Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE


Pravna baza Paragraf Lex

PREDLOG ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se uslovi i postupak stečaja i likvidacije banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga.

Član 2.

Postupak stečaja nad bankom i društvom za osiguranje pokreće se rešenjem nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja, koje se donosi na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

Postupak stečaja nad bankom i društvom za osiguranje sprovodi se i na predlog likvidacionog upravnika kad utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca.

Član 3.

Postupak likvidacije nad bankom i društvom za osiguranje pokreće se rešenjem nadležnog suda o pokretanju postupka likvidacije, koje se donosi na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

II. POSTUPAK STEČAJA

1. Pokretanje postupka stečaja

Član 4.

Istovremeno sa donošenjem rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, Narodna banka Srbije donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad pokrenut postupak restrukturiranja, rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja ili postupka likvidacije banke Narodna banka Srbije donosi u sledećim slučajevima:

1) kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, primenom instrumenata restrukturiranja izvršen prenos imovine i obaveza banke, a Narodna banka Srbije oceni da su tim prenosom ispunjeni ciljevi restrukturiranja;

2) kada se, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, u toku postupka restrukturiranja utvrdi da je potrebno obezbediti dodatna sredstva za finansiranje restrukturiranja, a ova sredstva ne budu obezbeđena;

3) kada Narodna banka Srbije oceni da se ciljevi restrukturiranja više ne mogu ispuniti.

Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije istovremeno donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad društvom za osiguranje.

Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje je konačno, a izvršno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.

Član 5.

Protiv rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja iz člana 4. ovog zakona može se pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

U upravnom sporu protiv rešenja iz stava 1. ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje zakonom kojim se uređuju banke, zakonom kojim se uređuje osiguranje i ovim zakonom utvrđena nadležnost Narodne banke Srbije.

Tužbom protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se tražiti samo utvrđenje nezakonitosti tog rešenja i, ako se ne traži u posebnom postupku, naknada štete.

Ako je rešenje Narodne banke Srbije poništeno u upravnom sporu, pa u ponovnom postupku Narodna banka Srbije donese novo rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja, pravne posledice pokretanja postupka stečaja nastupaju danom isticanja prvog oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli nadležnog suda.

Član 6.

Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja iz člana 4. ovog zakona dostavlja se banci, odnosno društvu za osiguranje, agenciji za osiguranje depozita osnovanoj posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija) i nadležnom sudu, koji je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje (u daljem tekstu: stečajni dužnik).

Član 7.

Nadležni sud je dužan da u rešenju o pokretanju postupka stečaja iz člana 6. ovog zakona odredi rok koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja o pokretanju postupka stečaja u "Službenom glasniku Republike Srbije" u kojem poverioci mogu prijaviti svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.

2. Organi postupka stečaja

Član 8.

Organi postupka stečaja su stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca.

Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika, u skladu sa ovim zakonom.

Na predlog Agencije stečajni sudija bira i razrešava članove odbora poverilaca, vodeći računa o visini njihovih potraživanja.

Odbor poverilaca ima pet članova, a izuzetno, na obrazloženi predlog Agencije, može imati i više članova.

3. Pravne posledice pokretanja postupka stečaja

3.1. Osnovno pravilo

Član 9.

Pravne posledice pokretanja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju postupka stečaja na oglasnoj tabli nadležnog suda.

3.2. Osigurani depoziti banke u stečaju ili likvidaciji

Član 10.

Agencija je dužna da isplati osigurane depozite banke nad kojom je pokrenut postupak stečaja, odnosno likvidacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

3.3. Osigurani iznosi potraživanja klijenata banke člana Fonda za zaštitu investitora

Član 11.

Agencija je dužna da isplati osigurane iznose potraživanja klijenata banke člana Fonda za zaštitu investitora nad kojom je pokrenut postupak stečaja, do visine osiguranih potraživanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

3.4. Konačnost prebijanja

Član 12.

Prebijanje međusobnih obaveza i potraživanja je dozvoljeno i sprovodi se u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Prebijanje međusobnih obaveza i potraživanja sprovodi se do nacrta za glavnu deobu.

Prebijanje međusobnih obaveza i potraživanja predlaže stečajni upravnik ili poverilac, uz obavezu da o tome podnese kompenzacionu izjavu koja se dostavlja posredstvom nadležnog suda. U slučaju sprovođenja prebijanja, poverilac je dužan da povuče predmetnu prijavu potraživanja.

3.5. Prenos portfelja osiguranja društva za osiguranje

Član 13.

Agencija, u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka stečaja, putem javnog poziva, započinje postupak prenosa celog ili dela portfelja osiguranja, saglasno raspoloživim novčanim sredstvima stečajnog dužnika i isplatnim redovima, u skladu sa ovim zakonom.

Uz prenos portfelja osiguranja na društvo za osiguranje koje preuzima portfelj osiguranja, prenose se i odgovarajuća novčana sredstva, pri čemu je Agencija dužna da utvrdi raspoloživost aktive koja se prenosi.

Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor društva za osiguranje koje preuzima portfelj osiguranja u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja Agencije. Pri odlučivanju o davanju te saglasnosti Narodna banka Srbije procenjuje sposobnost predloženog društva za osiguranje da preuzme portfelj osiguranja.

Prenos portfelja osiguranja vrši se ugovorom koji se zaključuje između stečajnog dužnika i društva za osiguranje - preuzimaoca portfelja, u roku od dva radna dana od dana dobijanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana.

O zaključenju ugovora iz stava 4. ovog člana Agencija je dužna da, putem oglasa u sredstvima javnog informisanja, obavesti osiguranike i druge korisnike u roku od dva radna dana od dana zaključenja ugovora.

Na prenos portfelja osiguranja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osiguranje.

3.6. Pobijanje pravnih radnji

Član 14.

Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce, u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, osim pravnih poslova i pravnih radnji koje u vezi sa postupkom restrukturiranja banke preduzimaju Narodna banka Srbije i Agencija, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka stečaja, a u roku od godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem.

Rokovi iz stava 2. ovog člana počinju od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka likvidacije u slučaju da se postupak stečaja sprovodi na predlog likvidacionog upravnika kada on utvrdi da imovina banke, odnosno društva za osiguranje u postupku likvidacije (u daljem tekstu: likvidacioni dužnik) nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca.

Povezana lica, u smislu stava 2. ovog člana, imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju banke u slučaju stečaja ili likvidacije banke, odnosno značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje osiguranje u slučaju stečaja ili likvidacije društva za osiguranje.

Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka stečaja.

3.7. Zabrana prodaje dužnika kao pravnog lica

Član 15.

U postupku stečaja nad bankom, društvom za osiguranje i davaocem finansijskog lizinga nije dozvoljena prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica.

4. Obaveze Agencije

Član 16.

Agencija je dužna da, u roku od 60 dana od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka stečaja, odnosno od dana preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika, izvrši popis imovine stečajnog dužnika i sačini početni stečajni bilans koji sadrži, po hronološkom redu, informacije o značajnim transakcijama stečajnog dužnika, koje su zaključene u periodu od šest meseci pre pokretanja postupka stečaja.

Zajedno sa popisom imovine i početnim stečajnim bilansom iz stava 1. ovog člana, Agencija je dužna da pripremi i dostavi nadležnom sudu i izveštaj koji sadrži podatke o:

1) aktivi, odnosno imovini stečajnog dužnika, uključujući i investicije u druga pravna lica, u dinarima ili u stranoj valuti, po osnovu ugovora o kreditima i garancijama i ugovora o kupoprodaji;

2) pasivi stečajnog dužnika, odnosno obavezama iz ugovora na osnovu kojih se imovina nalazi u posedu trećih lica, uključujući ugovore o izdavanju, zakupu i sredstvima obezbeđenja;

3) značajnim transakcijama koje je stečajni dužnik zaključio u periodu od 180 dana pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja postupka stečaja;

4) poslovima koje je stečajni dužnik obavljao u ime i za račun drugih pravnih lica.

U popisu imovine i početnom stečajnom bilansu iz stava 1. ovog člana, vrednosti imovine iskazuju se po knjigovodstvenoj i likvidacionoj vrednosti, a procenu likvidacione vrednosti imovine vrši ovlašćeni sudski veštak ili licencirani ovlašćeni revizor.

Na osnovu procene naplativosti potraživanja koju je izvršio ovlašćeni sudski veštak ili licencirani ovlašćeni revizor iz stava 3. ovog člana, a u vezi sa postojećim sredstvima obezbeđenja potraživanja, u knjigovodstvenoj evidenciji stečajnog dužnika vrši se otpis, odnosno umanjenje potraživanja prema dužnicima stečajnog dužnika, u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo.

Agencija je dužna da izveštaj o stanju stečajne mase i toku postupka stečaja kvartalno ažurira i objavljuje na internet stranici Agencije.

Član 17.

Agencija je dužna da utvrdi osnovanost i visinu prijavljenih potraživanja poverilaca u roku od šest meseci od dana isteka roka za njihovo prijavljivanje.

Ispitno ročište na kome će se sačiniti konačna lista o svim prijavama potraživanja održaće se najkasnije u roku od 60 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Član 18.

Agencija može odlučiti da troškove stečajnog postupka privremeno obezbedi iz sopstvenih sredstava, uz pravo na povraćaj ovih sredstava nakon formiranja stečajne mase u meri koja je dovoljna za namirenje tih troškova.

5. Namirenje poverilaca

5.1. Isplata troškova

Član 19.

Stečajni dužnik na teret stečajne mase, kao troškove postupka, a pre namirenja stečajnih poverilaca, isplaćuje:

1) neisplaćene neto zarade zaposlenih u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja postupka stečaja;

2) neisplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja postupka stečaja;

3) mesečne zarade lica u radnom odnosu kod stečajnog dužnika;

4) troškove koji terete imovinu stečajnog dužnika i troškove unovčenja te imovine;

5) troškove postupka stečaja;

6) potraživanja Agencije po osnovu isplate osiguranog iznosa depozita, odnosno osiguranog iznosa potraživanja, u smislu zakona kojim se uređuje zaštita investitora, zajedno s troškovima koje Agencija ima u postupku isplate tih iznosa, potraživanja Agencije nastala po osnovu korišćenja sredstava fonda za osiguranje depozita, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, kao i potraživanja Republike Srbije po osnovu finansiranja restrukturiranja banaka, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;

7) druge troškove i obaveze nastale posle otvaranja postupka stečaja.

Troškove iz stava 1. ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, u skladu sa dinamikom priliva sredstava.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova iz ovog zakona.

5.2. Isplatni redovi

Član 20.

Potraživanja poverilaca banke u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po sledećim redovima prioriteta (isplatni redovi):

1) potraživanja poverilaca preostalih nakon isplate iznosa depozita osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita;

2) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre otvaranja postupka stečaja, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

3) potraživanja Narodne banke Srbije, uključujući i potraživanja po osnovu kredita odobrenih banci koja nisu namirena u potpunosti zbog razlike u vrednosti sredstava obezbeđenja;

4) potraživanja poverilaca po osnovu depozita, osim depozita banaka i drugih finansijskih institucija;

5) potraživanja drugih poverilaca, osim poverilaca iz tač. 6) i 7) ovog člana;

6) potraživanja poverilaca po osnovu subordiniranih obaveza banke;

7) potraživanje poverilaca koji su i akcionari banke, izuzev potraživanja po osnovu osnivačkog kapitala koje se namiruje iz viška deobne mase u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj privrednih društava.

Član 21.

Potraživanja poverilaca društva za osiguranje u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po sledećim redovima prioriteta (isplatni redovi):

1) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju života, do visine obaveza iskazanih u sredstvima matematičke rezerve u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje;

2) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgoda;

3) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju svih ostalih vrsta osiguranja;

4) potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o reosiguranju svih ostalih vrsta osiguranja;

5) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre pokretanja postupka stečaja, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje;

6) potraživanja ostalih poverilaca;

7) potraživanja poverilaca koji su i akcionari društva za osiguranje, odnosno članova (osiguranika) društva za uzajamno osiguranje.

6. Primena zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava

Član 22.

Na postupak stečaja banaka i društava za osiguranje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, izuzev odredaba o prethodnom stečajnom postupku, skupštini poverilaca, nacionalnim standardima koje propisuje ministar nadležan za poslove privrede, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i reorganizaciji.

Član 23.

Na postupak stečaja, odnosno likvidacije davalaca finansijskog lizinga shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak stečaja i likvidacije društava za osiguranje.

Na redosled namirenja poverilaca u postupku stečaja davalaca finansijskog lizinga, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje postupak stečaja privrednih društava.

III. POSTUPAK LIKVIDACIJE

Član 24.

Nadležni sud je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje donese rešenje o pokretanju postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

Član 25.

Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava i odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak stečaja, shodno se primenjuju i kod postupka likvidacije, osim odredaba kojima se uređuje odbor poverilaca, razlučni i izlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji i isplatni redovi.

Agencija može u toku postupka likvidacije izvršiti prenos celog ili dela portfelja osiguranja, shodnom primenom odredaba člana 13. ovog zakona.

Član 26.

Organi postupka likvidacije su likvidacioni sudija i likvidacioni upravnik.

Agencija vrši funkciju likvidacionog upravnika, u skladu sa ovim zakonom.

Član 27.

Ako Agencija u postupku likvidacije banke, odnosno društva za osiguranje utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka stečaja, odmah će podneti predlog nadležnom sudu za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje u likvidaciji.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, radnje sprovedene u postupku likvidacije važe i u postupku stečaja.

Član 28.

Postupak dobrovoljne likvidacije sprovodi se, uz saglasnost Narodne banke Srbije, nad društvom za osiguranje, čija je skupština donela odluku o prestanku rada tog lica.

Predsednik izvršnog odbora lica iz stava 1. ovog člana čija je skupština donela odluku o prestanku rada, dužan je da podnese zahtev za davanje saglasnosti za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije Narodnoj banci Srbije, najkasnije narednog radnog dana od dana donošenja te odluke.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana predsednik izvršnog odbora je dužan da podnese dokaze da društvo za osiguranje raspolaže imovinom čija je vrednost dovoljna da se iz nje namire potraživanja svih poverilaca, kao i drugu dokumentaciju.

Narodna banka Srbije rešenjem odlučuje o zahtevu iz stava 2. ovog člana, u roku od 60 dana od dana prijema tog zahteva.

Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno.

Narodna banka Srbije može bliže propisati sadržinu dokumentacije iz stava 3. ovog člana.

Član 29.

Ako Narodna banka Srbije da saglasnost za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije nad društvom za osiguranje, taj postupak se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Pravne posledice postupka dobrovoljne likvidacije nastaju danom dostavljanja rešenja Narodne banke Srbije iz člana 28. ovog zakona društvu za osiguranje.

Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz člana 28. stav 2. ovog zakona, pokrenuće postupak prinudne likvidacije, odnosno postupak stečaja društva za osiguranje, u skladu sa ovim zakonom.

Na likvidacionog upravnika društva za osiguranje u postupku dobrovoljne likvidacije shodno se primenjuju odredbe propisa kojim se uređuje osiguranje, koje se odnose na uslove za obavljanje funkcije člana uprave društva za osiguranje.

Narodna banka Srbije vrši posredni i neposredni nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije društva za osiguranje, u skladu sa propisima kojim se uređuje osiguranje.

Ako u toku vršenja nadzora iz stava 5. ovog člana Narodna banka Srbije utvrdi da su ugrožena prava poverilaca, doneće rešenje o prinudnoj likvidaciji društva za osiguranje.

Skupština društva za osiguranje usvaja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i izveštaj licenciranog ovlašćenog revizora o ovom bilansu, kao i predlog o raspodeli likvidacionog ostatka, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije.

Član 30.

U slučaju likvidacije društva za uzajamno osiguranje, imovina društva koristi se za povraćaj uloga osnivačima i podelu između članova (osiguranika), srazmerno visini njihovog uplaćenog doprinosa u poslednje tri godine.

Član 31.

Radi izmirivanja obaveza iz nastalih a neprijavljenih šteta, kao i šteta u sporu sredstva za isplatu tih šteta obezbeđuju se i rezervišu u završnom likvidacionom bilansu društva za osiguranje, u skladu sa pravilima o kriterijumima i načinu obračunavanja rezervisanih šteta.

Sredstva iz stava 1. ovog člana čine sastavni deo likvidacione mase.

Član 32.

Ako po okončanju postupka likvidacije preostanu sredstva, ta sredstva se dele akcionarima likvidacionog dužnika saglasno pravima iz akcija i u visini koja je srazmerna učešću u akcionarskom kapitalu likvidacionog dužnika.

Potraživanja poverilaca koja nisu prijavljena do dana deobe likvidacione mase, osim potraživanja za izmirivanje obaveza iz člana 31. ovog zakona, izmiriće, po okončanju postupka likvidacije, lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase posle glavne deobe, i to samo do visine vrednosti preuzete imovine.

Tužbu za isplatu potraživanja iz stava 2. ovog člana poverioci podnose protiv lica u čiju je korist uplaćen ostatak likvidacione mase, najkasnije u roku od dve godine nakon okončanja postupka likvidacije, odnosno likvidacione mase u slučaju da se nakon okončanja postupka likvidacije, postupak nastavi nad delom likvidacione mase.

IV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 33.

Postupci stečaja i likvidacije banaka započeti po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 63/90 i "Službeni list SRJ", br. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 i 53/01), Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ("Službeni list SFRJ", broj 84/89 i "Službeni list SRJ", br. 37/93 i 28/96), Zakonu o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 84/04) i Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 116/08 i 91/10), nastaviće se po odredbama Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11- dr. zakon, 71/12- US i 83/14), ovog zakona, osim člana 20. ovog zakona, i po članu 17. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 116/08 i 91/10).

Ako je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad banke, a nadležni sud do momenta stupanja na snagu ovog zakona nije doneo rešenje o otvaranju postupka stečaja, odnosno postupka likvidacije, postupak stečaja, odnosno postupak likvidacije banke sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Član 34.

Postupci stečaja i likvidacije društava za osiguranje započeti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ("Službeni list SFRJ", broj 84/89 i "Službeni list SRJ", br. 37/93 i 28/96), Zakonu o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), Zakonu o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 84/04) i Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 116/08 i 91/10), nastaviće se po odredbama Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11-dr. zakon, 71/12-US i 83/14) i ovog zakona.

Ako je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja društvu za osiguranje, a nadležni sud do momenta stupanja na snagu ovog zakona nije doneo rešenje o otvaranju postupka stečaja, odnosno postupka likvidacije, postupak stečaja i postupak likvidacije društva za osiguranje sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Član 35.

Postupci stečaja i likvidacije štedno - kreditnih organizacija, započeti po Zakonu o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 84/04), nastaviće se po odredbama Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11-dr. zakon, 71/12-US i 83/14) i ovog zakona.

Član 36.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 116/08 i 91/10).

Član 37.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. aprila 2015. godine.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 89/06), kojim se utvrđuje da Republika Srbija između ostalog, uređuje i obezbeđuje monetarni, bankarski i devizni sistem.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

U proteklih nekoliko godina, kao rezultat svetske ekonomske krize koja je najviše pogodila finansijski sektor, došlo je do određenih problema u poslovanju pojedinih banaka na domaćem finansijskom tržištu. Kao krajnji ishod, nekoliko banaka je izgubilo licencu i nad tim bankama otvoren je postupak stečaja.

Iako su 2010. godine izvršene promene u setu finansijskih zakona (Zakona o bankama, Zakona o osiguranju depozita, Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje) u cilju umanjenja posledica svetske krize na finansijskom tržištu tokom 2008. i 2009. godine, nakon četiri godine se javila potreba da se izvrši dodatna izmena seta finansijskih zakona koja će u obzir uzeti kako probleme koji su se javili u praksi prilikom primene postojećeg pravnog okvira, tako i promene u međunarodnoj regulativi iz ove oblasti i iskustva iz prakse u drugim državama.

Rešenja sadržana u ovom zakonu deo su predloženog paketa izmena i dopuna zakona koji su od značaja za očuvanje finansijskog i bankarskog sistema. Težnja za uspostavljanjem stabilnog, održivog i funkcionalnog bankarskog sistema Republike Srbije učinili su neophodnim promene pravnog okvira i uspostavljanje novog sistema nadležnosti i odgovornosti između ključnih institucija - Vlade, Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS), Agencije za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija) i Ministarstva finansija.

Izmena seta zakona rezultat su analize najsavremenije prakse i sprovedenih konsultacija i saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, odnosno MMF, EBRD i Svetskom bankom sa ciljem reformisanja okvira za rešavanje problema banaka u Srbiji. Okvirni cilj jeste izrada opšteg, fleksibilnijeg okvira za rešavanje problematičnih banaka, kojim se pruža mogućnost upotpunjavanja strategija za rešavanja problematičnih banaka u skladu sa konkretnim okolnostima u svakom pojedinačnom slučaju. Osnovni zadaci su (1) precizirati načela i ciljeve rešavanja problema banaka u zakonskim propisima; (2) insistirati na načelu nezavisne procene imovine i obaveza; (3) uvesti jedinstven postupak za rešavanje problematičnih banaka; (4) dopuniti instrumente za rešavanje problematičnih banaka; (5) adekvatno izmeniti mandat Agencije uz istovremeno jačanje njenih funkcija u pogledu osiguranja depozita (uključujući blagovremenu pripremu za rešavanje problematičnih banaka) i (6) razdvojiti funkcije supervizije i rešavanja problematičnih banaka u okviru NBS.

Novi okvir (čiji deo je i predloženi Predlog zakona) treba da unese u zakon principe najbolje prakse za rešavanje problematičnih banaka (uz očuvanje finansijske stabilnosti, svođenje troškova poreskih obveznika na minimum time što bi se gubici prvo rasporedili na akcionare i poverioce zatvorenih banaka, i uz zaštitu deponenata) i stavio bi akcenat na obavezno sprovođenje testa najnižeg troška (LCT) i nezavisnu procenu imovine i obaveza banaka koje su suočene sa problemima. Imajući u vidu postojeći proces pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, novi okvir će se, takođe, rukovoditi odredbama Direktive EU za oporavak i rešavanje problematičnih banaka.

Predlog zakona je rezultat i uočenih nedostataka u praksi po pitanju stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje, na koje su ukazale i stečajne sudije, a koji dovode do toga da stečajni postupci traju godinama što poskupljuje proces, umanjuje raspoloživa sredstva koja na kraju pripadaju stečajnim poveriocima i time s jedne strane, dovodi do pravne nesigurnosti i smanjenja konkurentnosti naše privrede, a s druge strane može da dovede do poskupljenja usluga i proizvoda pošto poverioci mogu da ukalkulišu rizik neadekvatnog i neefikasnog eventualnog stečajnog postupka.

Predlogom se predlaže mehanizam koji bi trebalo da ubrza postupak okončavanje stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje. U skladu sa direktivama Evropske unije, prilikom isplate iz stečajne mase, prioritet se daje osiguranicima-poveriocima čiji su depoziti osigurani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. utvrđeno je da Zakon uređuje uslove i postupke stečaja i likvidacije banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga.

Članom 2. utvrđena je uloga NBS i likvidacionog upravnika u pokretanju postupka stečaja nad bankom i društvom za osiguranje.

Članom 3. utvrđena je uloga NBS u pokretanju postupka likvidacije nad bankom i društvom za osiguranje.

U članu 4. utvrđeni su uslovi za pokretanje stečajnog postupka nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

Članom 5. utvrđuje se da pravne radnje protiv rešenja NBS o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, mogu da se pokreću u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

U članu 6. su definisane institucije kojima se dostavlja rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.

Članom 7. određeni su rokovi, institucije i način obaveštavanja u vezi sa otvaranjem stečajnog postupka.

U članu 8. utvrđeni su, kao organi postupka stečaja, stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca. Određena je i uloga Agencije, kao stečajnog upravnika, kao i koliko odbor poverilaca ima članova.

U članu 9. utvrđeno je kada nastupaju pravne posledice pokretanja stečajnog postupka.

Članom 10. reguliše se isplata osiguranih depozita banke nad kojom je pokrenut postupak stečaja, odnosno likvidacije.

Članom 11. reguliše se isplata osiguranih iznosa potraživanja klijenata banke člana Fonda za zaštitu investitora, nad kojom je pokrenut postupak stečaja.

U članu 12. utvrđeno je da se konačnost prebijanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

U članu 13. reguliše se prenos portfelja osiguranja društva za osiguranje u stečaju, odnosno likvidaciji.

U članu 14. regulisani su postupci i rokovi u vezi sa pobijanjem pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce.

Članom 15. zabranjuje se u stečajnom postupku nad bankom, društvom za osiguranje i davaocem finansijskog lizinga prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Članom 16. utvrđene su obaveze Agencije u stečajnom postupku.

U članu 17. utvrđeni su rokovi, kao i dužnost Agencije u vezi sa prijavom potraživanja poverilaca.

Članom 18. data je mogućnost Agenciji da troškove stečajnog postupka privremeno obezbedi iz sopstvenih sredstava, uz pravo na povraćaj ovih sredstava nakon formiranja stečajne mase.

U članu 19. određeni su troškovi postupka stečaja, koje stečajni dužnik isplaćuje na teret stečajne mase pre namirenja stečajnih poverilaca.

U članu 20. određeni su redovi prioriteta (isplatni redovi) za isplatu potraživanja, utvrđenih na ispitnom ročištu, poverilaca banke u stečaju.

U članu 21. određeni su redovi prioriteta (isplatni redovi) za isplatu potraživanja, utvrđenih na ispitnom ročištu, poverilaca društva za osiguranje u stečaju.

Članom 22. utvrđuje se shodna primena zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava na postupak stečaja banaka i društava za osiguranje.

Članom 23. utvrđuje se shodna primena zakona na postupak stečaja, odnosno likvidacije davalaca finansijskog lizinga.

Članom 24. uređeno je vreme u kojem je sud dužna da donese odluku o pokretanju postupka likvidacije nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.

Članom 25. utvrđuje se shodna primena zakona na postupak likvidacije banke i društva za osiguranje. Pruža se mogućnost Agenciji da može u toku likvidacionog postupka izvršiti prenos celog ili dela portfelja osiguranja..

Članom 26. određeni su organi likvidacionog postupka gde je Agencija određena da vrši funkciju likvidacionog upravnika.

Članom 27. utvrđuje se kada likvidacioni postupak prelazi u postupak stečaja.

Članom 28. uređuje se pokretanje postupka dobrovoljne likvidacije nad društvom za osiguranje.

Članom 29. utvrđuje se shodna primena zakona na postupak dobrovoljne likvidacije društava za osiguranje, nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije, pokretanje prinudne likvidacije, kao i sam postupak likvidacije.

Članom 30. uređuje se raspodela sredstava u slučaju likvidacije društva za uzajamno osiguranje.

Član 31. utvrđuje se način obezbeđivanja i rezervisanja sredstava u završnom likvidacionom bilansu društva za osiguranje za obaveze nastalih a neprijavljenih šteta.

Član 32. utvrđuje raspodelu preostalih sredstava po okončanju postupka likvidacije.

Čl. 33. do 35. utvrđuje se prelazni režim i primena zakona za već započete postupke stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje.

Član 36. utvrđuje prestanak važenja prethodnog zakona.

Član 37. uređuje stupanje na snagu zakona i primenu istoga od 1. aprila 2015. godine.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12 - prečišćen tekst), budući da je Republika Srbija, zaključivanjem i potvrđivanjem međudržavnog Sporazuma o zajmu (Projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita) sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, koji je sporazum već u realizaciji, kao i Ugovora o zajmu (kreditnoj liniji za Agenciju za osiguranje depozita) sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, preuzela obavezu i odgovornost reforme određenog broja propisa koji regulišu finansijski sistem zemlje, između ostalog i ovog zakona, u cilju unapređenja stabilnosti i performansi finansijskog sektora Republike Srbije i, posredno, njene sveukupne ekonomije. Republika Srbija se prvobitno obavezala da će pomenuta reforma biti sprovedena zaključno sa završetkom 2014. godine, ali je, još pred kraj prošle godine, u sporazumu sa pomenutim institucijama, taj rok produžen do kraja januara 2015. godine.

VI. ANALIZA EFEKATA

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši

Novi instrumenti i operativnije procedure za rešavanje problematičnih banaka u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, bili su osnovni razlozi za usvajanje seta zakonskih izmena (Zakon o bankama, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Zakon o Agenciji za osiguranje depozita) 2010. godine.

Izmenjeni zakonski okvir je imao svoju primenu u slučaju zatvaranja nekoliko banaka u poslednjih nekoliko godina, tako da su se mogle uočiti određene slabosti postojećeg zakonskog okvira (npr. nesrazmernost u dužnostima i obavezama i raspoloživim kapacitetima (prevashodno ljudskim) između institucija zaduženih za finansijsku stabilnost, i dalje nedovoljan spektar instrumenata za rešavanje problematičnih banaka i sl).

Da bi se unapredio postojeći zakonski okvir za rešavanje problematičnih banaka u cilju otklanjanja uočenih slabost, pripremljen je novi zakonodavni okvir (čiji deo je i ovaj zakon) koji podrazumeva izmene nekoliko zakona. Novi regulatorni okvir treba da unese u zakon principe najbolje prakse za rešavanje problematičnih banaka (uz očuvanje finansijske stabilnosti, svođenje troškova poreskih obveznika na minimum time što bi se gubici prvo rasporedili na akcionare i poverioce zatvorenih banaka, i uz zaštitu deponenata) i stavio bi akcenat na obavezno sprovođenje testa najnižeg troška (LCT) i nezavisnu procenu imovine i obaveza banaka koje su suočene sa problemima. Imajući u vidu postojeći proces pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, novi okvir će se, takođe, rukovoditi odredbama Direktive EU za oporavak i rešavanje problematičnih banaka.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Težnja za uspostavljanjem stabilnog, održivog i funkcionalnog bankarskog sistema Republike Srbije, a imajući u vidu dosadašnja iskustva sa postojećim pravnim okvirom, kao i novu regulativu u Evropskoj uniji, učinili su neizbežnim izmene seta zakona u smislu uvođenja drugačije preraspodele dužnosti i odgovornosti između ključnih institucija: Vlade, NBS i Agencije.

3. Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

1) status quo - nemenjanje važećeg Zakona, i

2) donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje kojim bi se izvršila korekcija uočenih problema,

3) donošenje novog Zakona.

S obzirom na uočene probleme u dosadašnjoj praksi i primeni postojećeg zakonskog okvira, zaključeno je da je svakako potrebna izmena zakonskog okvira, tako da opcija status quo, odnosno nemenjanje važećeg Zakona, nije dalje uzimana u razmatranje.

Prilikom odlučivanja da li da se zakonske izmene izvrše u formi izmena i dopuna postojećeg zakona ili u formi novog zakona, u vidu se imao obim promena, kao i činjenica da je postojeći zakon već menjan 2008. i 2010. godine, tako da je jedino rešenje bilo izrada novog zakona.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?

Predložene izmene se odnose na materiju koja je već regulisana zakonom.

5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja?

Celokupan paket mera u predloženom setu zakona će imati pozitivan uticaj na banke, društva za osiguranje, na očuvanje i zaštitu interesa deponenata i poverilaca, kao i na stabilnost prevashodno bankarskog sektora.

6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća.

Ne očekuje se da primena ovog akta dugoročno izazove dodatne troškove ni građanima ni privredi.

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Kao što je već navedeno, ne očekuje se da će primena ovog zakona izazvati dodatne troškove, već naprotiv, pozitivne posledice donošenja ovog zakona (jasnije odredbe, ubrzanje postupka stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje) bi trebalo da utiču na smanjenje ukupnih troškova i poboljšanje ukupne investicione klime.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predloženi zakon se odnosi na postojeće banke i društva za osiguranje na tržištu i ne stimuliše pojavu novih privrednih subjekata

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove?

U izradi Nacrta zakona učestvovali su predstavnici Ministarstva finansija, NBS i Agencije. Vršene su konsultacije sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija: MMF, EBRD i Svetske banke.

Javna rasprava sprovedena je u periodu od 26. decembra 2014. godine do 14. januara 2015. godine. Tekst Nacrta zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (u daljem tekstu: Nacrt zakona) bio je postavljen na sajtu Ministarstva finansija i na portalu e-uprave. Javnim pozivom za učešće na javnoj raspravi, pozvani su svi građani kao i stručna javnost da primedbe, predloge i sugestije na tekst Nacrta zakona, dostave Ministarstvu finansija, Beograd, Kneza Miloša 20, sa napomenom: "Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje" ili elektronskim putem na e-mail adresu: milena.kovacevic@mfin.gov.rs. i dejan.hadzic@mfin.gov.rs.

U naznačenom roku, Ministarstvu finansija su elektronskom poštom dostavljene primedbe, predlozi i sugestije od: Agencije za osiguranje depozita, Udruženja osiguravača Srbije i Primar d.o.o. Beograd.

Primedbe i sugestije Agencije za osiguranje depozita su bile sledeće prirode:

Najveći deo primedbi i sugestija se odnosio na preciziranje odredaba, na osnovu dosadašnjeg iskustva iz prakse, kao i na pravno tehničku redakciju teksta, uz predlog za brisanje pojedinih odredaba koje su suvišne ili u koliziji sa ostalim odredbama zakona, odnosno su praktično neprimenljive (čl. 1, 2, 4, 5, 8, 16, 19, 20, 25, 27, 29, 32). Drugi deo primedbi se odnosio na produžavanje određenih rokova predviđenih u postupcima likvidacije, odnosno stečaja, imajući u vidu dosadašnju praksu (čl. 7, 14). Dalje, u cilju jednoobraznosti postupanja i efikasnijeg sprovođenja postupaka, predlaže se da se odredbe ovog zakona i Zakona o stečaju primenjuju na sve do sada pokrenute postupke, tako da je predložena izmena čl. 33. do 35, kao i brisanje člana 36. (proizilazi iz predloženih izmena čl. 33. do 35).

Udruženje osiguravača Srbije dostavilo je sugestije za pojašnjenje čl. 13, 16. i 31, kao i sugestiju u vezi sa potrebom da se u članu 7. jasno reguliše izuzetak po pitanju rokova kada su u pitanju potraživanja iz obaveznog osiguranja u saobraćaju. Dostavljena je i sugestija na član 28. koja je pravnotehničke prirode.

10. Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?

S obzirom da je primena zakona uslovljena donošenjem akata nadležnih institucija, pretpostavka za primenu jesu doneta navedena akta - npr. rešenje Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno društvu za osiguranje od strane, rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja odnosno likvidacije banke i društva za osiguranja, odluka skupštine društva za osiguranje o dobrovoljnoj likvidaciji i sl.

Izvor: Press služba Narodne skupštine Republike Srbije, 29.01.2015.