KRIVIČNI ZAKONIK: Nova pravila u krivičnom zakonodavstvu stupaju na snagu 1. decembra 2019. godine
Od 1. decembra 2019. godine počinje primena novih zakonskih rešenja u krivičnom zakonodavstvu, čija je suština da pravosudnim organima da oprobane i delotvorne mehanizme za borbu protiv kriminala, izjavio je državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić na okruglom stolu povodom početka primene izmena Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).
Okrugli sto je organizovala Misija OEBS-a u Srbiji uz podršku Ministarstva pravde Srbije i Ministarstva pravde SAD.
"Na iskustvima drugih smo naučili da prenaglašavanje represivne orjentacije ne vodi nužno smanjenju stope kriminala. Stoga namera Vlade Republike Srbije nije da se prostim pooštravanjem kazni bori protiv kriminala i da pri tome produbljuje jaz između kaznene politike zakonodavstava i prakse", istakao je Ilić.
Ilić je podsetio da su izmene Krivičnog zakonika usvojene u Narodnoj skupštini Srbije u maju ove godine, a da je tome prethodila opsežna analiza kaznene politike i široki konsultativni proces koji je započeo još 2015. godine.
On je rekao da će se od 1. decembra primenjivati kazna doživotnog zatvora sa mogućnošću uslovnog otpusta nakon 27 godina izdržane kazne, osim za pet najtežih i najsvirepijih krivična dela: teško ubistvo, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.
"U svim ostalim slučajevima mogućnost uslovnog otpusta postoji. Srbija ni u ovome nije izuzetak, jer ista rešenja postoje i kod određenih država EU", istakao je Ilić.
Ilić je podsetio da je tu promenu inicirala fondacija "Tijana Jurić" novembra 2017. godine, kada je podnela Narodnoj skupštini narodnu inicijativu za izmene i dopune Krivičnog zakonika koju je podržalo 158.460 građana Republike Srbije.
Dodao je i da su dopunjene odredbe koje se odnose na odmeravanje kazne u slučaju povrata, da je sužen krug krivičnih dela za koje se može izreći uslovna osuda, tako što je predviđeno da se ova osuda ne može izreći za krivična dela za koje se zaprećena kazna od osam godina zatvora ili teža kazna, da je u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije uvedeno novo krivično delo napad na advokata.
Državni sekretar je istakao da su se neke države u regionu ugledale na ono što Srbija radi, pa se BiH nalazi u procesu uvođenja doživotne kazne zatvora, a Hrvatska pooštrava svoju kaznenu politiku u odnosu na nasilničko ponašanje, porodično nasilje, kao nasilje nad ženama i decom.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da kriminalno- pravni sistem ima ključnu ulogu u pružanju podrške vladavini prava na izbalansiran način, tako što osigurava poštovanje fundamentalnih prava koja se ne smeju kršiti.
On je dodao da ta misija podržava inicijative koje imaju za cilj da unaprede zakonski okvir, a i njegovu primenu, uključujući sudsku praksu u oblasti pravosuđa i osnovnih fundamentalnih ljudskih prava.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 22.11.2019.Naslov: Redakcija