ZAKONI O RADU I O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Lica koja imaju zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima, nemaju pravo na odsustvo sa rada zbog bolovanja i pravo na naknadu po tom osnovu

U jednoj fabrici na obodu prestonice Jelena M. radi već 20 godina. Uprkos tome što toliko dugo odlazi na posao kod istog poslodavca ona se formalno-pravno vodi samo kao radnik na privremenim i povremenim poslovima. A to znači da na svakih 120 dana obnavlja tu vrstu ugovora o zaposlenju.

Problem joj je što se sada teže razbolela, međutim za ovu vrstu rada bolovanje joj, po zakonu, ne sleduje. Ukratko, budućnost joj nije baš ružičasta.

Jelenina priča nije usamljena, naravno. Koliko lica sličnih njoj je prinuđeno da sa poslodavcima sklopi ovakav ugovor nepoznato je. U Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja kažu da oni nemaju podatak o broju ovih radnika, već je to u nadležnosti Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja koji na ovo pitanje nije odgovorio.

U resornom Ministarstvu potvrđuju da Jelena nema pravo na bolovanje. "Lica koja imaju zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima (ugovor koji se zaključuje van radnog odnosa), nemaju pravo na odsustvo sa rada zbog bolovanja i pravo na naknadu po tom osnovu, ni po Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017), ni po Zakonu o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon)".

Kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima problem je u njegovom izigravanju. Za određene poslove, kažu propisi, poslodavac ne mora sa radnikom da zaključuje ugovor o radu, već može da ga angažuje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po kome radnik nema sva prava koja bi inače imao kao zaposleni. Reč je o poslovima koji, po prirodi stvari, ne bi trebalo da traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini. To su, na primer, poslovi u poljoprivredi, rad u ugostiteljstvu tokom sezone, privremeni dopunski poslovi, pomoć kad je manjak radnika i slično.

Ministarstvo rada je upitano šta su pokazale kontrole, da li ljudi prijavljuju inspekciji poslodavce zbog kršenja njihovih prava ili se kao što je slučaj Jelene M. plaše.

– Zaposleni za zaštitu svojih prava iz radnog odnosa najčešće se obraćaju inspekciji rada tek kada im radni odnos prestane, dok u toku trajanja radnog odnosa kada inspektor rada vrši inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti, ovi zaposleni su vrlo skloni da svojim izjavama štite poslodavca – kažu u Ministarstvu rada.

Dodaju i da se inspekciji rada obraćaju i lica koja su radno angažovana na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Ukoliko prilikom nadzora inspektor rada utvrdi da ova radno angažovana lica obavljaju poslove koji su po svom karakteru trajni, a ne privremeni odnosno povremeni, preduzima zakonom propisane mere.

Ranka Savić iz Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata kaže da je, prema njihovim podacima, kroz formu privremenih i povremenih poslova, zaposleno najmanje 150.000 ljudi, računajući i iznajmljene lizing radnike oko 400.000.

Na primedbu da je njen slučaj klasična priča o tome kako poslodavci izbegavaju da sklope ugovor o radu po kome radnik ima mnogo veća prava, pa i na bolovanje, kao i na pitanje zašto ne prijavi poslodavca inspekciji rada, ona kaže:

– To su radnici drugog reda. U najvećem broju slučajeva primaju tek minimalnu zaradu ili nešto malo preko toga, nemaju bolovanje, plaćen prevoz, godišnji odmor, nisu sindikalno organizovani. Sve to dobro znaju u Ministarstvu rada. Sindikati su tražili, i postignut je dogovor, da se menja Zakon o radu i da se ovi radnici izjednače s onima na neodređeno vreme. Jer, ako toga ne bude doći ćemo u situaciju da će takav rad biti dominantan oblik zapošljavanja. Poslodavci će radnike na neodređeno otpuštati uz otpremninu, a primati ove jer su jeftiniji – kaže Ranka Savić.

Ekonomista Danilo Šuković na naše pitanje zašto se u državnim institucijama ne može dobiti podatak koliko ljudi radi na privremenim i povremenim poslovima pita:

– Pa šta onda znaju. To i jeste problem našeg društva – slabe institucije. Ta pojava izigravanja ugovora o radu kod nas dugo postoji, a razlog je visoka stopa nezaposlenosti. Ponuda radnih mesta je mala i zbog toga poslodavci diktiraju uslove kakve hoće. Ni sindikati ne mogu da ih zaštite, jer ih kod privatnika praktično nema. I zato, kada se takav radnik suoči s problemom, izbora nema – kaže Šuković.

Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 19.12.2017.
Naslov: Redakcija