Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG UREDBE O BLIŽIM USLOVIMA ZA PRUŽANJE KVALIFIKOVANIH USLUGA OD POVERENJA: Mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o Predlogu uredbe


Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je dopisom broj: 110-00-3/2018-12 od 14. marta 2018. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Predlog uredbe o bližim uslovima za pružanje kvalifikovanih usluga od poverenja, radi davanja mišlјenja.

Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1) propisuje da diskriminacija i diskriminatorsko postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

S tim u vezi Poverenik ukazuje da uslovi koji se propisuju Predlogom uredbe treba da budu u skladu sa načelom ravnopravnosti i zabrane diskriminacije.

Prvenstveno ukazuje da Predlog uredbe ne sadrži odredbu o rodno diferenciranom jeziku, odnosno da su u tekstu Predloga uredbe upotreblјene reči u muškom rodu (npr. izdavalac sertifikata, pružalac usluge, korisnik, zaposleni), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Poverenik predlaže da se Predlog uredbe unese i odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u toj uredbi u muškom rodu, obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika.

Pored toga, odredbom člana 6. stav 2. Predloga uredbe kojom je propisano da u okviru jedne kvalifikovane usluge od poverenja, određene članom 41. stav 2. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 94/2017), određeno je da pružalac usluge može imati jednu ili više politika pružanja usluga koje su prilagođene pojedinim cilјnim grupama korisnika usluga, odnosno prilagođene određenim zahtevima vezanim za bezbednost. Prema mišlјenju Poverenice, navedenu odredbu je potrebno precizirati tako da bude nedvosmisleno jasno da se različite politike pružanja usluga koje se prilagođavaju pojedinim cilјnim grupama, nužno moraju zasnivati na zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu, u skladu sa zakonom koji uređuje zabranu diskriminacije, uz mogućnost uvođenja posebnih mera (ili politika) radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Ukazuje i na odredbu člana 26. tačka 2) podtačka (1) Predloga uredbe kojom je propisano da je izdavalac sertifikata dužan da pri registraciji korisnika obezbedi da se, ukoliko se korisnik identifikuje kao fizičko lice, utvrdi i proveri identitet korisnika na bazi isprave koja na osnovu zakona služi za utvrđenje identiteta, i to uz fizičko prisustvo, a na osnovu lične karte, putne isprave, strane putne isprave, putne isprave za strance ili lične karte za strance. Zakonom o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007) u članu 60. propisano je da nakon registracije Kancelarija za azil na propisanom obrascu, izdaje strancu ličnu kartu za lice koje traži azil koja služi kao identifikacioni dokument i kao dozvola boravka u Republici Srbiji, do okončanja postupka azila, kao i da se lična karta izdaje i članu porodice koji je sa licem koje traži azil. Takođe, članom 61. navedenog zakona propisano je da Kancelarija za azil licu starijem od 15 godina kome je odobren azil u Republici Srbiji izdaje ličnu kartu na propisanom obrascu, kao i da se licu kome je priznato pravo na utočište lična karta izdaje sa rokom važenja od pet godina, a licu kome je dodelјena subsidijarna ili privremena zaštita, sa rokom važenja od jedne godine. U članu 62. ovog zakona propisano je da na zahtev lica starijeg od 18 godina kome je priznato pravo na utočište u Republici Srbiji, Kancelarija za azil izdaje putnu ispravu na propisanom obrascu, sa rokom važenja od dve godine, u skladu sa zakonom. U izuzetnim slučajevima humanitarne prirode, putna isprava iz stava 1. ovog člana izdaje se i licima pod subsidijarnom zaštitom koja ne poseduju nacionalnu putnu ispravu, sa rokom važenja do 1 godine.

Imajući u vidu navedeno, Poverenica je mišlјenja da je odredbu člana 26. tačka 1) podtačka (1) Predloga uredbe potrebno još jednom razmotriti s obzirom da postoje određene nejasnoće da li se pod ličnom kartom za strance i putnom ispravom za strance podrazumevaju i isprave čije izdavanje je propisano Zakonom o azilu ili se pod ovim ispravama podrazumevaju samo isprave propisane čl. 66. i 67. Zakona o strancima.

Takođe, ukazuje i na odredbu člana 29. tačka 8) Predloga uredbe prema kojoj izdavalac sertifikata ne sme dodeliti bezbednosne ni upravlјačke funkcije osobama koje su osuđivane ili koje su na bilo koji način kažnjavane u odnosu na njihovu podobnost za rad na odgovornim funkcijama. Prema našem mišlјenju, navedena odredba je nejasna i može dovesti do diskriminacije po osnovu osuđivanosti. Naime, nije jasno na koju vrstu kaznenih dela se misli za koje izdavalac sertifikata ne sme dodeliti bezbednosne ni upravlјačke funkcije osobama koje su "bilo osuđivane ili koje su na bilo koji način kažnjavane u odnosu na njihovu podobnost za rad na odgovornim funkcijamaˮ. Stoga bi navedenu odredbu trebalo još jednom razmotriti i formulisati tako da bude nesporno u kojim slučajevima osuđivanost predstavlјa smetnju izdavaocu sertifikata za dodelu bezbednosne ili upravlјačke funkcije, pri čemu treba imati u vidu da se ostvari srazmera između propisanih uslova i cilјa koji se na taj način želi ostvariti.

Pored toga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na član 19. Predloga uredbe kojim su uređena interna pravila rada i zaštite sistema izdavanja sertifikata koja utvrđuje izdavalac sertifikata. Interna pravila sadrže detalјne opise postupaka i mera koji se primenjuju prilikom izdavanja i rukovanja kvalifikovanim elektronskim sertifikatima. Stavom 2. navedenog člana određeno je da interna pravila ne moraju biti javna i mogu predstavlјati poslovnu tajnu izdavaoca sertifikata. Prema našem mišlјenju, u cilјu pune pravne sigurnosti bilo bi potrebno odrediti koji organ izdavaoca sertifikata donosi interna pravila i po kom postupku (organ poslovođenja, nadzorni organ i sl.). Takođe, postavlјa se i pitanje utvrđivanja kriterijuma po kojima će se određivati u kom slučaju interna pravila predstavlјaju poslovnu tajnu i ne moraju biti javna.

Ukazujemo da je potrebno posebno razmotriti i odredbu članu 22. Predloga uredbe koji uređuje evidenciju izdatih sertifikata, s obzirom da je ustanovlјavanje prava i obaveza (izdavaoca sertifikata) za vođenja evidencija zakonska materija.

Izvor: Vebsajt Poverenice, 19.04.2018.
Naslov: Redakcija