Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

13. MEĐUNARODNA KONFERENCIJA BEOGRADSKE BERZE


Pravna baza Paragraf Lex

Konferencija UPGRADE IN BELGRADE 2014, koja je 18. novembra održana u beogradskom hotelu Hyatt Regency okupila je preko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, koji su se kroz aktivnu diskusiju osvrnuli na aktuelne makroekonomske tokove u zemlji i njihov mogući uticaj na berzansko poslovanje ali i, u Srbiji još uvek neuspostavljenu, vezu između razvoja tržišta kapitala i pokretanja privrede i finansiranja pojedinačnih kompanija, kao i na druge alate tržišta kapitala koji u Srbiji nisu raspoloživi ili nisu dovoljno iskorišćeni u domaćem okruženju. Konferencija je, kao i prethodnih godina, bila i događaj na kom su potraženi odgovori na aktuelna pitanja i smernice za budući razvoj nebankarskog finansijskog tržišta u Srbiji.

U svom uvodnom obraćanju na Konferenciji direktorka Beogradske berze gospođa Gordana Dostanić osvrnula se na dva značajna jubileja srpske Berze - 120 godina od osnivanja i 25 godina od reosnivanja ove institucije, kao i na savremeni razvoj berzanskog poslovanja u Srbiji. Istaknuta je prilika da se, u jubilarnoj godini svi poslenici tržišta kapitala osvrnu unazad i podsete početaka i značaja principa sigurnosti i poverenja na kojima se zasniva berzansko poslovanje.

Ministar privrede, gospodin Željko Sertić istakao je značaj izgradnje jakog finansijskog tržišta kao važnog faktora razvoja lokalne privrede. Takođe, ukazao je na intenziviranu investicionu aktivnost Vlade u poslednjih nekoliko nedelja, koja u političkom smislu šalje poruku u pravcu snaženja reformi, što bi trebalo da se pozitivno odrazi i na privlačenje novih privatnih investicija. Ministar je istakao da je neophodno istrajati do kraja u započetim reformskim i strukturnim procesima, pre svega sa ciljem stvaranja zdravog tržišta kojim upravlja nevidljiva ruka, dok bi država trebalo da ima ulogu neprimetnog efikasnog sudije. Fiskalna konsolidacija, kao najbolniji deo tog puta, vodi do prepoznavanja i priznavanja od strane međunarodnih investicionih institucija. Takođe, Ministar je naglasio da država planira da omogući trgovinu državnim hartijama od vrednosti na Berzi, što otvara mogućnost za nove aktivnosti međunarodnih investicionih fondova na domaćem tržuštu.

U prvom panelu ovogodišnje Konferencije, pod nazivom "Makroekonomija Srbije - Kuda dalje?", u kom su stavove sučelili Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije, Miodrag Kostić, predsednik kompanije MK Group i Goran Pitić redovni profesor i predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA i predsednik UO banke Societe Generale Srbija naglašen je značaj nastavka započetih procesa fiskalne stabilizacije i konsolidacije, kao i rešavanje pitanja javnih preduzeća koja su veliki generator gubitka, a koja značajno doprinose padu konkurentnosti i dodatno doprinose padu GDP. Poseban naglasak stavljen je na potrebu profesionalizacije menadžmenta javnih preduzeća. Istaknuto je da je za stvaranje uslova za održivi privredni rast neophodno je stvoriti uslove za rast privatnog sektora, dok je rešenje "investicione paralize" potrebno tražiti u aktivnoj ulozi države kao partnera, u smislu obezbeđivanja uslova za stvaranje podsticajnog privrednog ambijenta. Prema mišljenju govornika, država predstavlja veliki rezervoar rasta koja javnim investicijama u infrastrukturu može da da značajan podsticaj privrednom rastu, dok bi korišćenje kvantitativnih olakšica "quantitative easing" kao mere monetarne politike za stimulisanje ekonomske aktivnosti dodatno doprinelo ubrzavanju privrednih aktivnosti.

Drugi panel "Tržište kapitala - Alternativni izvor finansiranja?" bio je posvećen analizi mogućnosti finasiranja poslovanja kompanija kojima nedostaju obrtna sredstva. U svom izlaganju gospođa Dragijana Radonjić Petrović, predsednik Skupštine akcionara investicionog društva M&V Invesments iz Beograda posebno je istakla prednosti i mogućnosti finansiranja države putem tržišta kapitala, kao i činjenicu da su privrednim društvima na raspolaganju kako zaduživanje putem korporativnih obveznica, tako i prelazak zatvorenih privrednih društava u javna akcionarska društva, putem inicijalne javne ponude. Gosti iz Banke IMI - članica Intesa Sanpaolo Grupe, gospoda Karim Makki i Tommaso Ferrari posebno su se osvrnuli na procedure i praktične aspekte izlaska kompanije na tržište kapitala, koje pored finansijskih sredstava kompanijama može doneti i veću vidljivost, manju zavisnost od duga, lakše i jeftinije finansiranje putem drugih izvora, kvalitetnije upravljanje, itd. Proces inicijalne javne ponude uključuje detaljnu analizu očekivanih koristi i troškova i brojne strateške odluke, ali su očekivani krajnji efekti višestruko korisni, što potvrđuje i praksa na razvijenim evropskim tržištima i tržištima u okruženju.

Na specijalnom predavanju u okviru Konferencije, koje je održala gospođa Ljiljana Zipovski, direktor ovlašćene banke Banca Intesa a.d. Beograd predstavljena je studija slučaja emisije municipalnih obveznica Grada Šapca. Gospođa Zipovski predstavila je svetska i domaća iskustva emitovanja i korišćenja ovog oblika finansiranja projekata lokalne samouprave, što je nekoliko opština u Srbiji već prepoznalo i uspešno realizovalo, kao i detaljnu regulativu i proces emisije municipalnih obveznica Šapca.

Predstavnici fondovske industrije iz Srbije i regiona, Nataša Marjanović, direktor Generali Dobrovoljnog penzionog fonda, Snežana Ristanović, direktor DZU Raiffeisen FUTURE, Dinko Novoselec predsednik Uprave, Allianz ZB iz Zagreba i Jure Klepec, Direktor DZU, Ilirike a.d. Beograd, koji su bili govornici u okviru trećeg panela "Srpska fondovska industrija - Šta sledi?" analizirali su dosadašnju razvoj ovog ekonomskog segmenta u Srbiji i regionu i podvukli da su građani Srbije su nedovoljno upoznati sa mogućnostima štednje i investiranja u investicione i dobrovoljne penzijske fondove, što je moguće prevazići intenzivnijom edukacijom, ali i povećanom transparentnošću i odgovornošću svih učesnika na tržištu. Zajednički zaključak je da je potencijal rasta srpske fondovske industrije i dalje je značajan, ali u velikoj meri zavisi od opštih trendova na tržištu kapitala i u privredi, kao i od eksplicitinih podsticaja države koji bi doprineli razvoju ove industrije.

U okviru Konferencije Berze održana je i Četvrta regionalna investitorska konferencija, u okviru koje su se predstavnici investicionih društava koja upravljaju imovinom od preko 100 milijardi evra na preko 125 individualnih B2B sastanaka direktno susreli sa menadžmentom najkvalitetnijih akcionarskih društava u regionu i diskutovali mogućnosti ulaganja u akcije ovih kompanija. Akcionarska društva iz Srbije koja su učestvovala na ovogodišnjoj Investitorskoj konferenciji izazvala

su značajno interesovanje stranih investitora, a na Konferenciji su prisustvovali vodeći menadžeri Aerodroma Nikola Tesla, AIK banke, Energoprojekt holdinga, Naftne industrije Srbije, Komercijalne banke, kao i kompanija Jedinstvo iz Sevojna i Metalac iz Gornjeg Milanovca. Nagrada za najbolje odnose sa investitorima u prethodnoj godini ove godine dodeljena je hrvatskoj kompaniji T-HT (Hrvatski Telekom), koja je ispunila najviše standarde izveštavanja javnosti putem interneta, ali i postavila visoke standarde u okviru nastupa na tržištu kapitala i izlaska na tržište u ranijim godinama.

Trinaesta međunarodna Konferencija Beogradske berze organizovana je u saradnji sa investicionim društvom WOOD & Company iz Praga, dok je Generalni sponzor događaja bila kompanija NIS a.d. Novi Sad, a među sponzorima su bili i AIK banka iz Niša, Banca Intesa iz Beograda, kao i Udruženje banaka Srbije. Više informacija o protekloj 13. Međunarodnoj konferenciji Berze, kao i publikovane prezentacije govornika objavljene su na internet stranici: http://www.belex.rs/k14/index.php

Izvor: Redakcija, 27.11.2014.