ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE: "Pokajnički program" daje mogućnost učesniku u kartelu, koji prvi prijavi njegovo postojanje i za to Komisiji za zaštitu konkurencije pruži dokaze, da bude oslobođen od plaćanja kazne. Ukoliko nije prvi koji prijavi dogovor, kazna može da mu bude smanjena. Ova mogućnost ne može se primeniti u slučajevima sumnji na zloupotrebe dominantnog položaja
Karteli se teško dokazuju, a još teže rasturaju. A ključnu ulogu, kako pokazuje iskustvo, imaju "doušnici". Komisija za zaštitu konkurencije nedavno se pohvalila da je uspela da otkrije osam firmi koje su dogovarale cene na javnim nabavkama. Uspeli su zahvaljujući "pokajniku", kompaniji koja je i sama učestvovala u dogovoru, ali je rešila da ga prijavi i pribavi dokaze. Kažu da su poslednjih godina imali više ovakvih prijava.
"Pokajnički program" poznaju i primenjuju sva tela za zaštitu konkurencije na svetu. On daje mogućnost učesniku u kartelu, koji prvi prijavi njegovo postojanje i za to Komisiji za zaštitu konkurencije pruži dokaze, da bude oslobođen od plaćanja kazne. Ukoliko nije prvi koji prijavi dogovor, kazna može da mu bude smanjena.
- Dosad je otkriveno i kažnjeno više učesnika na tržištu na osnovu prijave za "pokajnički program", ali zbog interesa podnosioca, čije bi otkrivanje identiteta moglo da ima štetne posledice po njega i sam postupak, Komisija ne objavljuje ko je u pitanju, niti iznos oslobađanja od obaveze plaćanja kazne - objašnjavaju u Komisiji za zaštitu konkurencije.
Svetska iskustva pokazuju da na uspešnost sprovođenja "pokajničkog programa", koji je u svim jurisdikcijama sličan, utiče i kultura poslovanja u određenoj državi, kao i mnogi drugi faktori.
Oslobađanje od kazni "pokajnika" omogućava Zakon o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013) iz 2009. godine. U Americi se primenjuje od 1978. godine, dok je Evropska unija ovaj koncept uvela 1996.
- Ova mogućnost ne može se primeniti u slučajevima sumnji na zloupotrebe dominantnog položaja - objašnjavaju u Komisiji.
U program se ne mogu uključiti inicijatori, odnosno vođe kartela i oni koji su podstrekivali ili prinudili druge na kartelsko udruživanje. Učesniku restriktivnog sporazuma koji prijavi zabranjeni sporazum, a koji ne ispunjava uslove za oslobađanje od plaćanja novčanog iznosa, kazna može biti umanjena od 20 do 50 odsto, u zavisnosti od toga koji mu je status priznat.
Najčešće povrede konkurencije su u formi ugovora, pojedinih odredaba ugovora, izričitih ili prećutnih dogovora, usaglašavanja praksa, kao i nedozvoljenih udruživanja učesnika na tržištu - kažu u Komisiji za zaštitu konkurencije. - Najteži oblici povrede konkurencije svakako su kartelski sporazumi koji dovode do neravnoteža na tržištu, a što posledično dovodi i do viših cena, slabijeg kvaliteta i smanjene mogućnosti izbora za građane. Komisija je imala slučajeve otkrivanja kartelskog dogovaranja u javnim nabavkama i zloupotrebe dominantnog položaja.
Prema Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), učesnik koji zaključi zabranjen restriktivni sporazum, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno pravi podela tržišta, može biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina - objašnjavaju u Komisiji za zaštitu konkurencije. - Onaj učesnik u restriktivnom sporazumu, koji ispunjava uslove za oslobađanje od obaveze utvrđenom merom zaštite konkurencije, u smislu Zakona o zaštiti konkurencije, može se osloboditi kazne.
Izvor: Vebsajt Novosti, S. Bulatović, 23.10.2019.Naslov: Redakcija