Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O LOBIRANJU - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja delatnosti lobiranja, pravila lobiranja, registar i evidencije u vezi sa lobiranjem i druga pitanja od značaja za lobiranje.

Pojam lobiranja

Član 2.

Lobiranje je delatnost kojom se vrši uticaj na organe Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organe javnih agencija i nezavisnih institucija, organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: organ vlasti) u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, iz nadležnosti tih organa vlasti, radi ostvarivanja interesa naručioca lobiranja, u skladu sa zakonom.

Aktivnosti koje se ne smatraju lobiranjem

Član 3.

Lobiranjem se ne smatraju:

1) informacije, stavovi i mišljenja o zakonima, drugim propisima i opštim aktima, predlozima ili nacrtima zakona, drugih propisa i opštih akata, objavljeni u sredstvima javnog informisanja;

2) aktivnosti lica koja kao stručnjaci javno saopštavaju svoje stavove, odnosno dostavljaju predloge i stručna mišljenja organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata ili učestvuju po pozivu organa vlasti sa ili bez naknade, u pripremi, razmatranju ili davanju stručnih mišljenja o predloženim rešenjima zakona, drugih propisa i opštih akata;

3) građanske inicijative upućene organima vlasti na predložena rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata;

4) aktivnosti funkcionera i zaposlenih u organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata, ako se te aktivnosti obavljaju u skladu sa njihovim ovlašćenjima.

Lobista i pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja

Član 4.

Delatnost lobiranja može da obavlja fizičko lice koje ima odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja izdato u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: lobista) i privredno društvo, odnosno udruženje koje ima odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja izdato u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja).

Naručilac lobiranja

Član 5.

Naručilac lobiranja je fizičko ili pravno lice u čijem interesu se vrši lobiranje.

Lobirano lice

Član 6.

Lobirano lice je izabrano, imenovano ili postavljeno lice u organu vlasti, kao i lice na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost, a koje učestvuje u postupku pripreme i donošenja propisa, odnosno drugog opšteg akta ili može uticati na sadržaj propisa, odnosno drugog opšteg akta.

Načelo zaštite javnog interesa

Član 7.

Lobirano lice je dužno da spreči nastanak štetnih posledica po javni interes koje mogu nastati usled lobiranja.

Načelo integriteta lobiste

Član 8.

Lobista i pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja dužni su da prilikom lobiranja postupaju u skladu sa načelom integriteta.

Načelo integriteta podrazumeva zakonitost, transparentnost i odgovornost u radu, kao i etičnost, u cilju očuvanja ličnog i ugleda pravnog lica koje obavlja delatnost lobiranja, kao i delatnosti lobiranja.

II. USLOVI ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI LOBIRANjA

Uslovi za obavljanje delatnosti lobiranja fizičkog lica

Član 9.

Odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja izdaje se fizičkom licu:

1)         koje je državljanin Republike Srbije;

2)         koje je potpuno poslovno sposobno;

3) koje nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja;

4) kome nije izrečena ili je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;

5) koje je položilo ispit za obavljanje poslova lobiranja.

Strano fizičko lice može da obavlja delatnost lobiranja u Republici Srbiji ako je registrovano za obavljanje delatnosti lobiranja u državi čiji je državljanin i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim licima koja obavljaju delatnost lobiranja na teritoriji Republike Srbije.

Uslovi za obavljanje delatnosti lobiranja pravnog lica

Član 10.

Odoborenje za obavljanje delatnosti lobiranja izdaje se privrednom društvu, odnosno udruženju, ako:

1) je upisano u registar privrednih subjekata;

2) ima zaposlenog najmanje jednog lobistu;

3) nije osuđeno za krivično delo ili mu nije izrečena, odnosno ako mu je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;

4) odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno udruženju nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja i kome nije izrečena ili je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;

Strano pravno lice može da obavlja delatnost lobiranja u Republici Srbiji ako je registrovano za obavljanje delatnosti lobiranja u državi u kojoj ima sedište i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim pravnim licima koja obavljaju delatnost lobiranja na teritoriji Republike Srbije.

Zabrana obavljanja delatnosti lobiranja

Član 11.

Fukcioneru je zabranjeno da obavlja delatnost lobiranja.

Zabrana obavljanja delatnosti lobiranja prestaje po isteku dve godine od dana prestanka funkcije.

Funkcionerom iz stava 1. ovog člana smatra se funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.

Sprečavanje sukoba interesa lobiste

Član 12.

Lobista i pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja dužni su da prilikom lobiranja vode računa o postojanju sukoba interesa.

Sukob interesa kod lobiste, odnosno pravnog lica koje obavlja delatnost lobiranja postoji ukoliko zastupa dva naručioca lobiranja sa suprotnim interesima.

Sukob interesa kod lobiste postoji i u slučaju kada bi isto lice istovremeno bilo angažovano u svojstvu stručnjaka od strane organa vlasti i lobiste od strane naručioca lobiranja.

Ispit za obavljanje poslova lobiranja

Član 13.

Ispit za obavljanje poslova lobiranja sprovodi Pravosudna akademija.

Pravosudna akademija izdaje uverenje o položenom ispitu u roku od 15 dana od dana polaganja ispita.

Program i način polaganja ispita, naknadu za polaganje ispita, kao i obrazac uverenja o položenom ispitu, propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Evidencija o licima koja su položila ispit

Član 14.

Pravosudna akademija vodi evidenciju o fizičkim licima koja su položila ispit za obavljanje poslova lobiranja.

Evidencija sadrži ime i prezime fizičkog lica koje je položilo ispit, jedinstveni matični broj građana i prebivalište, datum polaganja, kao i druge podatke.

Bližu sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Zahtev za izdavanje odobrenja fizičkom licu

Član 15.

Zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja podnosi se Agenciji za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija).

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i prebivalište podnosioca zahteva.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana se prilažu dokazi o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti lobiranja.

Obrazac zahteva iz stava 1. ovog člana propisuje direktor Agencije.

Zahtev za izdavanje odobrenja pravnom licu

Član 16.

Pravno lice podnosi zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja Agenciji.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naziv i sedište pravnog lica, matični broj i poreski identifikacioni broj, kao i ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i prebivalište ovlašćenog lica.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana se prilažu dokazi o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti lobiranja za pravno lice.

Odobrenje za obavljanje delatnosti

Član 17.

Odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja izdaje Agencija, u obliku rešenja, u roku od 15 dana za fizička lica, odnosno u roku od 30 dana za pravna lica, od dana podnošenja zahteva.

Prestanak važenja odobrenja za fizičko lice

Član 18.

Odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja fizičkom licu prestaje da važi:

1) na zahtev lobiste;

2) ako je lobista osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja;

3) ako je lobisti izrečena mera bezbednosti ili zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;

4) ako je lobista povredio odredbe ovog zakona o sukobu interesa;

5) gubitkom poslovne sposobnosti lobiste;

6) ako lobista postane funkcioner.

Prestanak važenja odobrenja za pravno lice

Član 19.

Odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja pravnom licu prestaje da važi:

1) na zahtev pravnog lica;

2) prestankom pravnog lica;

3) ako pravno lice nema zaposlenog najmanje jednog lobistu;

4) ako je pravno lice osuđeno za krivično delo ili mu je izrečena, odnosno ako mu je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;

5) ako je odgovorno lice u pravnom licu osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja i ako mu je izrečena mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;

6) ako je pravno lice povredilo odredbe ovog zakona o sukobu interesa.

Rešenje o davanju odobrenja i prestanku važenja odobrenja

Član 20.

O davanju odobrenja i prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja rešenje donosi direktor Agencije.

Protiv rešenja direktora Agencije može se izjaviti žalba Odboru Agencije.

Odluka Odbora Agencije je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Registar

Član 21.

Agencija vodi Registar lobista i Registar pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja.

Registar iz stava 1. ovog člana je javan i objavljuje se na internet stranici Agencije.

Pri vođenju registra iz stava 1. ovog člana Agencija je dužna da poštuje propise koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti.

Obrazac i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje aktom direktora Agencije.

Sadržina Registra lobista

Član 22.

U Registar lobista upisuju se podaci o lobistima i to:

1) broj i datum upisa u Registar lobista;

2) ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i prebivalište lobiste;

3) broj i datum odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja;

4) broj i datum rešenja o prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, sa podacima o razlozima prestanka važenja odobrenja i datumom prestanka važenja odobrenja.

Sadržina Registra pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja

Član 23.

U Registar pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja upisuju se podaci o tim pravnim licim, i to:

1) broj i datum upisa u Registar pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja;

2) naziv i sedište pravnog lica;

3) broj i datum rešenja o upisu u registar privrednih subjekata;

4) matični broj i poreski identifikacioni broj pravnog lica;

5) ime i prezime, prebivalište i jedinstveni matični broj građana odgovornog lica u pravnom licu;

6) ime i prezime, prebivalište i jedinstveni matični broj građana lobiste zaposlenog u pravnom licu;

7) broj i datum rešenja o odobrenju za obavljanje delatnosti lobiranja za lobistu zaposlenom u pravnom licu;

8) broj i datum rešenja o prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, sa podacima o razlozima prestanka važenja odobrenja i datumom prestanka važenja odobrenja.

Obaveza obaveštavanja o promenama

Član 24.

Lobista je dužan da obavesti Agenciju o promeni podataka o prebivalištu, a pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja o promeni podataka koji se odnose na podatke iz registra privrednih subjekata, poreskom identifikacionom broju, kao i promene koje se odnose na lobistu zaposlenog u tom pravnom licu.

O promenama iz stava 1. ovog člana, lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja, dužni su da u pisanoj formi obaveste Agenciju, u roku od tri dana od dana nastanka promene.

Upis podataka u Registar

Član 25.

Agencija, po službenoj dužnosti, vrši upis podataka u registar iz člana 21. stav 1. ovog zakona, odmah po konačnosti rešenja o odobrenju za obavljanje poslova lobiranja, odnosno rešenja o prestanku važenja odobrenja za obavljanje poslova lobiranja, kao i po dostavljanju obaveštenja o promenama iz člana 24. ovog zakona.

Evidencija o stranim fizičkim i pravnim licima koja obavljaju delatnost lobiranja

Član 26.

Agencija vodi posebnu evidenciju o stranim fizičkim i pravnim licima koja obavljaju delatnost lobiranja na teritoriji Republike Srbije.

Bliža sadržina i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom direktora Agencije.

Primena zakona o opštem upravnom postupku

Član 27.

Na postupak donošenja rešenja o davanju odobrenja, odnosno prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, primenjuju se odredbe zakona koji se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

III. SPROVOĐENjE LOBIRANjA

Ugovor o lobiranju

Član 28.

Lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja, mogu započeti lobiranje tek nakon zaključenja ugovora o lobiranju.

Ugovor o lobiranju naročito sadrži:

1) podatke o ugovornim stranama;

2) predmet lobiranja (opis predmeta i cilj lobiranja);

3) podatke o načinu i vremenu trajanja lobiranja;

4) visinu naknade za lobiranje;

5) izjavu lobiste, odnosno odgovornog lica u pravnom licu koje obavlja delatnost lobiranja o nepostojanju sukoba interesa i izjavu da će postupati u skladu sa pravilima lobiranja propisanim ovim zakonom.

Ako je ugovorna strana pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja, ugovor o lobiranju sadrži i ime i prezime lobiste zaposlenog kod tog pravnog lica koji će sprovoditi aktivnosti lobiranja.

Lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja, ne mogu se ugovorom obavezati na određeni ishod lobiranja.

Raskid ugovora i prekid postupka lobiranja

Član 29.

Raskid ugovora o lobiranju može da zahteva svaka ugovorna strana u svakom trenutku.

Lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja dužni su da, bez odlaganja, prekinu postupak lobiranja i raskinu ugovor o lobiranju ako:

1) posumnjaju da će izazvati sukob interesa kod naručilaca lobiranja koje zastupaju;

2) lobista, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja delatnost lobiranja postane funkcioner.

Obaveze lobiranog lica i organa vlasti

Član 30.

Lobirano lice dužno je da o ostvarenom kontaktu sa lobistom sačini obaveštenje i da ga u roku od 15 dana od dana ostvarivanja kontakta dostavi Agenciji.

Agencija može koristiti podatke iz obaveštenja iz stava 1. ovog člana za potrebe provere tačnosti podataka navedenih u izveštaju o radu lobista.

Organ vlasti dužan je da vodi evidenciju o lobističkim kontaktima za funkcionere koji su izabrani, postavljeni ili imenovani u tom organu.

Obrazac i bliža sadržina obaveštenja iz stava 1. ovog člana uređuju se aktom direktora Agencije.

Bliža sadržina i način vođenja evidencije iz stava 3. ovog člana uređuju se aktom direktora Agencije.

IV. IZVEŠTAVANjE

Izveštaj o radu

Član 31.

Lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja dužni su da Agenciji dostave pisani izveštaj o radu, najkasnije do 31. januara tekuće za prethodnu godinu.

Lobista, odnosno pravno lice za koje je doneto rešenje o prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, dužni su da, u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja, Agenciji dostave izveštaj o radu za period od podnošenja poslednjeg izveštaja do konačnosti rešenja.

Sadržaj izveštaja o radu

Član 32.

Izveštaj o radu sadrži:

1) broj i datum odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja;

2) podatke o naručiocu lobiranja u izveštajnom periodu;

3) podatke o lobiranim licima i organima vlasti kod kojih je vršeno lobiranje;

4) predmet lobiranja.

Obrazac i bliži sadržaj izveštaja o radu propisuje se aktom direktora Agencije.

V. KAZNENE ODREDBE

Član 33.

 Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

 1) obavlja delatnost lobiranja bez odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja (član 4);

 2) pisanim putem ne obavesti Agenciju o promeni podataka, najkasnije u roku od tri dana o dana nastanaka promene (član 24);

 3) otpočne postupak lobiranja pre zaključivanja ugovora o lobiranju (član 28. stav 1);

 4) ne dostavi pisani izveštaj o radu Agenciji, najkasnije do 31. januara tekuće za prethodnu godinu (član 31. stav 1);

 5) u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, Agenciji ne dostavi izveštaj o radu za period od podnošenja poslednjeg izveštaja do konačnosti rešenja (član 31. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.

 Za prekršaj iz stava 1. tač. 2) do 5) ovog člana kazniće se lobista, novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.

Član 34.

Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj lobirano lice ako ne dostavi Agenciji obaveštenje o ostvarenom kontaktu sa lobistom, u roku od 15 dana od dana ostvarivanja kontakta (član 30. stav 1);

Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu vlasti, ako organ vlasti ne vodi evidenciju o lobističkim kontaktima (član 30. stav 3).

VI. ZAVRŠNE ODREDBE

Podzakonski akti

Član 35.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se do dana stupanja na snagu zakona.

Stupanje na snagu

Član 36.

Ovaj zakon stupa na snagu istekom devet meseci od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Nacionalnom strategijom za borbu korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 57/13), kao i pratećim Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", br. 79/13 i 61/16), kao jedan od ciljeva koji je neophodno ostvariti predviđeno je usvajanje i primenjivanje delotvornog zakonskog okvira kojim se reguliše lobiranje i učešće javnosti u postupku donošenja propisa. Pored toga, kao jedna od normativnih aktivnosti predviđena pratećim Akcionim planom je usvajanje zakona kojim se uređuje lobiranje i pristup javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti.

Obaveza Republike Srbije da uredi pitanje lobiranja i pristupa javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti, proističe i iz međunarodnih ugovora koje je naša država ratifikovala. Ovo iz razloga što su ratifikovani međunarodni ugovori, shodno Ustavom postavljenoj hijerarhiji važenja propisa, deo unutrašnjeg pravnog poretka, te se neposredno primenjuju i imaj primat u odnosu na zakone i druge opšte akte, dakle po pravnoj snazi su odmah ispod Ustava kao najvišeg pravnog akta.

Član 5. Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije propisuje da je svaka država ugovornica, u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog pravnog sistema, dužna da razvija i primenjuje ili održava delotvornu i usklađenu politiku sprečavanja korupcije kojom se unapređuje učešće društva i odražavaju načela vladavine prava, dobrog upravljanja javnim poslovima i javnom imovinom, integritet, transparentnost i odgovornost. Takođe, svaka država ugovornica trebalo bi da nastoji da ustanovi i unapredi efikasnu praksu usmerenu na sprečavanje korupcije, kao i da redovno vrši procenu relevantne pravne regulative i upravnih mera u cilju utvrđivanja njihove adekvatnosti za sprečavanje i borbu protiv korupcije. Po potrebi, države ugovornice, u skladu s osnovnim načelima nacionalnog pravnog sistema, treba da sarađuju međusobno i sa relevantnim međunarodnim i regionalnim organizacijama na unapređenju i razvijanju mera iz ovog člana.

Članom 8. Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije propisano je da u cilju borbe protiv korupcije, svaka država ugovornica treba da unapređuje, između ostalog, integritet, poštenje i odgovornost javnih funkcionera, u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog pravnog sistema. Posebno, svaka država ugovornica trebalo bi da nastoji da u okviru svog institucionalnog i pravnog sistema primenjuje kodekse ili standarde ponašanja za korektno, časno i pravilno obavljanje javnih funkcija.U tom smislu svaka država ugovornica trebalo bi da uzme u obzir, gde je potrebno i u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog pravnog sistema, relevantne inicijative regionalnih, međuregionalnih i multilateralnih organizacija, kao što je Međunarodni kodeks ponašanja za javne funkcionere, sadržan u aneksu rezolucije Generalne skupštine 51/59 od 12. decembra 1996. godine. Takođe, svaka država ugovornica treba da razmotri, u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog zakonodavstva, mogućnost utvrđivanja mera i sistema koji bi javnim funkcionerima omogućili da lakše prijavljuju nadležnim organima dela korupcije, kada za njih saznaju pri obavljanju svojih funkcija. Isto tako, svaka država ugovornica će nastojati da utvrdi mere i sisteme kojima se od javnih funkcionera zahteva da nadležnim organima daju izjave u vezi, između ostalog, sa svojim drugim aktivnostima, zaposlenjem, investicionim ulaganjima, imovinom i poklonima znatne vrednosti ili koristima iz kojih može proisteći sukob interesa u odnosu na njihov rad u svojstvu javnih funkcionera. Neophodno je da države ugovornice razmotre i mogućnost preduzimanja disciplinskih i drugih mera protiv javnih funkcionera koji krše kodekse ili standarde previđene ovim članom.

Članom 10. Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije propisano je da imajući u vidu potrebu borbe protiv korupcije, svaka država ugovornica treba da preduzima, gde je potrebno, one mere u skladu sa osnovnim načelima nacionalnog zakonodavstva, koje su potrebne za povećanje transparentnosti rada državne uprave, uključujući njenu organizaciju, funkcionisanje i postupke odlučivanja.

Za regulisanje oblasti lobiranja, od značaja je i dokument Saveta Evrope, Rezolucija Komiteta ministara (97) 24 o "XX vodećih principa za borbu protiv korupcije", naročito u pogledu značaja principa o preduzimanju delotvornih mera za prevenciju korupcije i, u vezi sa tim, podizanja nivoa javne svesti i promocije etičkog ponašanja.

Predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije, a istovremeno se ostvaruju preuzete obaveze iz međunarodnih akata preporuka, a pre svega preporuka Grupa zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO).

Pored toga, pitanja u vezi sa lobiranjem zastupljena su i u sledećim dokumentima Saveta Evrope: Preporuka Parlamentarne skupštine 1908 (2010) o lobiranju u demokratskom društvu; Rezolucija Parlamentarne skupštine 1744 (2010) 2 o vaninstitucionalnim učesnicima u demokratskom sistemu i prateći Izveštaj 12278; Preporuka Parlamentarna skupštine 2019 (2013) o korupciji kao pretnji vladavini prava i prateći Izveštaj 13228; Izveštaj Venecijanske komisije CDL-DEM(2011) 002 o pravnom okviru za regulisanje lobiranja u državama članicamaSaveta Evrope; Izveštaj Venecijanske komisije CDL-AD(2013) 011 o ulozi van-institucionalnih učesnika u demokratskom sistemu (lobiranje).

Posebno je značajna Preporuka (2017) 2 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o pravnom regulisanju lobiranja u kontekstu donošenja odluka. Ovim dokumentom se preporučuje državama članicama da uspostave ili dalje ojačaju usklađen i sveobuhvatan okvir za zakonsko regulisanje lobiranja čime bi se obezbedila transparentnost lobističkih aktivnosti.

Kada je u pitanju proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije predstavlja međunarodnopravnu obavezu Republike Srbije, pa je potrebno pripremiti tekst Nacrta zakona o lobiranju koji će obezbediti usklađenost sa ovim propisima.Pravni osnov za lobiranje u Evropskoj unijisadržan je u članu 11. Ugovora o Evropskoj uniji. Ovaj član reguliše detalje participativne demokratije unutar Evropske unije u sledećim segmentima:

1) Horizontalni civilni dijalog – institucije Evropske unije na prikladan način pružaju građanima i predstavničkim udruženjima mogućnost da javno iznose i razmenjuju stavove u svim oblastima delovanja Evropske unije (stav 1). Pitanje javnosti/otvorenosti postupanja organa i tela Evropske unije regulisano je i u članu 15. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije;

2) Vertikalni civilni dijalog – institucije Evropske unije održavaju otvoren, transparentan i redovan dijalog sa predstavničkim udruženjima i civilnim društvom (stav 2);

3) Postojeće konsultativne prakse – Komisija obavlja široke konsultacije sa zainteresovanim stranama u cilju obezbeđivanja usklađenosti i transparentnosti delovanja Evropske unije (stav 3);

4) Nove evropske inicijative građana – najmanje jedan milion građana Evropske unije, državljana znatnog broja država članica, mogu pokrenuti inicijativu kojom pozivaju Komisiju da, u okviru svojih nadležnosti, podnese odgovarajući predlog o pitanjima za koja građani smatraju da je radi sprovođenja ugovora potreban pravni akt Evropske unije(stav 4). Procedura za sprovođenje ovog segmenta detaljnije je uređena Uredbom (EU) br. 211/2011 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. februara 2011. o građanskoj inicijativi.

Za lobiranje na nivou Evropske unije je od značaja i Rezolucija Evropskog parlamenta od 8. maja 2008. godine o utvrđivanju okvira za aktivnosti zastupnika interesa (lobista) u EU institucijama (CELEX br. 52008IP0197) u kojoj je naglašen značaj registracije lobista, jednakog pristupa institucijama, transparentnosti, definicije, kodeksa ponašanja lobista i sankcija za njegovo kršenje, kao i praćenja rada lobista.

Takođe ispoštovane su preporuke i principi Zelene knjige Evropske komisije COM (2006) 194. U odnosu na pomenuti dokument, Zakon o lobiranju je usklađen sa sledećim načelima: naglašena transparentnost u procesu lobiranja, definicija delatnosti lobiranja, princip registracije. Navedena načela sadržana su u poglavlju II Zelene knjige Evropske komisije: Transparentnost i lobiranje.

Osnovni cilj zakona je da uspostavi jasan normativni okvir u oblasti lobiranja u Republici Srbiji, čime se otklanjaju nedostaci u našem pravnom sistemu. Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes budući da se povećava javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja obavljaju javne funkcije i podiže poverenje građana u proces donošenja odluka, odnosno utvrđivanje pravila u vezi sa obavljanjem delatnosti lobiranja.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Nacrt Zakona o lobiranju sadrži šest glava, i to: Osnovne odredbe (Glava I.), Uslovi za obavljanje delatnosti lobiranja (Glava II.), Sprovođenje lobiranja (Glava III.), Izveštavanje (Glava IV.), Kaznene odredbe (Glava V.), Završne odredbe (Glava VI.).

Osnovne odredbe (Glava I. Nacrta zakona) sadrže osam članova i uređuju: predmet zakona; pojam lobiranja; aktivnosti koje se ne smatraju lobiranjem; određivanje lobiste i pravnog lica, kao subjekata koji obavljaju delatnostlobiranja; naručioca lobiranja; lobirano lice; kao i načela zaštite javnog interesa i integriteta lobiste. Obzirom na značaj ove glave za tekst celog zakona (posebno što se predviđa značenje najvažnijih pojmova, kao i načela koja se koriste kroz ceo tekst zakona), ova glava je i nazvana "Osnovne odredbe".

Članom 1. Nacrta zakona određen je njegov predmet. Stavom 1. navedenog člana predviđeno je da zakon uređuje uslove i način obavljanja delatnosti lobiranja, pravila lobiranja, registar i evidencije u vezi sa lobiranjem, kao i druga pitanja koja su od značaja za lobiranje.

U članu 2. Nacrta zakona propisano je da "lobiranje" predstavlja delatnost kojom se vrši uticaj na organe Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organe javnih agencija i nezavisnih institucija, organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i (u daljem tekstu: organ vlasti) u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, iz nadležnosti tih organa vlasti, radi ostvarivanja interesa naručioca lobiranja, u skladu sa zakonom.

U pogledu značenja lobiranja u savremenom smislu, neophodno je napomenuti da ne postoji univerzalna i opšteprihvaćena definicija, pa Nacrt zakona definiše lobiranje polazeći od nacionalnih specifičnosti. Objašnjenja pojma variraju od vrlo uopštenih (npr. lobiranje čine političke aktivnosti privatnog sektora koje za cilj imaju uticaj na odlučivanje u javnom sektoru) do znatno složenijih (npr. nastojanje da se utiče na donošenje odluka u javnom interesu kroz pritisak na donošenje ili nedonošenje pravnih akata).

Tako na primer, Evropski savet pod pojmom lobiranja podrazumeva koordinirani napor lobiste i naručioca lobiranja, radi ostvarivanja uticaja na utvrđivanje politika i proces odlučivanja sa ciljem dobijanja određenog rezultata od vlade, organa vlasti ili izabranih predstavnika. Vrlo slično je definisano lobiranje i u dobrovoljnom Registru lobista Evropske komisije i Parlamenta koji ključnom odrednicom smatra delovanje na institucije Evropske unije sa ciljem uticanja na proces donošenja odluka. Takođe i Evropska komisija u dokumentu Zelena knjiga iz 2006. godine (Green paper, 2006) definiše lobiranje kao "sve aktivnosti koje se sprovode sa ciljem uticaja na formulisanje politike i procese donošenja odluka evropskih institucija".

Članom 3. Nacrta zakona se definišu aktivnosti koje se ne smatraju lobiranjem u cilju otklanjanja mogućih nedoumica.

Članom 4. Nacrta zakona je određeno da delatnost lobiranja može da obavlja pored fizičkog lica, za koje Nacrt zakona koristi termin "lobista" i privredno društvo, odnosno udruženje koje ima odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja u skladu sa Nacrtom zakona, za koje Nacrt Zakona koristi termin "pravno lice". Ovakvo određivanje subjekata koji mogu da obavljaju delatnost lobiranja će se odraziti i na sve ostale članove Nacrta Zakona koji se odnose na uslove za obavljanje delatnosti lobiranja, odobrenje, registre i dr.

Članom 5. Nacrta zakona određeno je da naručilac lobiranja može biti fizičko ili pravno lice u čijem interesu se vrši lobiranje čime se obuhvataju sve zainteresovane strane.

Članom 6. Nacrta zakona odrđeneo je da "lobirano lice" je izabrano, imenovano ili postavljeno lice u organu vlasti, kao i lice na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost, a koje učestvuje u postupku pripreme i donošenja propisa, odnosno drugog opšteg akta ili može uticati na sadržaj propisa, odnosno drugog opšteg akta.

Članom 7. Nacrta zakona propisana je dužnost lobiranog lica da spreči nastanak štetnih posledica po javni interes koje mogu nastati usled lobiranja. Na ovaj način lobirano lice je obavezano da javnu funkciju obavlja tako da javni interes ne podredi privatnom. Takođe, lobirano lice je ima obavezu da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, kao i da izbegava stvaranje odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, a u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili ukoliko takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa.

Članom 8. Nacrta zakona propisano je da su lobista i pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja dužni da prilikom lobiranja postupaju u skladu sa načelom integriteta, koje podrazumeva zakonitost, transparentnost i odgovornost u radu, kao i etičnost, u cilju očuvanja ličnog i ugleda pravnog lica koje obavlja delatnost lobiranja, kao i delatnosti lobiranja. Na ovaj način se jača lični i profesionalni integritet lobista, uz istovremeno poboljšavanje efikasnosti u definisanju javnih politika, odnosno procesu donošenja odluka. Pored toga donosiocima odluka se nameće viši stepen odgovornosti.

Uslovi za obavljanje delatnosti lobiranja (Glava II.) sadrže devetnaest članova i uređuju: uslove za obavljanje delatnosti lobiranja fizičkog lica; uslove za obavljanje delatnosti lobiranja pravnog lica; zabranu obavljanja delatnosti lobiranja; sprečavanje sukoba interesa lobiste; ispit za obavljanje poslova lobiranja; evidenciju o licima koja su položila ispit; zahtev za izdavanje odobrenja fizičkom licu; zahtev za izdavanje odobrenja pravnom licu; odobrenje za obavljanje delatnosti; prestanak važenja odobrenja za fizičko lice; prestanak važenja odobrenja za pravno lice; rešenje o davanju odobrenja i prestanku važenja odobrenja; Registar; sadržinu Registra lobista; sadržinu Registra pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja; obavezu obaveštavanja o promenama; upis podataka u Registar; evidenciju o stranim fizičkim i pravnim licima koja obavljaju delatnost lobiranja; primenu Zakona o opštem upravnom postupku.

Članovima 9. i 10. Nacrta zakona propisani su usloviza obavljanje delatnosti lobiranja.

Odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja može se izdati fizičkom licu koje je: državljanin Republike Srbije; koje je potpuno poslovno sposobno; koje nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja; kome nije izrečena ili je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti; koje je položilo ispit za obavljanje poslova lobiranja.

Strano fizičko lice može da obavlja delatnost lobiranja u Republici Srbiji ako je registrovano za obavljanje delatnosti lobiranja u državi čiji je državljanin i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim licima koja obavljaju delatnost lobiranja na teritoriji Republike Srbije.

Odoborenje za obavljanje delatnosti lobiranja može se izdati privrednom društvu, odnosno udruženju: ako je upisano u registar privrednih subjekata; ima zaposlenog najmanje jednog lobistu; nije osuđeno za krivično delo ili mu nije izrečena, odnosno ako mu je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti; odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno udruženju nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja i kome nije izrečena ili je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti;

Strano pravno lice može da obavlja delatnost lobiranja u Republici Srbiji ako je registrovano za obavljanje delatnosti lobiranja u državi u kojoj ima sedište i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim pravnim licima koja obavljaju delatnost lobiranja na teritoriji Republike Srbije.

Prilikom utvrđivanja uslova za obavljanje delatnosti lobiranja, vođeno je računa o potrebnim nivou profesionalnih kvalifikacija, ali i o etičkim pokazateljima lica koja se kvalifikuju za obavljanje ove izuzetno odgovorne delatnosti. Zakonom je omogućeno obavljanje delatnosti lobiranja stranim fizičkim i pravnim licima ukoliko delatnost lobiranja obavljaju u državi porekla, uz obavezu registracije u Republici Srbiji.

Članom 11. Nacrta zakona u st. 1. i 2. funkcioneru je propisana zabrana obavljanja delatnosti lobiranja, koja prestaje po isteku dve godine od dana prestanka funkcije. Reč je o tzv. "periodu hlađenja" (cooling off period) koji obuhvata pravila kojima se u određenom vremenskom periodu nakon obavljanja javne funkcije/službe, funcionerima i visokim državnim službenicima ne dozvoljava zapošljavanje u privatnom sektoru.

Stavom 3. je propisano da se funkcionerom smatra funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba intesa pri vršenju javnih funkcija.

Članom 12. Nacrta zakona propisana je dužnost lobiste i pravnog lica koje obavlja delatnost lobiranja da prilikom lobiranja vode računa o postojanju sukoba interesa. Sukob interesa kod lobiste, odnosno pravnog lica koje obavlja delatnost lobiranja postoji ukoliko zastupa dva naručioca lobiranja sa suprotnim interesima. Sukob interesa kod lobiste postoji i u slučaju kada bi isto lice istovremeno bilo angažovano u svojstvu stručnjaka od strane organa vlasti i lobiste od strane naručioca lobiranja.

Iako lobiranje u formalno pravnom smislu predstavlja dvostrani odnos, jer lobista lobira u svoje ime a za tuđ račun, ono suštinski predstavlja uspostavljanje trostranog odnosa između naručioca lobiranja, lobiste koji vrši određenu radnju lobiranja u svoje ime a za tuđ račun i lobiranog lica koje je u stvari objekat lobiranja, zbog čega je u odnosu na sve aktere potrebno jasno definisati postojanje sukoba interesa.

Članom 13. stav 1. Nacrta zakona predviđeno je da Ispit za obavljanje poslova lobiranja sprovodi Pravosudna akademija, koja izdaje uverenje o položenom ispitu u roku od 15 dana od dana polaganja ispita. Program i način polaganja ispita, naknadu za polaganje ispita, kao i obrazac uverenja o položenom ispitu, propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Imajući u vidu da je reč o novoj delatnosti neophodno obezbediti da lica koja su zainteresovana za obavljanje delatnosti lobiranja poseduju specifična znanja u vezi sa poslovima lobiranja. Najefikasniji način za sticanje specifičnih znanja iz ove oblasti jeste polaganje ispita za obavljanje poslova lobiranja.

Članom 14. Nacrta zakona propisano je da Pravosudna akademija vodi evidenciju o fizičkim licima koja su položila ispit za obavljanje poslova lobiranja. Evidencija sadrži ime i prezime fizičkog lica koje je položilo ispit, jedinstveni matični broj građana i prebivalište, datum polaganja, kao i druge podatke. Bližu sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Članovima 15. i 16. Nacrta zakona propisano je da se zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja podnosi Agenciji za borbu protiv korupcije. Propisana ja i sadržina zahteva.

Zahtev za izdavanje odobrenja fizičkom licu za obavljanje delatnosti lobiranja sadrži: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i prebivalište podnosioca zahteva. Uz zahtev se prilažu i dokazi o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti lobiranja. Obrazac zahteva propisuje direktor Agencije.

Zahtev za izdavanje odobrenja pravnom licu za obavljanje delatnosti lobiranja sadrži: naziv i sedište pravnog lica, matični broj i poreski identifikacioni broj, kao i ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i prebivalište ovlašćenog lica. Uz zahtev iz se prilažu dokazi o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti lobiranja za pravno lice.

Prilikom regulisanja sadržine zahteva za izdavanje odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja vodilo se računa da opseg informacija koje je potrebno registrovati ne bude preširok, kako bi se izbeglo prikupljanje suvišnih podataka i nepotrebno opterećivanje svih učesnika u ovom procesu i tako ugrozila njegova svrha i funkcionisanje.

Članom 17. Nacrta zakona propisano je da odobrenje za obavljanje delatnosti lobiranja izdaje Agencija za borbu protiv korupcije, u obliku rešenja, u roku od 15 dana za fizička lica, odnosno u roku od 30 dana za pravna lica, od dana podnošenja zahteva.

Članovima 18. i 19. Nacrta zakona propisani su razlozi za prestanak važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja.

Kao razlozi za prestanak važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja fizičkog lica navode se: zahtev lobiste; ako je lobista osuđenza krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja; ako je lobisti izrečena mera bezbednosti ili zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti; ako je lobista povredio odredbe ovog zakona o sukobu interesa; gubitkom poslovne sposobnosti lobiste; ako lobista postane funkcioner.

Kao razlozi za prestanak važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja pravnog lica navode se: zahtev pravnog lica; prestanak pravnog lica; ako pravno lice nema zaposlenog najmanje jednog lobistu; ako je pravno lice osuđeno za krivično delo ili mu je izrečena, odnosno ako mu je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti; ako je odgovorno lice u pravnom licu osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti lobiranja; ako mu je izrečena mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti; ako je pravno lice povredilo odredbe ovog zakona o sukobu interesa.

Članom 19. Nacrta zakona propisano je da o davanju odobrenja i prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja rešenje donosi direktor Agencije za borbu protiv korupcije. Protiv rešenja direktora Agencije može se izjaviti žalba Odboru Agencije. Odluka Odbora Agencije je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Prilikom propisivanja nadležnosti za odlučivanje o pravnom sredstvu protiv rešenja direktora Agencije za borbu protiv korupcije pošlo se od dvostepenosti u radu Agencije za borbu protiv korupcije koja je propisana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS" br. 97/08, 53/10, 66/11 – odluka Ustavnog suda, 67/13 – odluka Ustavnog suda i 8/15 – odluka Ustavnog suda).

Članom 21. Nacrta zakona je propisano da Agencija za borbu protiv korupcije vodi Registar lobista i Registar pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja. Registar je javan i objavljuje se na internet stranici Agencije. Pri vođenju registra Agencija je dužna da poštuje propise koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti. Obrazac i način vođenja registra bliže se uređuje aktom direktora Agencije.

Fokus zakona o lobiranju je na registraciji lica koja ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti lobiranja. Registar pruža informacije i omogućava nadzor nad delatnošću lobiranja. Najvažniji razlog postojanja registra je da pruži transparentnost, čime će biti omogućeno postojanje preglednih i javno dostupnih informacija o identitetu i profesionalnom interesu svih onih koji žele da utiču, odnosno onih koji utiču na proces donošenja odluka u vezi sa određenim javnim politikama. Pored naglašene transparentnosti, prilikom vođenja Registra propisana je i dužnost poštovanja propisa kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Članom 22. Nacrta zakona propisano je da se u Registar lobista upisuju se podaci o lobistima i to: broj i datum upisa u Registar lobista; ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i prebivalište lobiste; broj i datum odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja; broj i datum rešenja o prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, sa podacima o razlozima prestanka važenja odobrenja i datumom prestanka važenja odobrenja.

Članom 23. Nacrta zakona je propisano da se u Registar pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja upisuju se podaci o tim pravnim licim, i to: broj i datum upisa u Registar pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja; naziv i sedište pravnog lica; broj i datum rešenja o upisu u registar privrednih subjekata; matični broj i poreski identifikacioni broj pravnog lica; ime i prezime, prebivalište i jedinstveni matični broj građana odgovornog lica u pravnom licu; ime i prezime, prebivalište i jedinstveni matični broj građana lobiste zaposlenog u pravnom licu; broj i datum rešenja o odobrenju za obavljanje delatnosti lobiranja za lobistu zaposlenom u pravnom licu; broj i datum rešenja o prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, sa podacima o razlozima prestanka važenja odobrenja i datumom prestanka važenja odobrenja.

Članom 24. Nacrta zakona je propisano da je lobista dužan da obavesti Agenciju za borbu protiv korupcije o promeni podataka o prebivalištu, a pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja o promeni podataka koji se odnose na podatke iz registra privrednih subjekata, poreskom identifikacionom broju, kao i promene koje se odnose na lobistu zaposlenog u tom pravnom licu. O ovim promenama, lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja, dužni su da u pisanoj formi obaveste Agenciju, u roku od tri dana od dana nastanka promene.

Članom 25. Nacrta zakona je propisano da Agencija za borbu protiv korupcije, po službenoj dužnosti, vrši upis podataka u registar, odmah po konačnosti rešenja o odobrenju za obavljanje poslova lobiranja, odnosno rešenja o prestanku važenja odobrenja za obavljanje poslova lobiranja, kao i po dostavljanju obaveštenja o promenama podataka.

Članom 26. Nacrta zakona propisano je da Agencija za borbu protiv korupcije vodi posebnu evidenciju o stranim fizičkim i pravnim licima koja obavljaju delatnost lobiranja na teritoriji Republike Srbije. Bliža sadržina i način vođenja evidencije uređuje se aktom direktora Agencije.

Članom 27. Nacrta zakona je propisano da se na postupak donošenja rešenja o davanju odobrenja, odnosno prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Sprovođenje lobiranja (Glava III.) sadrži tri člana i uređuje: ugovor o lobiranju; raskid ugovora i prekid postupka lobiranja; obaveze lobiranog lica i organa vlasti.

Članom 28. Nacrta zakona propisano je da se sa obavljanjem delatnosti lobiranja ne može otpočeti pre zaključivanja ugovora o lobiranju, odnosno uspostavljanja pravnog odnosa između naručioca lobiranja i lobiste, odnosno pravnog lica koje obavlja delatnost lobiranja. Pored toga propisana je i obavezna sadržina ugovora o lobiranju i to: podaci o ugovornim stranama; predmet lobiranja (opis predmeta i cilj lobiranja); podaci o načinu i vremenu trajanja lobiranja; visina naknade za lobiranje; izjava lobiste, odnosno odgovornog lica u pravnom licu koje obavlja delatnost lobiranja o nepostojanju sukoba interesa i izjavu da će postupati u skladu sa pravilima lobiranja propisanim ovim zakonom. Ukoliko je ugovorna strana pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja, ugovor o lobiranju mora da sadrži i ime i prezime lobiste zaposlenog kod tog pravnog lica koji će sprovoditi aktivnosti lobiranja. Lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja, ne mogu se ugovorom obavezati na određeni ishod lobiranja.

Članom 29. Nacrta zakona propisano je da raskid ugovora o lobiranju može da zahteva svaka ugovorna strana u svakom trenutku. Lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja dužni su da, bez odlaganja, prekinu postupak lobiranja i raskinu ugovor o lobiranju ako: posumnjaju da će izazvati sukob interesa kod naručilaca lobiranja koje zastupaju; lobista, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja delatnost lobiranja postane funkcioner.

Članom 30. Nacrta zakona propisano je da je lobirano lice dužno da o ostvarenom kontaktu sa lobistom sačini obaveštenje i da ga u roku od 15 dana od dana ostvarivanja kontakta dostavi Agenciji za borbu protiv korupcije. Agencija može koristiti podatke iz obaveštenja za potrebe provere tačnosti podatka navedenih u izveštaju o radu lobista. Organ vlasti dužan je da vodi evidenciju o lobističkim kontaktima za funkcionere koji su izabrani, postavljeni ili imenovani u tom organu. Obrazac i bliža sadržina obaveštenja uređuju se aktom direktora Agencije. Bliža sadržina i način vođenja evidencije uređuju se aktom direktora Agencije.

Imajući u vidu prirodu položaja lobiranog lica trebalo bi utvrditi njegovu obavezu da sačini obaveštenje o svakom kontaku sa lobistom. To je neposredno povezano i sa potrebom da se utvrdi i obaveza organa vlasti u kojem je lobirano lice izabrano, imenovano ili postavljeno da vodi evidenciju o kontaktima koje ima lobirano lice sa lobistima. Smisao evidencije je pružanje pristupa javnosti dovoljnom broju informacija o lobističkoj aktivnosti koje se odnose na javne politike i donošenje odluka, kako bi se mogla proceniti priroda i domet lobiranja i kako bi se javnost uverila da je to u skladu s javnim interesom. Time se omogućava uravnotežen pristup koji stremi transparentnosti, ali ne po cenu preteranih i zahtevnih pretpostavki potrebnih za evidentiranje. Propisivanjem obrasca i sadržine obaveštenja omogućava se standardizacija podataka u vezi sa lobiranjem.

Izveštavanje (Glava IV.) sadrži dva člana i uređuje: izveštaj o radu i sadržaj izveštaja o radu.

Članom 30. Nacrta zakona propisano je da su lobista, odnosno pravno lice koje obavlja delatnost lobiranja, dužni da Agenciji za borbu protiv korupcije dostave pisani izveštaj o radu, najkasnije do 31. januara tekuće za prethodnu godinu. Lobista, odnosno pravno lice za koje je doneto rešenje o prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja, dužni su da, u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja, Agenciji dostave izveštaj o radu za period od podnošenja poslednjeg izveštaja do konačnosti rešenja.

Propisano je da se izveštaj o radu podnosi Agenciji za borbu protiv korupcije, kao organu nadležnom za vođenje Registra fizičkih i pravnih lica koja obavljaju delatnost lobiranja. Takođe, prilikom određivanja vremenskog okvira za izveštavanje, vodilo se računa o tome da aktivnosti u vezi sa izveštavanjem omogućavaju praćenje stanja, ali i da ne ometaju efikasnost rada lobiste i nadležnog organa uprave. Posebno je propisana i obaveza lobiste, odnosno pravnog lica koje obavlja delatnost lobiranja, u vezi sa izveštavanjem u slučaju kada je protekao primereni rok od konačnosti rešenja o prestanku važenja odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja.

Članom 31. Nacrta zakona je propisano da izveštaj o radu sadrži: broj i datum odobrenja za obavljanje delatnosti lobiranja; podatke o naručiocu lobiranja u izveštajnom periodu; podatke o lobiranim licima i organima vlasti kod kojih je vršeno lobiranje; predmet lobiranja. Obrazac i bliži sadržaj izveštaja o radu propisuje se aktom direktora Agencije za borbu protiv korupcije.

Od naročitog značaja za transparentnost lobiranja je uređivanje pitanje kontinuiranog izveštavanja o lobiranju. Prilikom normiranja ove obaveze lobista, posebna pažnja je posvećena da sadržaj izveštaja obezbeđuje dovoljan obim informacija o lobiranju, a da ne prouzrokuje prikuljanje nepotrebnih podataka i preterano administriranje.

Kaznene odredbe (Glava V.) sadrže dva člana (čl. 33.–34.) kojima su propisani prekršaji za povredu odredaba Zakona o lobiranju.

Završne odredbe (Glava VI.) sadrže dva člana (čl. 35.–36.) i uređuju: podzakonske akte i stupanje na snagu Zakona o lobiranju.

S obzirom da je neophodno omogućiti efikasnu i delotvornu primenu Zakona o lobiranju, propisana je obaveza donošenja podzakonskih akata (pravilnika) kojima bi se bliže propisali obrasci potrebni za izvršenje određenih administrativnih obaveza i utvrdio njihov sadržaj ili uredio način izvršenja određenih obaveza.

Propisano je da Zakon o lobiranju stupa na snagu istekom devet meseci od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 23.03.2018.