Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE: Odgovori SKGO na pitanja gradova i opština o primeni Zakona


 Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) objavila je odgovore na postavljena pitanja gradova i opština o primeni Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016 - dalje: Zakon).

• Da li danom prestanka rada na položaju prestaje i radni odnos službenika na položaju u slučaju da ne može biti raspoređen na drugo radno mesto?

Članom 54. Zakona propisano je da službenik kome je prestao rad na položaju zbog proteka vremena na koje je postavlјen, usled podnošenja ostavke odnosno ukidanja položaja ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Ukoliko ne postoji radno mesto na koje može biti raspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini koju je imao u vreme prestanka rada na položaju, iz razloga proteka roka na koji je postavlјen odnosno ukidanja položaja.

Dakle, službenik na položaju kome je prestao rad na položaju nema pravo na mirovanje radnog odnosa, nego ostvaruje gore opisana prava i prestaje mu radni odnos kod poslodavca ukoliko ne postoji radno mesto na koje može biti raspoređen, ali pod Zakonom propisanim uslovima ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u kom slučaju mu radni odnos prestaje po proteku perioda (tri meseca) za koje je utvrđeno pravo na naknadu plate zbog neraspoređenosti.

• Izabrani kandidat na javnom konkursu stupa na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos – na koji način poslodavac konstatuje da je rešenje postalo konačno i kad službenik počinje da radi? Da li se stavlјa službena zabeleška ili se donosi neki poseban akt? To je bitno iz razloga, što prilikom prijave osiguranja u centralni registar, uz M-obrazac poslodavac mora dostaviti i rešenje o zasnivanju radnog odnosa, kao dokaz u prilog.

Član 107. Zakona propisuje da je izabrani kandidat dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok. Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je određen, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos nije doneto, a službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave može da izabere drugog kandidata sa liste za izbor.

Navedeni član treba dodatno posmatrati u svetlu čl. 34. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), koji propisuje da ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.

Rešenje se, inače, smatra konačnim kada nema dalјeg redovnog pravnog sredstva u konkretnom postupku. U toj situaciji se ne donosi poseban akt, već se u tom smislu postojeće rešenje overava.

• Službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa, prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je kazna izrečena. Na koji način poslodavac konstatuje da je rešenje postalo konačno i kojim danom zaposlenom prestaje radni odnos? Da li se stavlјa službena zabeleška ili se donosi neki poseban akt?

Službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena, shodno članu 146. Zakona.

Rešenje se, inače, smatra konačnim kada nema dalјeg redovnog pravnog sredstva u konkretnom postupku. U toj situaciji se ne donosi poseban akt, već se u tom smislu postojeće rešenje overava.

• Poslodavac otkazom raskida radni odnos službeniku u više slučajeva. Radni odnos prestaje kad rešenje o prestanku radnog odnosa postane konačno. Na koji način poslodavac konstatuje da je rešenje postalo konačno i kojim danom zaposlenom prestaje radni odnos. Da li se stavlјa službena zabeleška ili se donosi neki poseban akt?

Poslodavac otkazom raskida radni odnos službeniku ako:

1) odbije premeštaj ili raspoređivanje kada za njih nije potrebna saglasnost službenika ili neopravdano ne stupi na radno mesto na koje je premešten ili raspoređen;

2) ne zadovolјi na probnom radu;

3) posle prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa ne stupi na rad u roku od 15 dana;

4) ne položi državni ili poseban stručni ispit;

5) učini težu povredu radne dužnosti za koju mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa.

Radni odnos prestaje kad rešenje o prestanku radnog odnosa postane konačno.

Rešenje se, inače, smatra konačnim kada nema dalјeg redovnog pravnog sredstva u konkretnom postupku. U toj situaciji se ne donosi poseban akt, već se u tom smislu postojeće rešenje overava.

• U slučaju da poslodavac obrazuje disciplinsku komisiju, da li u svakom slučaju disciplinska komisija vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere u ime poslodavca?

Poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti ukoliko je reč o slučajevima lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa. S druge strane, dužan je da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.

Dakle, ukoliko je disciplinska komisija obrazovana bilo zato što je to obavezno, u slučaju teže povrede dužnosti iz radnog odnosa ili ukoliko se poslodavac odlučio na to usled lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa tada disciplinska komisija svakako vodi disciplinski postupak.

• Ko je drugostepeni organ u radnopravnim odnosima nameštenika? Da li se primenjuje član 195. Zakona o radu?

Žalbena komisija ne odlučuje o žalbama nameštenika.

Nameštenici mogu da zaštitu svojih prava ostvare pred nadležnim sudom.

• Da li se po Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave poslodavac – Gradska uprava donosi poseban Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta za službenike i poseban za nameštenike, ili se donosi jedinstven Pravilnik sa posebnim delom za službenike i posebnim delom za nameštenike?

U skladu sa članom 58. Zakona radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom. Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.

Shodno članu 59. istog zakona izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.

Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.

Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.

Dakle, ne donose se posebni pravilnici za službenike i nameštenike, već organizacija pravilnika prati organizaciju gradske/opštinske uprave, u skladu sa odlukom o gradskoj/opštinskoj upravi.

• Da li je budžetski kontrolor sistematizovan u upravu?

Budžetski inspektor po sadržini opisa posla ne treba da bude sistematizovan u upravu, ali svakako treba da bude deo objedinjenog pravilnika iz člana 58. Zakona.

• Da li je kabinet gradonačelnika, kao posebna organizaciona jedinica, sistematizovan u upravu?

Kabinet gradonačelnika je sistematizovan u upravu, kao posebna organizaciona jedinica.

• Da li po otpočinjanju primene Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave funkcioneri automatski zasnivaju radni odnos-član 3., 12. i 14.stav 8. Zakona, odnosno imaju pravo i obavezu da budu na stalnom radu, ili se njihov status i nadalјe određuje primenom odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi da su predsednik opštine i zamenik na stalnom radu, da predsednik skupštine i članovi veća mogu biti na stalnom radu, a da položaj zamenika predsednika skupštine nije regulisan? Pitanje je takođe i da li će funkcioneri koji do sada nisu bili na stalnom radu, npr. članovi Veća, morati da zasnuju radni odnos sa poslodavcem-skupštinom?

Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon i 101/2016 - dr. zakon) je propisano da predsednik skupštine može biti na stalnom radu u opštini, da su predsednik opštine i zamenik predsednika opštine na stalnom radu u opštini, a da članovi opštinskog veća mogu biti na stalnom radu u opštini. U navedene odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne zadire i ničim ih ne menja. Dakle, Zakonom o zaposlenima u AP i JLS se ne stvara obaveznost zasnivanja radnog odnosa tamo gde ona nije propisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.

• U koje zvanje može biti razvrstan službenik JLS u izvršilačkom radnom mestu, ako je stekao visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB bodova i ima 20 god. radnog iskustva u istoj JLS (isti opis poslova 20 god, lice se školovalo u toku rada, stekao viši stepen obrazovanja i položio je državni ispit za visoko obrazovanje)?

Merila za procenu radnog mesta su složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kompetentnost. Merila i poslovi su jasno definisani Uredbom o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016), ali je potrebno obratiti pažnju i na ograničenja iz čl. 34. Uredbe i odlučivati shodno tome u svakom konkretnom slučaju.

• Da li internom revizoru može da se prizna zvanje samostalni savetnik? Poslove obavlјa jedno lice i radno mesto je sistematizovano kao samostalni izvršilac u Opštinskoj upravi.

Merila za procenu radnog mesta su složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kompetentnost. Merila i poslovi za zvanje samostalnog savetnika su definisana čl. 13. Uredbom o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016). Ali, treba imati u vidu član 34. navedene Uredbe u pogledu ograničenja broja najviših zvanja i ceniti to ograničenje u svakom konkretnom slučaju, s obzirom da pravilnikom može biti određeno da na radnim mestima u zvanju samostalnog savetnika radi najviše do 20% službenika.

• Imajući u vidu da se u Kabinetu gradske opštine radni odnos može zasnovati samo na određeno vreme, da li Pravilnikom o sistematizaciji treba predvideti radna mesta sa opisom poslova?

S obzirom da je kabinet gradonačelnika/predsednika opštine posebna organizaciona jedinica u okviru gradske/opštinske uprave, u kabinetu treba predvideti radna mesta sa opisom poslova.

• Da li je Kabinet predsednika gradske opštine grada Beograda organizaciona jedinica van Uprave gradske opštine?

Kabinet je posebna organizaciona jedinica u okviru gradske/opštinske uprave.

• Ko odlučuje o pravima i obavezama iz radnog odnosa zaposlenih na određeno vreme u Kabinetu, ko donosi i potpisuje npr. rešenja o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme, o ostvarivanju prava na godišnji odmor i slično?

Shodno čl. 70. Zakona radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) i na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dužnost tog izabranog lica, na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, dok traje dužnost tih lica, na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu). S obzirom da je kabinet organizaciona jedinica u okviru gradske/opštinske uprave o pravima i obavezama zaposlenih u kabinetu odlučuje načelnik uprave i u tom smislu donosi odgovarajuće akte.

Izvor: Vebsajt SKGO, 27.12.2016.
Naslov: Redakcija