravo zato jer zastupa državu, trebalo da se stara o njenim interesima i upozori je kakav će ishod biti u postupku. Kada je očigledno da kod tipskih parnica gube sporove i novac (na ime troškova, veštačenja i kamata), trebalo bi da predlažu rešavanje sporova mirnim putem.

Dragana Boljević veruje da je veći broj tužbi ujedno znak da građani imaju poverenja u sudstvo. Sa njom se, međutim, ne slaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije:

- Sve veći broj tužbi protiv Srbije dokaz je nefunkcionisanja institucija i kršenja zakona koji reguliše rad državne uprave, a nikako poverenja u pravosuđe. -

Iako Državno pravobranilaštvo jedino zastupa Srbiju pred domaćim i međunarodnim sudovima, u ovom organu nisu mogli da daju nijedan podatak. Kako kažu, u toku je uvođenje novih sistema u kojima će se lakše i efikasnije prikupljati statistički podaci, i pratiti i sortirati predmeti.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 27.03.2017.
Naslov: Redakcija