Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OPŠTOJ BEZBEDNOSTI PROIZVODA: Promenjen je pojam proizvoda koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode, uključujući i one proizvode koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti, kao što su npr. baterije


Važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009), koji je donet 2009. godine, u procesu preuzimanja odredbi 2. EU propisa Direktive opšte bezbednosti proizvoda i Direktiva tzv. opasnim imitacijama sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlje i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda u daljem procesu harmonizacije sa navedenim propisima predlaže se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, shodno nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU. Propisi u ovoj oblasti su segment pravnog okvira relevantnog za pregovaračko Poglavlje 28 - Zaštita potrošača i javno zdravlje.

Istovremeno, ovaj zakon ima važnu ulogu u sistemu tržišnog nadzora i usko je povezan sa pravnim okvirom koji predstavlja sadržinu pregovaračkog Poglavlja 1 - slobodan protok robe. Stoga je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda rađen sa velikom pažnjom i pre svega posvećenosti u iznalaženju načina da se ostvari najveći mogući stepen harmonizacije sa navedenim propisima EU, kao i u meri u kojoj su ovi propisi primenjivani pre pristupanja Republike Srbije EU.

U uvodnom delu zakona eksplicitno se navodi da svrha zakona da proizvodi stavljeni na tržište budu bezbedni, što je propisano članom 1. Direktive opšte bezbednosti proizvoda. S obzirom da ovaj zakon preuzima i Direktivu o opasnim imitacijama u uvodnom delu se upućuje na uređivanje i zabrane koje se odnose na te proizvode. Promenjen je pojam proizvoda u smislu ovog zakona koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode, uključujući i one proizvode koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti, kao što su npr. baterije.

Dopunjena je i definicija obmanjujućih proizvoda, opasnih imitacija, tako što je pojašnjeno koja je razlike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, a koji svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasnih za potrošače, odnosno, naročito decu uz navođenje primera da takvi proizvodi mogu imati štetne posledice.

U kontekstu ranije propisane obaveze proizvođača da stavlja na tržište isključivo bezbedne proizvode izvršena je dopuna kojom se pojašnjava kada se ti proizvodi smatraju bezbednim. Kao prvi i osnovni uslov za pretpostavku usaglašenosti uzima se ispunjenost zahteva u skladu sa propisima kojima se preuzimaju relevantni propisi EU, kojima se uređuje opšta bezbednost proizvoda, a u nedostatku tih propisa pretpostavka usaglašenost zahteva ispunjenost zahteva prema drugim propisima koji uređuju zdravstvene i bezbednosne zahteve koje proizvod mora da ispuni da bi se stavio na tržište.

Ove odredbe prave razliku između odgovarajućih srpskih standarda kojima se preuzimaju evropski standardi doneti radi ispunjenja opštih zahteva za bezbednost kada se smatra da je proizvod usaglašen sa tim zahtevima u odnosu na primenu onih standarda kojima se preuzimaju drugi evropski standardi ili se radi o nacionalnim standardima i drugim situacijama kada se ne može pretpostavljati usaglašenost sa opštim zahtevom za bezbednost, već je potrebna ocena usaglašenosti.

Utvrđuju se i obaveze i daje mogućnost proizvođaču da aktivnosti u vezi sa opozivom opasnih proizvoda potrošača može sprovoditi primenom pravila dobre prakse, kodeksa koji se sada postavljaju i šire. Uvodi se obaveza nadležnog organa da ustanovi procedure za dijalog za proizvođačima i distributerima u vezi pitanja bezbednosti proizvoda.

U pogledu uslova i načina informisanja javnosti i razmene informacija ua celosti se menjaju odredbe važećih zakona tako što se propisuje da će informacije koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika, koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, biti dostupnije javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti i praćenja i istraživanja.

Pojašnjenja koja će javnosti posebno biti dostupna o informaciji i identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama u opravdanim slučajevima neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbednosna svojstva proizvoda koja se moraju objavljivati ako to zahtevaju okolnosti da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Na ovaj način vrši se dodatno usklađivanje sa navedenom direktivom EU i pojašnjava se ovaj veoma važan mehanizam koji doprinosi efikasnoj primeni zakona i efikasnijem ostvarivanju cilja, zbog kojeg se zakon donosi.

Detaljnije se uređuje način razmene informacija sa Evropskom komisijom i reguliše dodatna mogućnost razmene takvih informacija zasnovanih na aktivnostima proizvođača i distributera koje oni preduzimaju na dobrovoljnoj osnovi ili po zahtevu nadležnog organa.    

Vrše se izmene i dopune tako što se određuje nadležnost tržišne inspekcije za opštu bezbednosti precizira se nadležnost sanitarne inspekcije u delu primene odredbi o obmanjujućim proizvodima tj. opasnim imitacijama. Shodno tome, preciziraju se i odredbe o primeni prava na žalbu i drugim pravnim sredstvima za osporavanje odluka o preduzetim merama, kao što je osporavanje donetih odluka pred Upravnim sudom. Propisuje se da preduzete mere ograničenja neće uticati na utvrđivanje krivične odgovornosti shodno Krivičnom zakonu koji se primenjuje na konkretni slučaj.

Daje se veći značaj međunarodnoj saradnji nadležnih organa, kao i u vezi sa izvršavanjem obaveza proizvođača i distributera na način kojim se ostvaruje cilj zakona, odnosno na način kojim se obezbeđuje stavljanje na tržište bezbednih proizvoda.

Novina u odnosu na dosadašnji propis jeste to što će u smislu ove odredbe zakona nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa obavezama i ovog zakona uključujući i gde je to moguće donošenje i primenu pravila dobre prakse. 

Propisuje se i obaveza nadležnih organa da preduzimaju mere sa dužnom pažnjom kada se radi o ozbiljnom riziku i da uzimaju u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. U cilju obezbeđenja efikasnog nadzora obaveze nadležnih organa je da uspostave periodično ažuriranje i sprovođenje programa nadzora prema kategorijama proizvoda ili rizika i praćenje aktivnosti nadzora nalaza i rezultata.

Pored toga nadležni organi se obavezuju na praćenje i ažuriranje naučnih i tehnoloških znanja u vezi sa bezbednošću proizvoda i na periodično razmatranje i procenjivanje funkcionisanja i efikasnosti nadzora, i ako je potrebno revidiranje usvojenog pristupa nadzora.

Propisuje se da su nadležni organi u obavezi da prime, ukoliko je to potrebno, da uzmu u razmatranje pritužbe i druge podneske potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i u vezi sa aktivnostima nadzora i kontrole i da aktivno informišu potrošače i druge zainteresovane strane u postupcima koji su u tu svrhu predviđeni i preduzeti.

Dodatno se uređuje pitanje saradnje i komunikacije nadležnih organa sa proizvođačima i distributerima u vezi sa ispunjenjem njihovih obaveza u oblasti opšte bezbednosti proizvoda i u skladu sa relevantno direktivom EU. Dopunjuju se i kaznene odredbe tako što se dodaje novi član kojim se propisuju novčane kazne za fizičko lice proizvođača i distributera, preduzetnike, za radnje, prekršaji koji do sada nisu imali sankciju za fizičko lice, dok su za pravno lice propisane kazne za privredni prestup, naveo je obrazlažući Predlog zakona ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 23.10.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija