Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREGLED ODREDABA ZAKONA O BEZBEDNOSTI I INTEROPERABILNOSTI ŽELEZNICE KOJE SE MENJAJU ODNOSNO DOPUNJUJU


PREGLED ODREDABA ZAKONA O BEZBEDNOSTI I INTEROPERABILNOSTI ŽELEZNICE KOJE SE MENJAJU ODNOSNO DOPUNJUJU

Značenje pojedinih izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) autostop uređaj je uređaj za automatsko zaustavljanje voza kod signala koji pokazuje da je dalja vožnja zabranjena, odnosno uređaj za automatsku kontrolu smanjenja brzine kretanja voza od signala koji pokazuje da je dalja vožnja dozvoljena smanjenom brzinom;

1) AUTOSTOP UREĐAJ JE UREĐAJ ZA AUTOMATSKO ZAUSTAVLjANjE VOZA PRI PROLASKU PORED SIGNALA KOJI POKAZUJE DA JE DALjA VOŽNjA ZABRANjENA I PRI PROLASKU PORED SIGNALA KOJI POKAZUJE DA SE DALjA VOŽNjA NASTAVI SMANjENOM BRZINOM U SLUČAJU NEPROPISNOG POSTUPANjA MAŠINOVOĐE.

2) uređaj za kontrolu budnosti je uređaj koji služi za automatsko zaustavljanje voza u slučaju nebudnosti ili nesposobnosti železničkog radnika koji upravlja vučnim vozilom;

3) velika šteta je šteta koju telo za istrage, po pristupu mestu nesreće, proceni u iznosu od najmanje dva miliona evra;

3) VELIKA ŠTETA JE ŠTETA KOD NESREĆE KOJU TELO ZA ISTRAGE PROCENI U IZNOSU OD NAJMANjE DVA MILIONA EVRA;

4) voz je propisno sastavljen i zakvačen niz vučenih vozila sa jednim ili više vučnih vozila ili samo vučno vozilo ili više zakvačenih vučnih vozila PROPISNO SIGNALISAN, SA PRIPADAJUĆIM VOZNIM OSOBLjEM I KOJI SAOBRAĆA PO PROPISANIM PRAVILIMA;

5) vozno osoblje je osoblje koje poseda voz, tj. osoblje vučnog vozila (mašinovođa i pomoćnik mašinovođe) i vozopratno osoblje;

5) VOZNO OSOBLjE JE OSOBLjE VUČNOG VOZILA I VOZOPRATNO OSOBLjE;

5A) OSOBLjE VUČNOG VOZILA JE ZAJEDNIČKI NAZIV ZA MAŠINOVOĐU, MAŠINOVOĐU ZA MANEVAR I POMOĆNIKA MAŠINOVOĐE;

6) vozopratno osoblje je ostalo osoblje u vozu, osim mašinovođe i pomoćnika mašinovođe, koje pomaže da se osigura bezbednost voza, putnika i robe;

6) VOZOPRATNO OSOBLjE JE ZAJEDNIČKI NAZIV ZA VOZOVOĐU, KONDUKTERA I VOZNOG MANEVRISTU;

7) vučeno vozilo je železničko vozilo bez sopstvenog pogona namenjeno za prevoz lica (putnička kola) ili za prevoz robe (teretna kola);

8) vučno vozilo za posebne namene je motorno pružno vozilo, lokotraktor, motorno vozilo za ispitivanje, održavanje ili kontrolu železničkih pruga;

9) vučno vozilo je železničko vozilo sa sopstvenim pogonom (lokomotiva, motorni voz ili vučno vozilo za posebne namene);

10) glavni istražitelj je lice koje je odgovorno za organizaciju, sprovođenje i kontrolu istrage;

11) dodatno ovlašćenje je isprava na osnovu koje železnički radnik stiče pravo da upravlja određenim vrstama vučnih vozila na određenoj železničkoj infrastrukturi;

12) dozvola za korišćenje je isprava kojom se dozvoljava puštanje u rad podsistema, činilaca interoperabilnosti ili elemenata podsistema;

13) dozvola za regulisanje železničkog saobraćaja je isprava na osnovu koje železnički radnik stiče pravo da reguliše železnički saobraćaj;

14) dozvola za tip vozila je isprava kojom se potvrđuje da je tip železničkog vozila usaglašen sa propisanim tehničkim specifikacijama ili nacionalnim železničkim tehničkim propisima;

15) dozvola za upravljanje vučnim vozilom je isprava na osnovu koje železnički radnik stiče pravo da upravlja vučnim vozilom;

16) dozvoljena masa po dužnom metru je propisana dozvoljena masa po dužnom metru koja se ne može prekoračiti;

17) dozvoljena masa po osovini je propisana dozvoljena masa po osovini koja se ne može prekoračiti;

18) domicilna jedinica je organizacioni deo železničkog prevoznika u mestu rada voznog osoblja;

18)  DOMICILNA JEDINICA JE ORGANIZACIONI DEO ŽELEZNIČKOG PREVOZNIKA U MESTU RADA VOZNOG OSOBLjA, A PRIVREMENA DOMICILNA JEDINICA JE MESTO GDE VOZNO OSOBLjE DUŽI VREMENSKI PERIOD OBAVLjA POSAO VAN DOMICILNE JEDINICE; 

19) dosije o održavanju je dokumentacija koju za svako vozilo vodi lice zaduženo za održavanje i koja sadrži podatke o korišćenju železničkog vozila i radovima na njegovoj kontroli i održavanju;

20) evropska specifikacija je zajednička tehnička specifikacija, evropsko tehničko odobrenje ili nacionalni standard kojim se prenosi evropski standard;

21) železnička mreža je skup železničkih pruga na određenom geografskom području;

21) ŽELEZNIČKA MREŽA JE SKUP ŽELEZNIČKIH PRUGA, STANICA, TERMINALA I SVIH FIKSNIH ŽELEZNIČKIH POSTROJENjA POTREBNIH ZA OSIGURANjE BEZBEDNOG I KONTINUIRANOG FUNKCIONISANjA ŽELEZNIČKOG SISTEMA;

22) železnički prevoznik je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji obavlja prevoz putnika i/ili robe i koji obezbeđuje vuču vozova ili koji isključivo pruža uslugu vuče vozova;

23) železnički radnik je lice koje neposredno učestvuje u obavljanju poslova u vezi sa železničkim saobraćajem;

24) železnički sistem obuhvata strukturne i funkcionalne podsisteme, upravljanje i eksploataciju sistema u celini;

25) železničko vozilo je vozilo sa ili bez sopstvenog pogona koje se kreće na sopstvenim točkovima po železničkim kolosecima i koje se sastoji od jednog ili više strukturnih i funkcionalnih podsistema ili delova tih podsistema;

26) železničko službeno mesto je mesto na železničkoj infrastrukturi namenjeno za izvršenje zadataka organizacije železničkog saobraćaja propisanih poslovnim redom železničke stanice;

26) ŽELEZNIČKO SLUŽBENO MESTO (U DALjEM TEKSTU: SLUŽBENO MESTO) JE MESTO NA ŽELEZNIČKOJ INFRASTRUKTURI NAMENjENO ZA IZVRŠENjE ZADATAKA ORGANIZACIJE I VRŠENjA ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA;

27) zajedničke bezbednosne metode su metode kojima se propisuje način ocene nivoa bezbednosti, utvrđivanja ostvarenosti ciljeva bezbednosti i utvrđivanja usaglašenosti sa drugim zahtevima koji se odnose na bezbednost železničkog saobraćaja;

28) imalac železničkog vozila je FIZIČKO ILI PRAVNO LICE, vlasnik ili korisnik železničkog vozila koji koristi to vozilo kao prevozno sredstvo i koji je upisan u Nacionalni registar železničkih vozila;

28A) IMENOVANO TELO JE TELO ZA OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTI I POGODNOSTI ZA UPOTREBU ČINILACA INTEROPERABILNOSTI I VERIFIKACIJU STRUKTURNIH PODSISTEMA U SKLADU SA NACIONALNIM ŽELEZNIČKIM TEHNIČKIM PROPISIMA, IMENOVANO U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PROIZVODE I OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTI;

29) incident NEZGODA je događaj koji je povezan sa saobraćajem vozova ILI MANEVARSKOG SASTAVA i negativno utiče na bezbednost saobraćaja;

30) istraga označava proces koji obuhvata prikupljanje i analizu informacija, izvođenje zaključaka, uključujući u to i utvrđivanje uzroka i, u zavisnosti od slučaja, davanje bezbednosnih preporuka u cilju prevencije nesreća i incidenata;

30) ISTRAGA OZNAČAVA PROCES KOJI OBUHVATA PRIKUPLjANjE I ANALIZU INFORMACIJA, UTVRĐIVANjE UZROKA, IZVOĐENjE ZAKLjUČAKA I UTVRĐIVANjE POSLEDICA, KAO I   DAVANjE BEZBEDNOSNIH PREPORUKA U CILjU PREVENCIJE NESREĆA I NEZGODA;

31) lice zaduženo za održavanje je lice zaduženo za održavanje železničkih vozila, upisano kao takvo u Nacionalni registar železničkih vozila;

32) lokomotiva je vučno vozilo koje u zavisnosti od vrste pogona može biti električna, dizel ili parna lokomotiva;

33) maksimalna brzina voza je najveća brzina kojom voz može saobraćati na železničkoj pruzi ili delu železničke pruge, navedena u redu vožnje ili propisana na drugi način i koja se ne može prekoračiti NE SME BITI PREKORAČENA;

34) masa po dužnom metru je masa praznog ili natovarenog železničkog vozila podeljena dužinom vozila, merenom između čeonih površina odbojnika ili između krajnjih delova kvačila za vozila bez odbojnika;

35) masa po osovini je masa praznog ili natovarenog železničkog vozila podeljena brojem osovina tog vozila;

36) motorni vozovi su elektromotorna kola, elektromotorne garniture, dizelmotorna kola, dizelmotorne garniture i šinobusi;

36) MOTORNI VOZOVI SU ELEKTROMOTORNA KOLA, ELEKTROMOTORNE GARNITURE, DIZELMOTORNA KOLA I DIZELMOTORNE GARNITURE;

37) mašinovođa je lice sposobno i ovlašćeno da upravlja vozovima za prevoz putnka ili robe, uključujući sva vučna vozila, VUČNIM VOZILIMA na samostalan, odgovoran i bezbedan način;

38) najveća dopuštena brzina je propisana najveća brzina na pruzi ili delovima železničke pruge, s obzirom na tehničko stanje železničke pruge i železničkih vozila ili druge uslove;

39) naručilac je lice koje naručuje projektovanje, gradnju, obnovu ili unapređenje podsistema (železnički prevoznik, upravljač infrastrukture, imalac železničkog vozila ili koncesionar);

40) nacionalni propisi za bezbednost su propisi Republike Srbije u kojima su sadržani bezbednosni zahtevi za železnički sistem i primenjuju se na više od jednog železničkog prevoznika. Nacionalni propisi za bezbednost se prijavljuju Evropskoj komisiji;

41) nacionalni železnički tehnički propisi su tehnički propisi doneti u Republici Srbiji koji se primenjuju na podsisteme u slučajevima predviđenim ovim zakonom;

42) nesreća je neželjen ili neplaniran iznenadni događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice (sudari, iskliznuća, nesreće na putnom prelazu u istom nivou, nesreće sa učešćem lica izazvane železničkim vozilima u pokretu, požari i sl);

43) obnova podsistema je veća zamena na podsistemu ili delu podsistema kojom se ne menjaju njegove osnovne karakteristike;

44) obrtna jedinica je organizacioni deo železničkog prevoznika u mestu u kome vozno osoblje prekida rad do početka sledeće smene;

45) ozbiljna nesreća je sudar vozova ili iskliznuće voza koji ima za posledicu smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica ili nanošenje velike štete železničkim vozilima, železničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini, kao i druga slična nesreća koja ima očigledan uticaj na bezbednost na železnici ili na upravljanje bezbednošću;

46) ostale nesreće su nesreće koje po posledicama nisu ozbiljne nesreće;

47) osnovni zahtevi su svi uslovi koje treba da ispuni železnički sistem, podsistem i činilac interoperabilnosti, uključujući i interfejse;

48) osnovni parametri su svi regulatorni, tehnički ili eksploatacioni uslovi koji su ključni za interoperabilnost i kao takvi navedeni u predmetnim TSI;

48A) OTVORENA PITANjA OZNAČAVAJU TEHNIČKE ASPEKTE VEZANE ZA OSNOVNE ZAHTEVE KOJI NISU EKSPLICITNO OBUHVAĆENI TEHNIČKIM SPECIFIKACIJAMA INTEROPERABILNOSTI;

48B) OCENjIVANjE POGODNOSTI ZA UPOTREBU JE PROCES KOJIM SE DOKAZUJE DA LI ČINILAC INTEROPERABILNOSTI ISPUNjAVA USLOVE ZA POGODNOST ZA UPOTREBU NAVEDENE U RELEVANTNIM TEHNIČKIM SPECIFIKACIJAMA INTEROPERABILNOSTI;

48V)OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTIJE PROCES KOJIM SE DOKAZUJE DA LI SU ISPUNjENI ZAHTEVI NAVEDENI U RELEVANTNIM TEHNIČKIM SPECIFIKACIJAMA INTEROPERABILNOSTI KOJI SE ODNOSE NA ČINIOCA INTEROPERABILNOSTI;

49) poslovni red železničke stanice je akt upravljača infrastrukture koji utvrđuje TEHNIČKE INFRASTUKTURNE KAPACITETE U STANICI, pojedinačne zadatke železničkih radnika za izvršenje reda vožnje, prijem i predaju robe, odnosno prijem i otpremu putnika;

50) podsistemi  su rezultat podele DELOVI železničkog sistema. Podsistemi za koje je potrebno utvrditi osnovne zahteve mogu biti strukturni ili funkcionalni;

51) prijavljeno telo je telo imenovano za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti i za postupak verifikacije podsistema PREMA TEHNIČKIM SPECIFIKACIJAMA INTEROPERABILNOSTI i koje je prijavljeno Generalnom sekretaru Međuvladine organizacije za međunarodni prevoz železnicom (u daljem tekstu: OTIF) ili Evropskoj komisiji;

52) priključak industrijskog koloseka je deo industrijskog koloseka koji se od odvojne skretnice pruža preko pružnog pojasa;

53) projekat u poodmakloj fazi razvoja je projekt čiji je stepen planiranja ili izgradnje dostigao tačku na kojoj je promena tehničkih specifikacija neprihvatljiva zbog opravdanih pravnih, ugovornih, privrednih, finansijskih, društvenih ili ekoloških prepreka;

54) puštanje u rad su sve radnje kojima se podsistem ili vozilo stavlja u njihovu predviđenu upotrebu;

54) PUŠTANjE U RAD SU SVE RADNjE KOJIMA SE PODSISTEM ILI ŽELEZNIČKO VOZILO STAVLjA U UPOTREBU;

55) registrujući uređaj je uređaj na vučnom vozilu za registrovanje brzine voza, pređenog puta i drugih podataka u toku vožnje voza;

55) REGISTRUJUĆI UREĐAJ NA VUČNOM VOZILU JE UREĐAJ ZA REGISTROVANjE BRZINE, PREĐENOG PUTA I DRUGIH PODATAKA U TOKU VOŽNjE;

56) red vožnje voza je prikaz saobraćaja voza određene vrste, sastava i poseda, od polazne do uputne stanice koji može biti grafički i tabelarni;

56) RED VOŽNjE VOZA JE PLANIRANI SAOBRAĆAJ VOZA ODREĐENE VRSTE, SASTAVA I POSEDA, OD POLAZNE DO UPUTNE STANICE KOJI SE MOŽE PRIKAZATI GRAFIČKI I TABELARNO;

57) serija železničkih vozila je određeni broj identičnih železničkih vozila jednog tipa;

58) sistem upravljanja bezbednošću obuhvata organizaciju i procedure koje uspostavlja upravljač infrastrukture (U DALjEM TEKSTU: UPRAVLjAČ) ili železnički prevoznik radi bezbednog odvijanja železničkog saobraćaja;

58A) SMANjENA VIDLjIVOST JE NEMOGUĆNOST UOČAVANjA SIGNALNIH ZNAKOVA SA PROPISANE DALjINE VIDLjIVOSTI ZA ODREĐENE BRZINE KRETANjA VOZA.

59) specifični slučajevi su delovi železničkog sistema koji zahtevaju posebne odredbe u jedinstvenim tehničkim propisima TEHNIČKIM SPECIFIKACIJAMA INTEROPERABILNOSTI, privremene ili konačne, zbog geografskih, topografskih ili urbanističkih ograničenja ili ograničenja koja utiču na usklađenost sa postojećim sistemom (železničke pruge i železničke mreže koje su izolovane od ostatka železničke mreže, tovarni profil, širina koloseka, razmak osa koloseka, železnička vozila koja su isključivo namenjena za lokalnu, regionalnu ili istorijsku upotrebu i sl.);

60) stanično osoblje je osoblje koje obavlja poslove na području železničkog službenog mesta;

61) tehnička dokumentacija je dokumentacija o podsistemu ili činiocu interoperabilnosti koja sadrži sve njegove tehničke karakteristike, uključujući i uputstvo za njegovo korišćenje i održavanje;

62) tip vozila obuhvata osnovne projektne karakteristike železničkog vozila odobrene sertifikatom o ispitivanju tipa;

63) tovarni profil je ograničeni prostor u poprečnom preseku upravnom na osu koloseka koji ne može prelaziti prazno ili natovareno železničko vozilo nijednim svojim delom;

64) uzroci su radnje, propusti, događaji ili uslovi, ili njihova kombinacija, koji su doveli do nesreće ili incidenta NEZGODE;

65) UIC propisi su propisi koje donosi Međunarodna železnička unija;

66) unapređenje podsistema (rekonstrukcija) je značajnija izmena podsistema ili dela podsistema kojom se poboljšavaju njegove osnovne karakteristike;

67) upravljač infrastrukture je društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom;

68) činilac interoperabilnosti je svaka komponenta, grupa komponenata, podsklop ili sklop opreme u celini, kao i softver, ugrađen ili namenjen ugradnji u podsistem, od koga interoperabilnost železničkog sistema zavisi direktno ili indirektno;

69) centar za stručno osposobljavanje je ustanova sertifikovana za obavljanje teoretskog stručnog osposobljavanja i njegovu proveru.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, a nisu predviđeni stavom 1. ovog člana, imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje železnica.

II. INTEROPERABILNOST

Osnovni zahtevi

NEOPHODNI ZAHTEVI

Član 8.

Osnovni zahtevi za obezbeđenje interoperabilnosti obuhvataju opšte i posebne zahteve.

Opšti zahtevi koje mora da ispuni železnički sistem su:

1) bezbednost:

(1) projektovanje, gradnja, održavanje i nadzor komponenti bitnih za bezbednost, a posebno komponenti vezanih za kretanje voza, moraju da osiguraju bezbednost na nivou koji odgovara ciljevima postavljenim za mrežu, uključujući one za otežane situacije,

(2) parametri vezani za kontakt točak/šina moraju zadovoljavati zahteve stabilnosti koji obezbeđuju sigurno kretanje najvećom dopuštenom brzinom, a parametri kočnica moraju da osiguraju zaustavljanje na određenom zaustavnom putu pri najvećoj dopuštenoj brzini,

(3) korišćene komponente moraju tokom veka upotrebe izdržati sva predviđena normalna ili granična opterećenja i pogodnim sredstvima mora da se obezbedi da se posledice nepredviđenih grešaka održe u određenim granicama,

(4) projektovanje stabilnih postrojenja i vozila i izbor upotrebljenih materijala moraju biti takvi da u slučaju požara ograniče nastanak, širenje i posledice vatre i dima,

(4) PROJEKTOVANjE I EKSPLOATACIJA ŽELEZNIČKOG SISTEMA NE SME DOVESTI DO NEDOZVOLjENOG NIVOA BUKE U PODRUČJIMA U BLIZINI ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE NITI UPRAVLjAČNICI VUČNOG VOZILA,

(5) svaki uređaj predviđen da se njime rukuje mora biti tako projektovan da se u slučaju korišćenja na predvidiv način, makar i ne u skladu sa datim uputstvima, ne naruši rad uređaja ili zdravlje i bezbednost lica koja njime rukuju,

(6) pristupačnost – podsistemi infrastruktura i podsistemi železnička vozila moraju biti pristupačni osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću u cilju obezbeđenja njihovog pristupa pod istim uslovima kao i ostalim licima, pomoću sprečavanja postavljanja prepreka i njihovog uklanjanja, kao i primenom odgovarajućih mera. Ovo uključuje projektovanje, izgradnju, obnovu, unapređenje, održavanje i eksploataciju odnosnih delova podsistema koji su pristupačni javnosti. Podsistem regulisanje i upravljanje saobraćajem i podsistem telematske aplikacije za prevoz putnika moraju da predvide neophodnu funkcionalnost potrebnu da olakšaju pristup osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću pod istim uslovima kao i ostalim licima, pomoću sprečavanja postavljanja prepreka i njihovog uklanjanja, kao i primenom odgovarajućih mera;

2) pouzdanost i dostupnost – nadzor i održavanje stabilnih ili pokretnih komponenti, koje su uključene u kretanje voza, moraju da budu organizovani, izvedeni i kvantifikovani tako da održe njihov rad u predviđenim uslovima;

3) zdravlje – materijali koji zbog načina upotrebe mogu da predstavljaju zdravstveni rizik za lica koja su u dodiru sa njima, ne mogu da se koriste u vozovima i na železničkoj infrastrukturi (u daljem tekstu: infrastruktura) i moraju da se biraju, raspoređuju i koriste tako da se ograniči emisija štetnog i opasnog dima ili gasova, posebno u slučaju požara;

4) zaštita životne sredine:

(1) uticaj koji uspostavljanje i eksploatacija železničkog sistema ima na životnu sredinu mora se proceniti i uzeti u obzir u fazi projektovanja sistema, u skladu sa propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu,

(2) materijali koji se koriste u vozovima i na infrastrukturi moraju da spreče emisiju dima ili gasova koji su štetni i opasni za životnu sredinu, naročito u slučaju požara,

(3) vozila i sistemi za napajanje energijom moraju biti projektovani i građeni na način da budu elektromagnetno kompatibilni sa postrojenjima, uređajima i mrežama komunalne infrastrukture na koje bi mogli da utiču,

(4) eksploatacija železničkog sistema mora da poštuje postojeće propise koji uređuju oblast zaštite od buke,

(5) eksploatacija železničkog sistema ne može da prouzrokuje nedozvoljeni nivo vibracija tla za aktivnosti i područja u blizini infrastrukture, pri normalnom održavanju;

5) tehnička usklađenost – tehničke karakteristike infrastrukture i stabilnih postrojenja moraju da budu usklađene međusobno i sa karakteristikama vozova koji se koriste u železničkom sistemu. Ako se utvrdi da se tehnička usklađenost infrastrukture i stabilnih postrojenja sa karakteristikama vozova koji se koriste u železničkom sistemu na određenim delovima mreže postiže uz velike teškoće, mogu da se uvedu privremena rešenja kojima se obezbeđuje ta usklađenost.

Posebni zahtevi za pojedine podsisteme su:

1) Podsistem infrastruktura:

(1) bezbednost:

– moraju da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se sprečio neovlašćen pristup postrojenjima,

– MORAJU DA SE PREDUZMU ODGOVARAJUĆE MERE UPOZORENjA NA ZABRANU NEOVLAŠĆENOG PRISTUPA POSTROJENjIMA,

– potrebno je da se preduzmu mere kako bi se smanjila opasnost kojoj su izložene osobe, posebno pri prolasku vozova kroz službena mesta,

– infrastruktura koja je dostupna javnosti mora biti projektovana i građena na takav način da se ograniči rizik za bezbednost ljudi (stabilnost, požar, pristup, evakuacija, peroni i sl.),

– moraju se primeniti mere za osiguranje bezbednosti u dugačkim tunelima i na mostovima,

(2) pristupačnost – delovi podsistema infrastruktura koji su dostupni javnosti moraju biti pristupačni osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću;

2) Podsistem energija:

(1) bezbednost – eksploatacija sistema za snabdevanje energijom ne može da naruši bezbednost vozova i ljudi (putnika, operativnog osoblja, stanovnika uz železničku prugu i trećih lica),

 (2) zaštita životne sredine – rad sistema za snabdevanje električnom ili toplotnom energijom ne može da utiče na životnu sredinu iznad utvrđenih granica,

 (3) tehnička usklađenost – sistemi za snabdevanje električnom/toplotnom energijom koji se koriste, moraju biti takvi da vozovima omoguće postizanje predviđenih performansi i da kod sistema za snabdevanje električnom energijom budu usklađeni sa uređajima za oduzimanje energije ugrađenim na vozove;

3) Podsistem kontrola, upravljanje i signalizacija:

(1) bezbednost:

– postrojenja i procedure za kontrolu, upravljanje i signalizaciju moraju da omoguće kretanje vozova na nivou bezbednosti predviđenom za tu mrežu,

– sistemi kontrole, upravljanja i signalizacije moraju da omoguće nastavak bezbednog kretanja vozova i u otežanim uslovima,

(2) tehnička usklađenost:

– nova infrastruktura i nova vozila koja se izgrade ili razviju posle usvajanja usklađenih sistema kontrole, upravljanja i signalizacije, moraju biti prilagođeni za korišćenje tih sistema,

– uređaji za kontrolu, upravljanje i signalizaciju koji su ugrađeni u upravljačnice vučnih vozila moraju omogućiti normalan rad u okviru zadatih uslova u celom železničkom sistemu;

4) Podsistem železnička vozila:

(1) bezbednost:

– struktura vozila i spojeva između vozila mora biti projektovana na takav način da se u slučaju sudara ili iskliznuća zaštite prostori za putnike i upravljačnice,

– električni uređaji ne mogu da ugroze bezbednost i funkcionisanje postrojenja za kontrolu, upravljanje i signalizaciju,

– tehnika kočenja i pri tom nastala opterećenja moraju da budu usklađeni sa konstrukcijom železničke pruge, objekata na pruzi i signalnih sistema,

– potrebno je da se preduzmu mere koje onemogućavaju pristup uređajima pod naponom,

– u slučaju opasnosti određeni uređaji moraju da omoguće putnicima da obaveste mašinovođu, a prateće osoblje da stupi u vezu sa njim,

– sistemi zatvaranja i otvaranja vrata moraju da garantuju bezbednost putnika,

– izlazi za slučaj opasnosti moraju da postoje i da budu posebno označeni; moraju se primeniti mere za osiguranje bezbednosti u dugačkim tunelima,

– potrebno je da se ugradi nezavisni sistem rezervnog osvetljenja dovoljne snage i kapaciteta,

– vozovi moraju biti opremljeni sistemom razglasa za komunikaciju voznog osoblja sa putnicima,

(2) pouzdanost i dostupnost – oprema vozila mora biti projektovana tako da u otežanoj situaciji omogući vozu nastavak vožnje bez negativnih posledica za opremu koja ostaje u upotrebi,

(3) tehnička usklađenost:

– električna oprema mora biti usklađena sa funkcionisanjem postrojenja za kontrolu, upravljanje i signalizaciju,

– kod električne vuče, karakteristike uređaja za oduzimanje električne energije moraju da omogućavaju vozovima kretanje u sistemima snabdevanja energijom na određenim železničkim prugama,

– karakteristike vozila moraju biti takve da omoguće kretanje na svim železničkim prugama na kojima je predviđena njihova upotreba, uzimajući u obzir klimatske uslove,

(4) kontrola – vozovi moraju biti opremljeni uređajem za registrovanje informacija. Podaci prikupljeni pomoću tog uređaja i njihova obrada moraju da budu harmonizovani,

(5) pristupačnost – delovi podsistema železnička vozila koji su dostupni javnosti moraju biti pristupačni osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću;

5) Podsistem održavanje:

(1) zdravlje i bezbednost – tehnička postrojenja i postupci u radionicama za održavanje moraju da omoguće bezbedan rad podsistema i ne mogu da predstavljaju opasnost za zdravlje i bezbednost lica,

(2) zaštita životne sredine – tehnička postrojenja i postupci u centrima za održavanje ne mogu da prelaze dopuštene nivoe štetnih dejstava na okruženje,

(3) tehnička usklađenost – postrojenja za održavanje vozila moraju da omoguće izvođenje radova na bezbedan, neškodljiv i nesmetan način na svim vozilima za koja su projektovana;

6) Podsistem regulisanje i upravljanje saobraćajem:

(1) bezbednost:

– usklađenost propisa za odvijanje saobraćaja na mreži, kao i kvalifikacije mašinovođa, vozopratnog osoblja i osoblja koje upravlja saobraćajem mora biti takva da omogućava bezbedan rad, imajući u vidu različitost zahteva prekograničnih i domaćih usluga prevoza,

– radovi na održavanju, intervali održavanja, obuka i kvalifikacije osoblja u centrima za održavanje i u upravljačkim centrima, kao i sistem obezbeđivanja kvaliteta uspostavljen u centrima za održavanje i upravljačkim centrima moraju biti takvi da obezbeđuju visok nivo bezbednosti,

(2) pouzdanost i dostupnost – radovi na održavanju, intervali održavanja, obuka i kvalifikacije osoblja u centrima za održavanje i upravljačkim centrima, kao i sistem obezbeđivanja kvaliteta uspostavljen u centrima za održavanje i upravljačkim centrima moraju biti takvi da omogućuju visok nivo pouzdanosti i dostupnosti sistema,

(3) tehnička usklađenost – usklađenost propisa za odvijanje saobraćaja na mreži, kvalifikacija mašinovođa, vozopratnog osoblja i osoblja koje upravlja saobraćajem moraju da omoguće efikasnu eksploataciju železničkog sistema, imajući u vidu različitost zahteva prekograničnih i domaćih usluga prevoza,

(4) pristupačnost – preduzimaju se odgovarajuće mere kako bi se propisima za odvijanje saobraćaja predvidelo obezbeđivanje pristupa osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću;

7) Telematske aplikacije za usluge u prevozu robe i putnika:

(1) tehnička usklađenost – osnovni zahtevi za telematske aplikacije osiguravaju minimum kvaliteta usluga putnicima i korisnicima prevoza robe, posebno u smislu tehničke usklađenosti. Kod tih aplikacija potrebno je da se obezbedi:

– da baze podataka, programska oprema i protokoli za prenos podataka omogućavaju što je moguće veću razmenu podataka između različitih aplikacija i između različitih prevoznika sa izuzetkom poverljivih poslovnih informacija,

– da je korisnicima prevoza omogućen jednostavan pristup informacijama,

(2) pouzdanost i dostupnost – metode korišćenja, upravljanja, ažuriranja i održavanja baza podataka, programske opreme i protokola za prenos podataka moraju da obezbede efikasnost tih sistema i određeni kvalitet usluga,

(3) zdravlje – interfejsi korisnika i sistema moraju da budu u skladu sa minimalnim pravilima ergonomske i zdravstvene zaštite,

(4) bezbednost – za memorisanje ili prenos relevantnih informacija za bezbednost moraju da se obezbede odgovarajući nivoi integriteta i pouzdanosti,

(5) pristupačnost – preduzimaju se odgovarajuće mere da podsistem telematskih aplikacija za usluge prevoza putnika bude pristupačan osobama sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću.

3. Jedinstveni tehnički propisi

3. TEHNIČKE SPECIFIKACIJE INTEROPERABILNOSTI

Pojam

Član 9.

Jedinstveni tehnički propisi (u daljem tekstu: JTP) su tehničke specifikacije sa kojima podsistem ili deo podsistema konvencionalnog železničkog sistema mora biti usaglašen u cilju ispunjenja osnovnih zahteva i obezbeđivanja interoperabilnosti železničkog sistema.

TEHNIČKE SPECIFIKACIJE INTEROPERABILNOSTI (U DALjEM TEKSTU: TSI) SU TEHNIČKE SPECIFIKACIJE SA KOJIMA PODSISTEM ILI DEO PODSISTEMA ŽELEZNIČKOG SISTEMA MORA BITI USAGLAŠEN U CILjU ISPUNjENjA OSNOVNIH ZAHTEVA I OBEZBEĐIVANjA INTEROPERABILNOSTI ŽELEZNIČKOG SISTEMA.

Za svaki podsistem izrađuje se po jedan JTP TSI. Prema potrebi, jedan podsistem može biti obuhvaćen sa više JTP TSI, a jedan JTP TSI može da obuhvata nekoliko podsistema.

JTP donosi OTIF kao sastavni deo Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (u daljem tekstu: COTIF).

TSI OBJAVLjUJE DIREKCIJA ZA ŽELEZNICE (U DALjEM TEKSTU: DIREKCIJA) U SKLADU SA EVROPSKIM TEHNIČKIM SPECIFIKACIJAMA.

Oblast primene

Član 10.

JTP TSI se primenjuju na novoizgrađena, unapređena ili obnovljena vozila kojima se obavlja međunarodni prevoz u železničkom saobraćaju, kao i na novoizgrađene, unapređene ili obnovljene železničke pruge na kojima saobraćaju vozovi kojima se obavlja taj prevoz.

JTP TSI se mogu primenjivati i na vozila i železničke pruge koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana.

Odstupanja od primene JTP TSI

Član 11.

Odstupanja od primene JTP TSI su dozvoljena u sledećim slučajevima:

1) prilikom izgradnje novog podsistema, unapređenja ili obnove postojećih podsistema koji su, u vreme stupanja na snagu OBJAVLjIVANjA JTP, bili u poodmakloj fazi razvoja PROJEKTA ili su već potpisani ugovori o izvođenju radova;

2) prilikom unapređenja ili obnove postojećeg podsistema, kada su tovarni profil, širina koloseka, međukolosečno rastojanje ili sistem električnog napajanja u JTP TSI neusaglašeni sa specifikacijama postojećeg podsistema;

3) prilikom izgradnje, unapređenja ili obnove postojećeg podsistema, ukoliko bi primena JTP TSI dovela u pitanje ekonomsku opravdanost projekta ili usklađenost sa postojećim železničkim sistemom u Republici Srbiji;

4) ako posle nesreće ili prirodne nepogode uslovi za brzu obnovu železničke mreže, ekonomski ili tehnički, ne dopuštaju delimičnu ili potpunu primenu odgovarajućih JTP TSI.

NACIONALNI ŽELEZNIČKI TEHNIČKI PROPISI PRIMENjUJU SE U SLUČAJEVIMA ODSTUPANjA OD TSI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Nacionalni železnički tehnički propisi se primenjuju:

1) u slučajevima iz stava 1. ovog člana;

2) kada JTP za odgovarajući podsistem nisu doneti;

3) u specifičnim slučajevima za Republiku Srbiju predviđenim u JTP;

4) u slučajevima „otvorenih pitanja”, tj. kada tehnički aspekti vezani za osnovne zahteve nisu eksplicitno obuhvaćeni u JTP;

5) za podsisteme za koje primena JTP nije obavezna.

NACIONALNI ŽELEZNIČKI TEHNIČKI PROPISI PRIMENjUJU SE I U SLUČAJU:

1) KADA TSI ZA ODGOVARAJUĆI PODSISTEM NISU DONETI;

2) U SPECIFIČNIM SLUČAJEVIMA ZA REPUBLIKU SRBIJU PREDVIĐENIM U TSI;

3) U SLUČAJEVIMA „OTVORENIH PITANjA”, TJ. KADA TEHNIČKI ASPEKTI VEZANI ZA OSNOVNE ZAHTEVE NISU EKSPLICITNO OBUHVAĆENI U TSI;

4) ZA PODSISTEME ZA KOJE PRIMENA TSI NIJE OBAVEZNA.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana naručilac ili njegov ovlašćeni zastupnik podnosi Direkciji za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) zahtev za odstupanje, uz koji je dužan da priloži:

1) pismeno obaveštenje u odnosu na predloženo odstupanje;

2) dokumentaciju koja sadrži:

(1) opis podsistema koji je predmet odstupanja, sa navođenjem ključnih datuma i geografskog položaja,

(2) precizno upućivanje na JTP TSI (ili njihove delove) za koje se traži odstupanje,

(3) precizno upućivanje na alternativne odredbe koje će se primeniti i njihove detalje,

(4) obrazloženje poodmakle faze razvoja PROJEKTA u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana,

 (5) obrazloženje zahteva za odstupanjem, uključujući razloge tehničke, ekonomske, komercijalne, operativne, odnosno administrativne prirode za odstupanje,

(6) sve druge informacije kojima se obrazlaže zahtev za odstupanje,

(7) opis mera čije se preduzimanje predlaže sa ciljem unapređenja interoperabilnosti projekta, izuzev ako se radi o malom odstupanju.

U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, u roku od deset meseci od stupanja na snagu svakog JTP TSI, naručilac dostavlja Direkciji spisak projekata koji se sprovode, a koji se nalaze u poodmakloj fazi razvoja.

Primljene zahteve za odstupanjem od JTP, zajedno sa priloženom dokumentacijom iz stava 3. tačka 2) ovog člana, Direkcija dostavlja Generalnom sekretaru OTIF, radi daljeg postupanja u skladu sa propisima OTIF.

PRIMLjENE ZAHTEVE ZA ODSTUPANjEM OD TSI, ZAJEDNO SA PRILOŽENOM DOKUMENTACIJOM IZ STAVA 4. TAČKA 2) OVOG ČLANA, DIREKCIJA DOSTAVLjA EVROPSKOJ KOMISIJI, RADI DALjEG POSTUPANjA U SKLADU SA PROPISIMA EU.

Direkcija obaveštava naručioca ili njegovog ovlašćenog zastupnika o odluci OTIF.

DIREKCIJA OBAVEŠTAVA NARUČIOCA ILI NjEGOVOG OVLAŠĆENOG ZASTUPNIKA O ODLUCI EVROPSKE KOMISIJE.

4. Tehničke specifikacije interoperabilnosti

Član 12

Tehničke specifikacije interoperabilnosti (u daljem tekstu: TSI) označavaju tehničke specifikacije sa kojima podsistem ili deo podsistema železničkog sistema velikih brzina mora biti usaglašen u cilju ispunjenja osnovnih zahteva i obezbeđivanja interoperabilnosti železničkog sistema.

Za svaki podsistem izrađuje se po jedan TSI. Prema potrebi, jedan podsistem može biti obuhvaćen sa više TSI, a jedan TSI može da obuhvata nekoliko podsistema.

TSI donosi Direkcija.

Odredbe čl. 10. i 11. ovog zakona shodno se primenjuju i na oblast primene i odstupanja od primene TSI.

5. Činioci interoperabilnosti

Stavljanje na tržište

Član 13.

Činioci interoperabilnosti mogu se stavljati na tržište samo ako:

1) obezbeđuju postizanje interoperabilnosti unutar železničkog sistema i ako ispunjavaju zahteve iz člana 8. ovog zakona;

2) se koriste u oblasti za koju su namenjeni i ako se na odgovarajući način ugrađuju i održavaju.

Odredba stava 1. ovog člana se ne odnosi na činioce interoperabilnosti koji se koriste u druge svrhe.

ODREDBA STAVA 1. OVOG ČLANA NE SPREČAVA STAVLjANjE NA TRŽIŠTE ČINIOCE INTEROPERABILNOSTI KOJI SE KORISTE U DRUGE SVRHE.

Ne može se zabranjivati, ograničavati ili sprečavati stavljanje na tržište činilaca interoperabilnosti koji su proizvedeni u skladu sa ovim zakonom, a posebno se ne može zahtevati ponovno vršenje provera koje su već izvršene kao deo postupka za izdavanje deklaracija o usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu.

Usaglašenost i pogodnost za upotrebu

Član 14.

Činioci interoperabilnosti ispunjavaju osnovne zahteve ako imaju deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu.

Činioci interoperabilnosti navedeni u JTP/TSI TSI podležu postupcima za ocenu usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu. I MORAJU DA BUDU PRAĆENI ODGOVARAJUĆIM SERTFIKATOM.

Činilac interoperabilnosti ispunjava osnovne zahteve ako je u skladu sa uslovima navedenim u odgovarajućem JTP/TSI TSI ili pripadajućoj evropskoj specifikaciji razvijenoj u cilju usklađivanja sa tim uslovima.

Rezervni delovi za podsisteme koji su pušteni u rad pre stupanja na snagu odgovarajućih JTP/TSI TSI mogu se ugraditi u ove podsisteme, a da se ne podvrgnu postupcima iz stava 2. ovog člana.

Odredba stava 4. ovog člana primenjuje se i u slučaju železničkih proizvoda određenih u JTP/TSI kao činioci interoperabilnosti, a koji su već bili odobreni pre stupanja na snagu JTP/TSI, za prelazni period koji je određen u JTP/TSI.

U TSI SE MOŽE PREDVIDETI PRELAZNI PERIOD ZA ŽELEZNIČKE PROIZVODE KOJI SU PREMA TSI ODREĐENI KAO ČINIOCI INTEROPERABILNOSTI I KOJI SU STAVLjENI NA TRŽIŠTE  PRE STUPANjA NA SNAGU TSI. TAKVI ČINIOCI INTEROPERABILNOSTI MORAJU ISPUNjAVATI ZAHTEVE PROPISANE ČLANOM 13. ST. 1 I 2. OVOG ZAKONA.

Ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu

Član 15.

U cilju izdavanja deklaracije o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti, proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik primenjuje odredbe ovog zakona i relevantnih JTP/TSI TSI.

Ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti obavlja prijavljeno telo, kome je proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik podneo zahtev.

Prijavljeno telo potvrđuje usaglašenost i pogodnost za upotrebu činilaca interoperabilnosti izdavanjem sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu, nakon čega proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik izdaje deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu.

Kada se na činioce interoperabilnosti primenjuju i drugi propisi, onda deklaracija o usaglašenosti i deklaracija o pogodnosti za upotrebu mora sadržati konstataciju da činioci interoperabilnosti ispunjavaju takođe i zahteve iz tih propisa.

Sertifikati iz stava 3. ovog člana koje su izdala prijavljena tela iz država članica Evropske unije ili država ugovornica OTIF priznaju se u Republici Srbiji.

Ukoliko proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik ne postupi u skladu sa odredbama st. 1. i 4. ovog člana, onda je lice koje činioce interoperabilnosti stavlja na tržište dužno da ispuni te obaveze.

Odredba stava 6. ovog člana primenjuje se i na lice koje sklapa činioce interoperabilnosti ili njihove delove iz različitih izvora ili proizvodi činioce interoperabilnosti za vlastite potrebe.

Postupke i module za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti koji podležu ocenjivanju usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu, tehničku dokumentaciju koja prati deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu i sadržinu deklaracije o usaglašenosti i deklaracije o pogodnosti za upotrebu propisuje Direkcija.

Eksploataciono ispitivanje

Član 16.

 

Osnov za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti je eksploataciono ispitivanje.

OCENjIVANjE POGODNOSTI ZA UPOTREBU ČINILACA INTEROPERABILNOSTI OBAVEZNO JE AKO JE PROPISANO ODGOVARAJUĆIM TSI.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, AKO OCENjIVANjE POGODNOSTI ZA UPOTREBU ČINILACA INTEROPERABILNOSTI NIJE PROPISANO ODGOVARAJUĆIM TSI, TO OCENjIVANjE SE OBAVLjA PO ZAHTEVU PROIZVOĐAČA.

Proizvođač sastavlja program eksploatacionog ispitivanja.

Prijavljeno telo odobrava program eksploatacionog ispitivanja.

Zahtev za eksploataciono ispitivanje, sa odobrenim programom eksploatacionog ispitivanja, upravljaču infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač), odnosno železničkom prevozniku podnosi proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik.

ZAHTEV ZA EKSPLOATACIONO ISPITIVANjE, SA ODOBRENIM PROGRAMOM EKSPLOATACIONOG ISPITIVANjA, UPRAVLjAČU ODNOSNO ŽELEZNIČKOM PREVOZNIKU ILI UPRAVLjAČU INDUSTRIJSKE ŽELEZNICE PODNOSI PROIZVOĐAČ ILI NjEGOV OVLAŠĆENI ZASTUPNIK.

Zahtev iz stava 4. 5. ovog člana može se podneti posle izdavanja sertifikata o usaglašenosti i deklaracije o usaglašenosti.

Upravljač je dužan da omogući početak zahtevanog eksploatacionog ispitivanja u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva.

Podnosilac zahteva plaća cenu usluga upravljaču, odnosno železničkom prevozniku za obavljanje eksploatacionog ispitivanja.

Visina cene iz stava 7. ovog člana zavisi od vrste, obima i trajanja eksploatacionog ispitivanja, odgovara realnim troškovima upravljača, odnosno železničkog prevoznika i ne može se utvrđivati u cilju sticanja profita.

Neusaglašenost činilaca interoperabilnosti sa JTP/TSI TSI

Član 17.

Direkcija ima pravo da ograniči područje upotrebe činioca interoperabilnosti, zabrani njegovu dalju upotrebu ili da naloži njegovo povlačenje sa tržišta ukoliko se utvrdi da:

1) je deklaracija o usaglašenosti nepropisno izdata;

2) činilac interoperabilnosti koji ima deklaraciju o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu i koji se koristi za utvrđenu namenu ne ispunjava osnovne zahteve;

3) su nepravilno primenjene evropske specifikacije u slučaju gde se one primenjuju;

4) je evropska specifikacija neadekvatna;

5) lice koje je izdalo deklaraciju o usaglašenosti nije dovelo činioca interoperabilnosti u stanje usaglašenosti u roku koji odredi Direkcija.

Rešenje o preduzetim merama, dostavlja se licu koje je izdalo deklaraciju o usaglašenosti i prijavljenom telu koje je izdalo sertifikat o usaglašenosti.

Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

O preduzetim merama iz stava 1. ovog člana i razlozima za njihovu primenu Direkcija obaveštava Evropsku komisiju.

AKO SE UTVRDI DA JE DEKLARACIJA O USAGLAŠENOSTI NEPROPISNO SASTAVLjENA, DIREKCIJA ĆE OD PROIZVOĐAČA ILI NjEGOVOG OVLAŠĆENOG ZASTUPNIKA U REPUBLICI SRBIJI ZAHTEVATI, DA DOVEDE ČINILAC INTEROPERABILNOSTI U STANjE USAGLAŠENOSTI I OTKLONI POVREDU PROPISA.

AKO SE NEUSAGLAŠENOST NASTAVI, DIREKCIJA PREDUZIMA SVE ODGOVARAJUĆE MERE DA OGRANIČI ILI ZABRANI STAVLjANjE NA TRŽIŠTE PREDMETNOG ČINIOCA  INTEROPERABILNOSTI ILI  NALAŽE NjEGOVO POVLAČENjE SA TRŽIŠTA.

AKO DIREKCIJA UTVRDI DA JE MALO VEROVATNO DA ĆE ČINILAC INTEROPERABILNOSTI, KOJI IMA  DEKLARACIJU O USAGLAŠENOSTI ILI POGODNOSTI ZA UPOTREBU I KOJI JE STAVLjEN NA TRŽIŠTE, ISPUNjAVATI OSNOVNE ZAHTEVE PRI NAMENjENOJ UPOTREBI, PREDUZIMA SVE POTREBNE KORAKE ZA OGRANIČAVANjE NjEGOVOG POLjA PRIMENE, ZABRANU NjEGOVE UPOTREBE ILI POVLAČENjE SA TRŽIŠTA. DIREKCIJA BEZ ODLAGANjA OBAVEŠTAVA EVROPSKU KOMISIJU O PREDUZETIM MERAMA I DAJE OBRAZLOŽENjE ZA SVOJU ODLUKU, NAVODEĆI POSEBNO DA LI JE RAZLOG NEUSAGLAŠENOSTI:

1) NEISPUNjENjE OSNOVNIH ZAHTEVA;

2) NEPRAVILNA PRIMENA EVROPSKIH SPECIFIKACIJA (ZAJEDNIČKA TEHNIČKA SPECIFIKACIJA, EVROPSKO TEHNIČKO ODOBRENjE ILI NACIONALNI STANDARD KOJIM SE PRENOSI EVROPSKI STANDARD), U SLUČAJU GDE SE ONE PRIMENjUJU;

3) NEADEKVATNOST EVROPSKIH SPECIFIKACIJA.

REŠENjE O PREDUZETIM MERAMA, DOSTAVLjA SE LICU KOJE JE IZDALO DEKLARACIJU O USAGLAŠENOSTI I PRIJAVLjENOM TELU KOJE JE IZDALO SERTIFIKAT O USAGLAŠENOSTI.

REŠENjE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA KONAČNO JE U UPRAVNOM POSTUPKU I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI SPOR PRED UPRAVNIM SUDOM.

6. Podsistemi

Puštanje u rad

Član 18.

Strukturni podsistemi mogu se pustiti u rad samo ako su projektovani, izgrađeni i ugrađeni na način kojim se ispunjavaju osnovni zahtevi koji se odnose na njih kada se integrišu u železnički sistem, pri čemu se naročito proverava:

1) tehnička usklađenost ovih podsistema sa sistemom u koji se integrišu;

2) bezbedna integracija ovih podsistema od strane upravljača i železničkog prevoznika primenom mera za kontrolu rizika.

Ne može se zabranjivati, ograničavati ili sprečavati izgradnja, puštanje u rad i eksploatacija strukturnih podsistema koji čine železnički sistem i ispunjavaju osnovne zahteve, a posebno se ne može zahtevati ponovno vršenje provera koje su već izvršene:

1) u okviru postupka za sticanje deklaracije o verifikaciji;

2) u državama članicama Evropske unije ili državama ugovornicama OTIF, u cilju verifikacije usklađenosti sa identičnim zahtevima u identičnim radnim uslovima.

Dodatne provere se mogu zahtevati samo onda kada Direkcija, pregledom dokumentacije u postupku izdavanja dozvole za korišćenje, utvrdi da strukturni podsistem nije u celini usklađen sa odredbama ovog zakona i ne ispunjava sve osnovne zahteve.

Postupak verifikacije podsistema i deklaracija 
o verifikaciji

Član 19.

Verifikacija podsistema je postupak ocenjivanja usaglašenosti u kome prijavljeno telo proverava i potvrđuje da podsistem ispunjava osnovne zahteve i da je u skladu sa JTP/TSI TSI.

U cilju izdavanja deklaracije o verifikaciji podsistema, podnosilac zahteva bira telo kome će podneti zahtev za verifikaciju podsistema. Podnosilac zahteva može biti naručilac ili proizvođač ili njihov ovlašćeni zastupnik.

Prijavljeno telo proverava podsistem u svakoj od sledećih faza:

1) celokupni projekat;

2) gradnja podsistema, uključujući posebno građevinske radove, proizvodnja, sklapanje sastavnih delova, podešavanje celog podsistema;

3) konačno ispitivanje podsistema.

Prijavljeno telo, na osnovu raspoloživih informacija u odgovarajućim JTP/TSI TSI i registrima iz čl. 34. i 35. ovog zakona, vrši i verifikaciju interfejsa predmetnog podsistema sa sistemom u koji se ugrađuje.

Prijavljeno telo dužno je da sastavi tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema.

Tehnička dokumentacija iz stava 5. ovog člana sadrži podatke vezane za karakteristike podsistema, za uslove i ograničenja korišćenja i uputstva u vezi sa podešavanjem i održavanjem i, po potrebi, sve dokumente kojima se potvrđuje usaglašenost činilaca interoperabilnosti.

Nakon što prijavljeno telo izda sertifikat o verifikaciji, podnosilac zahteva sastavlja deklaraciju o verifikaciji.

Ako odgovarajući JTP/TSI TSI to omogućava, prijavljeno telo može izdati sertifikate o verifikaciji za seriju podsistema ili određenih delova tih podsistema.

Prijavljeno telo može, na traženje podnosioca zahteva, izdati prelaznu izjavu o verifikaciji (u daljem tekstu: PIV) faze projektovanja (uključujući ispitivanje tipa) ili faze proizvodnje ili određenih delova podsistema.

U slučajevima iz stava 9. ovog člana prijavljeno telo izdaje PIV sertifikat, a podnosilac zahteva sastavlja PIV deklaraciju.

Sertifikati o verifikaciji koje su izdala prijavljena tela iz država članica Evropske unije ili država ugovornica OTIF priznaju se u Republici Srbiji.

Prijavljeno telo je dužno da nakon izdavanja sertifikata o verifikaciji vrši periodične provere da li se proizvodnja podsistema obavlja u skladu sa tehničkom dokumentacijom iz stava 5. ovog člana.

Pri vršenju provere prijavljeno telo ima pravo pristupa svim proizvodnim pogonima, skladištima delova, montažnim pogonima, postrojenjima za ispitivanje i testiranje i sličnim objektima. Prijavljenom telu se u tu svrhu mora dati na uvid sva potrebna dokumentacija koja se odnosi na podsistem. Prijavljeno telo izdaje proizvođaču izveštaj o izvršenoj proveri.

Postupak i module za verifikaciju podsistema, tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema i sadržinu deklaracije o verifikaciji podsistema propisuje Direkcija.

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) imenovaće telo za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti i za postupak verifikacije podsistema iz reda privrednih društava, ustanova ili drugih pravnih lica koji ispunjavaju uslove koje propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar).

MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE DONOŠENjA TEHNIČKIH PROPISA I OCENjIVANjA USAGLAŠENOSTI, NA PREDLOG  MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA, VRŠI PRIJAVLjIVANjE TELA IZ STAVA 15. OVOG ČLANA EVROPSKOJ KOMISIJI, DRŽAVAMA ČLANICAMA EVROPSKE UNIJE I GENERALNOM SEKRETARU OTIF-A, NAVODEĆI OBIM DELATNOSTI I IDENTIFIKACIONE BROJEVE TELA DOBIJENIH UNAPRED OD EVROPSKE KOMISIJE.

ODUZIMANjE ODOBRENjA TELU ZA OCENU USAGLAŠENOSTI KOJE NE ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 15. OVOG ČLANA VRŠI SE NA NAČIN PROPISAN ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU TEHNIČKI PROPISI ZA PROIZVODE I OCENjIVNjE USAGLAŠENOSTI. O ODUZETIM ODOBRENjIMA OBAVEŠTAVAJU SE ORGANI I DRŽAVE IZ STAVA 16. OVOG ČLANA.

Usaglašenost sa JTP/TSI TSI i nacionalnim železničkim 
tehničkim propisima

Član 20.

Strukturni podsistemi koji su obuhvaćeni deklaracijom o verifikaciji smatraju se interoperabilnim i usklađenim sa osnovnim zahtevima.

Verifikacija strukturnog podsistema zasniva se na JTP/TSI TSI, ukoliko postoje.

Direkcija priprema spisak važećih nacionalnih železničkih tehničkih propisa koji se primenjuju za ispunjavanje osnovnih zahteva u slučaju:

1) da ne postoje JTP/TSI TSI za određeni strukturni podsistem;

2) odstupanja predviđenih u članu 11. stav 1. ovog zakona;

3) posebnih slučajeva koji nisu predviđeni u JTP/TSI TSI i koji zahtevaju primenu nacionalnih železničkih tehničkih propisa;

Spisak propisa iz stava 3. ovog člana Direkcija objavljuje na svojoj internet stranici.

Direkcija prijavljuje Evropskoj komisiji spisak propisa iz stava 3. ovog člana, a na zahtev Evropske komisije i kompletne tekstove propisa.

Direkcijasprovodi verifikaciju podsistema ili njegovog dela na koji su primenjeni nacionalni železnički tehnički propisi po postupku propisanom u članu 15. I 19. ovog zakona i izdaje sertifikat o verifikaciji podsistema ili njegovog dela, kao ispravu o usaglašenosti.

IMENOVANO TELO SPROVODI VERIFIKACIJU PODSISTEMA ILI NjEGOVOG DELA KAO I OCENU USAGLAŠENOSTI I OCENU POGODNOSTI ZA UPOTREBU ELEMENATA PODSISTEMA NA KOJE SU PRIMENjENI NACIONALNI ŽELEZNIČKI TEHNIČKI PROPISI PO POSTUPKU PROPISANOM ČL. 15 I 19. OVOG ZAKONA I IZDAJE SERTIFIKAT O VERIFIKACIJI PODSISTEMA ILI NjEGOVOG DELA, SERTIFIKAT O USAGLAŠENOSTI I SERTIFIKAT O POGODNOSTI ZA UPOTREBU, KAO ISPRAVE O USAGLAŠENOSTI.

Za izdavanje sertifikata iz stava 6. ovog člana plaća se taksa.

Visinu takse iz stava 7. ovog člana utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

VISINU TAKSE IZ STAVA 7. OVOG ČLANA UTVRĐUJE IMENOVANO TELO.

Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata o verifikaciji podsistema ili njegovog dela konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija IMENOVANO TELO vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o verifikaciji.

DO IMENOVANjA TELA ZA OCENU USAGLAŠENOSTI, POSLOVE IMENOVANOG TELA IZ OVOG ČLANA OBAVLjAĆE DIREKCIJA I UTVRDIĆE VISINU TAKSE ZA IZDAVANjE SERTIFIKATA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA UZ SAGLASNOST MINISTRASTVA NADLEŽNOG ZA FINANSIJE.

Neusklađenost podsistema sa osnovnim zahtevima

Član 21.

Ukoliko smatra da strukturni podsistem za koji je izdata deklaracija o verifikaciji nije u celosti usklađen sa odredbama ovog zakona, a naročito ako podsistem ne ispunjava zahteve iz člana 8. ovog zakona, Direkcija može da naloži licu koje je izdalo deklaraciju o verifikaciji izvršavanje dopunskih provera i kontrola.

U aktu kojim su naložene mere iz stava 1. ovog člana, Direkcija je dužna da navede da li je u pitanju neusklađenost sa zahtevima iz člana 8. ovog zakona ili sa JTP/TSI TSI ili su nepravilno primenjeni JTP/TSI TSI.

Ukoliko dopunske kontrole i provere pokažu da je podsistem neusklađen sa odredbama ovog zakona, podsistem ne može dobiti dozvolu za korišćenje.

III. DOZVOLA ZA KORIŠĆENJE

1. Opšte odredbe o dozvoli za korišćenje

Član 22.

Da bi se strukturni podsistemi, činioci interoperabilnosti i elementi strukturnih podsistema na koje se primenjuju nacionalni železnički tehnički propisi pustili u rad i koristili na železničkim prugama Republike Srbije moraju imati dozvolu za korišćenje koju u formi rešenja i na propisanom obrascu izdaje Direkcija.

DA BI SE STRUKTURNI PODSISTEMI PUSTILI U RAD I KORISTILI NA ŽELEZNIČKIM PRUGAMA REPUBLIKE SRBIJE MORAJU IMATI DOZVOLU ZA KORIŠĆENjE KOJU NA PROPISANOM OBRASCU IZDAJE DIREKCIJA.

Rešenje o odbijanju izdavanja dozvole za korišćenje konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Pre izdavanja dozvole za korišćenje strukturnih podsistema Direkcija proverava:

1) tehničku usklađenost ovih podsistema sa železničkim sistemom u koji se integrišu;

2) bezbednu integraciju ovih podsistema od strane upravljača i železničkog prevoznika primenom mera za kontrolu rizika;

3) da li su ovi podsistemi u saglasnosti sa odredbama propisanim odgovarajućim JTP/TSI koje se odnose na eksploataciju i održavanje podsistema.

3) DA LI SU OVI PODSISTEMI U SAGLASNOSTI SA ODREDBAMA RELEVANTNIH TSI U VEZI EKSPLOATACIJE I ODRŽAVANjA PODSISTEMA I/ILI NACIONALNIH ŽELEZNIČKIH TEHNIČKIH  PROPISA.

Dozvola za korišćenje izdaje se u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, uz koji je priložena propisana dokumentacija, osim u slučajevima kada je ovim zakonom propisan drugačiji rok.

Dozvola za korišćenje može sadržati posebne uslove za korišćenje ili druga ograničenja.

Zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje mogu da podnesu proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik u Republici Srbiji, železnički prevoznik, vlasnik vozila, imalac vozila i upravljač.

ZAHTEV ZA IZDAVANjE DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE MOGU DA PODNESU PROIZVOĐAČ ILI NjEGOV OVLAŠĆENI ZASTUPNIK U REPUBLICI SRBIJI, ŽELEZNIČKI PREVOZNIK, VLASNIK VOZILA, IMALAC VOZILA,  UPRAVLjAČ I NARUČILAC.

O izdatim dozvolama za korišćenje Direkcija vodi evidenciju.

Postupak izdavanja dozvole iz stava 1. ovog člana, elemente strukturnih podsistema na koje se primenjuju nacionalni železnički tehnički propisi koji podležu oceni usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu i izdavanju dozvole za korišćenje, dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje, sadržinu i obrazac dozvole za korišćenje i numeraciju dozvole za korišćenje u skladu sa evropskim identifikacionim brojem propisuje Direkcija.

POSTUPAK IZDAVANjA DOZVOLE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ELEMENTE STRUKTURNIH PODSISTEMA NA KOJE SE PRIMENjUJU NACIONALNI ŽELEZNIČKI TEHNIČKI PROPISI KOJI PODLEŽU OCENI USAGLAŠENOSTI I POGODNOSTI ZA UPOTREBU, DOKUMENTACIJU KOJA SE PRILAŽE UZ ZAHTEV ZA IZDAVANjE DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE, SADRŽINU I OBRAZAC DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE I NUMERACIJU DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE U SKLADU SA EVROPSKIM IDENTIFIKACIONIM BROJEM PROPISUJE DIREKCIJA.

Odredbe člana 17. st. 1–3. ovog zakona shodno se primenjuju i na elemente strukturnih podsistema određenih u aktu iz stava 8. ovog člana.

Obrazac dozvole za korišćenje vozila namenjenog međunarodnom saobraćaju izdaje se i na engleskom ili francuskom ili nemačkom jeziku.

Za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana plaća se taksa čiju visinu utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Nakon izdavanja dozvole za korišćenje strukturnih podsistema, Direkcija kontinuirano proverava:

1) infrastrukturu, u smislu izdavanja i nadzora nad ispunjenošću uslova za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom;

2) vozila, u smislu izdavanja i nadzora nad ispunjenošću uslova za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz.

DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE VOZILA IZDATE U SKLADU SA OVIM ČLANOM NE DOVODE U PITANjE DRUGE USLOVE POSTAVLjENE ŽELEZNIČKIM PREVOZNICIMA I UPRAVLjAČIMA INFRASTRUKTURE ZA EKSPLOATACIJU TIH VOZILA NA ODGOVARAJUĆOJ MREŽI KROZ ZAHTEVE ZA USPOSTAVLjANjE SISTEMA ZA UPRAVLjANjE BEZBEDNOŠĆU I POSEDOVANjEM ODGOVARAJUĆIH SERTIFIKATA O BEZBEDNOSTI.

2. Dozvola za tip vozila

Član 23.

Tipovi svih vozila koja se registruju u Republici Srbiji, bilo kog proizvođača, moraju biti odobreni.

Dozvolu za tip vozila izdaje Direkcija u formi rešenja i na propisanom obrascu.

Rešenje o odbijanju izdavanja dozvole za tip vozila konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog člana plaća se taksa.

Visinu takse iz stava 4. ovog člana utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Direkcija vodi evidenciju o izdatim dozvolama za tip vozila.

Vozila koja odgovaraju odobrenom tipu moraju dobiti pojedinačne dozvole za korišćenje koje se izdaju na osnovu deklaracije o usaglašenosti sa tim tipom vozila, koju je podneo podnosilac zahteva i obavljenog tehničkog pregleda vozila.

VOZILA KOJA ODGOVARAJU ODOBRENOM TIPU MORAJU DOBITI POJEDINAČNE DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE KOJE SE IZDAJU NA OSNOVU SPROVEDENOG POSTUPKA KOJIM SE VERIFIKUJE PRIPADNOST ODOBRENOM TIPU I DEKLARACIJE O USAGLAŠENOSTI SA ODOBRENIM TIPOM VOZILA.

U slučaju izmena odgovarajućih odredaba u JTP/TSI TSI i nacionalnim železničkim tehničkim propisima na osnovu kojih je tip vozila odobren Direkcija će odlučiti da li već izdata dozvola za tip ostaje važeća ili treba izdati novu.

Predmet provera u slučaju izdavanja novih dozvola za tip vozila odnosi se samo na delove propisa koji su promenjeni. Izdavanje novih dozvola za tip vozila ne utiče na dozvole za korišćenje vozila koje su izdate na osnovu prethodno odobrenih tipova vozila.

Ako podnosilac zahteva traži dozvolu za tip vozila i u drugim državama Direkcija sarađuje sa telima kojima su povereni poslovi vezani za bezbednost na železnici tih država u cilju pojednostavljenja postupka i smanjenja administrativnih poslova.

Postupak izdavanja dozvole za tip vozila, dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje dozvole za tip vozila, sadržinu i obrazac deklaracije o usaglašenosti sa tipom vozila, sadržinu i obrazac dozvole za tip vozila propisuje Direkcija.

Obrazac dozvole za tip vozila namenjenog međunarodnom saobraćaju izdaje se i na engleskom ili francuskom ili nemačkom jeziku.

Tehnički pregled vozila

Član 24.

TEHNIČKI PREGLED VOZILA MORA SE OBAVITI PRE PUŠTANjA VOZILA U SAOBRAĆAJ.

Uslove koje moraju ispunjavati privredni subjekti koji obavljaju tehnički pregled vozila i način obavljanja tehničkog pregleda vozila propisuje Direkcija.

Sertifikat o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana izdaje Direkcija, u formi rešenja.

Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata o ispunjenosti uslova za organizacije koje obavljaju tehnički pregled vozila konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 2. ovog člana plaća se taksa.

Visinu takse iz stava 4. ovog člana utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Direkcija vodi evidenciju o izdatim sertifikatima iz stava 2. ovog člana.

3. Dozvola za korišćenje podsistema i činilaca 
interoperabilnosti koji su usaglašeni sa JTP/TSI

3. DOZVOLA ZA KORIŠĆENjE PODSISTEMA
KOJI SU USAGLAŠENI SA TSI

Član 25.

Dozvolu za korišćenje podsistema i činilaca interoperabilnosti koji su usaglašeni sa JTP/TSI, Direkcija izdaje ako je priložena dokumentacija o izvedenom postupku verifikacije podsistema u skladu sa članom 19. ovog zakona, odnosno ako je priložena dokumentacija o izvedenim postupcima ocene usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu u skladu sa članom 15. ovog zakona.

DOZVOLU ZA KORIŠĆENjE PODSISTEMA KOJI SU USAGLAŠENI SA TSI, DIREKCIJA IZDAJE AKO JE PRILOŽENA DOKUMENTACIJA O IZVEDENOM POSTUPKU VERIFIKACIJE PODSISTEMA U SKLADU SA ČLANOM 19. OVOG ZAKONA.

Dozvola za korišćenje vozila koja su usaglašena sa JTP/TSI TSI

Član 26.

Tehničke karakteristike vozila koja se registruju u Republici Srbiji, moraju biti usaglašene sa relevantnim JTP/TSI TSI koji su na snazi i primenjuju se u trenutku njihovog puštanja u rad, pod uslovom da je značajan deo osnovnih zahteva dat u tim JTP/TSI TSI.

Dozvolu za korišćenje izdaje Direkcija na sledeći način:

1) ako je za sve strukturne podsisteme vozila priložena deklaracija o verifikaciji, dozvola se izdaje bez dodatnih provera;

2) ako je za vozilo priložena deklaracija o verifikaciji, u skladu sa članom 19. ovog zakona, Direkcija pre izdavanja dozvole proverava:

(1) tehničku usklađenost između relevantnih strukturnih podsistema vozila i njihovu bezbednu integraciju u skladu sa odredbama člana 22. stav 3. ČLANA 18. STAV 1. ovog zakona,

(2) tehničku usklađenost između vozila i mreže na kojoj će saobraćati,

(3) usklađenost sa nacionalnim železničkim tehničkim propisima koji se primenjuju na otvorena pitanja,

(4) usklađenost sa nacionalnim železničkim tehničkim propisima koji se primenjuju na posebne slučajeve koji su definisani u odgovarajućim JTP/TSI TSI;

3) ako je podnosilac zahteva priložio deklaraciju o usaglašenosti sa odobrenim tipom vozila.

Pre izdavanja dozvole za korišćenje mora se obaviti tehnički pregled vozila.

Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje odgovoran je za označavanje vozila brojem koji mu je dodeljen.

Dodatna dozvola za korišćenje za vozila koja su usaglašena 
sa JTP/TSI TSI

Član 27.

Vozila koja su dobila dozvolu za korišćenje u drugim državama, koja su potpuno usaglašena sa svim JTP/TSI TSI koji obuhvataju sve aspekte podsistema i nisu predmet posebnih slučajeva i otvorenih pitanja koja se odnose na tehničku usklađenost vozila i mreže, ne podležu izdavanju dodatne dozvole za korišćenje, pod uslovom da se upotrebljavaju na mreži koja je usaglašena sa JTP/TSI TSI ili pod uslovima navedenim u odgovarajućim JTP/TSI TSI.

Za vučna vozila iz stava 1. ovog člana koja su dobila dozvolu za korišćenje u drugim državama, ako se ne upotrebljavaju na mreži koja je usaglašena sa JTP/TSI TSI ili pod uslovima navedenim u odgovarajućim JTP/TSI TSI, Direkcija izdaje dodatne dozvole za korišćenje takvih vozila u Republici Srbiji.

Rešenje o odbijanju izdavanja dodatne dozvole za korišćenje vozila u Republici Srbiji konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Pre izdavanja dozvola iz stava 2. ovog člana, izdaje se dozvola za tip vozila u skladu sa odredbama člana 23. ovog zakona.

Podnosilac zahteva dostavlja Direkciji tehničku dokumentaciju o vozilu i tipu vozila i njegovom predviđenom korišćenju na mreži Republike Srbije koja sadrži:

1) dokumentaciju potrebnu za odobrenje tipa vozila;

2) deklaraciju o usaglašenosti sa tipom vozila;

3) dokaz da je vozilo dobilo dozvolu za korišćenje u državi porekla;

4) primerak tehničke dokumentacije o vozilu koja prati deklaraciju o verifikaciji, što uključuje, u slučaju vozila opremljenih registrujućim uređajima, informacije o postupku prikupljanja podataka sa omogućavanjem čitanja i procene, sve dok te informacije nisu harmonizovane sa odgovarajućim JTP/TSI;

5) evidencije koje prikazuju istoriju održavanja vozila i, po potrebi, tehničke izmene izvršene nakon dobijanja dozvole za korišćenje;

6) dokaze o tehničkim i eksploatacionim karakteristikama koji pokazuju da je vozilo usklađeno sa infrastrukturom i stabilnim postrojenjima, uključujući klimatske uslove, sistem napajanja energijom, sistem kontrole, upravljanja i signalizacije, širinu koloseka i profile, maksimalnu dopuštenu masu po osovini i ostala ograničenja mreže.

PODNOSILAC ZAHTEVA DOSTAVLjA DIREKCIJI TEHNIČKU DOKUMENTACIJU O VOZILU I NjEGOVOM PREDVIĐENOM KORIŠĆENjU NA MREŽI REPUBLIKE SRBIJE KOJA SADRŽI:

 1) DOKAZ DA JE VOZILO DOBILO DOZVOLU ZA KORIŠĆENjE U DRŽAVI POREKLA;

2) PRIMERAK TEHNIČKE DOKUMENTACIJE O VOZILU KOJA PRATI DEKLARACIJU O VERIFIKACIJI, ŠTO UKLjUČUJE, U SLUČAJU VOZILA OPREMLjENIH REGISTRUJUĆIM UREĐAJIMA, INFORMACIJE O POSTUPKU PRIKUPLjANjA PODATAKA SA OMOGUĆAVANjEM ČITANjA I PROCENE, SVE DOK TE INFORMACIJE NISU USKLAĐENE SA ODGOVARAJUĆIM TSI;

 3) EVIDENCIJE KOJE PRIKAZUJU ISTORIJU ODRŽAVANjA VOZILA I, PO POTREBI, TEHNIČKE IZMENE IZVRŠENE NAKON DOBIJANjA DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE;

 4) DOKAZE O TEHNIČKIM I EKSPLOATACIONIM KARAKTERISTIKAMA KOJI POKAZUJU DA JE VOZILO USKLAĐENO SA INFRASTRUKTUROM I STABILNIM POSTROJENjIMA, UKLjUČUJUĆI KLIMATSKE USLOVE, SISTEM NAPAJANjA ENERGIJOM, SISTEM KONTROLE, UPRAVLjANjA I SIGNALIZACIJE, ŠIRINU KOLOSEKA I PROFILE, MAKSIMALNU DOPUŠTENU MASU PO OSOVINI I OSTALA OGRANIČENjA MREŽE.

Direkcija pri odlučivanju o podnetom zahtevu proverava:

1) tehničku usklađenost vozila i mreže, uključujući nacionalne propise koji se primenjuju na otvorena pitanja u cilju obezbeđenja te usklađenosti;

2) upotrebu nacionalnih železničkih tehničkih propisa koji se primenjuju na posebne slučajeve koji su definisani u JTP/TSI TSI.

Direkcija može zahtevati dostavljanje dodatnih informacija, analizu rizika ili sprovođenje testova na mreži radi provere elemenata iz stava 6. ovog člana.

Direkcija će sa podnosiocem zahteva odrediti obim i sadržinu dodatnih informacija, analize rizika i potrebnih testova na mreži. Upravljač je dužan da, nakon konsultacije sa podnosiocem zahteva, obezbedi izvršenje testova u roku od tri meseca od podnošenja zahteva.

Pre izdavanja dozvole za korišćenje mora se obaviti tehnički pregled vozila.

Direkcija odlučuje o izdavanju dozvole iz stava 2. ovog člana:

1) dva meseca nakon dostavljanja dokumenata iz stava 4. ovog člana;

2) mesec dana po podnošenju dodatnih informacija ili analize rizika ili rezultata eksploatacionog ispitivanja.

Ukoliko Direkcija ne odluči o izdavanju dozvole za korišćenje u roku iz stava 10. ovog člana, smatraće se da je vozilo dobilo dozvolu za korišćenje posle tri meseca od isteka tog roka. Ovo vozilo može se koristiti samo na mreži koja je navedena u zahtevu za izdavanje dozvole.

4. Dozvola za korišćenje podsistema koji nisu usaglašeni 
sa JTP/TSI i elemenata podsistema na koje se primenjuju 

nacionalni železnički tehnički propisi

4. DOZVOLA ZA KORIŠĆENjE PODSISTEMA KOJI NISU USAGLAŠENI SA TSI

Član 28.

Direkcija izdaje dozvolu za korišćenje strukturnih podsistema koji nisu usaglašeni sa relevantnim JTP/TSI važećim u trenutku njihovog puštanja u rad, uključujući i podsisteme za koje važe odstupanja, ili gde značajan deo osnovnih zahteva nije naveden u jednoj ili više JTP/TSI, kao i elemenata podsistema na koje se primenjuju nacionalni železnički tehnički propisi, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) podsistemi ili elementi podsistema usklađeni su sa nacionalnim železničkim tehničkim propisima i srpskim i granskim standardima iz oblasti železničkog saobraćaja, odnosno UIC propisima i evropskim normama ukoliko za neki podsistem ili njihove elemente ne postoje nacionalni železnički tehnički propisi i standardi;

2) podsistemi ili elementi podsistema ispunjavaju osnovne zahteve koji se na njih odnose;

3) priložena je dokumentacija o sprovedenom postupku verifikacije strukturnih podsistema, odnosno postupaka ocene usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu elemenata podsistema.

Dozvola iz stava 1. ovog člana koja se odnosi na vozila važi samo na mreži Republike Srbije.

Rešenje o odbijanju izdavanja dozvole za korišćenje strukturnih podsistema koji nisu usaglašeni sa JTP/TSI i elemenata podsistema na koje se primenjuju nacionalni železnički tehnički propisi konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija sprovodi ocenu usaglašenosti i ocenu pogodnosti za upotrebu elemenata podsistema iz stava 1. ovog člana na način propisan aktom iz člana 15. stav 8. ovog zakona, verifikaciju podsistema iz stava 1. ovog člana na način propisan članom 20. ovog zakona i odobrava program eksploatacionog ispitivanja.

Za izdavanje sertifikata o usaglašenosti i izdavanje sertifikata o pogodnosti za upotrebu elemenata podsistema i za izdavanje sertifikata o verifikaciji podsistema iz stava 1. ovog člana plaća se taksa.

Visine taksi iz stava 5. ovog člana utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Direkcija donosi granske standarde iz oblasti železničkog saobraćaja.

Direkcija propisuje postupak izrade, donošenja i objavljivanja standarda iz oblasti železničkog saobraćaja.

DIREKCIJA IZDAJE DOZVOLU ZA KORIŠĆENjE STRUKTURNIH PODSISTEMA KOJI NISU USAGLAŠENI SA RELEVANTNIM TSI VAŽEĆIM U TRENUTKU NjIHOVOG PUŠTANjA U RAD, UKLjUČUJUĆI I PODSISTEME ZA KOJE VAŽE ODSTUPANjA, ILI GDE ZNAČAJAN DEO OSNOVNIH ZAHTEVA NIJE NAVEDEN U JEDNOJ ILI VIŠE TSI, AKO SU ISPUNjENI SLEDEĆI USLOVI:

1) PODSISTEMI SU USKLAĐENI SA NACIONALNIM ŽELEZNIČKIM TEHNIČKIM PROPISIMA I SRPSKIM I GRANSKIM STANDARDIMA IZ OBLASTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA, ODNOSNO UIC PROPISIMA I EVROPSKIM NORMAMA UKOLIKO ZA NEKI PODSISTEM NE POSTOJE NACIONALNI ŽELEZNIČKI TEHNIČKI PROPISI I STANDARDI;

2) PODSISTEMI ISPUNjAVAJU OSNOVNE ZAHTEVE KOJI SE NA NjIH ODNOSE;

3) PRILOŽENA JE DOKUMENTACIJA O SPROVEDENOM POSTUPKU VERIFIKACIJE STRUKTURNIH PODSISTEMA.

DOZVOLA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJA SE ODNOSI NA VOZILA VAŽI SAMO NA MREŽI REPUBLIKE SRBIJE.

REŠENjE O ODBIJANjU IZDAVANjA DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE STRUKTURNIH PODSISTEMA KOJI NISU USAGLAŠENI SA TSI KONAČNO JE U UPRAVNOM POSTUPKU I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI SPOR PRED UPRAVNIM SUDOM.

IMENOVANO TELO SPROVODI VERIFIKACIJU PODSISTEMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NA NAČIN PROPISAN ČLANOM 20. OVOG ZAKONA.

            DO IMENOVANjA TELA ZA OCENU USAGLAŠENOSTI, POSLOVE IMENOVANOG TELA IZ OVOG ČLANA OBAVLjAĆE DIREKCIJA.

Dozvola za korišćenje vozila koja nisu usaglašena sa JTP/TSI

TSI

Član 29.

Dozvolu za korišćenje vozila koja se registruju u Republici Srbiji i na koja se primenjuju odredbe člana 11. stav 2. ovog zakona izdaje Direkcija, ako je podnosilac zahteva priložio:

1) deklaraciju o usaglašenosti sa odobrenim tipom vozila;

2) dokumentaciju o izvedenom postupku verifikacije svih strukturnih podsistema vozila u skladu sa članom 19. ovog zakona u odnosu na tehničke zahteve JTP/TSI TSI (ako isti postoje) i u odnosu na tehničke zahteve nacionalnih železničkih tehničkih propisa.

Parametri koje je potrebno proveriti u vezi sa izdavanjem dozvole za korišćenje vozila koja nisu usaglašena sa JTP/TSI propisani su COTIF.

PARAMETRE KOJE JE POTREBNO PROVERITI U VEZI SA IZDAVANjEM DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE VOZILA KOJA NISU USAGLAŠENA SA TSI PROPISAĆE DIREKCIJA.

Pre izdavanja dozvole za korišćenje mora se obaviti tehnički pregled vozila.

Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana odgovoran je za označavanje vozila brojem koji mu je dodeljen.

Dodatna dozvola za korišćenje vozila koja nisu usaglašena 
sa JTP/TSI TSI

Član 30.

Vozila koja su odobrena za korišćenje u drugim državama, a koja nisu usaglašena sa JTP/TSI, moraju imati dodatnu dozvolu za korišćenje u Republici Srbiji. Dodatnu dozvolu izdaje Direkcija na način iz člana 22. stav 1. ovog zakona.

Rešenje o odbijanju izdavanja dodatne dozvole za korišćenje vozila koja nisu usaglašena sa JTP/TSI konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Pre izdavanja dozvole iz stava 1. ovog člana izdaje se dozvola za tip vozila.

Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana dostavlja Direkciji tehničku dokumentaciju o vozilu ili tipu vozila zajedno sa podacima o planiranom korišćenju na mreži Republike Srbije.

Dokumentacija iz stava 4. ovog člana sadrži:

1) dokumentaciju potrebnu za odobrenje tipa vozila;

2) deklaraciju o usaglašenosti sa tipom vozila;

3) dokaze da je korišćenje vozila odobreno u državi gde je registrovano zajedno sa dokumentacijom o primenjenom postupku da bi se pokazalo da vozilo zadovoljava važeće bezbednosne zahteve, uključujući, po potrebi, informacije o odstupanjima korišćenim ili odobrenim u skladu sa članom 11. stav 1. ovog zakona;

4) tehničke podatke, program održavanja i eksploatacione karakteristike, što uključuje, u slučaju vozila opremljenih registrujućim uređajima, informacije o postupku prikupljanja podataka, sa omogućavanjem čitanja i procene;

5) evidencije koje prikazuju istoriju održavanja vozila i, po potrebi, tehničke izmene izvršene nakon dobijanja dozvole za korišćenje;

6) dokaze o tehničkim i eksploatacionim karakteristikama koji pokazuju da je vozilo usklađeno sa infrastrukturom i stabilnim postrojenjima, uključujući klimatske uslove, sistem napajanja energijom, sistem kontrole, upravljanja i signalizacije, širinu koloseka i profile, maksimalnu dopuštenu masu po osovini i druga ograničenja mreže.

Parametri koje je potrebno proveriti u vezi sa izdavanjem dodatne dozvole za korišćenje vozila koja nisu usaglašena sa JTP/TSI propisani su COTIF.

Dokazi iz stava 5. tač. 3) i 4) ovog člana mogu se osporiti jedino ako Direkcija dokaže postojanje značajnog rizika za bezbednost.

Direkcija može zahtevati dodatne informacije, analize rizika ili sprovođenje testova na mreži kako bi se proverilo da li je dokumentacija iz stava 5. tač. 5) i 6) ovog člana u skladu sa važećim nacionalnim železničkim tehničkim propisima.

Direkcija će, nakon konsultacije sa podnosiocem zahteva, odrediti obim i sadržinu dodatnih informacija, analize rizika i potrebnih testova. Upravljač je dužan da, nakon konsultacije sa podnosiocem zahteva, obezbedi izvršenje testova u roku od tri meseca od podnošenja zahteva.

Pre izdavanja dozvole za korišćenje mora se obaviti tehnički pregled vozila.

Direkcija odlučuje o izdavanju dozvole iz stava 1. ovog člana:

1) četiri meseca nakon dostavljanja dokumenata iz stava 4. ovog člana;

2) dva meseca po podnošenju dodatnih informacija ili analize rizika ili rezultata eksploatacionog ispitivanja.

Ukoliko Direkcija ne odluči o izdavanju dozvole iz stava 1. ovog člana, u roku iz stava 11. ovog člana, smatraće se da je vozilo dobilo dozvolu posle tri meseca od isteka tog roka. Ovo vozilo može se koristiti samo na mreži koja je navedena u zahtevu za izdavanje dozvole.

VOZILA KOJA SU ODOBRENA ZA KORIŠĆENjE U DRUGIM DRŽAVAMA, A KOJA NISU USAGLAŠENA SA TSI, MORAJU IMATI DODATNU DOZVOLU ZA KORIŠĆENjE U REPUBLICI SRBIJI. DODATNU DOZVOLU IZDAJE DIREKCIJA NA NAČIN IZ ČLANA 22. STAV 1. OVOG ZAKONA.

REŠENjE O ODBIJANjU IZDAVANjA DODATNE DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE VOZILA KOJA NISU USAGLAŠENA SA TSI KONAČNO JE U UPRAVNOM POSTUPKU I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI SPOR PRED UPRAVNIM SUDOM.

PODNOSILAC ZAHTEVA ZA IZDAVANjE DOZVOLE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOSTAVLjA DIREKCIJI TEHNIČKU DOKUMENTACIJU O VOZILU ZAJEDNO SA PODACIMA O PLANIRANOM KORIŠĆENjU NA MREŽI REPUBLIKE SRBIJE.

DOKUMENTACIJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA SADRŽI:

1) DOKAZE DA JE KORIŠĆENjE VOZILA ODOBRENO U DRŽAVI GDE JE REGISTROVANO ZAJEDNO SA DOKUMENTACIJOM O PRIMENjENOM POSTUPKU DA BI SE POKAZALO DA VOZILO ZADOVOLjAVA VAŽEĆE BEZBEDNOSNE ZAHTEVE, UKLjUČUJUĆI, PO POTREBI, INFORMACIJE O KORIŠĆENIM ILI ODOBRENIM ODSTUPANjIMA;

 2) TEHNIČKE PODATKE, PROGRAM ODRŽAVANjA I EKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE, ŠTO UKLjUČUJE, U SLUČAJU VOZILA OPREMLjENIH REGISTRUJUĆIM UREĐAJIMA, INFORMACIJE O POSTUPKU PRIKUPLjANjA PODATAKA, SA OMOGUĆAVANjEM ČITANjA I PROCENE;

 3) EVIDENCIJE KOJE PRIKAZUJU ISTORIJU ODRŽAVANjA VOZILA I, PO POTREBI, TEHNIČKE IZMENE IZVRŠENE NAKON DOBIJANjA DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE;

 4) DOKAZE O TEHNIČKIM I EKSPLOATACIONIM KARAKTERISTIKAMA KOJI POKAZUJU DA JE VOZILO USKLAĐENO SA INFRASTRUKTUROM I STABILNIM POSTROJENjIMA, UKLjUČUJUĆI KLIMATSKE USLOVE, SISTEM NAPAJANjA ENERGIJOM, SISTEM KONTROLE, UPRAVLjANjA I SIGNALIZACIJE, ŠIRINU KOLOSEKA I PROFILE, MAKSIMALNU DOPUŠTENU MASU PO OSOVINI I DRUGA OGRANIČENjA MREŽE.

PARAMETRE KOJE JE POTREBNO PROVERITI U VEZI SA IZDAVANjEM DODATNE DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE VOZILA KOJA NISU USAGLAŠENA SA TSI PROPISAĆE DIREKCIJA.

DOKAZI IZ STAVA 4. TAČ. 1) I 2) OVOG ČLANA MOGU SE OSPORITI JEDINO AKO DIREKCIJA DOKAŽE POSTOJANjE ZNAČAJNOG RIZIKA ZA BEZBEDNOST.

DIREKCIJA MOŽE ZAHTEVATI DODATNE INFORMACIJE, ANALIZE RIZIKA ILI SPROVOĐENjE TESTOVA NA MREŽI KAKO BI SE PROVERILO DA LI JE DOKUMENTACIJA IZ STAVA 4. TAČ. 3) I 4) OVOG ČLANA U SKLADU SA VAŽEĆIM NACIONALNIM ŽELEZNIČKIM TEHNIČKIM PROPISIMA.

DIREKCIJA ĆE, NAKON KONSULTACIJE SA PODNOSIOCEM ZAHTEVA, ODREDITI OBIM I SADRŽINU DODATNIH INFORMACIJA, ANALIZE RIZIKA I POTREBNIH TESTOVA. UPRAVLjAČ JE DUŽAN DA, NAKON KONSULTACIJE SA PODNOSIOCEM ZAHTEVA, OBEZBEDI IZVRŠENjE TESTOVA U ROKU OD TRI MESECA OD PODNOŠENjA ZAHTEVA.

DIREKCIJA ODLUČUJE O IZDAVANjU DOZVOLE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA:

1) ČETIRI MESECA NAKON DOSTAVLjANjA DOKUMENATA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA;

2) DVA MESECA PO PODNOŠENjU DODATNIH INFORMACIJA ILI ANALIZE RIZIKA ILI REZULTATA EKSPLOATACIONOG ISPITIVANjA.

UKOLIKO DIREKCIJA NE ODLUČI O IZDAVANjU DOZVOLE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, U ROKU IZ STAVA 11. OVOG ČLANA, SMATRAĆE SE DA JE VOZILO DOBILO DOZVOLU POSLE TRI MESECA OD ISTEKA TOG ROKA. OVO VOZILO MOŽE SE KORISTITI SAMO NA MREŽI KOJA JE NAVEDENA U ZAHTEVU ZA IZDAVANjE DOZVOLE.

Izuzeci od izdavanja dodatne dozvole za korišćenje vozila

Član 31.

Dodatna dozvola za korišćenje ne izdaje se:

1) za polovna vozila uvezena iz inostranstva koja su usaglašena sa JTP/TSI TSI, osim ako ne podležu odredbama člana 27. STAV 2. ovog zakona;

2) za vozila odobrena u drugim državama pre stupanja na snagu odgovarajućih JTP/TSI TSI koja:

(1) nose oznaku RIC ili RIV,

(2) su odobrena za saobraćaj i obeležena u skladu sa važećim bilateralnim ili multilateralnim sporazumima između železničkih prevoznika iz Republike Srbije i železničkih prevoznika iz drugih država;

3) za polovna vozila iz tačke 2) ovog člana koja se uvoze iz inostranstva.

Izmene sporazuma iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) ovog člana i pripremu novih sporazuma kojima se uređuje konstrukcija, priznavanje dozvola za korišćenje i upotreba vozila između zainteresovanih država vrši Direkcija.

Vozila iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podležu obavezi odobrenja tipa i vršenju tehničkog pregleda pre registracije u Republici Srbiji.

VOZILA IZ ČLANA 27. STAV 2. I VOZILA IZ STAVA 1. TAČKA 2) PODTAČKA (2) OVOG ČLANA KOJA SE KAO POLOVNA UVOZE IZ INOSTRANSTVA PODLEŽU OBAVEZI ODOBRENjA TIPA PRE REGISTRACIJE U REPUBLICI SRBIJI.

Obnavljanje ili unapređenje strukturnog podsistema, činioca interoperabilnosti i elementa podsistema

OBNAVLjANjE ILI UNAPREĐENjE STRUKTURNOG PODSISTEMA

Član 32.

U slučaju obnove ili unapređenja strukturnog podsistema, činioca interoperabilnosti ili elementa podsistema, naručilac ili proizvođač dostavlja Direkciji kompletnu dokumentaciju sa opisom projekta, a Direkcija odlučuje, uzimajući u obzir strategiju implementacije navedene u relevantnim JTP/TSI, da li obim radova zahteva novu dozvolu za korišćenje strukturnog podsistema, činioca interoperabilnosti ili elementa podsistema ili novu dozvolu za tip vozila.

U SLUČAJU OBNOVE ILI UNAPREĐENjA STRUKTURNOG PODSISTEMA NARUČILAC ILI PROIZVOĐAČ DOSTAVLjA DIREKCIJI KOMPLETNU DOKUMENTACIJU SA OPISOM PROJEKTA, A DIREKCIJA ODLUČUJE, UZIMAJUĆI U OBZIR STRATEGIJU IMPLEMENTACIJE NAVEDENE U RELEVANTNIM TSI, DA LI OBIM RADOVA ZAHTEVA NOVU DOZVOLU ZA KORIŠĆENjE STRUKTURNOG PODSISTEMA ILI NOVU DOZVOLU ZA TIP VOZILA.

Nova dozvola za korišćenje strukturnog podsistema potrebna je uvek kada zbog predviđenih radova postoji opasnost od smanjenja ukupnog nivoa bezbednosti tog podsistema, A DIREKCIJA ODLUČUJE U KOJOJ MERI JE POTREBANO PRIMENITI TSI NA PREDMETNI PODSISTEM.

U slučaju iz stava 1. ovog člana Direkcija je dužna da odluči najkasnije četiri meseca nakon što naručilac ili proizvođač dostavi kompletnu dokumentaciju.

Ako je izdata nova dozvola, a prilikom njenog izdavanja nisu primenjeni u potpunosti JTP/TSI, Direkcija prijavljuje sledeće informacije Evropskoj komisiji:

1) razlog zbog kojeg JTP/TSI nisu u potpunosti primenjeni;

2) tehničke karakteristike primenjene umesto JTP/TSI;

3) tela koja su u slučaju tih karakteristika nadležna za verifikaciju podsistema.

AKO JE IZDATA NOVA DOZVOLA, A PRILIKOM NjENOG IZDAVANjA NISU PRIMENjENI U POTPUNOSTI TSI, DIREKCIJA DOSTAVLjA INFORMACIJE EVROPSKOJ KOMISIJI O:

1) RAZLOZIMA ZBOG KOJIH  TSI NISU U POTPUNOSTI PRIMENjENI;

2) TEHNIČKIM KARAKTERISTIKAMA PRIMENjENIM UMESTO TSI;

3) TELIMA KOJA SU U SLUČAJU TIH KARAKTERISTIKA NADLEŽNA ZA VERIFIKACIJU PODSISTEMA.

5. Oduzimanje i suspenzija dozvole za korišćenje vozila

Član 33.

Direkcija oduzima dozvolu za korišćenje ukoliko se nadzorom nad sistemima za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača ili po prijavi republičkog inspektora za železnički saobraćaj utvrdi:

1) da železničko vozilo više nije u skladu sa:

(1) JTP/TSI TSI ili nacionalnim železničkim tehničkim propisima,

(2) odobrenim odstupanjima u skladu sa članom 11. ovog zakona,

(3) propisima o konstrukciji ili opremi navedenim u RID;

2) da imalac nije ispunio zahtev Direkcije da ispravi nedostatke u propisanom roku;

3) da se ne poštuju uslovi ili ograničenja iz člana 22. stav 5. ovog zakona.

Direkcija suspenduje dozvolu za korišćenje ukoliko se:

1) nadzorom nad sistemima za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača ili po prijavi republičkog inspektora za železnički saobraćaj utvrdi da se održavanje železničkog vozila ne vrši u skladu sa dosijeom o održavanju, JTP/TSI TSI, nacionalnim železničkim tehničkim propisima, propisima o konstrukciji i opremi navedenim u RID ili ukoliko se ne poštuju propisani rokovi za održavanje;

2) u slučaju teškog oštećenja železničkog vozila ne ispuni nalog Direkcije za stavljanje vozila na uvid.

Dozvola za korišćenje će biti suspendovana do ponovnog ispunjavanja svih uslova za izdavanje iste.

Rešenje o oduzimanju, odnosno suspenziji dozvole konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Dozvola za korišćenje postaje nevažeća ukoliko je železničko vozilo povučeno iz saobraćaja (kasacija vozila i sl.).

O povlačenju iz saobraćaja imalac vozila obaveštava Direkciju bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od povlačenja.

Odredbe st. 1, 2. i 4. ovog člana shodno se primenjuju i na dozvolu za tip vozila.

IV. REGISTRI ŽELEZNIČKIH VOZILA 
I INFRASTRUKTURE

2. Registar odobrenih tipova železničkih vozila

Član 35.

OTIF vodi registar tipova vozila odobrenih u državama ugovornicama.

Direkcija dostavlja Generalnom sekretaru OTIF podatke o svim odobrenim tipovima vozila u Republici Srbiji.

OTIF I EVROPSKA ŽELEZNIČKA AGENCIJA VODE REGISTAR TIPOVA VOZILA ODOBRENIH U DRŽAVAMA ČLANICAMA.

DIREKCIJA DOSTAVLjA GENERALNOM SEKRETARU OTIF I EVROPSKOJ ŽELEZNIČKOJ AGENCIJI PODATKE O SVIM ODOBRENIM TIPOVIMA VOZILA U REPUBLICI SRBIJI.

3. Registar infrastrukture

Član 36.

Direkcija vodi i objavljuje Registar infrastrukture.

Registar infrastrukture sadrži glavne karakteristike svakog podsistema ili dela podsistema (npr. osnovne parametre) i njihovu povezanost sa karakteristikama navedenim u odgovarajućim JTP/TSI TSI.

JTP/TSI TSI propisuje podatke koje mora da sadrži Registar infrastrukture.

OTIFDIREKCIJA propisuje specifikacije Registra infrastrukture.

Upravljač dostavlja Direkciji podatke za Registar infrastrukture i odgovoran je za njihovu ažurnost.

V. UPRAVLJANJE BEZBEDNOŠĆU U ŽELEZNIČKOM 
SAOBRAĆAJU

2. Zajednički pokazatelji bezbednosti

Član 38.

Zajednički pokazatelji bezbednosti (u daljem tekstu: ZPB) su sredstva za procenu nivoa bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Da bi se omogućila procena ostvarenosti zajedničkih ciljeva bezbednosti i omogućilo praćenje opšteg razvoja bezbednosti na železnici, Direkcija prikuplja informacije o ZPB putem godišnjih izveštaja o bezbednosti upravljača i železničkog prevoznika.

Upravljač i železnički prevoznik dužni su da svake godine, najkasnije do 30. juna, dostave Direkciji godišnji izveštaj o bezbednosti za prethodnu kalendarsku godinu.

Godišnji izveštaj o bezbednosti obuhvata:

1) informacije o ostvarivanju bezbednosnih ciljeva i o rezultatima bezbednosnih planova;

2) praćenje i analizu ZPB, u meri u kojoj je to relevantno za podnosioca izveštaja;

3) rezultate interne kontrole bezbednosti;

4) primedbe o nedostacima i kvarovima u odvijanju železničkog saobraćaja i upravljanju infrastrukturom koji mogu biti od značaja za Direkciju.

ZPB prema kojima upravljač i železnički prevoznik sastavljaju izveštaj iz stava 2. ovog člana i zajedničke metode za izračunavanje ekonomskih posledica nesreća, propisuje Direkcija.

Direkcija objavljuje godišnji izveštaj o svojim aktivnostima za prethodnu godinu i dostavlja ga Ministru najkasnije do 30. septembra tekuće godine.

Izveštaj sadrži podatke o:

1) razvoju stanja bezbednosti na železnici uključujući u to i prikupljene ZPB;

2) važnim promenama u zakonodavstvu i regulisanju bezbednosti na železnici;

3) unapređenju postupka sertifikacije o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikacije o bezbednosti za prevoz;

4) rezultatima i iskustvima vezanim za nadzor nad upravljačem i železničkim prevoznikom.

Izveštaj iz stava 6. ovog člana Direkcija dostavlja i Evropskoj železničkoj agenciji najkasnije do 30. septembra tekuće godine.

Ukoliko se nakon dostavljanja izveštaja iz stava 6. ovog člana otkriju nove činjenice ili greške, Direkcija je dužna da pokazatelje koji se odnose na određenu godinu dopuni ili ispravi prvom prilikom, a najkasnije u sledećem godišnjem izveštaju.

DIREKCIJA BLIŽE PROPISUJE ELEMENTE IZVEŠTAJA IZ ST. 3 I 6. OVOG ČLANA.

3. Zajedničke bezbednosne metode

Član 39.

Zajedničke bezbednosne metode propisuju način procene nivoa bezbednosti, ostvarenosti bezbednosnih ciljeva i usaglašenosti sa drugim bezbednosnim zahtevima, putem definisanja:

1) Zajedničke bezbednosne metode za procenu i ocenu rizika i uslova koje treba da ispuni telo za ocenu rizika;

2) Zajedničkih bezbednosnih metoda za ocenu usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz, koje obuhvataju:

(1) postupke za ocenu ispunjenosti zahteva podnetih od strane upravljača, odnosno železničkih prevoznika, za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, odnosno sertifikata o bezbednosti za prevoz,

(2) kriterijume za ocenu ispunjenosti zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, odnosno sertifikata o bezbednosti za prevoz,

(3) načela za vršenje nadzora nad usklađenošću sa zahtevima koje mora da ispuni sistem za upravljanje bezbednošću, nakon što je izdat sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, odnosno sertifikata o bezbednosti za prevoz;

3) Zajednička bezbednosna metoda za nadzor bezbednosnog učinka nakon izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz ili za upravljanje železničkom infrastrukturom;

4) Zajednička bezbednosna metoda za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema.

Zajednička bezbednosna metoda za procenu i ocenu rizika primenjuje se u slučaju bilo kakve značajne promene u železničkom sistemu koja može imati uticaja na bezbednost železničkog saobraćaja. Ove promene mogu biti tehničke, eksploatacione ili organizacione prirode. Zajednička bezbednosna metoda za procenu i ocenu rizika je sastavni deo sistema za upravljanje bezbednošću upravljača i železničkog prevoznika.

Ako se značajne promene odnose na strukturne podsisteme, Zajednička bezbednosna metoda za procenu i ocenu rizika primeniće se:

1) ako procenu i ocenu rizika zahteva odgovarajući JTP/TSI TSI, u kom slučaju se u JTP/TSI TSI navodi koji delovi Zajedničke bezbednosne metode za procenu i ocenu rizika će se primeniti;

2) u cilju provere bezbedne integracije strukturnih podsistema u postojeći sistem, u skladu sa članom 22. ovog zakona.

Predlagač značajne promene može biti:

1) upravljač ili železnički prevoznik, u okviru mera iz člana 37. stav 2. ovog zakona;

2) naručilac ili proizvođač, kada podnose zahtev za verifikaciju podsistema, u skladu sa članom 19. ovog zakona;

3) podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje vozila;

4) lice zaduženo za održavanje.

Predlagač značajne promene sprovodi Zajedničku bezbednosnu metodu za procenu i ocenu rizika.

Nezavisnu ocenu pravilne primene Zajedničke bezbednosne metode za procenu i ocenu rizika i rezultata te primene sprovodi akreditovano telo ili telo koje ispunjava uslove propisane tom metodom i koje je kao takvo rešenjem, a po zahtevu tog tela, određeno od strane Direkcije.

Za izdavanje rešenja iz stava 6. ovog člana plaća se taksa.

DIREKCIJA MOŽE OBAVLjATI NEZAVISNU OCENU PRAVILNE PRIMENE ZAJEDNIČKE BEZBEDNOSNE METODE ZA PROCENU I OCENU RIZIKA I REZULTATA TE PRIMENE U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:

            1) IZDAVANjE DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE VOZILA;

            2) IZDAVANjE DODATNE DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE VOZILA;

            3) AŽURIRANjE SERTIFIKATA O BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ ZBOG PROMENE VRSTE I OBIMA POSLOVANjA ŽELEZNIČKOG PREVOZNIKA;

            4) AŽURIRANjE SERTIFIKATA O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLjANjE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM ZBOG ZNATNIH IZMENA INFRASTRUKTURE, SIGNALIZACIJE ILI NAPAJANjA ENERGIJOM ILI NAČINA EKSPLOATACIJE I ODRŽAVANjA INFRASTRUKTURE;

5) REVIDIRANjE SERTIFIKATA O BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ I SERTIFIKATA O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLjANjE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM POSLE ZNATNIH PROMENA U PROPISIMA O BEZBEDNOSTI.

ZA OCENU PRAVILNE PRIMENE ZAJEDNIČKE BEZBEDNOSNE METODE ZA PROCENU I OCENU RIZIKA I REZULTATA TE PRIMENE KOJU SPROVODI DIREKCIJA PLAĆA SE TAKSA.

Visinu takse iz stava 7. ovog člana utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Rešenje o odbijanju zahteva iz stava 6. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Telo za ocenu rizika izdaje predlagaču izveštaj o oceni bezbednosti, na osnovu koga predlagač odlučuje o prihvatanju značajne promene.

Izveštaji o oceni bezbednosti izdati u državama članicama Evropske unije ili državama ugovornicama OTIF važe u Republici Srbiji pod sledećim uslovima:

1) da je ocena rizika izvršena u skladu sa Zajedničkom bezbednosnom metodom za procenu i ocenu rizika;

2) da je primenu metode iz tačke 1) ovog stava ocenilo telo za ocenu rizika;

3) da je značajna promena u železničkom sistemu prihvaćena od strane predlagača iz stava 4. ovog člana;

4) da će se deo železničkog sistema koristiti u Republici Srbiji pod istim funkcionalnim, eksploatacionim, topografskim i klimatskim uslovima;

5) da su primenjeni isti kriterijumi za prihvatanje rizika kao što se primenjuju u Republici Srbiji.

Kontrola primene zajedničke bezbednosne metode za procenu i ocenu rizika čini sastavni deo periodične interne kontrole sistema za upravljanje bezbednošću upravljača i železničkog prevoznika.

Zajedničke bezbednosne metode iz stava 1. tačka 2) ovog člana primenjuje Direkcija u postupku izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Zajedničku bezbednosnu metodu iz stava 1. tačka 3) ovog člana primenjuje Direkcija u cilju nadzora nad primenom sistema za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača nakon izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz ili sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, kao i nadzora nad primenom zajedničke bezbednosne metode iz stava 1. tačka 4) ovog člana od strane železničkog prevoznika, upravljača i lica zaduženog za održavanje.

Zajedničku bezbednosnu metodu iz stava 1. tačka 4) ovog člana primenjuju železnički prevoznik i upravljač nakon dobijanja sertifikata o bezbednosti za prevoz, odnosno sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, kao i lice zaduženo za održavanje.

Zajedničku bezbednosnu metody iz stava 1. tačka 1) ovog člana propisuje OTIF, a zajedničke bezbednosne metode iz stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana propisuje Direkcija.

Shodno usvojenim i revidiranim zajedničkim bezbednosnim metodama donose se potrebne izmene i dopune nacionalnih propisa za bezbednost.

Upravljač i železnički prevoznik dužni su da u godišnjem izveštaju iz člana 38. stav 3. ovog zakona opišu i svoja iskustva u vezi primene metoda iz stava 1. tač. 1) i 4) ovog člana.

Direkcija će u svoj godišnji izveštaj iz člana 38. stav 6. ovog zakona uključiti i iskustva predlagača, železničkog prevoznika i upravljača, kao i sopstvena iskustva u vezi primene metoda iz stava 1. tač. 1), 3) i 4) ovog člana.

5. Prijavljivanje nacionalnih propisa za bezbednost

Član 41.

Direkcija je dužna da na svojoj internet stranici objavljuje nacionalne propise za bezbednost kako bi isti bili na raspolaganju upravljaču, železničkom prevozniku i podnosiocima zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Direkcija prijavljuje Evropskoj komisiji važeće nacionalne propise za bezbednost:

1) u vezi sa postojećim nacionalnim bezbednosnim ciljevima i bezbednosnim metodama;

2) koji definišu zahteve za sisteme bezbednog upravljanja, kao i zahteve za sertifikat o bezbednosti za prevoz;

3) koji određuju zahteve za puštanje u rad i održavanje novih i bitno izmenjenih železničkih vozila, koji još nisu obuhvaćeni u JTP/TSI TSI, s tim da prijava mora sadržati propise za razmenu vozila između železničkih prevoznika, sisteme registracije i zahteve u pogledu postupaka proba;

4) koji obuhvataju zajedničke operativne propise za železničke mreže koje još nisu obuhvaćene u JTP/TSI TSI, što obuhvata i pravila u vezi sa sistemom signalizacije i vođenja saobraćaja;

5) koji definišu zahteve za dodatnim internim propisima koje moraju doneti upravljač i železnički prevoznik;

6) koji definišu zahteve za izvršne železničke radnike, uključujući kriterijume izbora, zdravstvene sposobnosti i profesionalne kvalifikacije i izdavanje uverenja, ako nisu obuhvaćeni u JTP/TSI TSI;

7) koji uređuju istragu nesreća i incidenata NEZGODA.

U prijavi iz stava 2. ovog člana navodi se oblast primene propisa, osnovni sadržaj propisa sa upućivanjem na pravne tekstove, forma propisa i ko je nadležan za njihovo objavljivanje.

Direkcija obaveštava Evropsku komisiju o svakoj izmeni nacionalnih propisa za bezbednost i o svakom novom nacionalnom propisu za bezbednost koji se eventualno donosi, izuzev ako se propis u celini odnosi na izvođenje JTP/TSI TSI.

Ako se namerava, po prihvatanju ZBC, izdavanje novog nacionalnog propisa za bezbednost koji zahteva viši nivo bezbednosti od ZBC ili izdavanje novog nacionalnog propisa za bezbednost koji može uticati na rad železničkih prevoznika iz drugih država na teritoriji Republike Srbije, Direkcija će blagovremeno konsultovati sve zainteresovane strane.

Direkcija dostavlja Evropskoj komisiji nacrt nacionalnog propisa za bezbednost na razmatranje zajedno sa razlozima njegovog donošenja.

Ako Evropska komisija obavesti Republiku Srbiju da smatra da nacrt propisa za bezbednost nije u skladu sa zajedničkim bezbednosnim metodama ili bar sa ostvarivanjem ZBC, ili smatra da predstavlja sredstvo samovoljne diskriminacije ili prikrivenog ograničavanja prevoza železnicom između država članica Evropske unije, onda se privremeno zaustavlja donošenje, početak važenja ili primena propisa, dok se, u roku od šest meseci ne donese konačna odluka.

Ako Evropska komisija usvoji odgovarajuću odluku kojom utvrđuje da nacrt propisa za bezbednost nije u skladu sa zajedničkim bezbednosnim metodama, ili sa postizanjem bar ZBC, ili da predstavlja sredstvo samovoljne diskriminacije, ili prikrivenog ograničavanja prevoza između država članica Evropske unije u železničkom saobraćaju, onda Direkcija preduzima sve što je potrebno da se ova odluka izvrši.

6. Sistem upravljanja bezbednošću

Član 42.

Upravljač i železnički prevoznik dužni su da uspostave sistem za upravljanje bezbednošću, koji ima za cilj da se bar dostignu ZBC za železnički sistem u celini. Sistem za upravljanje bezbednošću mora biti usklađen sa prijavljenim nacionalnim propisima za bezbednost i sa bezbednosnim zahtevima utvrđenim u JTP/TSI TSI i moraju biti primenjene odgovarajuće odredbe zajedničkih bezbednosnih metoda.

Sistem za upravljanje bezbednošću mora da ispuni zahteve i da sadrži elemente, propisane ovim zakonom, koji su u skladu sa karakterom, obimom i vrstom delatnosti koje se obavljaju u železničkom saobraćaju.

Sistemom iz stava 2. ovog člana postiže se kontrola svih rizika povezanih sa delatnošću upravljača ili železničkog prevoznika, uključujući i pružanje usluga održavanja, snabdevanje materijalom i angažovanje podizvođača, kao i rizike koji se javljaju usled aktivnosti trećih lica.

Sistem za upravljanje bezbednošću upravljača mora uzeti u obzir efekte delatnosti različitih železničkih prevoznika na mreži, pa u skladu sa tim mora sadržati odredbe koje omogućuju železničkim prevoznicima obavljanje delatnosti u skladu sa JTP/TSI TSI i nacionalnim propisima za bezbednost, kao i uslovima iz njihovih sertifikata o bezbednosti za prevoz. Sistem za upravljanje bezbednošću upravljača mora uzeti u obzir i koordinaciju hitnih postupaka sa svim železničkim prevoznicima u vanrednim situacijama.

Svi bitni delovi sistema za upravljanje bezbednošću moraju biti dokumentovani, a posebno mora biti opisana raspodela odgovornosti u okviru organizacije upravljača ili železničkog prevoznika, način obezbeđenja kontrole od strane rukovodstva na različitim nivoima, uključivanje zaposlenih i njihovih predstavnika na svim nivoima i način obezbeđenja kontinuiranog unapređivanja sistema za upravljanje bezbednošću.

Osnovni elementi sistema za upravljanje bezbednošću su:

1) politika bezbednosti koju je odobrio direktor upravljača ili železničkog prevoznika i koja je dostavljena svim zaposlenima;

2) kvalitativni i kvantitativni ciljevi upravljača ili železničkog prevoznika u pogledu održavanja i unapređivanja bezbednosti, kao i planovi i postupci za ostvarivanje tih ciljeva;

3) postupci za osiguravanje poštovanja standarda i drugih propisanih zahteva tokom čitavog veka upotrebe opreme i u eksploataciji i postupci za dostizanje postojećih, novih i izmenjenih tehničkih i eksploatacionih standarda ili drugih propisanih zahteva utvrđenih u jednom od sledećih dokumenata:

(1) JTP/TSI TSI,

(2) nacionalnim propisima za bezbednost,

(3) drugim relevantnim propisima,

(4) odlukama nadležnih organa;

4) postupci i metode za sprovođenje ocene rizika i primenu mera kontrole rizika uvek kada promena u uslovima eksploatacije ili uvođenje novog proizvoda dovedu do novih rizika za infrastrukturu ili eksploataciju;

5) obezbeđivanje programa obuke zaposlenih i održavanja stručne osposobljenosti zaposlenih, kao i odgovarajuće izvršavanje poslova;

6) praktična rešenja za obezbeđivanje informisanosti u okviru organizacije i između organizacija koje posluju na istoj infrastrukturi;

7) postupci i obrasci za objavljivanje informacija o bezbednosti i utvrđivanje postupka za kontrolu konfiguracije ključnih informacija o bezbednosti;

8) postupci kojima se obezbeđuje prijavljivanje, istraga i analiza nesreća, incidenata, NEZGODA, izbegnutih nesreća i drugih opasnih događaja i preduzimanje potrebnih preventivnih mera;

9) obezbeđivanje planova za delovanje, upozoravanje i informisanje u vanrednim situacijama, prethodno dogovorenih sa odgovarajućim državnim organima;

10) odredbe o periodičnoj internoj kontroli sistema za upravljanje bezbednošću.

Upravljač i železnički prevoznik, u okviru svog sistema za upravljanje bezbednošću, donose interna akta kojima se uređuju postupci iz stava 6. ovog člana.

Akta upravljača iz stava 7. ovog člana, koja se odnose na postupke koje moraju sprovoditi železnički prevoznici, moraju biti dostupna svim zainteresovanim železničkim prevoznicima koji saobraćaju na određenoj infrastrukturi.

Direkcija bliže propisuje elemente sistema za upravljanje bezbednošću.

Nadzor nad sistemima za upravljanje bezbednošću

Član 43.

Direkcija vrši nadzor nad sistemima za upravljanje bezbednošću upravljača i železničkog prevoznika, nakon izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Nadzorom iz stava 1. ovog člana proverava se da li upravljač i železnički prevoznik primenjuju svoj sistem upravljanja bezbednošću i, po potrebi, nalaže se sprovođenje odgovarajućih mera.

Rešenje kojim se nalaže sprovođenje odgovarajućih mera iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija bliže propisuje nadzor nad sistemima za upravljanje bezbednošću upravljača i železničkog prevoznika nakon izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Nadzor na licu mesta, u smislu stava 1. ovog člana, vrši ovlašćeno lice Direkcije.

VI. SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ 
I SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVL
JANJ
ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM

1. Sertifikat o bezbednosti za prevoz

Pojam i sadržina

Član 44.

Železnički prevoznik mora da poseduje sertifikat o bezbednosti za prevoz da bi mu se dozvolio pristup infrastrukturi.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz može da obuhvata celu mrežu ili njen određeni deo.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz predstavlja dokaz da je železnički prevoznik uspostavio sistem za upravljanje bezbednošću i da je u stanju da ispuni zahteve utvrđene u JTP/TSI TSI, nacionalnim propisima za bezbednost i drugim relevantnim propisima u cilju kontrole rizika i bezbednog odvijanja saobraćaja na mreži.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz sastoji se od:

1) dela A kojim se potvrđuje prihvatanje sistema za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika;

2) dela B kojim se potvrđuje prihvatanje odredaba koje je železnički prevoznik usvojio kako bi zadovoljio specifične zahteve propisane za bezbedno obavljanje saobraćaja na odgovarajućoj mreži; u te zahteve mogu biti uključeni primena TSI, nacionalnih propisa za bezbednost i internih propisa železničkog prevoznika, prihvatanje sertifikata zaposlenih i dozvola za korišćenje železničkih vozila koja koristi taj železnički prevoznik.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz – deo B koji se odnosi na mrežu podnosi se sledeće:

1) dokumentacija železničkog prevoznika o JTP/TSI TSI ili delovima JTP/TSI TSI i, gde je to relevantno, nacionalnim propisima za bezbednost, internim i drugim propisima koji se primenjuju na obavljanje saobraćaja, zaposlene i vozila, kao i kako se osigurava njihovo poštovanje u sistemu za upravljanje bezbednošću;

2) dokumentacija železničkog prevoznika o različitim kategorijama zaposlenih ili angažovanih po ugovoru za potrebe obavljanja saobraćaja, uključujući u to i dokaze da isti ispunjavaju uslove JTP/TSI TSI ili nacionalnih propisa za bezbednost i da poseduju potrebne dozvole i sertifikate;

3) dokumentacija železničkog prevoznika o različitim vrstama vozila koja se koriste za potrebe saobraćaja, uključujući i dokaze da sredstva ispunjavaju uslove JTP/TSI TSI ili nacionalnih železničkih tehničkih propisa i da poseduju potrebne dozvole za korišćenje.

Dokumentacija u vezi elemenata koji su u skladu sa JTP/TSI TSI i uslovima interoperabilnosti podnosi se u sažetoj formi.

U sertifikatu o bezbednosti za prevoz navode se vrsta i obim poslova železničkog prevoznika na koje se sertifikat odnosi.

Sertifikat o bezbednosti industrijske železnice 
za prevoz

Član 45.

Imalac industrijske železnice mora da poseduje sertifikat o bezbednosti industrijske železnice za prevoz kojim se potvrđuje prihvatanje odredaba koje je imalac industrijske železnice usvojio kako bi zadovoljio specifične zahteve propisane za bezbedno odvijanje saobraćaja na industrijskoj železnici. U te zahteve mogu biti uključeni primena JTP/TSI TSI i nacionalnih propisa za bezbednost i dozvole za korišćenje železničkih vozila koja koristi taj imalac industrijske železnice.

U pogledu dokaza potrebnih za izdavanje sertifikata o bezbednosti industrijske železnice za prevoz shodno se primenjuju odredbe člana 44. stav 5. ovog zakona.

Na izdavanje i oduzimanje sertifikata o bezbednosti industrijske železnice za prevoz shodno se primenjuju čl. 46. i 48. ovog zakona.

Izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz

Član 46.

Direkcija izdaje sertifikat o bezbednosti za prevoz u formi rešenja i na propisanom obrascu.

Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Rok važenja sertifikata o bezbednosti za prevoz je pet godina.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz obnavlja se na zahtev nosioca.

Direkcija bliže propisuje obrasce sertifikata o bezbednosti za prevoz, numerisanje obrazaca sertifikata o bezbednosti za prevoz u skladu sa evropskim identifikacionim brojem, obrazac za podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz i uputstvo za njegovo popunjavanje, kao i potrebnu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Obrasci sertifikata o bezbednosti za prevoz izdaju se i na jednom od sledećih jezika: engleski, francuski ili nemački.

Nosilac sertifikata o bezbednosti za prevoz bez odlaganja, obaveštava Direkciju o svim većim promenama u uslovima odgovarajućeg dela sertifikata o bezbednosti za prevoz, koje se odnose na elemente sistema upravljanja bezbednošću. Veća promena je ona koja značajnije menja uslove na osnovu kojih je izdat sertifikat o bezbednosti za prevoz (nova vrsta poslovanja, nova pruga, novi tip vozila, nova kategorija osoblja i dr.).

Železničkom prevozniku koji planira da pruža dodatne transportne usluge, Direkcija će izdati dodatni sertifikat – deo B.

Direkcija može zahtevati da odgovarajući deo sertifikata o bezbednosti za prevoz bude revidiran posle znatnih promena u propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz se u celini ili delimično ažurira kad god se znatno izmene vrsta ili obim poslovanja.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz, njegovo obnavljanje, revidiranje i ažuriranje plaća se taksa.

Visinu takse iz stava 11. ovog člana utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

O izdatim sertifikatima o bezbednosti za prevoz Direkcija vodi evidenciju.

Rešenje o odbijanju obnavljanja, revidiranja ili ažuriranja sertifikata o bezbednosti za prevoz, kao i o odbijanju izdavanja dodatnog sertifikata – deo B  konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Priznavanje stranog sertifikata i dodatni sertifikat

Član 47.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz – deo A izdat železničkom prevozniku u stranoj državi važi u Republici Srbiji na osnovu reciprocitetaPOTVRĐENIH MEĐUNARODNIH  SPORAZUMA.

Železnički prevoznik iz stava 1. ovog člana koji namerava da pruža železničke transportne usluge u Republici Srbiji mora dobiti dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz – deo B od Direkcije.

2. SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLjANjE

ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM

POJAM I SADRŽINA

Član 49.

Upravljač mora da poseduje sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom se sastoji od:

1) dela A kojim se potvrđuje prihvatanje sistema za upravljanje bezbednošću upravljača;

2) dela B kojim se potvrđuje prihvatanje odredaba koje je upravljač usvojio da bi zadovoljio specifične zahteve potrebne za bezbedno održavanje i eksploataciju infrastrukture.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom – deo B podnosi se sledeće:

1) dokumentacija upravljača o JTP/TSI ili delovima JTP/TSI i, gde je to relevantno, nacionalnim propisima za bezbednost, internim i drugim propisima koji se primenjuju za eksploataciju i održavanje infrastrukture, zaposlene i vozila, kao i kako se putem sistema za upravljanje bezbednošću osigurava njihovo poštovanje;

2) dokumentacija upravljača o različitim kategorijama zaposlenih ili angažovanih po ugovoru za potrebe eksploatacije i održavanja železničke infrastrukture, uključujući u to i dokaze da isti ispunjavaju uslove JTP/TSI ili nacionalnih propisa za bezbednost i da poseduju potrebne dozvole i sertifikate;

3) dokumentacija upravljača o različitim vrstama vozila koja se koriste za potrebe održavanja infrastrukture, uključujući i dokaze da sredstva ispunjavaju uslove JTP/TSI ili nacionalnih železničkih tehničkih propisa i da poseduju potrebne dozvole za korišćenje.

U sertifikatu o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom navode se mreže ili delovi mreža na koje se sertifikat odnosi.

UPRAVLjAČ MORA DA POSEDUJE SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLjANjE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM.

SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLjANjE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM SE SASTOJI OD:

1) DELA  KOJIM SE POTVRĐUJE PRIHVATANjE SISTEMA ZA UPRAVLjANjE BEZBEDNOŠĆU UPRAVLjAČA;

2) DELA KOJIM SE POTVRĐUJE PRIHVATANjE ODREDABA KOJE JE UPRAVLjAČ USVOJIO DA BI ZADOVOLjIO SPECIFIČNE ZAHTEVE POTREBNE ZA BEZBEDNO ODRŽAVANjE I EKSPLOATACIJU INFRASTRUKTURE.

KAO DOKAZ ISPUNjENOSTI USLOVA ZA IZDAVANjE SERTIFIKATA O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLjANjE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM IZ STAVA 2. TAČKA 2. OVOG ČLANA PODNOSI SE SLEDEĆE:

1) DOKUMENTACIJA UPRAVLjAČA O TSI ILI DELOVIMA TSI I, GDE JE TO RELEVANTNO, NACIONALNIM PROPISIMA ZA BEZBEDNOST, INTERNIM I DRUGIM PROPISIMA KOJI SE PRIMENjUJU ZA EKSPLOATACIJU I ODRŽAVANjE INFRASTRUKTURE, ZAPOSLENE I VOZILA, KAO I KAKO SE PUTEM SISTEMA ZA UPRAVLjANjE BEZBEDNOŠĆU OSIGURAVA NjIHOVO POŠTOVANjE;

2) DOKUMENTACIJA UPRAVLjAČA O RAZLIČITIM KATEGORIJAMA ZAPOSLENIH ILI ANGAŽOVANIH PO UGOVORU ZA POTREBE EKSPLOATACIJE I ODRŽAVANjA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE, UKLjUČUJUĆI U TO I DOKAZE DA ISTI ISPUNjAVAJU USLOVE TSI ILI NACIONALNIH PROPISA ZA BEZBEDNOST I DA POSEDUJU POTREBNE DOZVOLE I SERTIFIKATE;

3) DOKUMENTACIJA UPRAVLjAČA O RAZLIČITIM VRSTAMA VOZILA KOJA SE KORISTE ZA POTREBE ODRŽAVANjA INFRASTRUKTURE, UKLjUČUJUĆI I DOKAZE DA SREDSTVA ISPUNjAVAJU USLOVE TSI ILI NACIONALNIH ŽELEZNIČKIH TEHNIČKIH PROPISA I DA POSEDUJU POTREBNE DOZVOLE ZA KORIŠĆENjE.

U SERTIFIKATU O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLjANjE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM NAVODE SE MREŽE ILI DELOVI MREŽA NA KOJE SE SERTIFIKAT ODNOSI.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom 
industrijske železnice

Član 50.

Imalac industrijske železnice mora da poseduje sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice kojim se potvrđuje prihvatanje odredaba koje je imalac industrijske železnice usvojio da bi zadovoljio specifične zahteve potrebne za bezbedno održavanje i eksploataciju infrastrukture.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice koji se izdaje imaocu industrijske železnice shodno se primenjuju odredbe člana 49. stav 3. STAV 2. TAČKA 2. ovog zakona.

NA IZDAVANjE I ODUZIMANjE SERTIFIKATA O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLjANjE INFRASTRUKTUROM INDUSTRIJSKE ŽELEZNICE SHODNO SE PRIMENjUJU ČL. 51. I 52. OVOG ZAKONA.

Izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje 
železničkom infrastrukturom

Član 51.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom izdaje Direkcija, u formi rešenja i na propisanom obrascu.

Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom važi pet godina.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom obnavlja se na zahtev nosioca.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom se u celini ili delimično ažurira kada dođe do znatnih izmena infrastrukture, signalizacije ili napajanja energijom ili načina eksploatacije i održavanja infrastrukture, o čemu nosilac tog sertifikata bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana, obaveštava Direkciju.

Direkcija može zahtevati da sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom bude revidiran posle znatnih promena u propisima o bezbednosti.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, njegovo obnavljanje, ažuriranje ili reviziju plaća se taksa.

Visinu takse iz stava 7. ovog člana utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Direkcija bliže propisuje obrasce sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, numerisanje obrazaca sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom u skladu sa evropskim identifikacionim brojem, obrazac za podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i uputstvo za njegovo popunjavanje i potrebnu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom.

O izdatim sertifikatima o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom Direkcija vodi evidenciju.

Rešenje o odbijanju obnavljanja, revidiranja ili ažuriranja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

VII. INFRASTRUKTURA

Tehnički uslovi

Član 54.

Podsistem infrastruktura čine gornji stroj (koloseci, skretnice i druge složene kolosečne konstrukcije, profili i dr.) i donji stroj (zemljani trup, mostovi, propusti, tuneli, peroni, područja pristupa i dr.) železničke pruge koji ispunjava sledeće tehničke uslove:

1) širina koloseka iznosi 1435 mm, s tim što ne može biti manja od 1430 mm niti veća od 1470 mm, uključujući i proširenje koloseka u krivini;

2) poluprečnik krivine na otvorenoj pruzi iznosi najmanje 300 m, a na glavnom prolaznom koloseku u železničkoj stanici najmanje 500 m; spoljna šina, zavisno od veličine poluprečnika krivine i dozvoljene brzine, mora biti nadvišena ali ne više od 150 mm;

3) nagib nivelete na otvorenoj pruzi iznosi najviše 25 ‰;

4) nagib nivelete u železničkoj stanici iznosi najviše: za železničku stanicu u pravcu do 1 ‰, a za železničku stanicu u krivini do 2,5 ‰, zavisno od poluprečnika krivine;

4) NAGIB NIVELETE U STANICI IZNOSI NAJVIŠE: ZA STANICU U PRAVCU DO 1 ‰, A ZA STANICU U KRIVINI DO 2,5 ‰;

5) razmak koloseka u železničkoj stanici mora biti toliki da između slobodnih profila tih koloseka postoji potreban prostor za bezbedno kretanje putnika i drugih lica i za postavljanje postrojenja, naprava i stubova za signale, električnu kontaktnu mrežu, osvetljenje i sl;

6) razmak koloseka u železničkoj stanici iznosi najmanje 4,75 m, a razmak koloseka između kojih se postavljaju peroni visine 0,55 m, računajući od gornje ivice šine, iznosi najmanje 6 m;

7) razmak koloseka na otvorenoj pruzi kod dvokolosečnih i paralelnih pruga iznosi najmanje 4 m;

8) dozvoljena masa na magistralnim prugama iznosi najmanje 22,5 t po osovini i 8,0 t po dužnom metru, a na regionalnim i lokalnim prugama 18,0 t po osovini i 6,4 t po dužnom metru.

Druge tehničke uslove koje mora ispunjavati podsistem infrastruktura propisuje Direkcija.

Odvajanje železničkih pruga

Član 57.

Železnička pruga, pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek se po pravilu odvaja ili ukršta sa drugom železničkom prugom samo u železničkoj stanici.

Ako se železnička pruga, pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek odvaja na otvorenoj pruzi, odvojna skretnica mora imati zaštitni kolosek i mora biti osigurana zaštitnim signalima koji se predsignališu. Signali moraju biti zavisni od položaja skretnice,. koje se kontrolišu  SIGNALI I SKRETNICE  KONTROLIŠU SE iz susednog posednutog službenog mesta na železničkoj pruzi.

Ako uslovi iz stava 2. ovog člana nisu ispunjeni, odvojna skretnica mora biti posednuta za vreme odvijanja saobraćaja preko nje, a najveća brzina vozova preko skretnice može da bude najviše 50 km/h.

IX. KONTROLA, UPRAVLJANJE I SIGNALIZACIJA

1. Signalno-sigurnosni uređaji

 

PODSISTEM NA KOJI SE PRIMENjUJU NACIONALNI TEHNIČKI PROPISI

1. Saobraćajna signalizacija

Signali, signalne oznake i oznake na pruzi

Član 64.

Železničke pruge opremaju se propisanim signalima, signalnim oznakama kojima se železnički radnici i druga lica upozoravaju na opasnost, stavljaju im se do znanja naređenja, ograničenja, zabrane i upozorenja kojih se moraju pridržavati i daju neophodna obaveštenja za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja i njihovu ličnu bezbednost.

Železnički radnici i druga lica na koja se signalni znaci odnose, moraju se pridržavati naređenja, ograničenja, zabrana i upozorenja datih pomoću signalnih znakova.

Signali, signalne oznake i oznake na pruzi moraju se davati, postavljati i održavati tako da ih železnički radnici i druga lica na koja se odnose mogu na vreme i lako uočiti danju, noću i NOĆU ILI pri smanjenoj vidljivosti.

Ako je značenje signalnog znaka nejasno, železnički radnici i druga lica na koja se signalni znak odnosi, postupaju tako kao da taj signalni znak ima ono značenje koje obezbeđuje veći nivo bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Signalima i signalnim oznakama označavaju se i opasnosti privremenog karaktera, naročito one koje nastanu usled iznenadnog oštećenja pruge i privremena ograničenja i zabrane u saobraćaju. Ti signali i signalne oznake moraju se ukloniti čim prestanu razlozi zbog kojih su bili postavljeni.

Vrste signala, signalnih oznaka i oznaka na pruzi, njihovo značenje, oblik, boju, najmanju daljinu vidljivosti, mesta njihove ugradnje, odnosno postavljanja, način njihove upotrebe i postupke železničkih radnika u vezi sa pokazivanjem signalnih znakova propisuje Direkcija.

3. Železnička telekomunikaciona mreža

4. INTEROPERABILNI PODSISTEM

ČLAN 66A.

INTEROPERABILNI PODSISTEM KONTROLA, UPRAVLjANjE I SIGNALIZACIJA ČINI EVROPSKI SISTEM ZA UPRAVLjANjE ŽELEZNIČKIM SAOBRAĆAJEM (U DALjEM TEKSTU: ERTMS).

X. REGULISANJE I UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM

Sastav voza

Član 69.

Sastav voza i raspored vozila u vozu moraju osigurati efikasno kočenje i bezbedno kretanje voza.

Železnički prevoznik je odgovoran za pravilan sastav voza i dužan je da proveri da li su vozila u sastavu voza tehnički ispravna.

ODREDBE STAVA 2. OVOG ČLANA VAŽE I ZA SVAKI DRUGI SUBJEKAT KOJI POKREĆE VOZ.

U voz se mogu uvrstiti samo vozila koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, što se utvrđuje tehničko kolskim pregledom.

Tehničko kolski pregled vozila i vozova u unutrašnjem i međunarodnom železničkom saobraćaju i kriterijume za vršenje tehničko kolskog pregleda propisuje Direkcija.

Prilikom sastavljanja voza i raspoređivanja vozila u vozu, železnički prevoznik primenjuje i propise o transportu opasnog tereta.

Voz mora biti posednut tokom saobraćanja po pruzi određenim brojem železničkih radnika, odgovarajućeg stručnog obrazovanja i stručne osposobljenosti, s obzirom na vrstu, dužinu voza, vrstu vučnog vozila i tehničku opremljenost železničke pruge i vučnog vozila, u skladu sa ovim zakonom.

Opremanje i osvetljavanje voza

Član 72.

Voz mora biti opremljen aparatima sa hemijskim sredstvima za gašenje požara i priborom za prvu pomoć, smeštenim na lako dostupnim mestima.

Voz za prevoz putnika mora biti unutra osvetljen noću, a u tunelima u kojima vožnja traje duže od tri JEDNOG minuta i danju.

Evidencije o vozovima

Član 73.

Železnički prevoznik za svaki voz vodi evidencije o voznom osoblju, sastavu, kočenju i kretanju voza, kao i o događajima koji utiču ili bi mogli uticati na red vožnje voza ili bezbednost železničkog saobraćaja, a upravljač vodi evidenciju o kretanju vozova na železničkoj infrastrukturi kojom upravlja.

Vrstu i sadržinu evidencija iz stava 1. ovog člana i način njihovog vođenja propisuje Direkcija.

ŽELEZNIČKI PREVOZNIK ZA SVAKI VOZ VODI EVIDENCIJE O VOZNOM OSOBLjU, SASTAVU, KOČENjU I KRETANjU VOZA, KAO I O DOGAĐAJIMA KOJI UTIČU ILI BI MOGLI UTICATI NA RED VOŽNjE VOZA ILI BEZBEDNOST ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA.

ODREDBE STAVA 1. OVOG ČLANA VAŽE I ZA DRUGE SUBJEKTE KOJI POKREĆU VOZ.

UPRAVLjAČ VODI EVIDENCIJU O KRETANjU VOZOVA NA ŽELEZNIČKOJ INFRASTRUKTURI KOJOM UPRAVLjA.

VRSTU I SADRŽINU EVIDENCIJA IZ ST. 1 I 3. OVOG ČLANA I NAČIN NjIHOVOG VOĐENjA PROPISUJE DIREKCIJA.

XI. ŽELEZNIČKA VOZILA

1. Tehnički uslovi

Član 75.

Vozila na koja se primenjuju nacionalni železnički tehnički propisi, uređaji i oprema koji se ugrađuju na železnička vozila, a koji su bitni za bezbednost železničkog saobraćaja (uređaji za upravljanje, spajanje, zaustavljanje vozila i za davanje svetlosnih i zvučnih signala) moraju ispunjavati tehničke uslove propisane ovim zakonom, srpskim i granskim standardima iz oblasti železničkog saobraćaja i obavezujućim propisima UIC.

Železnička vozila koja saobraćaju na prugama opremljenim automatskim pružnim blokom, uređajem međustanične zavisnosti ili telekomandom, kao i na prugama koje su delimično opremljene izolovanim odsecima, moraju imati masu po osovini 3,5 t ili veću, a električni otpor svih osovinskih sklopova, meren od obruča do obruča praznih kola, ne može biti veći od 0,01 Ω za novogradnju i pri obnovi obručeva, dok posle izvršene periodične opravke (bez menjanja obruča) ne veći od 0,1 Ω. Granične vrednosti se mere na osovini strujom maksimalnog napona od 0,8 do 2 V i jačine 4–5 A, što važi i za sklopove sa mono-blok točkovima.

Železnička vozila koja se koriste na prugama sa automatskim pružnim blokom i na prugama sa punktualnom kontrolom zauzetosti (brojačima osovina), moraju imati točkove od elektro-provodnog materijala i sledećih minimalnih dimenzija:

1) spoljni prečnik točka 350 mm;

2) visina venca točka 30 28 mm;

3) širina venca točka 20 mm.

3) DEBLjINA VENCA TOČKA 22 MM.

TEHNIČKI USLOVI IZ STAVA 2. I  3. OVOG ČLANA PRIMENjUJU SE I NA ŽELEZNIČKA VOZILA KOJA SAOBRAĆAJU I NA OSTALIM PRUGAMA AKO SE NA NjIMA NALAZE AUTOMATSKI UREĐAJI PUTNIH PRELAZA.

Opremanje železničkih vozila kočnim uređajima

Član 76.

Vozila moraju biti opremljena uređajima za automatsko kočenje voza.

Lokomotive, putnička kola, motorni vozovi i motorna kola moraju biti opremljeni uređajima za brzo kočenje u slučaju opasnosti.

LOKOMOTIVE, PUTNIČKA KOLA I MOTORNI VOZOVI MORAJU BITI OPREMLjENI UREĐAJIMA ZA BRZO KOČENjE U SLUČAJU OPASNOSTI.

Uređaji za brzo kočenje u slučaju opasnosti, ugrađeni u putničkim i motornim kolima i motornim vozovima, moraju biti lako dostupni putnicima.

UREĐAJI ZA BRZO KOČENjE U SLUČAJU OPASNOSTI, UGRAĐENI U PUTNIČKIM KOLIMA I MOTORNIM VOZOVIMA, MORAJU BITI LAKO DOSTUPNI PUTNICIMA.

Ručnim, odnosno pritvrdnim kočnicama moraju biti opremljena vučna vozila i putnička kola.

RUČNIM, PRITVRDNIM, ODNOSNO OPRUŽNIM KOČNICAMA MORAJU BITI OPREMLjENA VUČNA VOZILA I PUTNIČKA KOLA.

Sva teretna kola namenjena prevozu robe koja zahteva naročite mere opreznosti ili čijim se posebnim uređajima za smeštaj robe mora pažljivo postupati, moraju biti opremljena ručnom, odnosno pritvrdnom kočnicom.

Najmanje 20% ostalih teretnih kola u kolskom parku imaoca mora biti opremljeno ručnom, odnosno pritvrdnom kočnicom.

Vrste kočnica na vozilima i njihove delove, natpise i oznake uređaja kočnica, način kočenja vozova i vozila, sastav vozova s obzirom na vrstu kočnica, proveru ispravnosti kočnica, proračun snage kočnica kod voza i obezbeđenje od samopokretanja propisuje Direkcija.

Uređaji i oprema vučnih vozila

Član 78.

Lokomotiva mora da ima:

1) uređaj za upravljanje;

2) uređaj za kočenje;

3) vlačno-odbojnu opremu;

3) VUČNO-ODBOJNIČKI UREĐAJ;

4) uređaj za kontrolu budnosti;

5) autostop uređaj, na prugama koje su njime opremljene, osim u slučaju:

(1) saobraćanja voza sa pruge bez ugrađenog autostop uređaja na prugu sa ugrađenim autostop uređajem i obratno,

(2) saobraćanja voza po obilaznoj pruzi,

(3) produženja kretanja voza do prve moguće zamene lokomotive u slučaju kvara autostop uređaja za vreme vožnje,

(4) dopreme lokomotive do depoa, odnosno radionice za održavanje i sl;

6) registrujući brzinomer (tahograf);

7) uređaj za osvetljavanje i davanje svetlosnih ČEONIH signala;

8) uređaj za davanje zvučnih signala;

9) uređaj za radio vezu sa dispečerskim centrom kada saobraća na prugama opremljenim radio-dispečerskom vezom;

10) uređaj za brisanje čeonog stakla;

11) spoljašnja ogledala – retrovizore ili bočni pokretni prozor radi uočavanja kraja voza KAMERE;

12) aparate za početno gašenje požara;

13) pribor za prvu pomoć;

14) RUČNE PAPUČE ZA OBEZBEĐENjE OD SAMOPOKRETANjA.

Motorni voz i motorna kola moraju da imaju MORA DA IMA, pored uređaja i opreme iz stava 1. ovog člana, i:

1) uređaj za električno osvetljenje prostora za putnike;

2) sanitarno-higijenske uređaje;

3) uređaje za prelaženje iz kola u kola (izuzev motornih kola);

4) uređaj za grejanje prostora za putnike;

5) POMOĆNO KVAČILO AKO IMA AUTOMATSKO I POLUATOMATSKO KVAČILO.

Vučno vozilo za posebne namene ne mora da ima uređaje i opremu iz stava 1. tač. 5) i 9) ovog člana.

Vučno vozilo koje se koristi za izvlačenje ili dostavu vučenih vozila na ili sa industrijskog koloseka uključujući i kretanje na području železničkog službenog mesta u kome se priključuje industrijski kolosek ne mora da bude opremljeno uređajima i opremom iz stava 1. tač. 4), 5) i 9) ovog člana.

Ako se vozilo iz stava 4. ovog člana ne može kretati brzinom većom od 20 km/h, ne mora biti opremljeno ni uređajem iz stava 1. tačka 6) ovog člana.

Vučno vozilo koje se koristi samo na industrijskom koloseku ne mora da bude opremljeno uređajima i opremom iz stava 1. tač. 4), 5), 6) i 9) ovog člana.

Parna lokomotiva ne mora da ima uređaje iz stava 1. tač. 4), 5), 9) i 10) ovog člana.

2. Održavanje vozila

Lice zaduženo za održavanje

Član 80.

Imalac vozila je dužan da za svako vozilo koje koristi odredi lice zaduženo za njegovo održavanje.

Lice zaduženo za održavanje može da bude i železnički prevoznik, upravljač ili imalac vozila.

Lice zaduženo za održavanje registruje se u Nacionalnom registru železničkih vozila.

Vozilo se ne može koristiti ako nije određeno lice za njegovo održavanje.

Pored odgovornosti železničkog prevoznika i upravljača za bezbedno saobraćanje vozova, lice zaduženo za održavanje, pomoću sistema za održavanje, odgovorno je da se vozila, za čije je održavanje zaduženo, nalaze u stanju koje omogućava njihovo bezbedno kretanje.

Lice zaduženo za održavanje obezbeđuje da se vozila održavaju u skladu sa ovim zakonom, dosijeom o održavanju vozila i odredbama JTP/TSI TSI.

Dosije o održavanju svakog vozila sastavlja i vodi lice zaduženo za održavanje. ELEMENTE DOSIJEA O ODRŽAVANjU I VOĐENjE DOSIJEA O ODRŽAVANjU PROPISUJE DIREKCIJA.

Lice zaduženo za održavanje vrši održavanje samo ili za vršenje održavanja zaključuje ugovore sa sertifikovanim radionicama za održavanje.

Sertifikacija lica zaduženog za održavanje 
teretnih kola

Član 81.

Lice zaduženo za održavanje teretnih kola mora biti sertifikovano u skladu sa propisom koji donosi OTIF.

Direkcija izdaje sertifikat licu zaduženom za održavanje teretnih kola u formi rešenja NA OBRASCU KOJI JE PROPISAO OTIF ILI DRUGO SERTIFIKOVANO TELO IZ REPUBLIKE SRBIJE ILI DRŽAVE UGOVORNICE OTIF-A ILI DRŽAVE EVROPSKE UNIJE.

Uz rešenje iz stava 2. Ovog člana izdaje se sertifikat na obrascu koji je propisao OTIF.

SERTIFIKAT IZ STAVA 2. OVOG ČLANA IZDAJE SE SA ROKOM VAŽENjA NE DUŽIM OD PET GODINA.

Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata lica zaduženih za održavanje teretnih kola konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 2. ovog člana plaća se taksa čiju visinu utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Direkcija vodi evidenciju o izdatim sertifikatima iz stava 2. ovog člana.

Sertifikati iz stava 2. ovog člana izdati u državama ugovornicama OTIF i državama Evropske unije važe u Republici Srbiji.

DIREKCIJA NAJMANjE JEDNOM GODIŠNjE, NA IZABRANIM GEOGRAFSKI I FUNKCIONALNO REPREZENTATIVNIM LOKACIJAMA, OBAVLjA NADZOR SVIH AKTIVNOSTI LICA ZADUŽENIH ZA ODRŽAVANjE KOJIMA JE IZDALA SERTIFIKAT IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, KAKO BI PROVERILA DA LI TA LICA JOŠ UVEK ISPUNjAVAJU ZAHTEVE ZA DOBIJANjE SERTIFIKATA.

UKOLIKO DIREKCIJA UTVRDI DA LICE ZADUŽENO ZA ODRŽAVANjE VIŠE NE ISPUNjAVA ZAHTEVE NA OSNOVU KOJIH MU JE IZDAT SERTIFIKAT, TADA SE ZAJEDNO SA LICEM ZADUŽENIM ZA ODRŽAVANjE DOGOVARA O PLANU ZA POBOLjŠANjE NjEGOVOG RADA, OGRANIČAVA OBIM PRIMENE SERTIFIKATA ILI SUSPENDUJE SERTIFIKAT, U ZAVISNOSTI OD STEPENA NEUSAGLAŠENOSTI SA ZAHTEVIMA ZA DOBIJANjE SERTIFIKATA.

U SLUČAJU KONTINUIRANOG NEISPUNjAVANjA ZAHTEVA ZA SERTIFIKACIJU ILI NESPROVOĐENjA PLANA ZA POBOLjŠANjE RADA, DIREKCIJA REŠENjEM OGRANIČAVA ILI ODUZIMA SERTIFIKAT, NAVODEĆI RAZLOGE ZA SVOJU ODLUKU.

Održavanje vozila

Član 82.

Vozila se moraju održavati u stanju koje osigurava bezbedan železnički saobraćaj.

Način i rokove održavanja vozila i njihovih delova značajnih za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja (kočni uređaji i njihovi delovi, osovinski sklop, vučna i odbojna oprema, obrtna postolja, postolje vozila, elementi vešanja i ogibljenja, uređaji za osvetljavanje, sirene, uređaji za kontrolu budnosti, lokomotivski deo radio-dispečerskog uređaja, autostop uređaji, registrujući uređaj, posude pod pritiskom, uređaj za automatsko zatvaranje vrata motornih vozova i putničkih kola, visokonaponski elektro uređaji i zaštitno uzemljenje), elemente dosijea o održavanju i upravljanje dosijeom o održavanju propisuje Direkcija.

ODRŽAVANjE VOZILA PROPISUJE DIREKCIJA.

GRANSKI STANDARDI IZ OBLASTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA

ČLAN 83A

DIREKCIJA DONOSI GRANSKE STANDARDE IZ OBLASTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA.

DIREKCIJA PROPISUJE POSTUPAK IZRADE, DONOŠENjA I OBJAVLjIVANjA STANDARDA IZ OBLASTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA.

XII. USLOVI KOJE MORAJU ISPUNjAVATI ŽELEZNIČKI RADNICI

2. Uslovi koje u stručnom pogledu moraju ispunjavati 
železnički radnici

Stručno osposobljavanje i usavršavanje

Član 85.

Železnički radnici moraju biti stručno osposobljeni za poslove koje obavljaju u železničkom saobraćaju i moraju se stalno stručno usavršavati, a njihova stručna osposobljenost se mora redovno i vanredno proveravati.

Stručno osposobljavanje je teoretsko i praktično i mora da bude u skladu sa bezbednosnim zahtevima utvrđenim u JTP/TSI TSI i nacionalnim propisima o bezbednosti.

Direkcija vrši nadzor nad postupkom izdavanja dodatnog ovlašćenja mašinovođa iz člana 93. ovog zakona, vodeći računa o tome da stručno osposobljavanje i usavršavanje iz čl. 86. i 87. ovog zakona ispunjava bezbednosne zahteve utvrđene u JTP/TSI TSI ili nacionalnim propisima o bezbednosti.

Teoretsko stručno osposobljavanje

Član 86.

Teoretsko stručno osposobljavanje i proveru teoretske osposobljenosti izvode centri stručnog osposobljavanja.

O uspešno obavljenom teoretskom stručnom osposobljavanju i proveri teoretske osposobljenosti, centar stručnog osposobljavanja izdaje potvrdu.

Centri stručnog osposobljavanja mogu biti privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju:

1) odgovarajući prostor;

2) odgovarajuće osposobljene kadrove;

3) odgovarajuće objekte i uređaje koji su potrebni za izvođenje teorijskog stručnog osposobljavanja i proveru teorijske stručne osposobljenosti.

Bliže uslove koje moraju da ispune centri stručnog osposobljavanja propisuje Direkcija.

Centru stručnog osposobljavanja koji ispuni uslove iz stava 4. ovog člana Direkcija izdaje sertifikat, u formi rešenja.

Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata za centre stručnog osposobljavanja konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 5. ovog člana plaća se taksa čiju visinu utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Direkcija vodi i ažurira evidenciju o izdatim sertifikatima iz stava 5. ovog člana i istu objavljuje na svojoj internet stranici.

DIREKCIJA JE DUŽNA DA NAKON IZDAVANjA SERTIFIKATA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA VRŠI PERIODIČNE PROVERE DA LI NOSILAC SERTIFIKATA I DALjE ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.

AKO DIREKCIJA PROVEROM IZ STAVA 9. OVOG ČLANA UTVRDI DA NOSILAC SERTIFIKATA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA VIŠE NE ZADOVOLjAVA USLOVE ZA SERTIFIKACIJU, ONA REŠENjEM ODUZIMA SERTIFIKAT, NAVODEĆI RAZLOGE ZA SVOJU ODLUKU.

REŠENjE O ODUZIMANjU SERTIFIKATA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA KONAČNO JE U UPRAVNOM POSTUPKU I PROTIV NjEGA SE MOŽE POKRENUTI SPOR PRED UPRAVNIM SUDOM.

Provera stručne osposobljenosti

Član 88.

Redovna provera stručne osposobljenosti železničkih radnika se mora obavljati najmanje na svake dve ČETIRI godine i ona uključuje poznavanje važećih propisa, infrastrukture, vozila i uređaja.

Vanredna provera stručne osposobljenosti železničkih radnika obavlja se:

1) posle svake odsutnosti železničkog radnika sa posla koja je trajala više od šest meseci;

2) ako bi železnički radnik zbog nepoznavanja propisa mogao ugroziti bezbednost saobraćaja;

2) AKO ŽELEZNIČKI RADNIK ZBOG NEPOZNAVANjA PROPISA UGROZI BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA;

3) ako železnički radnik ne ispunjava propisane obaveze u pogledu stručnog usavršavanja, zbog donošenja novih propisa ili izmene važećih propisa;

4) ako železnički radnik u svom radu krši propise, što za posledicu može imati nastanak nesreće, incidenta NEZGODE, odnosno ugrožavanje bezbednosti saobraćaja;

5) ako se uvode novi tipovi uređaja ili vozila.

REDOVNU I VANREDNU PROVERU STRUČNE OSPOSOBLjENOSTI ŽELEZNIČKIH RADNIKA OBAVLjA POSLODAVAC.

Poslodavac ne može dozvoliti obavljanje poslova železničkom radniku koji pri proveri znanja nije pokazao zadovoljavajuću stručnu osposobljenost ili čija stručna osposobljenost za te poslove nije proverena.

3. Uslovi za sticanje prava na upravljanje vučnim vozilom

Član 90.

Pravo na upravljanje vučnim vozilom može da stekne lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) da je psihički i fizički sposobno da upravlja vučnim vozilom;

2) da je navršilo 18 godina života;

3) da ima propisano stručno obrazovanje;

4) da se praktično stručno osposobljavalo pod nadzorom lica koje je stručno osposobljeno za upravljanje određenom vrstom vučnog vozila;

5) da je položilo stručni ispit za upravljanje vučnim vozilom;

6) da poseduje dozvolu za upravljanje vučnim vozilom i jedno ili više dodatnih ovlašćenja;

7) da mu odlukom nadležnog organa nije zabranjeno da upravlja vučnim vozilom.

8) DA JEDNU GODINU NAKON POLOŽENOG STRUČNOG ISPITA, UPRAVLjA VUČNIM VOZILOM UZ PRISUSTVO DRUGOG MAŠINOVOĐE.

Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 2) ovog člana, pravo na upravljanje vučnim vozilom brzog voza, voza višeg ranga za prevoz putnika i teretnog voza u međunarodnom saobraćaju može da stekne lice koje je navršilo 21 godinu života.

Dozvola za upravljanje vučnim vozilom

Član 91.

Dozvolu za upravljanje vučnim vozilom (u daljem tekstu: dozvola) izdaje Direkcija, u formi rešenja i na propisanom obrascu, ako lice koje je podnelo zahtev ispunjava uslove iz člana 90. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona.

DOZVOLU ZA UPRAVLjANjE VUČNIM VOZILOM (U DALjEM TEKSTU: DOZVOLA) IZDAJE DIREKCIJA, NA PROPISANOM OBRASCU, AKO LICE KOJE JE PODNELO ZAHTEV ISPUNjAVA USLOVE IZ ČLANA 90. TAČ. 1), 2), 3), 4), 5) I 7) OVOG ZAKONA.

Postupak izdavanja dozvole, obrazac dozvole, obrazac zahteva za izdavanje dozvole i potrebnu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev propisuje Direkcija.

Rešenje o odbijanju izdavanja dozvole konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje, obnavljanje, ažuriranje i izdavanje duplikata dozvole plaća se taksa.

Visinu takse iz stava 4. ovog člana utvrđuje Direkcija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Direkcija izdaje dozvolu najkasnije u roku od 30 dana po prijemu urednog zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana.

Dozvola se izdaje sa rokom važenja od deset godina i vlasništvo je nosioca.

Po isteku roka iz stava 7. ovog člana, na zahtev lica iz stava 1. ovog člana, dozvola se obnavlja na osnovu uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, kojim se potvrđuje da je to lice psihički i fizički sposobno da upravlja vučnim vozilom, što se evidentira u registru, propisanim članom 95. stav 1. ovog zakona.

U slučaju promene bilo kog podatka koji je sadržan u dozvoli ILI PROPISA KOJIM SE REGULIŠE OBLAST ŽELEZNICE, nosilac dozvole bez odlaganja podnosi zahtev Direkciji za ažuriranje dozvole.

U slučaju gubitka ili oštećenja dozvole, Direkcija izdaje duplikat.

Dozvola se izdaje u jednom originalu. Svako umnožavanje dozvole, osim od strane Direkcije kada se traži duplikat, zabranjeno je.

Dozvola važi na železničkoj mreži Republike Srbije.

Dozvole izdate od strane nadležnih organa drugih država članica važe u Republici Srbiji na osnovu reciprociteta.

Lice iz stava 1. ovog člana, u toku upravljanja vučnim vozilom, mora da ima kod sebe dozvolu i dužno je da je pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i republičkog inspektora za železnički saobraćaj.

Rešenje o odbijanju obnavljanja i ažuriranja dozvole konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Dodatno ovlašćenje

Član 93.

Dodatno ovlašćenje izdaje poslodavac (železnički prevoznik, upravljač, vlasnik industrijske železnice) licu koje:

1) je položilo stručni ispit za upravljanje određenom vrstom vučnih vozila;

2) je položilo stručni ispit u vezi poznavanja železničke infrastrukture za koju se ovlašćenje traži;

3) poznaje jezik, u slučaju obavljanja poslova na železničkoj infrastrukturi druge države, koji upravljač te države naznači;

4) ima dozvolu.

Dodatnim ovlašćenjem lice iz stava 1. ovog člana se ovlašćuje da na određenim infrastrukturama upravlja određenim tipom vučnih vozila u jednoj ili više sledećih kategorija:

1) kategorija A – manevarske lokomotive, vučna vozila radnih vozova, vučna vozila za posebne namene i sve druge vrste vučnih vozila kada se koriste za manevrisanje;

2) kategorija B – vučna vozila vozova za prevoz putnika i/ili robe.

Lice iz stava 1. ovog člana ne mora imati dodatno ovlašćenje za određeni deo železničke infrastrukture u sledećim slučajevima:

1) kada smetnje u odvijanju železničkog saobraćaja ili izvođenje radova na održavanju železničke pruge zahtevaju skretanje vozova;

2) pojedinačnom saobraćanju muzejskih vozova;

3) potrebe za neodložnim prevozom robe;

4) potrebe isporuke ili prezentaciji novog voza ili vučnog vozila;

5) stručnog osposobljavanja ili polaganja stručnog ispita za upravljanje vučnim vozilom.

U slučajevima iz stava 3. ovog člana u upravljačnici vučnog vozila mora se nalaziti mašinovođa koji ima dodatno ovlašćenje za određeni deo železničke infrastrukture, o čemu se unapred obaveštava upravljač.

Poslodavac utvrđuje, u okviru svog sistema za upravljanje bezbednošću, postupak za izdavanje i ažuriranje dodatnog ovlašćenja, kao i pravo na podnošenje žalbe na odluku u vezi sa izdavanjem, ažuriranjem, suspenzijom ili oduzimanjem dodatnog ovlašćenja.

Žalba na odluku poslodavca kojom se odbija zahtev za izdavanje ili ažuriranje dodatnog ovlašćenja ili kojom se suspenduje ili oduzima dodatno ovlašćenje podnosi se Direkciji, u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

Ukoliko poslodavac ne donese odluku po zahtevu za izdavanje ili ažuriranje dodatnog ovlašćenja u roku od 30 dana od dana prijema zahteva sa potrebnom dokumentacijom, smatra se da je zahtev odbijen, u kom slučaju se žalba Direkciji može podneti u narednom roku od 30 dana.

Rešenje Direkcije kojim se odlučuje o žalbama iz st. 6 i 7. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Original dodatnog ovlašćenja pripada poslodavcu, koji je dužan da na zahtev nosioca dodatnog ovlašćenja izda overenu kopiju.

Izgled i sadržinu obrasca dodatnog ovlašćenja i overene kopije dodatnog ovlašćenja propisuje Direkcija.

Poslodavac bez odlaganja ažurira dodatno ovlašćenje kad se nosilac stručno osposobi za upravljanje drugim tipovima vučnih vozila, odnosno za drugu železničku infrastrukturu.

Lice iz stava 1. ovog člana, u toku upravljanja vučnim vozilom mora da ima kod sebe dodatno ovlašćenje i dužno je da ga pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i republičkog inspektora za železnički saobraćaj.

LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, U TOKU UPRAVLjANjA VUČNIM VOZILOM MORA DA IMA KOD SEBE OVERENU KOPIJU DODATNOG OVLAŠĆENjA I DUŽNO JE DA GA POKAŽE NA ZAHTEV OVLAŠĆENOG LICA DIREKCIJE, LICA ZA VRŠENjE UNUTRAŠNjEG NADZORA KOD ŽELEZNIČKOG PREVOZNIKA, GLAVNOG ISTRAŽITELjA I REPUBLIČKOG INSPEKTORA ZA ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ.

Dodatno ovlašćenje izdato u drugoj državi važi u Republici Srbiji na osnovu reciprociteta.

Registri i razmena informacija

Član 95.

Direkcija vodi i ažurira registar dozvola koje su izdate, ažurirane, obnovljene, istekle, suspendovane, oduzete ili prijavljene kao izgubljene, ukradene ili uništene. Registar sadrži podatke iz dozvola i podatke o periodičnim zdravstvenim pregledima.

Direkcija, na zahtev poslodavaca i nadležnih organa drugih država, u slučajevima kada mašinovođa obavlja posao na infrastrukturi drugih država, dostavlja informacije o statusu dozvola.

Poslodavac je dužan da:

1) vodi i ažurira registar dodatnih ovlašćenja koja su izdata, ažurirana, suspendovana, oduzeta ili prijavljena kao izgubljena, ukradena ili uništena, koji sadrži podatke iz dodatnih ovlašćenja, kao i podatke o periodičnim proverama zdravstvene sposobnosti i stručne osposobljenosti;

2) Direkciji i drugim nadležnim državnim organima dostavi tražene podatke;

3) dostavlja informacije o podacima iz dodatnih ovlašćenja na zahtev nadležnih organa drugih država kada pruža usluge u međunarodnom saobraćaju;

4) proverava da li su dozvole njegovih mašinovođa važeće.

Mašinovođa ima pravo pristupa svojim podacima iz registara Direkcije i poslodavca, kao i pravo da mu se na zahtev, bez naknade, dostave ti podaci.

DIREKCIJA BLIŽE PROPISUJE ELEMENTE REGISTRA IZ STAVA 1. I REGISTRA IZ STAVA 3. TAČKA 1) OVOG ČLANA.

Vanredni zdravstveni pregled

Član 102.

Na vanredni zdravstveni pregled upućuje se železnički radnik za koga se osnovano posumnja da iz zdravstvenih razloga više nije sposoban da obavlja svoje poslove i zadatke i posle svake OZBILjNE nesreće, teže povrede, teške i dugotrajne bolesti i u drugim propisanim slučajevima.

Upućivanje radnika iz stava 1. ovog člana na vanredni zdravstveni pregled vrši se na zahtev neposredno pretpostavljenog, ovlašćenog lica za vršenje unutrašnjeg nadzora, lekara, republičkog inspektora za železnički saobraćaj, javnog tužioca, istražnog sudije, suda, sudije za prekršaje ili na lični zahtev železničkog radnika.

Zdravstvene ustanove

Član 103.

Zdravstvene preglede lica koja se stručno osposobljavaju za obavljanje poslova železničkog radnika i redovne i vanredne zdravstvene preglede železničkih radnika i zdravstvenu evidenciju o tim licima, odnosno o psihičkoj i fizičkoj sposobnosti tih lica vrše, odnosno vode zdravstvene ustanove koje su osposobljene i opremljene, odnosno koje ispunjavaju opšte uslove za obavljanje tih pregleda i vođenje evidencije propisane zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita, kao i posebne uslove koje propisuje Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja.

Spisak zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog člana objavljuje Direkcija na svojoj internet stranici.

Nesposobnost za vršenje poslova železničkog radnika

Član 104.

Železnički radnik koji ne ispunjava propisane zdravstvene uslove smatra se psihički i fizički nesposobnim za vršenje određenih poslova dok ta nesposobnost traje.

Železnički prevoznik i upravljač dužni su da zabrane železničkom radniku obavljanje poslova ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za te poslove ili ako se nije podvrgao zdravstvenom pregledu na koji je upućen. I ISPUNIO PROPISANE ZDRAVSTVENE USLOVE PRE ISTEKA OBAVLjENOG LEKARSKOG PREGLEDA.

RADNO VREME VOZNOG OSOBLJA KOJE REDOVNO UČESTVUJE U INTEROPERABILNOM PREKOGRANIČNOM SAOBRAĆAJU

ČLAN 116A

 

INTEROPERABILNI PREKOGRANIČNI SAOBRAĆAJ JE SAOBRAĆAJ VOZOVA VIŠE OD 15 KM IZA GRANICE, ZA KOJI JE ŽELEZNIČKOM PREVOZNIKU POTREBAN DODATNI SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ DEO B ZA PRUŽANjE TRANSPORTNIH USLUGA U DRUGOJ DRŽAVI.

SAOBRAĆAJ IZMEĐU GRANIČNIH STANICA DEFINISANIH MEĐUDRŽAVNIM SPORAZUMIMA NE SMATRA SE INTEROPERABILNIM PREKOGRANIČNIM SAOBRAĆAJEM BEZ OBZIRA NA RASTOJANjE GRANIČNIH STANICA OD GRANICE.

USLOVI U VEZI RADNOG VREMENA VOZNOG OSOBLjA KOJE UČESTVUJE U INETROPERABILNOM PREKOGRANIČNOM SAOBRAĆAJU SU:

DNEVNI ODMOR VOZNOG OSOBLjA U DOMICILNOJ JEDINICI IZNOSI NAJMANjE 12 ČASOVA U TOKU 24-ČASOVNOG PERIODA, A IZUZETNO, JEDNOM U SEDAM DANA, DNEVNI ODMOR VOZNOG OSOBLjA U DOMICILNOJ JEDINICI MOŽE IZNOSITI NAJMANjE DEVET ČASOVA, PRI ČEMU SE RAZLIKA IZMEĐU SKRAĆENOG ODMORA I 12-ČASOVNOG ODMORA DODAJE NAREDNOM DNEVNOM ODMORU U DOMICILNOJ JEDINICI.

SKRAĆENI DNEVNI ODMOR SE NE SME ODREDITI IZMEĐU DVA DNEVNA ODMORA U OBRTNOJ JEDINICI;

DNEVNI ODMOR VOZNOG OSOBLjA U OBRTNOJ JEDINICI IZNOSI NAJMANjE OSAM NEPREKIDNIH  ČASOVA U TOKU 24-ČASOVNOG PERIODA;

POSLE DNEVNOG ODMORA U OBRTNOJ JEDINICI MORA SE OMOGUĆITI DNEVNI ODMOR U DOMICILNOJ JEDINICI;

AKO SLUŽBA MAŠINOVOĐE TRAJE DUŽE OD OSAM ČASOVA, MORA MU SE OBEZBEDITI ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA OD NAJMANjE 45 MINUTA. AKO SLUŽBA MAŠINOVOĐE TRAJE IZMEĐU ŠEST I OSAM ČASOVA, MORA MU SE OBEZBEDITI ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA OD NAJMANjE 30 MINUTA U TOKU RADNOG DANA;

KORIŠĆENjE DELA ODMORA U TOKU SLUŽBE IZ TAČKE 5) OVOG STAVA MORA SE OMOGUĆITI IZMEĐU TREĆEG I ŠESTOG RADNOG ČASA;

UKOLIKO JE VUČNO VOZILO POSEDNUTO I VOZOPRATNIM OSOBLjEM, ŽELEZNIČKI PREVOZNIK UTVRĐUJE KORIŠĆENjE ODMORA U TOKU DNEVNE SLUŽBE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE RAD;

VOZOPRATNO OSOBLjE IMA PRAVO NA ODMOR U TOKU DNEVNE SLUŽBE U TRAJANjU OD NAJMANjE 30 MINUTA UKOLIKO MU SLUŽBA TRAJE DUŽE OD ŠEST ČASOVA;

VOZNO OSOBLjE IMA PRAVO NA NEPREKINUTI NEDELjNI ODMOR U TRAJANjU OD NAJMANjE 24 ČASA I 12-ČASOVNI DNEVNI ODMOR IZ TAČKE 2) OVOG STAVA, U TOKU SEDMODNEVNOG PERIODA;

10) VREME UPRAVLjANjA VUČNIM VOZILOM NE MOŽE PREĆI DEVET ČASOVA U DNEVNOJ SLUŽBI ODNOSNO OSAM ČASOVA U NOĆNOJ SLUŽBI IZMEĐU DVA DNEVNA ODMORA;

11) VREME UPRAVLjANjA VUČNIM VOZILOM NE MOŽE PREĆI 80 ČASOVA U TOKU PERIODA OD DVE NEDELjE.

XIII. ISTRAŽIVANJE NESREĆA I INCIDENATA

NEZGODA

Telo za istrage

Član 119.

Telo za istrage sprovodi istragu posle ozbiljnih nesreća na železničkom sistemu sa ciljem mogućeg unapređivanja bezbednosti na železnici i prevencije nesreća.

Osim ozbiljnih nesreća, telo za istrage može da istražuje i ostale nesreće i incidente NEZGODE, koji bi pod nešto drugačijim uslovima mogli da dovedu do ozbiljnih nesreća, uključujući u to tehnički otkaz strukturnih podsistema ili činilaca interoperabilnosti.

Telo za istrage ima diskreciono pravo da odlučuje da li će otvoriti istragu ostalih nesreća i incidenata NEZGODA. U svojoj odluci, ono uzima u obzir:

1) ozbiljnost nesreća i incidenata NEZGODA;

2) da li su ostale nesreće i incidenti NEZGODE deo niza nesreća, odnosno incidenti NEZGODA od značaja za sistem u celini;

3) uticaj na bezbednost na železnici;

4) zahteve upravljača, železničkog prevoznika, Direkcije ili nadležnih organa drugih država.

Obim istraga i postupak u sprovođenju tih istraga utvrđuje telo za istrage.

Cilj istrage nije utvrđivanje krivice ili odgovornosti učesnika u nesrećama i incidentima NEZGODAMA.

Telo za istrage mora imati bar jednog istražitelja, koji je osposobljen da, u slučaju nesreće i incidenta NEZGODE, obavlja funkciju glavnog istražitelja.

Telo za istrage je u pogledu organizacije, pravne strukture i odlučivanja, nezavisno od bilo kog upravljača, železničkog prevoznika, tela nadležnog za naplatu, tela nadležnog za dodelu trasa i prijavljenog tela, kao i od bilo koje strane čiji bi interesi mogli biti u sukobu sa poslovima poverenim telu nadležnom za istragu. Ono je, osim toga, funkcionalno nezavisno od Direkcije.

Telo za istrage obavlja svoje poslove nezavisno od subjekata iz stava 7. ovog člana i mora da ima dovoljne resurse za to. Njegovim istražiteljima daje se status koji im obezbeđuje potrebne garancije nezavisnosti.

Ovlašćenja tela za istrage

Član 120.

Nadležni organi, železnički prevoznici, upravljač i druga uključena lica, moraju omogućiti telu za istrage da efikasno i nezavisno obavi svoje zadatke. Telo za istrage obavlja poslove samostalno ili, kada je to potrebno, u saradnji sa državnim organom nadležnim za sprovođenje istrage u krivičnom postupku i ima pravo na:

1) slobodan pristup mestu nesreće ili incidenta NEZGODE, do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata, kao i do objekata i uređaja za upravljanje saobraćajem i signalizacijom;

2) popis dokaza do kojih je moguće doći u trenutku sprovođenja istrage na mestu nesreće ili incidenta NEZGODE i nadzor nad uklanjanjem olupina, infrastrukturnih objekata i postrojenja ili njihovih sastavnih delova radi pregleda i analize;

3) pristup i upotrebu snimaka uređaja za snimanje verbalnih izveštaja na vozu i evidentiranje rada sistema signalizacije i kontrole saobraćaja;

4) pristup rezultatima obdukcije tela žrtava;

5) pristup rezultatima istrage voznog osoblja i drugih lica umešanih u nesreću ili incident NEZGODU;

6) saslušavanje umešanih železničkih radnika i drugih svedoka;

7) pristup svim odgovarajućim informacijama ili evidencijama upravljača, umešanih železničkih prevoznika i Direkcije.

Istraga se obavlja nezavisno od sudske istrage i ne sme iznositi pretpostavke o krivici, odnosno odgovornosti za nesreću ili incident NEZGODU.

Istražitelji tela za istrage imaju službenu legitimaciju koju propisuje Ministar.

Istražni postupak

Član 121.

Ako se nesreća ili incident NEZGODA dogodi na graničnim objektima između Republike Srbije i druge države ili u njihovoj blizini, tela za istrage tih država mogu se dogovoriti da istragu izvrši jedno od njih ili da istragu izvrše zajedno. U slučaju dogovora da istragu vrši telo za istrage jedne države, telu za istrage druge države se omogućava učešće u istrazi i neometana zajednička upotreba rezultata.

Telo za istrage iz druge države se poziva da učestvuje u istrazi, ako je u događaju učestvovao železnički prevoznik sa sedištem u toj državi i koje je dobilo licencu u toj državi.

Telo za istrage obezbeđuje sva sredstva potrebna za obavljanje istrage. S obzirom na prirodu nesreće ili incidenta NEZGODE, telo za istrage može obezbediti i spoljne stručnjake, koji imaju operativno i stručno znanje i iskustvo za pomoć pri istrazi.

Istraga se sprovodi na način koji obezbeđuje da svi učesnici u nesreći ili incidentu NEZGODI, imaju mogućnost saslušanja, odnosno davanja izjava o događaju, kao i da im se omogući zajedničko korišćenje rezultata istrage.

Upravljači, železnički prevoznici, Direkcija, nastradala lica i njihovi rođaci, vlasnici oštećene imovine, proizvođači, nadležni organi za intervenisanje pri nesreći ili incidentu NEZGODI, predstavnici osoblja i korisnika moraju biti redovno obaveštavani o istrazi i njenom toku. Ukoliko je to moguće, svima navedenima se omogućava da daju svoje mišljenje i stavove o istrazi, kao i primedbe na nacrt izveštaja tela za istrage.

Telo za istrage i drugi nadležni organi moraju okončati istragu na mestu nesreće ili incidenta NEZGODE u najkraćem mogućem roku, tako da upravljač može što pre popraviti oštećenu infrastrukturu i uspostaviti železnički saobraćaj.

Izveštaji tela za istrage

Član 122.

O istrazi nesreće ili incidenta NEZGODE, telo za istrage sačinjava izveštaj u obliku i strukturi prema vrsti i ozbiljnosti nesreće ili incidenta NEZGODE, kao i značaju utvrđenom u istrazi. U izveštaju navodi ciljeve istrage i po potrebi bezbednosne preporuke.

Telo za istrage objavljuje konačan izveštaj u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od nesreće ili incidenta NEZGODE.

Sadržinu izveštaja tela za istrage propisuje Ministar.

Telo za istrage dostavlja izveštaj zajedno sa bezbednosnim preporukama svim subjektima iz člana 121. st. 3. i 4. ovog zakona, Ministarstvu, kao i zainteresovanim telima i licima iz drugih država.

Telo za istrage svake godine, najkasnije do 30. septembra, objavljuje godišnji izveštaj za proteklu godinu o istragama obavljenim u protekloj godini, o datim bezbednosnim preporukama i merama koje su bile preduzete u skladu sa ranije datim preporukama.

Informacije koje je potrebno poslati Ministarstvu 
i Evropskoj železničkoj agenciji

Član 123.

Telo za istrage mora u roku od nedelju dana od dana donošenja odluke o početku istrage obavestiti Ministarstvo i Evropsku železničku agenciju o početku istrage. U obaveštenju se navodi datum, vreme, mesto i vrsta nesreće ili incidenta NEZGODE i njegove posledice u pogledu smrtnih ishoda, povreda i materijalne štete.

Telo za istrage dostavlja Ministarstvu izvod konačnog izveštaja o istrazi nesreće ili incidenta NEZGODE iz člana 122. stav 2. ovog zakona i godišnji izveštaj iz člana 122. stav 5. ovog zakona.

Telo za istrage dostavlja izveštaje iz stava 2. ovog člana i Evropskoj železničkoj agenciji.

Bezbednosne preporuke

Član 124.

Bezbednosna preporuka koju izda telo za istragu ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za nesreću ili incident NEZGODU.

Preporuke se upućuju Direkciji i, u slučaju kada je to potrebno usled karaktera preporuke, drugim telima i organima u Republici Srbiji.

Organi i tela iz stava 2. ovog člana preduzimaju potrebne mere u cilju da se bezbednosne preporuke tela za istragu uzimaju u obzir i, u zavisnosti od slučaja, postupaju po njima.

Organi i tela iz stava 2. ovog člana kojima su upućene bezbednosne preporuke, najmanje jednom godišnje podnose izveštaj telu za istragu o merama koje su preduzete ili planirane da se preduzmu na osnovu preporuka.

Obaveze upravljača i železničkih prevoznika pri istrazi nesreća i incidenata NEZGODA

Član 125.

Pored tela za istrage, upravljač i železnički prevoznik moraju da izvrše zadatke na istraživanju uzroka i posledica nesreća i incidenata NEZGODA u železničkom saobraćaju, kao i okolnosti u kojima su nastali, naročito onih koje telo za istrage nije istražilo.

Upravljač i železnički prevoznik moraju voditi evidenciju o nesrećama i incidentima NEZGODAMA u železničkom saobraćaju, kao i o drugim pojavama značajnim za bezbedan železnički saobraćaj.

Kad su uzroci ili posledice nesreća ili incidenata NEZGODA isključivo na strani upravljača ili železničkog prevoznika, istragu obavljaju upravljač ili železnički prevoznik sami. Ako se uzroci ili posledice odnose na upravljača i na železničkog prevoznika, istragu obavljaju zajedno, angažovanjem zajedničke stalne stručne komisije. Ukoliko procedura zajedničkog istraživanja ne započne u roku od dva časa od nastanka nesreće ili incidenta NEZGODE, upravljač sam pristupa istraživanju uzroka i posledica nesreće ili incidenta NEZGODE i izradi izveštaja.

UPRAVLjAČ I ŽELEZNIČKI PREVOZNICI ĆE PRIVREMENO ISKLjUČITI IZ SAOBRAĆAJA ŽELEZNIČKOG RADNIKA KOJI JE NEPAŽNjOM ILI NA DRUGI NAČIN PROUZROKOVAO NESREĆU I NA TAJ NAČIN UGROZIO BEZBEDNOST ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA.

UPRAVLjAČ I ŽELEZNIČKI PREVOZNICI MOGU PRIVREMENO ISKLjUČITI IZ SAOBRAĆAJA ŽELEZNIČKOG RADNIKA KOJI JE NEPAŽNjOM ILI NA DRUGI NAČIN PROUZROKOVAO NEZGODU.

Upravljač i železnički prevoznici moraju bez odlaganja obavestiti telo za istrage i republičkog inspektora za železnički saobraćaj o nesreći i incidentu NEZGODI u železničkom saobraćaju.

Telo za istrage mora biti u stanju da odgovori na te prijave i da obezbedi potrebna praktična rešenja kako bi počelo istragu najkasnije u roku od nedelju dana od prijema obaveštenja o nesreći ili incidentu NEZGODI.

Direkcija bliže propisuje način na koji upravljač i železnički prevoznik istražuju, evidentiraju, statistički prate i objavljuju podatke o nesrećama i incidentima NEZGODAMA.

XIV. UKRŠTANJE ŽELEZNIČKIH PRUGA I PUTEVA

Održavanje putnih prelaza

Član 130.

Upravljač, kao i privredni subjekti koji obavljaju delatnost održavanja puteva dužni su da na putnom prelazu sprovedu propisane mere za bezbedan saobraćaj i da putne prelaze održavaju u stanju kojim se obezbeđuje bezbedno odvijanje saobraćaja.

Putni prelaz smatra se sastavnim delom železničke infrastrukture sa obe strane koloseka u širini 3 m računajući od ose koloseka.

Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose:

1) troškove održavanja koloseka i ostalih delova železničke infrastrukture na putnom prelazu, signalnih uređaja i znakova koji upozoravaju železničke radnike u vozu na putni prelaz, železničkih telefonskih veza sa putnim prelazima - upravljač;

2) troškove održavanja kolovoza na putnom prelazu i saobraćajnih znakova na putevima koji upozoravaju učesnike u drumskom saobraćaju na putni prelaz – upravljač puteva;

3) troškove održavanja uređaja za davanje znakova kojima se učesnicima u drumskom saobraćaju najavljuje približavanje voza putnom prelazu i uređaja za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu, troškove rukovanja uređajima za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu i druge neposredne troškove za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose zajedno, na ravne delove, upravljač i upravljač puteva.

Ako nekategorisani put koristi pretežno određeno privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, troškove održavanja kolovoza i osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana snosi u celini to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.

Upravljač i upravljač puteva dužni su da zaključe ugovor kojim bliže uređuju međusobne odnose u pogledu putnih prelaza i u tim okvirima utvrđuju: vrstu i obim radova na održavanju kolovoza i vreme izvođenja tih radova, visinu troškova za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, troškove rada železničkih radnika koji obavljaju poslove na putnim prelazima, način plaćanja troškova i uređuju druga pitanja iz tih odnosa.

XVI. ZAŠTITA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE 
I VOZILA

Član 133.

U cilju odvijanja bezbednog železničkog saobraćaja, zabranjeno je:

1) uništavati, uklanjati ili teže oštećivati delove železničke infrastrukture ili delove vozila koji neposredno utiču na bezbednost;

1) OTUĐIVATI, UNIŠTAVATI, UKLANjATI ILI OŠTEĆIVATI DELOVE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE ILI DELOVE VOZILA KOJI NEPOSREDNO UTIČU NA BEZBEDNOST;

2) uništavati, uklanjati ili oštećivati delove železničke infrastrukture ili delove vozila koji posredno utiču na bezbednost;

2) OTUĐIVATI, UNIŠTAVATI, UKLANjATI ILI OŠTEĆIVATI DELOVE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE ILI DELOVE VOZILA KOJI POSREDNO UTIČU NA BEZBEDNOST;

3) bacati ili stavljati bilo kakav predmet na železničku prugu ili bacati bilo kakav predmet na vozila ili iz vozila;

4) izvoditi radove u blizini železničke pruge koji bi mogli oštetiti železničku prugu ili umanjiti stabilnost terena (klizanje ili odronjavanje terena, hidrografske promene i sl.), ili na bilo koji drugi način ugrožavati ili ometati železnički saobraćaj;

5) neovlašćeno podizati branik putnog prelaza, stavljati ili vešati bilo šta na branik ili drugi signalno-sigurnosni uređaj putnog prelaza, ili na bilo koji drugi način ometati normalno funkcionisanje branika ili drugog uređaja na putnom prelazu;

6) saditi drveće i drugo visoko rastinje ili izvoditi radove u blizini putnog prelaza koji umanjuju, sprečavaju ili na bilo koji način ometaju preglednost železničke pruge ili puta;

7) neovlašćeno ukloniti napravu postavljenu radi zaštite železničkog saobraćaja na mestu odronjavanja, na mestu bujice ili na mestu izloženom vejavicama i jakim vetrovima;

8) unositi materije ili predmete u putnička kola, prostorije železničkih službenih mesta namenjenih putnicima, kojima bi se mogla ugroziti bezbednost putnika i drugih lica ili im se naneti šteta;

9) upotrebiti uređaj za kočenje radi zaustavljanja voza, osim u slučaju ugrožavanja bezbednosti voza, putnika i drugih lica;

10) ometati rad čuvara pruge, putnog prelaza, mosta, tunela ili drugog železničkog radnika u obavljanju poslova;

11) pored železničke pruge, a naročito u blizini signala i signalnih oznaka, saditi visoko drveće i postavljati znakove, oznake, izvore svetlosti koji daju obojenu svetlost ili bilo koje druge naprave koje bojom, oblikom i svetlošću ili na drugi način otežavaju uočavanje signala i signalnih oznaka ili koje mogu dovesti u zabludu železničke radnike u pogledu značenja signala i signalnih oznaka.

Upravljač, u slučajevima iz stava 1. tačka 11) ovog člana, ima pravo da bez posebnog odobrenja ukloni drveće ili objekte koji mogu da dovedu u zabludu železničke radnike u pogledu značenja signala i signalnih oznaka.

Upravljač je dužan da na mestima odronjavanja, na mestima bujica i na mestima izloženim vejavicama i jakim vetrovima, na kojima može doći do ometanja ili ugrožavanja železničkog saobraćaja, samostalno ili zajedno sa drugim licem, blagovremeno preduzima mere tehničke i fizičke zaštite železničke infrastrukture od elementarnih nepogoda radi bezbednog odvijanja železničkog saobraćaja.

U slučajevima iz stava 3. ovog člana, upravljač ima pravo da bez posebnog odobrenja vlasnika zemljišta postavlja i održava privremene zaštitne naprave i privremeno smešta materijal i druga sredstva na zemljištu u zaštitnom pružnom pojasu ako je to potrebno radi preduzimanja mera za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja, odnosno za uspostavljanje železničkog saobraćaja.

Kad prestanu razlozi iz stava 4. ovog člana, upravljač je dužan da sa zemljišta u zaštitnom pružnom pojasu ukloni privremene zaštitne naprave, materijal i druga sredstva.

Upravljač je dužan da plati vlasniku zemljišta naknadu za korišćenje zemljišta u slučaju iz stava 4. ovog člana, u skladu sa propisima kojima se uređuje pitanje naknade u slučaju ograničenja prava svojine.

Postavljanje kablova, električnih vodova niskog napona za osvetljavanje, telegrafskih i telefonskih vazdušnih linija i vodova, tramvajskih i trolejbuskih kontaktnih vodova i postrojenja, kanalizacija i cevovoda i drugih vodova i sličnih objekata i postrojenja u infrastrukturnom pojasu vrši se isključivo na osnovu ugovora koji zaključuju upravljač i investitor postavljanja navedenih objekata i postrojenja.

XVII. INDUSTRIJSKA ŽELEZNICA, INDUSTRIJSKI 
KOLOSECI I TURISTIČKO-MUZEJSKA ŽELEZNICA

Priključenje industrijske železnice na javnu železničku 
infrastrukturu

Član 135.

Pruga industrijske železnice može se priključiti na javnu železničku infrastrukturu.

Način priključenja i saobraćajno-tehničke uslove za priključenje pruge industrijske železnice na javnu železničku infrastrukturu, kao i mere bezbednosti koje treba sprovesti u vezi sa priključenjem, utvrđuje upravljač.

Održavanje odvojne skretnice i mesta priključenja vrši upravljač shodno posebnom ugovoru, a troškove održavanja snosi vlasnik industrijske železnice.

Tehnički uslovi

Član 136.

Poluprečnik krivine na pruzi industrijske železnice normalnog koloseka na otvorenoj pruzi iznosi najmanje 180 m, a na glavnom prolaznom koloseku najmanje 250 m.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, poluprečnik krivine na otvorenoj pruzi industrijske železnice može biti manji od 180 m, ali ne manji od 100 m, s tim da deo pruge koja se nalazi u krivini mora imati specijalnu konstrukciju gornjeg stroja koja omogućava bezbedno kretanje vozova.

Dozvoljena masa po osovini na pruzi industrijske železnice normalnog koloseka iznosi najmanje 15 t.

DOZVOLjENA MASA PO OSOVINI NA PRUZI INDUSTRIJSKE ŽELEZNICE NORMALNOG KOLOSEKA IZNOSI NAJMANjE 16 T, A DOZVOLjENA MASA PO DUŽNOM METRU IZNOSI NAJMANjE 6,4 T.

Shodna primena

Član 137.

Odredbe ovog zakona koje se shodno primenjuju i na industrijske železnice normalnog koloseka su:

1) izdavanje dozvole za korišćenje podsistema i delova podsistema (čl. 22–33);

2) tehnički uslovi koje moraju ispunjavati železničke pruge, održavanje železničkih pruga, odvajanje železničkih pruga i mere bezbednosti pri izvođenju radova na železničkoj pruzi (član 54. i čl. 56–58), IZUZEV TEHNIČKIH USLOVA KOJI SU PROPISANI ČLANOM 136. OVOG ZAKONA;

3) stabilna postrojenja električne vuče i njihovo održavanje (čl. 59–61);

4) signalno-sigurnosni uređaji i njihovo održavanje (čl. 62–63);

5) sistem signalizacije (član 64);

6) telekomunikacioni uređaji i njihovo održavanje (čl. 65–66);

7) regulisanje i upravljanje saobraćajem (čl. 67–74);

8) vozila i održavanje vozila (čl. 75–83);

9) uslovi koje moraju ispunjavati železnički radnici (čl. 84–106);

10) ukupno radno vreme, ukupno trajanje smene i upravljanja vučnim vozilom voza, odmori i raspored u smenama voznog i staničnog osoblja (čl. 107–116);

11) unutrašnji nadzor (član 117);

12) istraživanje nesreća i incidenata NEZGODA (čl. 119–127);

13) ukrštanje železničke pruge i puta (čl. 128–130);

14) ograničavanje pristupa i kretanja (član 132).

2. Industrijski kolosek

Član 139.

Industrijski kolosek može se priključiti na javnu železničku infrastrukturu.

Način priključenja i saobraćajno-tehničke uslove za priključenje industrijskog koloseka na javnu železničku infrastrukturu, kao i mere bezbednosti koje treba sprovesti u vezi sa priključenjem, utvrđuje upravljač.

SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKI USLOVI I MERE BEZBEDNOSTI ZA PRIKLjUČENjE INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA NA JAVNU  ŽELEZNIČKU INFRASTRUKTURU OBUHVATAJU:

1) MESTO PRIKLjUČENjA;

2) VRSTU, OSIGURANjE I ZAŠTITU ODVOJNE SKRETNICE;

3) MINIMALNU DOZVOLjENU MASU PO OSOVINI I DUŽNOM METRU NA INDUSTRIJSKOM KOLOSEKU;

4) NEOPHODNA SREDSTVA VEZE IZMEĐU NADZORNE STANICE I INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA;

5) UPOZNAVANjE OSOBLjA VUČNOG VOZILA ŽELEZNIČKOG PREVOZNIKA KOJI POSLUŽUJE INDUSTRIJSKI KOLOSEK SA MESNIM PRILIKAMA NA INDUSTRIJSKOM KOLOSEKU;

6) UPOZNAVANjE MANEVARSKOG OSOBLjA VLASNIKA, ODNOSNO KORISNIKA INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA SA POSLOVNIM REDOM NADZORNE STANICE;

7) UPOZNAVANjE MANEVARSKOG OSOBLjA VLASNIKA, ODNOSNO KORISNIKA INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA SA PRUGOM, UKOLIKO SE INDUSTRIJSKI KOLOSEK PRIKLjUČUJE NA OTVORENU PRUGU;

Industrijski kolosek može se priključiti na drugi industrijski kolosek pod uslovima koje utvrđuje vlasnik industrijskog koloseka na koji se priključuje drugi industrijski kolosek.

Direkcija propisuje stručne uslove koje treba da ispune radnici vlasnika, odnosno korisnika industrijskog koloseka za vršenje pojedinih poslova na industrijskim kolosecima.

Održavanje industrijskog koloseka

Član 140.

Vlasnik, odnosno korisnik industrijskog koloseka odgovoran je za održavanje industrijskog koloseka.

Održavanje odvojne skretnice i mesta priključenja vrši se shodno posebnom ugovoru, a troškove održavanja snosi vlasnik, odnosno korisnik industrijskog koloseka.

Istraživanje nesreća i incidenata NEZGODA na industrijskom koloseku

Član 142.

Vlasnik, odnosno korisnik industrijskog koloseka dužan je da izvrši istraživanje nesreća i incidenata NEZGODA nastalih na industrijskom koloseku. Telo za istrage istražuje i ozbiljne nesreće na industrijskom koloseku.

Na način istraživanja nesreća i incidenata NEZGODA na industrijskom koloseku, shodno se primenjuju čl. 119–127. ovog zakona.

Tehnički uslovi za industrijski kolosek

Član 143.

Tehnički uslovi koje mora da ispuni industrijski kolosek su:

1) širina industrijskog koloseka iznosi 1435 mm, s tim što ne može biti manja od 1430 mm niti veća od 1450 1470 mm, uključujući i proširenje koloseka u krivini;

2) poluprečnik krivine industrijskog koloseka iznosi najmanje 180 m odnosno izuzetno 80 m na odstojanju ispred utovarno/istovarnog mesta; POLUPREČNIK KRIVINE INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA MOŽE IZNOSITI I MANjE OD 180 M UZ PRIMENU POSEBNIH KONSTRUKTIVNIH REŠENjA;

3) nagib nivelete na utovarno/istovarnim mestima industrijskog koloseka iznosi najviše 1,5 ‰;

4) dozvoljena masa po osovini novoizgrađenih i obnovljenih ili unapređenih industrijskih koloseka iznosi najmanje 20 t po osovini, a masa po dužnom metru najmanje 6,4 t.

Druge tehničke uslove koje moraju ispunjavati industrijski koloseci propisuje Direkcija.

3. Turističko-muzejska železnica

Član 145.

Akt o uslovima za izgradnju i održavanje turističko-muzejske železnice i vozila koja saobraćaju na toj železnici, kao i način regulisanja železničkog saobraćaja donosi upravljač turističko-muzejske železnice uz saglasnost Direkcije.

Direkcija propisuje sadržinu akta iz stava 1. ovog člana.

UPRAVLjAČ INFRASTRUKTURE, UZ SAGLASNOST DIREKCIJE, DONOSI AKT O ODRŽAVANjU PODSISTEMA TURISTIČKO-MUZEJSKE ŽELEZNICE, KAO I NAČIN REGULISANjA ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA NA TOJ ŽELEZNICI.

DIREKCIJA PROPISUJE SADRŽINU AKTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

XIX. KAZNENE ODREDBE

Član 147.

Novčanom kaznom od 700.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaje privredno društvo ili drugo pravno lice ako:

1) zabranjuje, ograničava ili sprečava stavljanje na tržište činilaca interoperabilnosti koji su proizvedeni u skladu sa ovim zakonom ili zahteva ponovno vršenje provera koje su već izvršene kao deo postupka za izdavanje deklaracije o usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu (član 13. stav 3);

2) ne omogući početak zahtevanog eksploatacionog ispitivanja u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva (član 16. stav 6);

3) zabranjuje, ograničava ili sprečava izgradnju, puštanje u rad i eksploataciju strukturnih podsistema koji čine železnički sistem i ispunjavaju osnovne zahteve ili zahteva ponovno vršenje provera koje su već izvršene (član 18. stav 2);

4) ne vrši periodične provere u skladu sa članom 19. stav 12. ovog zakona;

5) ne dozvoli prijavljenom telu pravo pristupa svim proizvodnim pogonima, skladištima delova, montažnim pogonima, postrojenjima za ispitivanje i testiranje i sličnim objektima ili ne da na uvid svu potrebnu dokumentaciju koja se odnosi na podsistem (član 19. stav 13);

6) pusti u rad i koristi na železničkim prugama Republike Srbije strukturne podsisteme, činioce interoperabilnosti i elemente strukturnih podsistema na koje se primenjuju nacionalni železnički tehnički propisi bez dozvole za korišćenje (član 22. stav 1);

7) koristi železnička vozila koja nemaju dozvolu za tip (član 23. stav 1);

8) koristi vozila bez pojedinačne dozvole za korišćenje (član 23. stav 7);

9) obavlja tehnički pregled vozila bez sertifikata o ispunjenosti uslova (član 24);

10) koristi vozilo bez dodatne dozvole za korišćenje u Republici Srbiji (član 30. stav 1);

11) obnovi ili unapredi strukturni podsistem, činilac interoperabilnosti ili element podsistema, a prethodno ne dostavi Direkciji kompletnu dokumentaciju sa opisom projekta (član 32. stav 1);

12) bez odlaganja ne obavesti Direkciju o povlačenju vozila iz saobraćaja (član 33. stav 5);

13) ne dostavi Direkciji podatke o vozilima za koje je izdata dozvola za korišćenje (član 34. stav 4);

14) bez odlaganja ne prijavi Direkciji sve izmene podataka unetih u Nacionalni registar železničkih vozila, uništenje vozila ili svoju odluku o prestanku registracije vozila (član 34. stav 6);

15) ne dostavi Direkciji podatke za Registar infrastrukture ili te podatke dostavlja neažurno (član 36. stav 5);

16) ne obezbedi bezbednu eksploataciju železničkog sistema i kontrolu rizika povezanih sa njom, u skladu sa članom 37. stav 2. ovog zakona;

17) ne obezbedi bezbedno funkcionisanje svog dela železničkog sistema uključujući u to snabdevanje materijalom i ugovaranje usluga (član 37. stav 3);

18) ne uspostavi sistem za upravljanje bezbednošću u skladu sa članom 42. ovog zakona;

19) ne omogući Direkciji nadzor nad sistemima za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača u skladu sa članom 43. ovog zakona;

20) obavlja prevoz, a ne poseduje sertifikat o bezbednosti za prevoz (član 44. stav 1);

21) obavlja prevoz, a ne poseduje sertifikat o bezbednosti industrijske železnice za prevoz (član 45. stav 1);

22) ne obavesti Direkciju o svim većim promenama u uslovima odgovarajućeg dela sertifikata o bezbednosti za prevoz, kao i o uvođenju nove kategorije osoblja ili nove vrste vozila u skladu sa članom 46. stav 7. ovog zakona;

23) pruža železničke transportne usluge u Republici Srbiji, a ne poseduje dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz – deo B (član 47. stav 2);

24) upravlja železničkom infrastrukturom, a ne poseduje sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom (član 49. stav 1);

25) upravlja industrijskom železnicom, a ne poseduje sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice (član 50. stav 1);

26) ne ažurira sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom u skladu sa članom 51. stav 5. ovog zakona;

27) železničke stanice ili druga službena mesta ne ispunjavaju uslove iz člana 55. ovog zakona;

28) ne održava gornji i donji stroj železničkih pruga javne železničke infrastrukture u stanju koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj (član 56. stav 1);

29) vrši održavanje gornjeg i donjeg stroja železničkih pruga, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova u skladu sa članom 56. stav 3. ovog zakona;

30) se železnička pruga, pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek ne odvaja u skladu sa članom 57. ovog zakona;

31) ne primeni mere bezbednosti iz člana 58. ovog zakona;

32) ne primeni mere bezbednosti na elektrificiranim prugama iz člana 60. ovog zakona;

33) vrši održavanje stabilnih postrojenja električne vuče, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 61. stav 3. ovog zakona;

34) službena mesta iz kojih se vrši upravljanje i regulisanje železničkog saobraćaja nisu opremljena signalno-sigurnosnim uređajima i postrojenjima u skladu sa članom 62. ovog zakona;

35) ne održava signalno-sigurnosne uređaje u stanju koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj (član 63. stav 1);

36) vrši održavanje signalno-sigurnosnih uređaja, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 63. stav 5. ovog zakona;

37) železničke pruge za brzinu kretanja voza od 100 do 160 km/h nisu opremljene pružnim uređajima preko kojih se uspostavlja radio-veza između osoblja vučnog vozila i osoblja dispečerskog centra (član 65. stav 2);

38) ne održava železničku telekomunikacionu mrežu u stanju koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj (član 66. stav 1);

39) vrši održavanje železničke telekomunikacione mreže, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 66. stav 5. ovog zakona;

40) postupi suprotno članu 69. st. 1. i 6. ovog zakona;

41) nepravilno sastavi voz ili ne proveri tehničku ispravnost vozila u njegovom sastavu (član 69. stav 2);

42) brzina voza nije u skladu sa članom 70. ovog zakona;

43) ne vodi evidencije iz člana 73. stav 1. ovog zakona;

44) vozila kojima se obavlja prevoz ne ispunjavaju tehničke uslove iz člana 75. ovog zakona;

45) železnička vozila kojima se obavlja prevoz nisu opremljena kočnim uređajima u skladu sa članom 76. ovog zakona;

46) uređaji koji se ugrađuju na vozila ne odgovaraju tehničkoj dokumentaciji za odobreni tip vozila (član 77);

47) vučna vozila kojima se obavlja prevoz nisu u skladu sa članom 78. ovog zakona;

48) putnička kola kojima se obavlja prevoz nisu u skladu sa članom 79. ovog zakona;

49) postupi suprotno članu 80. st. 4. i 5. ovog zakona;

50) je zaduženo za održavanje teretnih kola, a nije sertifikovano u skladu sa propisom koji donosi OTIF (član 81. stav 1);

51) se vozila kojima se obavlja prevoz ne održavaju u stanju koje osigurava bezbedan železnički saobraćaj (član 82. stav 1);

52) obavlja delatnost održavanja vozila, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 83. stav 2. ovog zakona;

53) železnički radnici nisu stručno osposobljeni za poslove koje obavljaju u železničkom saobraćaju (član 85. stav 1);

54) stručno osposobljava železničke radnike, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 86. stav 5. ovog zakona;

55) dozvoli obavljanje poslova železničkom radniku koji pri proveri znanja nije pokazao zadovoljavajuću stručnu osposobljenost ili čija stručna osposobljenost za te poslove nije proverena (član 88. stav 3);

56) vučnim vozilom upravlja lice bez dozvole za upravljanje vučnim vozilom (član 91. stav 1);

57) umnožava dozvole za upravljanje vučnim vozilom (član 91. stav 11);

58) vučnim vozilom upravlja lice koje ne poseduje dodatno ovlašćenje da upravlja vučnim vozilom (član 93. stav 2);

59) bez odlaganja ne obavesti Direkciju o svim suspendovanim ili oduzetim dodatnim ovlašćenjima (član 94. stav 4);

60) ne preduzme mere naložene od strane Direkcije ili o tome ne obavesti tu direkciju u skladu sa članom 94. stav 5. ovog zakona;

61) regulisanje železničkog saobraćaja obavlja lice bez dozvole za regulisanje železničkog saobraćaja (član 98. stav 1);

62) ne zabrani železničkom radniku obavljanje poslova ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za te poslove ili ako se nije podvrgao zdravstvenom pregledu na koji je upućen (član 104. stav 2);

63) ne zabrani železničkom radniku obavljanje poslova ako je u tolikoj meri umoran ili bolestan, ili je u takvom psihičkom stanju da je nesposoban da vrši poslove (član 105. stav 1);

64) smena staničnog osoblja traje duže od vremena iz člana 108. ovog zakona;

65) dnevni odmor staničnog osoblja između dve uzastopne smene traje manje od 12 časova (član 109);

66) smena voznog osoblja traje više od vremena iz čl. 112. i 113. ovog zakona;

67) dnevni odmor voznog osoblja traje više MANjE od vremena iz člana 114. st. 1. i 2. ovog zakona;

68) dozvoli staničnom ili voznom osoblju da obavlja poslove suprotno čl. 107–114. ovog zakona (član 115. stav 2);

68A) NE OMOGUĆI VREME UPRAVLjANjA VUČNIM VOZILOM IZ ČLANA 116A STAV 3. OVOG ZAKONA;

69) ne organizuje unutrašnji nadzor u skladu sa članom 117. ovog zakona;

70) ne omogući telu za istrage da efikasno i nezavisno obavi svoje zadatke u skladu sa članom 120. stav 1. ovog zakona;

71) pri istrazi nesreća i incidenata NEZGODA ne izvrši neku od obaveza iz člana 125. ovog zakona;

72) ne spasava lica i ne pomaže povređenim pri nesrećama (član 126. stav 1);

73) bez odlaganja po saznanju o nesreći ne obavesti najbližu zdravstvenu ustanovu, policiju, upravljača i železničkog prevoznika čija vozila su učestvovala u nesreći ili ne sarađuje u spasavanju povređenih bez odlaganja po uspostavljanju uslova sopstvene bezbednosti tokom spasavanja (član 126. stav 2);

74) na železničkoj pruzi, ispred putnog prelaza, nisu postavljeni propisani signalni znakovi za obaveštenje voznog osoblja o približavanju voza putnom prelazu (član 128. stav 4);

75) postupi suprotno članu 129. ovog zakona;

76) ne sprovede propisane mere za bezbedan saobraćaj ili ako se putni prelazi ne održavaju u stanju kojim se obezbeđuje bezbedno odvijanje saobraćaja (član 130. stav 1);

77) ne zaključi ugovor iz člana 130. stav 5. ovog zakona;

78) postupi suprotno članu 133. st. 1, 3. i 5. ovog zakona ili ne zaključi ugovor iz stava 7. ovog člana;

78) POSTUPI SUPROTNO ČLANU 133. ST. 1, 2, 3. I 5. OVOG ZAKONA ILI NE ZAKLjUČI UGOVOR IZ STAVA 7. OVOG ČLANA;

79) železnički saobraćaj na industrijskim železnicama ne vrše na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom (član 134. stav 1);

80) ne zaključi poseban ugovor iz člana 135. stav 3. ovog zakona;

81) ne održava industrijski kolosek (član 140. stav 1);

82) ne zaključi poseban ugovor iz člana 140. stav 2. ovog zakona;

83) koristi vučno vozilo na industrijskom koloseku, a ne poseduje dozvolu za korišćenje (član 141);

84) ne izvrši nalog inspektora (član 146).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

Novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. tač. 41), 42), 50), 56), 57), 61), 70), 72), 73), 77) i 81) ovog člana.

NOVČANOM KAZNOM OD 30.000 DO 150.000  DINARA KAZNIĆE SE FIZIČKO LICE ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. TAČ. 41), 42), 50), 56), 57), 61), 70), 72), 73), 77) , 78) I 81) OVOG ČLANA.

Član 148.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:

1) ne podnese Direkciji zahtev za odstupanje ili ne priloži dokumente iz člana 11. stav 3. ovog zakona;

2) ne dostavi Direkciji spisak projekata koji se sprovode, a koji se nalaze u poodmakloj fazi razvoja (član 11. stav 4);

3) ne sastavi tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema (član 19. stav 5);

4) ne označi vozila brojem koji mu je dodeljen (član 26. stav 4);

5) ne obezbedi izvršenje testova u skladu sa članom 27. stav 8. ovog zakona;

6) ne označi vozila brojem koji mu je dodeljen (član 29. stav 4);

7) ne obezbedi izvršenje testova u skladu sa članom 30. stav 9. ovog zakona;

8) ne dostavi Direkciji godišnji izveštaj o bezbednosti za prethodnu kalendarsku godinu ili taj izveštaj ne sadrži elemente u skladu sa članom 38. stav 3. ovog zakona;

9) u godišnjem izveštaju iz člana 38. stav 3. ovog zakona ne opišu i svoja iskustva u vezi primene zajedničke bezbednosne metode za procenu i ocenu rizika (član 39. stav 18);

10) ne donese akt iz člana 63. stav 3. ovog zakona;

11) se signali, signalne oznake i oznake na pruzi ne daju, postavljaju i održavaju tako da ih železnički radnici i druga lica na koja se odnose mogu na vreme i lako uočiti danju, noću i pri smanjenoj vidljivosti (član 64. stav 3);

12) ne donese akt iz člana 66. stav 3. ovog zakona;

13) ne donese poslovni red stanice u skladu sa članom 68. stav 1. ovog zakona;

14) ne dostavi upravljaču podatke iz člana 68. stav 2. ovog zakona;

15) opremanje i osvetljavanje voza nije u skladu sa članom 72. ovog zakona;

16) koristi vozilo, a nije određeno lice za njegovo održavanje (član 80. stav 1);

17) se u upravljačnici vučnog vozila ne nalazi mašinovođa koji ima dodatno ovlašćenje za određeni deo železničke infrastrukture ili upravljač nije unapred obavešten o tome (član 93. stav 4);

18) bez odlaganja ne ažurira dodatno ovlašćenje kad se nosilac stručno osposobi za upravljanje drugim tipovima vučnih vozila, odnosno za drugu železničku infrastrukturu (član 93. stav 11);

19) postupi suprotno članu 95. stav 3. ovog zakona;

20) mašinovođi ne da pravo pristupa njegovim podacima iz registra poslodavca ili mu, na njegov zahtev, ne dostavi te podatke (član 95. stav 4);

21) bez odlaganja ne obavesti Direkciju o prestanku radnog odnosa mašinovođe (član 96. stav 1);

22) ne izda overenu kopiju dodatnog ovlašćenja ili ne vrati sva dokumenta o njegovoj obuci, kvalifikacijama, iskustvu i stručnim sposobnostima (član 96. stav 4);

23) ne vodi evidenciju o izdatim dozvolama za regulisanje železničkog saobraćaja (član 98. stav 6);

24) železničkog radnika ne upute na redovni zdravstveni pregled pre isteka roka propisanog za obavljanje tog pregleda (član 101. stav 2);

25) ne uputi železničkog radnika na vanredni zdravstveni pregled (član 102. stav 1);

26) ne organizuje proveru psihičke i fizičke sposobnosti železničkih radnika na način iz člana 105. stav 5. ovog zakona;

27) u obrtnim jedinicama ne obezbedi prostorije za odmor voznog osoblja (član 114. stav 4);

28) ne donese akt iz člana 116. ovog zakona;

28A) AKO NE OBEZBEDI USLOVE VOZNOM OSOBLjU U PREKOGRANIČNOM SAOBRAĆAJU U SKLADU SA ČLANOM 116A STAV 3. OVOG ZAKONA;

29) se prelazak preko železničke pruge vrši suprotno članu 128. stav 1. ovog zakona;

30) ne izvrši istraživanje nesreća i incidenata NEZGODA nastalih na industrijskom koloseku (član 142. stav 1);

31) ne donese akt o izgradnji i održavanju industrijskog koloseka, o tehničkim karakteristikama vozila, kao i o načinu posluživanja tog koloseka (član 144. stav 3);

32) ne donese akt o uslovima za izgradnju i održavanje turističko-muzejske železnice i vozila koja saobraćaju na toj železnici, kao i o načinu regulisanja železničkog saobraćaja (član 145)

32) NE DONESE AKT IZ STAVA 1. ČLANA 145. OVOG ZAKONA.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 20.000 do 80.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. tačka 29) ovog člana.

Član 149.

Novčanom kaznom od 20.000 do 80.000 dinara 150.000 DINARA kazniće se fizičko lice ako:

1) se železnički radnici i druga lica na koje se signalni znaci odnose ne pridržavaju naređenja, ograničenja, zabrana i upozorenja datih pomoću signalnih znakova (član 64. stav 2);

2) ne obavlja redovne i vanredne provere stručne osposobljenosti železničkih radnika u skladu sa članom 88. st. 1. i 2. ovog zakona;

3) ne podnese zahtev Direkciji za ažuriranje dozvole u slučaju promene bilo kog podatka koji je sadržan u dozvoli (član 91. stav 9);

4) lice koje upravlja vučnim vozilom, u toku upravljanja tim vozilom, kod sebe nema dozvolu ili je ne pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i inspektora (član 91. stav 14);

5) lice koje upravlja vučnim vozilom, u toku upravljanja tim vozilom, kod sebe nema dodatno ovlašćenje ili ga ne pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i inspektora (član 93. stav 12);

6) lice koje reguliše železnički saobraćaj, u toku obavljanja tih poslova, kod sebe nema dozvolu za regulisanje železničkog saobraćaja ili je ne pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i inspektora (član 98. stav 4);

7) pri obavljanju svojih poslova i zadataka železnički radnik ne ispunjava posebne zdravstvene uslove propisane ovim zakonom ili nije psihički i fizički sposoban za obavljanje tih poslova i zadataka (član 99. stav 1);

8) se lice koje se stručno osposobljava za vršenje određenih poslova železničkog radnika ili železnički radnik ne podvrgne zdravstvenom pregledu u skladu sa članom 100. ovog zakona;

9) železnički radnik postupi suprotno članu 105. st. 2. i 3. ovog zakona;

10) se ne podvrgne ispitivanju, odnosno zdravstvenom pregledu na koji je upućen (član 106. stav 2);

11) započne obavljanje poslova ili nastavi obavljanje poslova suprotno odredbama čl. 107–114. ovog zakona (član 115. stav 1);

12) ne nose službeno odelo i službene oznake u skladu sa članom 118. ovog zakona;

13) prelazak preko železničke pruge vrši suprotno članu 128. stav 2. ovog zakona;

14) se ne pridržava propisanog unutrašnjeg reda u železničkom saobraćaju (član 131. stav 1);

15) postupi suprotno članu 131. st. 3, 4. i 5. ovog zakona;

16) postupi suprotno članu 132. st. 2, 4. i 5. ovog zakona;

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 23.09.2015.

http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html

 

Slika: 87

  • PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŠUMAMA - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŠUMAMA

Član 1.

U Zakonu o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012), u članu 5. stav 1. menja se i glasi:

"Šuma je prostor obrastao šumskim drvećem, minimalne površine 5 ari, sa minimalnom pokrivenošću zemljišta krunama drveća od 30%."

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Pod šumom se takođe smatraju i mlade prirodne i veštačke sastojine, kao i ljudskim delovanjem ili iz prirodnih razloga privremeno neobrasle površine na kojima se očekuje da će se prirodno ili veštački ponovo uspostaviti šuma."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: "odvojene grupe šumskog drveća na površini manjoj od 5 ari," brišu se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 2.

U članu 6. stav 7. reči: "šumskog područja" zamenjuju se rečju: "šumske oblasti".

Član 3.

U članu 9. stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 2. menja se i glasi:

"Čista seča šuma može da se vrši radi izgradnje objekata koji služe gazdovanju šumama, u skladu s planovima gazdovanja šumama."

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

"Izuzetno od stava 2. ovog člana, čista seča šuma koja nije predviđena planovima gazdovanja šumama može da se vrši uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove šumarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) radi:

1)         prosecanja prolaza za izvršenje geodetskih radova, geoloških istraživanja, naučnoistraživačkih ogleda, postavljanja cevovoda PTT, elektro i drugih vodova i sličnih radova, ako se time ne ugrožavaju prioritetne funkcije šume;

2)         otvaranja protivpožarnih linija pri gašenju visokog šumskog požara, suzbijanja biljnih bolesti i štetočina, sprovođenja aktivnosti u cilju sprečavanja pojave i otklanjanja posledica ekoloških akcidenata, ponovnog korišćenja kopova i odlagališta pepela na površinama koje su pošumljene po projektima rekultivacije, kao i kada je usled drugih prirodnih pojava ugrožena većina šumskog drveća, ako se time ne ugrožavaju prioritetne funkcije šume utvrđene planovima gazdovanja šumama."

Član 4.

U članu 10. stav 1. tačka 1) reči: "šumskog područja" zamenjuju se rečima: "šumske oblasti".

Stav 2. menja se i glasi:

Promena namene šuma i šumskog zemljišta iz stava 1. tač. 4) - 6) ovog člana vrši se uz saglasnost Ministarstva.

Stav 4. menja se i glasi:

"Promenom namene šuma ne smatra se čista seča šuma radi izvođenja radova iz člana 9. st. 2. i 3. ovog zakona."

U stavu 5. posle reči: "Šumom" dodaju se reči: "i šumskim zemljištem".

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

"Za zemljište u svojini sopstvenika površine do 50 ari, koje se u službenoj evidenciji vodi kao šuma ili šumsko zemljište, a koristi se za poljoprivrednu proizvodnju, na zahtev sopstvenika može se izvršiti promena namene korišćenja šumskog zemljišta uz saglasnost Ministarstva.

Uz zahtev za davanje saglasnosti iz stava 6. ovog člana podnosi se:

1)         dokaz o vlasništvu šumskog zemljišta koje se menja u poljoprivredno zemljište;

2)         zapisnik šumarskog i poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja;

3)         dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi."

Član 5.

U nazivu člana 11. posle reči: "šuma" dodaju se reči: "i šumskog zemljišta".

U članu 11. stav 1. menja se i glasi:

"Za promenu namene šuma i šumskog zemljišta, osim za promenu namene šuma i šumskog zemljišta iz člana 10. stav 1. tač. 3) - 5) ovog zakona, plaća se naknada.

U stavu 2. posle reči: "jednokratno" dodaju se reči: "pre krčenja šume".

U stavu 3. posle reči: "šuma" dodaju se reči: "i šumskog zemljišta."

Član 6.

U nazivu člana 12. i u članu 12. st. 1. i 2. posle reči: "šuma" dodaju se reči: "i šumskog zemljišta".

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:

"Utvrđivanje osnovice i obračun vrednosti šume i šumskog zemljišta za promenu namene iz st. 1. i 2. ovog člana vrši stručna služba korisnika šuma, sopstvenika šuma, odnosno ovlašćeni sudski veštak za poslove šumarstva, u skladu sa propisom kojim se uređuje postupak eksproprijacije.

Rešenje o visini naknade za promenu namene šume i šumskog zemljišta iz st. 1. i 2. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove šumarstva (u daljem tekstu: ministar), koje je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 6. reči: "stava 1." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.", a posle reči: "zakona" dodaje se reč: "prioritetno".

Član 7.

U članu 14. stav 1. reči: "šumskog područja" zamenjuju se rečima: "šumske oblasti".

Član 8.

Naziv člana 15. i član 15 menjaju se i glase:

"Praćenje uticaja prekograničnog aerozagađenja

Član 15.

"Praćenje uticaja prekograničnog aerozagađenja jeste sistem stalnog praćenja i analize ukupnog stanja šumskih ekosistema izazvanog uticajem prekograničnog aerozagađenja, u skladu sa međunarodno prihvaćenom metodologijom.

Poslove iz stava 1. ovog člana vrši Ministarstvo.

Poslove iz stava 1. ovog člana Ministarstvo može da poveri organizaciji koja je registrovana za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti u oblasti šumarstva u odgovarajućem registru, u skladu sa propisima kojima se uređuje naučnoistraživačka delatnost.

Poslovi iz stava 1. ovog člana finansiraju se iz budžeta Republike Srbije."

Član 9.

U članu 16. stav 1. menja se i glasi:

"Sopstvenik, odnosno korisnik šuma dužan je da izvrši sanaciju, i to: neobrasle površine nastale dejstvom prirodnih nepogoda (požar, vetar, sneg i slično); površine na kojima nije uspelo podmlađivanje i pošumljavanje; površine na kojoj je izvršeno pustošenje - bespravna čista seča ili krčenje šuma ili bespravna seča retkih vrsta drveća."

U stavu 2. reči: "od tri godine od dana utvrđivanja potrebe za sanacijom" zamenjuju se rečima: "predviđenom planskim dokumentom gazdovanja šumama ili sanacionim planom".

Stav 3. menja se i glasi:

"Sanacija površine koja je oštećena dejstvom prirodnih nepogoda, a koja nije planirana planskim dokumentom gazdovanja šumama, vrši se na osnovu sanacionog plana."

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4 - 7, koji glase:

Sanacioni plan donosi sopstvenik, odnosno korisnik za šume za koje se izrađuje osnova.

Sanacioni plan za šume za koje se izrađuje program donosi pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona.

Sanacioni plan donosi se najkasnije tri meseca nakon prestanka dejstva prirodne nepogode, a sadrži naročito: podatke o mestu; istorijat nastanka šteta; površinu; vrstu drveta; zapreminu; potrebno vreme za sanaciju; plan gajenja; plan korišćenja; plan zaštite; plan izgradnje šumskih saobraćajnica; dinamiku izvođenja radova; tehnologiju izvođenja radova na gajenju i korišćenju šuma; evidenciju izvršenih radova; karte; zapisnik nadležnog šumarskog inspektora i drugo.

Ministarstvo daje saglasnost na sanacioni plan iz stava 3. ovog člana."

U dosadšnjem stavu 4. koji postaje stav 8. posle reči: "koriste" dodaje se reč: "šumska".

Član 10.

U Glavi "III. PLANIRANjE" u nazivu poglavlja 1. reč: "Teritorijalne" zamenjuje se rečju "Prostorne".

Naziv člana 17. menja se i glasi: "Šumska oblast".

U članu 17. stav 1. reči: "šumska područja" zamenjuju se rečima "šumske oblasti".

Stav 2. menja se i glasi:

"Šumska oblast jeste planska, geografska i prirodna celina koja obuhvata šume i šumska zemljišta šumskih područja i nacionalnih parkova."

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Šumske oblasti su:

1.         Jugoistočna šumska oblast, koja obuhvata šume i šumska zemljišta Južnomoravskog, Jablaničkog, Nišavskog, Moravskog i Topličkog šumskog područja;

2.         Istočna šumska oblast, koja obuhvata šume i šumska zemljišta Timočkog, Severnokučajskog i Južnokučajskog šumskog područja, Nacionalnog parka "Đerdap" i Nastavne baze "Majdanpečka domena" Univerziteta u Beogradu - Šumarski fakultet;

3.         Jugozapadna šumska oblast, koja obuhvata šume i šumska zemljišta Rasinskog, Donjeibarskog i Gornjeibarskog šumskog područja, Nacionalnog parka "Kopaonik", Nastavne baze "Goč" Univerziteta u Beogradu - Šumarski fakultet i zaštitne šume Vrnjačke banje;

4.         Zapadna šumska oblast, koja obuhvata šume i šumska zemljišta Golijskog, Tarsko - zlatiborskog i Limskog šumskog područja i Nacionalnog parka "Tara";

5.         Centralna šumska oblast, koja obuhvata šume i šumska zemljišta Šumadijskog, Posavsko - podunavskog i Podrinjsko - kolubarskog šumskog područja;

6.         Severna šumska oblast, koja obuhvata šume i šumska zemljišta Sremskog, Banatskog, Severnobačkog i Južnobačkog šumskog područja i Nacionalnog parka "Fruška gora";

7.         Južna šumska oblast, koja obuhvata šume i šumska zemljišta Pomoravskog, Nerodimsko-lepenačkog, Šarsko-podrimskog, Prokletijsko-bistričkog, Kosovskog, Ibarskog šumskog područja i Nacionalnog parka "Šar planina."

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Šume i šumska zemljišta koja su obuhvaćena šumskim područjima i nacionalnim parkovima određena su u Popisu šuma i šumskih zemljišta šumskih područja, koji je odštampan uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Dosadašnji stav 5. briše se.

Član 11.

U članu 18. stav 1. reči: "šumskog područja" zamenjuju se rečima: "šumske oblasti".

Stav 2. menja se i glasi:

"Gazdinska jedinica po pravilu čini teritorijalnu celinu šuma i šumskog zemljišta, osim šuma sopstvenika - fizičkog lica, a obuhvata čitav šumski kompleks ili samo njegov deo."

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Gazdinska jedinica obuhvata šume i šumsko zemljište istog svojinskog oblika, površine pod šumom do 5000 hektara."

Dosadašnji stav 3. briše se.

Član 12.

U članu 19. stav 1. menja se i glasi:

,,Program razvoja šumarstva na teritoriji Republike Srbije je strateški planski dokument kojim se utvrđuju pravci razvoja šuma i šumarstva sa akcionim planom za njegovo sprovođenje."

U stavu 3. reči: "Narodna skupština" zamenjuju se rečju: "Vlada".

St. 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 5.

Dosadašnji st. 8. i 9. brišu se.

Dosadašnji stav 10. postaje stav 6.

Dosadašnji stav 11. briše se.

Član 13.

U članu 20. tačka 1) menja se i glasi:

"1) plan razvoja šumske oblasti;"

U tački 3) tačka i zapeta zamenjuje se tačkom.

Tač. 4) - 7) brišu se.

Član 14.

U članu 21. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

"Plan razvoja šumske oblasti (u daljem tekstu: plan razvoja) je planski dokument kojim se utvrđuju pravci razvoja šuma i šumarstva sa planom za njegovo sprovođenje za šumsku oblast.

Plan razvoja naročito sadrži: zakonski, strateški i planski okvir; prikaz i analizu stanja šuma i dosadašnjeg gazdovanja; funkcije šuma i ciljeve gazdovanja šumama; program mera i aktivnosti i smernice za realizaciju planiranih radova; projekciju očekivanih efekata; indikatore za praćenje realizacije plana razvoja; priloge i dr."

Stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

Plan razvoja mora biti usklađen sa programom iz člana 19. ovog zakona i sa Prostornim planom Republike Srbije.

Dosadašnji stav 5. briše se.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 4. reči: "a za šumska područja na teritoriji autonomne pokrajine izvršni organ autonomne pokrajine," brišu se.

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 5. posle reči: "fonda" briše se zapeta i reči: "a plana razvoja za šumska područja na teritoriji autonomne pokrajine iz Budžetskog pokrajinskog fonda".

Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 6. menja se i glasi:

"Ministar bliže propisuje sadržinu plana razvoja, način i postupak njegovog donošenja i izrade."

Član 15.

U članu 22. u stavu 1. reč: "operativni" briše se, a posle reči: "jedinicu" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: "osim za šume sopstvenika - fizičkih lica".

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"Ako se izmene i dopune osnove rade zbog postupanja po zahtevu ili aktu drugog organa, troškove izmene i dopune snosi taj organ."

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 6. menja se i glasi:

"Ministar bliže propisuje sadržinu osnove, način i postupak njenog donošenja i izrade, bitne nedostatke ili izmenjene okolnosti zbog kojih se vrši izmena i dopuna osnove."

Član 16.

U članu 23. stav 1. menja se i glasi:

"Program gazdovanja šumama (u daljem tekstu: program) jeste planski dokument gazdovanja šumama koji se donosi za šume većeg broja sopstvenika šuma - fizičkih lica."

U stavu 4. zagrade i reči u zagradi brišu se.

Stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Ministar bliže propisuje sadržinu programa, način i postupak njegovog donošenja i izrade, kao i bitne nedostatke ili izmenjene okolnosti zbog kojih se vrši izmena i dopuna programa."

Član 17.

U članu 25. stav 1. reči: "uz saglasnost Ministarstva, a na teritoriji autonomne pokrajine uz saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine" brišu se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Na osnovu iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine."

U stavu 2. koji postaje stav 3. posle reči: "nadležni organ autonomne pokrajine" dodaju se reči: "uz saglasnost Ministarstva".

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Osnove i programi za šume koje obuhvataju zaštićena područja nacionalnog nivoa donose se i uz prethodno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite prirode."

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Ako se u toku sprovođenja osnova, odnosno programa, izmene okolnosti ili utvrde bitni nedostaci na kojima su zasnovani, izvršiće se njihova izmena i dopuna u roku od godinu dana od dana utvrđivanja izmenjenih okolnosti, odnosno bitnih nedostataka, na način i po postupku utvrđenom za njihovo donošenje."

Posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Ministar rešenjem nalaže izradu izmena i dopuna osnova iz stava 5. ovog člana."

Član 18.

Naziv člana 26. i član 26. menjaju se i glase:

"Izrada plana razvoja, osnove i programa

Član 26.

Plan razvoja može da izrađuje pravno lice koje je stručno i tehnički osposobljeno za obavljanje tih poslova i ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Osnovu i program može da izrađuje pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima zaposleno stručno lice koje poseduje odgovarajuću licencu."

Član 19.

U članu 27. stav 2. reč: "pre" zamenjuje se rečju: "posle".

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:

"U periodu od isteka roka važenja osnove, odnosno programa, do dobijanja saglasnosti na novu osnovu, odnosno program, zabranjena je seča šume, osim sanitarne seče i seče predviđene sanacionim planom.

U periodu od isteka roka važenja osnove, odnosno programa, do dobijanja saglasnosti na novu osnovu, odnosno program, korisnik, odnosno sopstvenik šuma dužan je da sprovodi mere zaštite šuma." 

Dosadašnji st. 3 - 5. brišu se.

Član 20.

U članu 29. stav 2. u tački 2) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom. Tač. 3) i 4) brišu se.

Član 21.

U članu 30. stav 1. menja se i glasi:

"Godišnji plan gazdovanja šumama (u daljem tekstu: Godišnji plan) za šume kojima se gazduje u skladu sa osnovom donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, a za šume sopstvenika kojima se gazduje u skladu sa programom donosi pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona najkasnije do 30. novembra tekuće za narednu godinu."

U stavu 2. posle reči "infrastrukture" zapeta i reči: "a za šume u državnoj svojini i sredstva za izvršenje tih radova" brišu se.

Stav 3. menja se i glasi:

"Sastavni deo godišnjeg plana su izvođački projekti, osim za šume za koje se donosi program."

Stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Godišnji plan mora biti usklađen sa osnovama, odnosno programima i sanacionim planovima."

Dosadašnji stav 6. briše se.

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 5. reč: "elementarnih" zamenjuje se rečju: "prirodnih".

Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 6. menja se i glasi:

"Ministar bliže propisuje sadržinu godišnjeg plana, način i postupak njegovog donošenja i izrade."

Član 22.

U članu 31. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, u slučaju kada planirani radovi nisu izvršeni u periodu od jedne kalendarske godine, izvođački projekat može da važi najduže dve kalendarske godine."

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Izvođački projekat izrađuje se za odsek ili odeljenje, a izuzetno za više odseka ili odeljenja (sliv)."

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. tačka na kraju rečenice zamenjuje se zapetom, i dodaju reči: "osim izvođačkog projekta koji se izrađuje na osnovu sanacionog plana i izvođačkog projekta za realizaciju slučajnog prinosa."

Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 7. menja se i glasi:

"Ministar bliže propisuje sadržinu izvođačkog projekta, način i postupak njegovog donošenja i izrade, kao i period važenja."

Član 23.

Naziv člana 32. i član 32. brišu se.

Član 24.

Član 38. menja se i glasi:

"Član 38.

Nacionalna inventura šuma obavlja se radi utvrđivanja stanja šuma za potrebe strateškog planiranja, drugih državnih organa, drugih privrednih grana, odbrane zemlje, naučnoistraživačke delatnosti, po pravilu svakih deset godina.

Poslove nacionalne inventure šuma vrši Ministarstvo.

Ministarstvo može da poveri poslove iz stava 1. ovog člana putem konkursa koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Konkurs iz stava 3. ovog člana naročito sadrži:

1)         vrste poslova za koje se konkurs raspisuje;

2)         period na koji se dodeljuju poslovi;

3)         dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu iskustva i rezultata u obavljanju poslova;

4)         rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru po konkursu;

5)         način obaveštavanja o rezultatima konkursa.

Konkurs iz stava 3. ovog člana sprovodi komisija koju obrazuje ministar.

Odluku o izboru po konkursu donosi ministar.

Rezultati konkursa objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Na osnovu nacionalne inventure šuma Ministarstvo sastavlja izveštaj o sprovedenoj inventuri šuma koji dostavlja Vladi, najkasnije šest meseci po završetku nacionalne inventure.

Nacionalna inventura šuma se finansira iz budžeta Republike Srbije."

Član 25.

U članu 39. st. 2. i 3. brišu se.

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 2. menja se i glasi:

"Korisnik, odnosno sopstvenik šuma koji gazduje šumom u skladu sa osnovom, dužan je da organizuje službu čuvanja šuma, radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, zavisno od površine šuma kojima gazduje, karakteristika terena i drugih uslova."

Dosadašnji st. 5 - 7. brišu se.

Član 26.

U članu 40. stav 1. zapeta posle zagrade i reči: "položeni stručni ispit i koje ispunjava i druge uslove utvrđene posebnim propisima" brišu se.

Stav 2. menja se i glasi.

"Čuvar šuma je službeno lice koje vrši poslove čuvanja šuma u propisanom službenom odelu i može biti naoružan službenim oružjem u skladu sa ovim zakonom i propisom kojim se uređuje držanje i nošenje oružja."

Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6, koji glase:

"Čuvar šuma može obavljati i ostale čuvarske poslove propisane drugim propisima iz oblasti lovstva, ribarstva, zaštite prirode i dr, ako ispunjava uslove propisane tim propisima.

Korisnik, odnosno sopstvenik šuma koji organizuje čuvarsku službu, propisuje izgled službenog odela čuvara šuma.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 7. menja se i glasi:

"Ministar bliže propisuje obrazac legitimacije čuvara šuma."

Član 27.

U članu 41. stav 1. tačka 2) posle reči: "prekršaja" stavlja se zapeta i dodaju reči: "kao i dokumentaciju koja prati drvo u prometu (propratnicu i otpremnicu) ".

U tački 4) posle reči: "drvo" dodaju se reči: "i drvo stavljeno u promet suprotno odredbama člana 60. stav 1. ovog zakona".

U tački 6) posle reči: "korisnika" dodaju se reči: "i sopstvenika".

Tačka 7) menja se i glasi:

"7) sačini zapisnik o protivpravnoj radnji i utvrđenom činjeničnom stanju i dostavi ga korisniku, odnosno sopstveniku šuma;"

Posle tačke 7) dodaje se tačka 8), koja glasi:

"8) prati i obaveštava o bitnim promenama zdravstvenog stanja šuma, štetama nastalim od abiotičkih i biotičkih činilaca i dr."

Stav 3. briše se.

Član 28.

U članu 42. stav 1. menja se i glasi:

"Korisnik, odnosno sopstvenik šume koji gazduje šumom u skladu sa osnovom dužan je da prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma i blagovremeno preduzima mere za zaštitu šuma i šumskog zemljišta."

Posle stava 2. dodaju se st. 3 - 5, koji glase:

"Sopstvenik šuma koji gazduje šumom u skladu sa programom, dužan je da postupa u skladu sa preporukama i uputstvima pravnog lica iz člana 70. stav 1. ovog zakona i pravnog lica iz člana 44. stav 2. ovog zakona.

Korisnik, odnosno sopstvenik šume koji gazduje u skladu sa osnovom, dužan je da Ministarstvu, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine, podnese godišnji izveštaj o preduzetim merama i problemima zaštite šuma najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu, a u slučajevima veće ugroženosti šuma bez odlaganja.

Nadležni organ autonomne pokrajine izveštaj iz stava 4. ovog člana dostavlja Ministarstvu najkasnije do 31. januara tekuće za prethodnu godinu."

Član 29.

Naziv člana 43. i član 43. brišu se.

Član 30.

U članu 44. stav 1. posle reči: "Ministarstvo" zapeta i reči:,,a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine" brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

"Poslove iz stava 1. ovog člana Ministarstvo poverava naučnoistraživačkoj ustanovi iz oblasti šumarstva, u skladu s propisom kojim se uređuje zdravlje bilja."

Stav 4. menja se i glasi:

"Sopstvenik, odnosno korisnik šuma koji šumama gazduje u skladu sa osnovom dužan je da pravnom licu iz stava 2. ovog člana dostavlja uzorke materijala u roku i po postupku utvrđenom u preporukama i predlozima tog pravnog lica."

Član 31.

U članu 45. reč: "elementarnih" zamenjuje se rečju: "prirodnih".

Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3, koji glase:

"Prirodna nepogoda u šumama, u smislu ovog zakona, predstavlja značajan poremećaj biološke ravnoteže i nastanak ozbiljnih šteta u šumskim ekosistemima izazvanih pre svega požarima, sušenjem, biljnim bolestima i štetočinama, vetrolomima i vetroizvalama, snegolomima i snegoizvalama, poplavama, bujičnim tokovima, klizištima i drugim nepredviđenim činiocima na velikim površinama šuma i šumskog zemljišta.

Prirodnu nepogodu iz stava 2. ovog člana proglašava ministar na osnovu procenjenog obima i inteziteta potencijalne ili nastale štete."

Član 32.

U članu 46. st. 1- 3. menjaju se i glase:

"U cilju zaštite šuma od požara donosi se plan zaštite šuma od požara za period od deset godina".

Plan zaštite šuma od požara donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma za šume kojima se gazduje u skladu sa osnovom.

Plan zaštite šuma od požara kojima se gazduje u skladu sa programom, donosi pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona i sastavni je deo plana zaštite šuma od požara koji donosi za državne šume."

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Korisnik, odnosno sopstvenik šuma koji gazduje šumama u skladu sa osnovom, dužan je da prikuplja podatke o šumskim požarima, vodi evidenciju i dostavlja ih Ministarstvu."

U dosadšnjem stavu 6. koji postaje stav 7. posle reči: "Korisnik" stavlja se zapeta i dodaju reči: "odnosno sopstvenik".

Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 8. menja se i glasi:

"Korisnik, odnosno sopstvenik šuma koji gazduje šumama u skladu sa osnovom, dužan je da dostavi Ministarstvu, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine, izveštaj o nastaloj šteti, najkasnije 30 dana od dana gašenja požara."

Posle stava 8. dodaju se st. 9. i 10, koji glase:

"U slučaju bitnih promena stanja šuma za koje je donet plan zaštite šuma od požara, izvršiće se izmene i dopune plana u roku od tri meseca od dana utvrđenih promena.

Sopstvenik, odnosno korisnik šuma dužan je da obezbedi funkcionisanje i održavanje protivpožarne infrastrukture (protivpožarnih pruga, osmatračnica, vodozahvata i dr)."

Član 33.

U članu 57. stav 1. menja se i glasi:

"Seča stabala u šumama može da se vrši samo posle izvršenog odabiranja, obeležavanja doznačnim žigom i evidentiranja stabala za seču (u daljem tekstu: doznaka)".

Član 34.

U članu 58. stav 3. menja se i glasi:

"Pravo na žig ima stručno lice zaposleno kod korisnika, odnosno sopstvenika šuma koji šumama gazduje u skladu sa osnovom, odnosno stručno lice zaposleno kod pravnog lica iz člana 70. st 1. i 3. i člana 72. stav 2. ovog zakona."

Član 35.

U članu 59. stav 1. briše se.

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 1. posle reči: "određuje se" dodaju se reči: "planom razvoja".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Korisnik je dužan da korišćenje (seču, izradu i prodaju) drvnih sortimenata u državnim šumama vrši po principu maksimalnog kvalitativnog i kvantitativnog iskorišćenja."

U stavu 3. reč: "stabala" zamenjuje se rečju: "šume".

Dosadašnji stav 4. briše se.

Član 36.

Naziv člana 60. i član 60. menjaju se i glase:

"Promet posečenog drveta

Član 60.

Zabranjeno je da se posečeno drvo iz šume i šumsko drveće koje potiče sa površine koja se u smislu ovog zakona ne smatra šumom, stavlja u promet, kupuje, prodaje, poklanja, skladišti i prevozi saobraćajnim sredstvima, dok se ne žigoše šumskim žigom i izda propratnica, odnosno otpremnica, koja na domaćem tržištu prati drvo u prometu.

Žigosanje posečenog drveta i izdavanje propratnice, odnosno otpremnice vrši korisnik šuma, sopstvenik koji šumom gazduje u skladu sa osnovom, odnosno pravno lice iz člana 72. stav 2. ovog zakona.

Žigosanje posečenog drveta iz šume sopstvenika - fizičkog lica i izdavanje propratnice, vrši pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona.

Žigosanje posečenog drveta i izdavanje propratnice, odnosno otpremnice za šumsko drveće koje potiče sa površine koja se u smislu ovog zakona ne smatra šumom, vrši pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona, uz nadoknadu troškova koje snosi podnosilac zahteva.

Pravo na žig ima lice zaposleno kod korisnika šuma, sopstvenika šuma koji gazduje šumom u skladu sa osnovom, pravnog lica iz člana 70. stav 1. i člana 72. stav 2. ovog zakona, a koje ima najmanje srednju stručnu spremu (IV stepena obrazovanja) šumarskog smera - šumarski tehničar.

Žigosanje bespravno posečenog drveta za koje je u odgovarajućem postupku nadležni organ utvrdio da su prestali razlozi zbog kojih je drvo privremeno oduzeto, vrši korisnik, odnosno sopstvenik šume, a bespravno posečeno drvo koje je nadležni organ u propisanom postupku oduzeo, žigoše stručno lice zaposleno kod pravnog lica iz člana 70. stav 1. ovog zakona.

Zabranjeno je vršiti preradu i skladištenje drveta na postrojenjima za preradu drveta ako drvo nije žigosano šumskim žigom i ako za isto nije izdata otpremnica odnosno propratnica na način propisan ovim zakonom.

Ministarstvo dodeljuje broj žiga za žigosanje posečenog drveta korisniku, sopstveniku šuma koji gazduje šumom u skladu sa osnovom, pravnom licu iz člana 70. stav 1. ovog zakona

Vlasnik postrojenja za mehaničku preradu drveta dužan je da drvo po prijemu evidentira u knjigu evidencije.

Zabranjena je seča stabala i delova stabala za novogodišnje i druge praznike.

Izuzetno od odredbe stava 10. ovog člana, seča može da se vrši:

1)         kada se vrši čišćenje i proreda u podmlađenim šumama predviđena osnovom ili programom;

2)         kada su stabla iz stava 10. ovog člana namenski uzgajana u šumskim rasadnicima, šumskim čistinama ili na zemljištu ispod vodova (elektro i PTT).

Odredbe stava 10. ovog člana ne odnose se na vrhove četinarskih stabala posečenih putem redovnih seča obnavljanja i prorednih seča predviđenih osnovom ili programom.

U slučajevima iz st. 11. i 12. ovog člana, četinarska stabla mogu da se stavljaju u promet ako su na mestu seče žigosana, odnosno obeležena na propisani način i ako je izdata propratnica, odnosno otpremnica.

Za četinarska stabla namenjena za novogodišnje i druge praznike izdaje se propratnica, odnosno otpremnica.

Ministar bliže propisuje oblik i sadržinu šumskog žiga, obrazac propratnice, odnosno otpremnice, uslove i način žigosanja posečenog drveta i način vođenja knjige evidencije.

Ministar bliže propisuje način žigosanja, odnosno obeležavanja četinarskih stabala, kao i izgled i sadržinu propratnice, odnosno otpremnice iz stava 13. ovog člana.

Član 37.

U članu 65. stav 1. menja se i glasi:

"Koncepcijska osnova planiranja razvoja mreže šumskih puteva određuje se planom razvoja za šumsku oblast, a mreža šumskih puteva za gazdinsku jedinicu detaljno se planira osnovom gazdovanja šumama."

Član 38.

U članu 70. st. 2 - 4. menjaju se i glase:

"Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, šumama u državnoj svojini može da gazduje i ustanova koja je gazdovala tim šumama do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i posebnim propisima.

Šumama u državnoj svojini može da gazduje i javno preduzeće ili privredno društvo čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona gazdovalo tim šumama, a koje ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i posebnim propisima.

Zaštitnim pojasevima drveća i šuma koje su nastale pošumljavanjem neobraslih površina posle stupanja na snagu ovog zakona, može da gazduje javno preduzeće ili privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, a koja ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i posebnim propisima."

Stav 5. briše se.

Član 39.

Član 71. menja se i glasi:

"Član 71.

Pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona pruža sopstvenicima šuma za koje se donosi program stručnu i savetodavnu podršku i vrši sledeće poslove:

1)         izradu godišnjeg plana gazdovanja šumama;

2)         izradu programa podizanja novih šuma i unapređenja stanja postojećih šuma;

3)         izradu plana zaštite šuma od požara;

4)         doznaku stabala za seču;

5)         praćenje uticaja biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma;

6)         žigosanje posečenog drveta i izdavanje propratnice;

7)         premer, obračun i evidenciju bespravno posečenog drveta;

8)         evidenciju izvršenih radova na zaštiti, gajenju i korišćenju šuma u programu;

9)         obaveštava nadležni organ o bespravnim radnjama;

10)       vrši i druge stručno-savetodavne poslove.

Poslove iz stava 1. ovog člana može da vrši i udruženje sopstvenika šuma iz člana 73. ovog zakona, ako ima zaposleno stručno lice.

Poslovi iz stava 1. ovog člana obavljaju se kao povereni.

Poslovi iz stava 1. ovog člana u šumama sopstvenika za koje se donosi program finansiraju se iz sredstava budžeta Republike Srbije, a za teritoriju autonomne pokrajine iz budžeta autonomne pokrajine."

Član 40.

U članu 72. posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

"Poslove iz člana 71. stav 1. ovog zakona u ime i za račun sopstvenika šume obavlja i drugo pravno lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim propisima."

Član 41.

U članu 76. posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

"Delatnosti od opšteg interesa iz člana 4. ovog zakona mogu se finansirati i iz budžeta jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom."

Član 42.

Naziv člana 80. i član 80. menjaju se i glase:

"2. Sredstva iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

Član 80.

U budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu autonomne pokrajine, obezbeđuju se sredstva za realizaciju mera iz programa razvoja iz člana 19. ovog zakona, i to za:

1)         podizanje stepena šumovitosti pošumljavanjem;

2)         unapređivanje stanja šumskih zasada;

3)         prevođenje izdanačkih šuma u viši uzgojni oblik;

4)         proizvodnju šumskog reproduktivnog materijala;

5)         zaštitu šuma;

6)         negu i obnavljanje prirodnih sastojina;

7)         izgradnju, rekonstrukciju i održavanje šumskih kamionskih puteva;

8)         korišćenje ostalih potencijala šuma;

9)         sanaciju površina oštećenih dejstvom prirodne nepogode;

10)       izradu i realizaciju razvojnih planova u šumarstvu.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se u skladu sa godišnjim programom raspodele sredstava koji donosi Vlada, odnosno izvršni organ autonomne pokrajine.

Sredstva iz stava 1. ovog člana dodeljuju se na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Iz budžeta jedinice lokalne samouprave mogu se finansirati aktivnosti na unapređenju opštekorisnih funkcija šuma od značaja za lokalnu samoupravu (komunalne, sportsko-rekreativne i druge aktivnosti i objekti), u skladu sa programom koji donosi nadležni organ lokalne samouprave."

Član 43.

U članu 82. stav 2. tač. 1) i 2) brišu se.

Član 44.

U članu 85. stav 2. reči: "gazdovanjem šumama" zamenjuju se rečima: "korišćenjem šuma".

Posle stava 10. dodaje se stav 11, koji glasi:

"Ne plaća se naknada za korišćenje šuma sa površina na kojima se vrši sanacija šteta u skladu sa sanacionim planom."

Član 45.

U članu 88. stav 1. reč: "programima" zamenjuje se rečju: "programom".

Stav 2. briše se.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: "osnivanje novih šuma, zamenjuju se rečima: "namene utvrđene u članu 80. stav 1. ovog zakona".

Posle stava 2. dodaje se novi st. 3. i 4, koji glase:

"Izveštaj o trošenju sredstava iz stava 2. ovog člana jedinica lokalne samouprave dostavlja Ministarstvu do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine sredstva iz stava 1. ovog člana dodeljuje na osnovu sprovedenog javnog konkursa."

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

Član 46.

U članu 90. stav 3. reči: "promene namene šuma" brišu se.

Član 47.

U članu 94. stav 1. reči: "naknade za utvrđivanje ispunjenosti uslova" zamenjuje se rečima: "taksa".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Sredstva za osnivanje i početak rada komore obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reč: "naknade" zamenjuje se rečju: "takse".

Član 48.

U članu 99. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Šumskom zemljištu iz stava 2. ovog člana koje se daje u zakup ne može se menjati namena za vreme trajanja zakupa."

Član 49.

Posle člana 99. dodaje se novi član 99a, koji glasi:

"99a

Vlada na predlog Ministarstva dodeljuje pravo korišćenja šuma u državnoj svojini.

Vlada na predlog Ministarstva oduzima pravo korišćenja šuma u državnoj svojini korisniku koji ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom.

Do okončanja postupka iz stava 1. ovog člana, čuvanje i zaštitu šuma vrši pravno lice iz člana 70. ovog zakona, koga odredi Ministarstvo."

Član 50.

Član 105. menja se i glasi:

"Član 105.

Poslove šumarskog inspektora može da vrši lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti biotehničke nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama (dipl. inženjer šumarstva, master inženjer šumarstva, specijalista inženjer šumarstva, specijalista strukovni inženjer šumarstva), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje tri godine radnog iskustva u struci."

Član 51.

Član 108. menja se i glasi:

"Član 108.

U vršenju poslova šumarske inspekcije šumarski inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje i proverava:

1)         da li se promena namene šuma vrši u skladu sa odredbama ovog zakona;

2)         da li se šumom za koju je izvršena promena namene gazduje do njenog privođenja planiranoj nameni u skladu sa ovim zakonom (član 10. stav 5);

3)         izradu i sprovođenje planova gazdovanja šumama;

4)         sprovođenje godišnjeg plana gazdovanja šumama, izvođačkog projekta gazdovanja šumama i sanacionog plana;

5)         da li se u planovima gazdovanja šumama vodi evidencija izvršenih radova u šumi i šumska hronika u skladu sa čl. 34. i 35. ovog zakona;

6)         sprovođenje mera zaštite šuma u skladu sa odredbama čl. 39 - 44. ovog zakona;

7)         sprovođenje mera zaštite šuma od požara u skladu sa odredbama člana 46. stav 10. ovog zakona;

8)         da li se odabiranje, obeležavanje, evidentiranje stabala za seču, odnosno doznaka stabala sprovodi u skladu sa odredbama čl. 57. i 58. ovog zakona;

9)         da li se seča šuma vrši u skladu sa odredbama člana 59. ovog zakona;

10)       da li se promet, žigosanje posečenog drveta i izdavanje propratnice, odnosno otpremnice vrši u skladu sa odredbama člana 60. ovog zakona;

11)       da li se na postrojenjima za preradu drveta skladišti, evidentira i prerađuje žigosano drvo, i da li je za isto izdata otpremnica odnosno propratnica u skladu sa ovim zakonom;

12)       da li se promet četinarskih stabala za novogodišnje i druge praznike vrši u skladu sa odredbama člana 60. ovog zakona;

13)       održavanje i uspostavljanje šumskog reda;

14)       da li se šumske saobraćajnice izgrađuju u skladu sa odredbama člana 64. ovog zakona;

15)       da li se radovi u šumama sopstvenika - fizičkih lica sprovode u skladu sa odredbama člana 71. ovog zakona;

16)       obračun i plaćanje naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta;

17)       da li se sredstva ostvarena od naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta koriste u skladu sa ovim zakonom;

18)       sprovođenje mera koje se finansiraju sredstvima Budžetskog fonda, odnosno Budžetskog pokrajinskog fonda;

19)       da li su ispunjeni uslovi za obavljanje poslova u šumarstvu u skladu sa odredbom člana 97. ovog zakona;

20)       da li se šumsko zemljište daje u zakup i koristi u skladu sa odredbama člana 99. ovog zakona;

21)       poslovne knjige i ostalu dokumentaciju, radi kontrole primene ovog zakona;

22)       da li se sprovode i druge odredbe propisane ovim zakonom."

Član 52.

U članu 109. stav 1. tač. 3) i 6) brišu se.

U stavu 2. reči: "tač. 1) do 6)" zamenjuju se rečima: "1), 2), 4) i 5)".

Član 53.

Član 111. menja se i glasi:

"Član 111.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1)         vrši ili dozvoli pustošenje i krčenje šuma (član 9. stav 1. tačka 1);

2)         vrši ili dozvoli čistu seču šuma koja nije planirana kao redovan vid obnavljanja šuma (član 9. stav 1. tačka 2);

3)         vrši seču koja nije u skladu s planovima gazdovanja šumama (član 9. stav 1. tačka 3);

4)         vrši ili dozvoli seču stabala zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta drveća (član 9. stav 1. tačka 4);

5)         vrši ili dozvoli podbeljivanje stabala (član 9. stav 1. tačka 5);

6)         vrši ili dozvoli seču semenskih sastojina i semenskih stabala koja nije predviđena planovima gazdovanja šumama (član 9. stav 1. tačka 8);

7)         vrši promenu namene šuma i šumskog zemljišta suprotno odredbi člana 10. stav 1. ovog zakona;

8)         pre izvršene seče ne uplati naknadu za promenu namene šuma (član 11. stav 2);

9)         vrši seču stabala, uništavanje podmlatka i sakupljanje semena strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta šumskog drveća, utvrđenih posebnim propisom (član 13. stav 1);

10)       ne izvrši sanaciju u skladu sa članom 16. stav 1. ovog zakona;

11)       ne vrši sanaciju oštećenih šuma u skladu sa sanacionim planom (član 16. stav 3);

12)       ako ne donese sanacioni plan u skladu sa odredbama člana 16. stav 6. ovog zakona;

13)       ne izvrši rekultivaciju zemljišta na kojem se nalazi odlagalište jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija pod uslovima i na način propisan odredbom člana 16. stav 8. ovog zakona;

14)       ne donese osnovu, odnosno program u skladu sa članom 25. ovog zakona;

15)       ne izvrši izmene i dopune osnove, odnosno programa (član 25 stav 5);

16)       ako ne donese osnovu u skladu sa članom 27. stav 2. ovog zakona;

17)       ako se vrši seča šuma posle isticanja roka važenja osnove odnosno programa (član 27. stav 3);

18)       ako ne sprovodi mere zaštite šuma u skladu sa odredbama člana 27. stav 4. ovog zakona;

19)       ne sprovodi planove gazdovanja šumama u skladu sa odredbom člana 29. ovog zakona;

20)       ne donese godišnji plan u skladu sa odredbama člana 30. ovog zakona;

21)       ne donese izvođački projekat u skladu sa odredbama člana 31. ovog zakona;

22)       ne vrši poslove čuvanja šuma u skladu sa članom 39. stav 1. ovog zakona;

23)       ne organizuje službu čuvanja šuma u skladu sa članom 39. stav 2. ovog zakona;

24)       ne prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma i ne preduzima blagovremeno mere za zaštitu šuma i šumskog zemljišta (član 42. stav 1);

25)       ne izgradi i održava protivpožarnu infrastrukturu u skladu sa odredbama člana 46. stav 10. ovog zakona;

26)       vrši ili dozvoli seču šume suprotno odredbi člana 57. ovog zakona;

27)       ako vrši seču šume suprotno odredbi člana 59. ovog zakona;

28)       vrši ili dozvoli izgradnju objekata u šumama suprotno članu 63. ovog zakona;

29)       planiranje, gradnju, održavanje i korišćenje tehničke infrastrukture vrši suprotno članu 64. ovog zakona;

30)       ne izdvaja sredstva za reprodukciju šuma, odnosno sredstva za amortizaciju intenzivnih šumskih zasada u skladu sa osnovom (član 77. stav 2. i član 78);

31)       koristi sredstva za obnovu - reprodukciju šuma suprotno odredbi člana 77. stav 3. ovog zakona;

32)       ne vrši obračun i evidenciju sredstava iz člana 77. ovog zakona, odnosno ne vodi evidenciju korišćenja tih sredstava (član 79);

33)       ne vrši obračun i uplatu naknade u skladu sa članom 85. ovog zakona;

34)       koristi sredstva budžetskog fonda, odnosno budžetskog pokrajinskog fonda suprotno članu 88. ovog zakona;

35)       vrši otuđivanje šume i šumskog zemljišta u državnoj svojini suprotno odredbi člana 98. stav 1. ovog zakona;

36)       vrši zamenu šume ili šumskog zemljišta u državnoj svojini suprotno odredbi člana 98. stav 2. ovog zakona;

37)       ako šumu i šumsko zemljište daje u zakup suprotno odredbama člana 99. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Član 54.

Član 112. menja se i glasi:

"Član 112.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         vrši ili dozvoli pašu, brst stoke, kao i žirenje u šumi (član 9. stav 1. tačka 6);

2)         vrši ili dozvoli sakupljanje ostalih šumskih proizvoda (gljive, plodovi, lekovito bilje, puževi i drugo) iz člana 9. stav 1. tačka 7) ovog zakona;

3)         koristi kamen, šljunak, pesak, humus, zemlju i treset, osim za izgradnju infrastrukturnih objekata za gazdovanje šumama (član 9. stav 1. tačka 9);

4)         vrši ili dozvoli samovoljno zauzimanje šuma, uništavanje ili oštećivanje šumskih zasada, oznaka i graničnih znakova, kao i izgradnju objekata koji nisu u funkciji gazdovanja šumama (član 9. stav 1. tačka 10);

5)         vrši ili dozvoli odlaganje smeća i štetnih i opasnih materija i otpadaka, kao i zagađivanje šuma na bilo koji način (član 9. stav 1. tačka 11);

6)         preduzima druge radnje kojima se slabi prinosna snaga šume ili ugrožavaju funkcije šume (član 9. stav 1. tačka 12);

7)         ne donese projekat za podizanje zasada kratkog proizvodnog ciklusa (član 33);

8)         ne vrši evidentiranje radova, odnosno ne vodi knjigu šumske hronike, u skladu sa odredbama čl. 34. i 35. ovog zakona;

9)         ne sprovodi mere zaštite šuma u skladu sa odredbama člana 44. st. 3 i 4. ovog zakona;

10)       ne donese plan zaštite šuma od požara u skladu sa članom 46. st. 2 i 3. ovog zakona;

11)       ne prikuplja podatke o šumskim požarima, ne vodi evidenciju i ne dostavlja ih nadležnom ministarstvu (član 46. stav 6);

12)       ne dostavi izveštaj o nastaloj šteti u skladu sa članom 46. stav 8. ovog zakona;

13)       pali otvorenu vatru u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šume, na udaljenosti manjoj od 200 m od ruba šume (član 47. stav 1);

14)       u šumi, na šumskom zemljištu i na udaljenosti manjoj od 200 m od šume vrši odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog otpada, kao i izgradnju objekata za njihovo skladištenje, preradu ili uništavanje (član 49. stav 1);

15)       ne spreči odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada u šumi i neposrednoj blizini šume i ne obavesti o tome ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine (član 49. stav 2);

16)       ne spreči u šumi, na šumskom zemljištu i na udaljenosti manjoj od 200 m od šume odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada, kao i izgradnju objekata za njihovo skladištenje, preradu ili uništavanje i ako ne preduzme sve mere sanacije oštećene šume (član 49. stav 3);

17)       vrši odvodnjavanje i izvođenje drugih radova kojima se vodni režim u šumi menja tako da se ugrožava opstanak i vitalnost šume (član 50. stav 1);

18)       pri izradi i sprovođenju projekata uređivanja izvorišta voda u šumskim ekosistemima postupa suprotno odredbi člana 50. stav 2. ovog zakona;

19)       za radove iz člana 50. st. 1. i 2. ovog zakona nije pribavio saglasnost ministarstva, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležnog organa autonomne pokrajine (član 50. stav 3);

20)       postupi suprotno zabranama iz člana 51. stav 1. ovog zakona;

21)       ne obeleži deo šume sa ograničenim pristupom vidljivim znakovima upozorenja (član 51. stav 4);

22)       vrši pašu, brst ili žirenje u šumi suprotno odredbama člana 52. ovog zakona;

23)       ne održava brojnost i vrste divljači na takvom nivou da se ne narušava biološka ravnoteža šumskog ekosistema i ako ne sprečava sprovođenje ciljeva gazdovanja šumom (član 53. stav 1);

24)       donosi planske dokumente u lovstvu koji nisu u skladu sa planom razvoja, osnovama i programima (član 53. stav 2);

25)       vrši intenzivno gajenje krupne divljači u ograđenim površinama u šumama u kojima je u toku proces obnavljanja (podmlađivanja) (član 53. stav 3);

26)       vrši gazdovanje semenskim objektima suprotno odredbi člana 54. ovog zakona;

27)       vrši radove u semenskim objektima suprotno odredbi člana 55. ovog zakona;

28)       ne obezbeđuje šumski reproduktivni materijal autohtonih vrsta drveća u skladu sa bilansom (član 56. stav 1);

29)       vrši doznaku suprotno odredbama člana 58. ovog zakona;

30)       vrši ili dozvoli promet kupovinu, podaju, poklanjanje, skladištenje i prevoz saobraćajnim sredstvima drveta posečenog u šumi i drveta iz člana 5. stav 3. ovog zakona koje nije žigosano vidljivim šumskim žigom i za koje nije izdata otpremnica, odnosno propratnica koja na domaćem tržištu prati drvo u prometu (član 60. stav 1);

31)       žigosanje posečenog drveta ne vrši stručno lice iz člana 60. stav 5. ovog zakona;

32)       vrši preradu i skladištenje drveta na postrojenjima za mehaničku preradu drveta ako drvo nije žigosano i ako za isto nije izdata otpremnica odnosno propratnica na način propisan ovim zakonom (član 60. stav 7);

33)       ne izvrši evidenciju o prijemu drveta u knjizi evidencije u postrojenju za mehaničku preradu drveta (član 60. stav 9);

34)       vrši seču četinarskih stabala za novogodišnje i druge praznike suprotno odredbama člana 60 st. 10. i 11. ovog zakona;

35)       vrši ili dozvoli promet četinarskih stabala za novogodišnje i druge praznike suprotno odredbama člana 60 st. 4 - 13. ovog zakona;

36)       ne uspostavi i ne održava šumski red (član 61. st. 1. i 2);

37)       vrši sakupljanje ostalih šumskih proizvoda suprotno odredbi člana 62. ovog zakona;

38)       koristi i održava šumske puteve suprotno odredbama člana 66. st. 1. i 2. ovog zakona;

39)       koristi šumske puteve za sportska takmičenja suprotno odredbi člana 66. stav 4. ovog zakona;

40)       ne vodi katastar šumskih puteva koji se koriste za potrebe gazdovanja šumama (član 66. stav 5);

41)       ne vodi i ne održava evidenciju šuma i šumskog zemljišta u skladu sa članom 67. st. 1. i 2. ovog zakona;

42)       ne sprovodi poslove predviđene u članu 71. ovog zakona;

43)       ne sprovede mere gazdovanje šumama utvrđene programom (član 73. stav 3);

44)       vrši ili dozvoli izvođenje radova na zaštiti, gajenju i korišćenju šuma, a ne ispunjava uslove iz člana 97. stav 1. ovog zakona;

45)       proda šumu koju nije prethodno ponudio na prodaju korisniku šume, ako se ona graniči sa šumom u državnoj svojini (član 100. st. 1. i 2);

46)       ne dozvoli slobodan pristup licima koja snimaju stanje šuma radi izrade planova gazdovanja šumama, odnosno projekata komasacije ili arondacije zemljišta i šuma (član 102. stav 3);

47)       ne uspostavi i ne vodi evidenciju propisane dokumentacije o sticanju prava svojine (član 102. stav 4);

48)       ne donese program ograničavanja i ne izvrši ograničavanje svojih šuma u skladu sa tim programom (član 103. st. 1. i 2);

49)       ne pribavi saglasnost ministarstva, a na teritroriji autonomne pokrajine nadležnog organa autonomne pokrajine na godišnji program ograničavanja šuma (član 103. stav 3);

50)       ne postupi po rešenju šumarskog inspektora u skladu sa ovim zakonom;

51)       onemogući šumarskom inspektoru vršenje radnji iz člana 107. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 2), 3), 30), 31), 32), 33), 34), 35) i 37) ovog člana pored novčane kazne izriče se i zaštitna mera oduzimanja proizvoda koji su pribavljeni izvršenjem prekršaja.

Oduzeti proizvodi iz stava 3. ovog člana daju se na raspolaganje pravnom licu iz člana 70. stav 1. radi prodaje javnom licitacijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Sredstva ostvarena od prodaje proizvoda iz stava 4. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije, umanjena za troškove manipulacije i skladištenja.

Član 55.

Dodaje se naziv člana i novi član 112a, koji glase:

"Prekršaj preduzetnika

Član 112a

Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1)         vrši seču stabala suprotno odredbi člana 57. ovog zakona;

2)         vrši ili dozvoli promet, kupovinu, podaju, poklanjanje, skladištenje i prevoz saobraćajnim sredstvima drveta posečenog u šumi i drveta iz člana 5. stav 3. ovog zakona, koje nije žigosano jasno vidljivim šumskim žigom i za koje nije izdata otpremnica, odnosno propratnica koja na domaćem tržištu prati drvo u prometu (član 60. stav 1);

3)         vrši preradu i skladištenje drveta na postrojenjima za mehaničku preradu drveta ako drvo nije žigosano na način propisan ovim zakonom (član 60. stav 7);

4)         ne izvrši evidenciju o prijemu drveta u knjizi evidencije u postrojenju za mehaničku preradu drveta (član 60. stav 9);

5)         ne uspostavi i ne održava šumski red (član 61. st. 1. i 2);

6)         vrši sakupljanje ostalih šumskih proizvoda suprotno odredbi člana 62. ovog zakona;

7)         vrši izgradnju objekata suprotno odredbama člana 63. stav 2. ovog zakona;

8)         vrši izvođenje radova na zaštiti, gajenju i korišćenju šuma, a ne ispunjava uslove iz člana 97. stav 1. ovog zakona;

9)         vrši seču četinarskih stabala za novogodišnje i druge praznike suprotno odredbama člana 60. st. 10. i 11. ovog zakona;

10)       vrši promet četinarskih stabala za novogodišnje i druge praznike suprotno odredbama člana 60. stav 13. ovog zakona;

Za prekršaj iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 6), 9) i 10) ovog člana, pored novčane kazne izriče se i zaštitna mera oduzimanja proizvoda koji su pribavljeni izvršenjem prekršaja.

Oduzeti proizvodi iz stava 2. ovog člana daju se na raspolaganje pravnom licu iz člana 70. stav 1. ovog zakona radi prodaje javnom licitacijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Sredstva ostvarena od prodaje proizvoda iz stava 3. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije, umanjena za troškove manipulacije i skladištenja.

Član 56.

Član 113. menja se i glasi:

"Član 113.

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako onemogući izvršenje radnji iz čl. 41. i 107. i dozvoli ili izvrši radnje iz člana 111. stav 1. tač. 2), 3), 4), 5), 6), 9), 10), 11), 22), 26), 27), 28) i 33) i člana 112. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 13),14), 15), 16) 17) 18), 19),20), 21), 22), 30), 32), 33), 34), 35), 36), 37), 38), 45), 46) i 50) ovog zakona.

Za prekršaj iz člana 111. stav 1. tač. 2), 3),4), 5), 6), 9), 26) i 27) i člana 112. stav 1. tač. 2), 3), 30), 32) i 35) ovog zakona, pored novčane kazne, izriče se i zaštitna mera oduzimanja proizvoda koji su pribavljeni izvršenjem prekršaja.

Oduzeti proizvodi iz stava 2. ovog člana daju se na raspolaganje pravnom licu iz člana 70. stav 1. ovog zakona radi prodaje javnom licitacijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Sredstva ostvarena od prodaje proizvoda iz stava 3. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije, umanjena za troškove manipulacije i skladištenja."

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 57.

Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume" dužno je da svoje poslovanje uskladi sa odredbama Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012, 116/2013 - autentično tumačenje i 44/2014 - dr. zakon) u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Danom usklađivanja poslovanja Javnog preduzeća iz stava 1. ovog člana prestaju da važe odredbe čl. 9 - 20. Zakona o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93 - ispr., 67/93, 48/94, 54/96, 101/2005 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon).

Član 58.

Planovi razvoja šumskih oblasti doneće se u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja planova razvoja iz stava 1. ovog člana primenjuju se planovi razvoja doneti na osnovu Zakona o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012).

Planovi razvoja šumskih područja, čija je izrada započeta do dana stupanja na snagu ovog zakona, doneće se u skladu sa odredbama Zakona o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012).

Član 59.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 47. stav 2. ovog zakona koja se primenjuje od 1. januara 2016. godine.

POPIS ŠUMA I ŠUMSKIH ZEMLJIŠTA ŠUMSKIH PODRUČJA

1.         Južnomoravsko šumsko područje

1)         državne šume i šumska zemljišta (u daljem tekstu: državne šume) obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Bosilegrad, Dragovištica, Klisura, Božica, Vardenik, Borovik, Južna Morava, Kukavica I, Kukavica II, Kukavica III, Kopiljak - Kruškar, Granična šuma, Karpina, Petrova Gora, Soboršnica, Trgovište, Zarbinska reka, Rujan, Trnovačka reka, Dupilo, Kijevac i Preševo;

2)         državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a koje nisu obuhvaćene gazdinskim jedinicama (u daljem tekstu: neuređene državne šume), a nalaze se na teritorijama grada Vranje i opština: Bosilegrad, Surdulica, Trgovište, Vladičin Han, Bujanovac i Preševo;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Vranje i opština: Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac i Preševo;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Vranje i opština: Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac i Preševo.

2.         Jablaničko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Kukavica -Zelengrad, Kukavica - Nakrivanj, Kukavica - Slatina, Kačer - Zeleničje, Petrova gora - Sokolov vis, Velja Glava - Kopiljak, Zajčevac - Ajkobila - Šajić, Gornja Jablanica, Radevačka česma, Šilovačke šume, Sveti Jovan, Donja Vlasina, Bukova Glava - Čobanac, Barnos - Vidnjište, Gornja Vlasina i Pusta reka;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama grada Leskovac i opština: Lebane, Medveđa, Bojnik, Vlasotince i Crna Trava;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Leskovac i opština: Lebane, Medveđa, Bojnik, Vlasotince i Crna Trava;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Leskovac i opština: Lebane, Medveđa, Bojnik, Vlasotince i Crna Trava.

3.         Nišavsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Nišava, Stara Planina II - Topli dol, Stara Planina II - Arbinje, Stara planina I - Široke luke, Stara planina I - Prelesje, Vidlič, Zavoj, Belava, Vlaška planina, Greben, Tumba - Rakitska gora, Tegošnica, Rnjos i Suva planina;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju opštine: Babušnica, Pirot i Dimitrovgrad;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama opština: Babušnica, Pirot i Dimitrovgrad;

4)         šume sopstvenika na teritorijama opština: Babušnica, Pirot i Dimitrovgrad.

4.         Moravsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Veliki Jastrebac, Mali Jastrebac II, Suva planina - Trem, Šljivovački vis, Rinjska planina, Babička gora, Obla glava, Seličevica - Koritnik, Kamenički vis I, Kamenički vis II, Suva planina - Rakoš, Suva planina -Tri lokve, Bukovik - Aleksinački, Bukovik - Mratinja, Rtanj, Svrljiško - Gulijanske planine, Mali Jastrebac I, Lipovačko - Crnobarske šume, Ozren - Leskovik i Devica;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju grad Niš i opštine: Aleksinac, Bela Palanka, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig i Sokobanja;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Niš i opština: Aleksinac, Bela Palanka, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig i Sokobanja;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Niš i opština: Aleksinac, Bela Palanka, Gadžin Han, Doljevac, Svrljig i Sokobanja.

5.         Topličko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Slepi Jelik, Lukovske šume, Babica, Šumata, Rankovica, Sagonjska crna čuka, Alilovica, Dugi deo - Banjska crna čuka, Rudare, Kravare, Dobri do, Ravna planina, Prolom, Sokolovica, Javorac, Veliki Jastrebac - Blački I, Veliki Jastrebac-Blački II, Veliki Jastrebac - Prokupački, Mali Jastrebac - Dobrič, Vidojevica, Pasjača i Radan - Arbanaška;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju opštine: Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Merošina i Žitorađa;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama opština: Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Merošina i Žitorađa;

4)         šume sopstvenika na teritorijama opština: Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Merošina i Žitorađa.

6.         Timočko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Vrška čuka - Baba Jona - Treći vrh, Šaška - Studena - Selačka reka, Rasovati kamen, Babin zub - Orlov kamen - Golaš, Zaglavak I, Zaglavak II, Tupižnica, Tresibaba, Gari - Veliki vrh, Južni Kučaj II, Južni Kučaj III, Bele vode, Bogovina I, Malinik II, Markov kamen - Mečji vrh, Rtanj, Čestobrodica, Bogovina II, Malinik I, Zlotske šume, Dubašnica, Crni vrh - Kupinovo, Stol, Alija - Bukovo - Vratna, Deli Jovan II, Kamenička reka II, Kamenička reka I, Podvrško - Kameničke šume, Cvetanovac, Štrbačko korito, Miroč, Deli Jovan I, Boljetin - Pecka Bara i Crni vrh II;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju grad Zaječar i opštine: Boljevac, Bor, Kladovo, Knjaževac i Negotin, kao i državne šume kojima gazduje opština Majdanpek koje sa šumama pod a) čine prirodnu i geografsku celinu;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Zaječar i opština: Boljevac, Bor, Kladovo, Knjaževac i Negotin, kao i državne šume kojima gazduje opština Majdanpek koje sa šumama pod a) čine prirodnu i geografsku celinu;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Zaječar i opština: Boljevac, Bor, Kladovo, Knjaževac i Negotin, kao i šume u privatnoj svojini na teritoriji opštine Majdanpek, koje sa šumama pod a) čine prirodnu i geografsku celinu.

7.         Severnokučajsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Brodica, Železnik, Pek - Gložana - Komša, Majdan - Kučajna, Donji Pek, Čezava, Ravna reka I, Ravna reka II, Mali Pek, Todorova reka, Pek - Grabova reka, Ujevac, Beljanica,, Crni vrh, Mali kamen, Zdravča, Vukan - Krilaš, Ostrvo - Stig, Gorica - Rujak, Ostrvo, Rečički vrh i Crna reka;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju grad Smederevo i grad Požarevac i opštine: Žagubica, Petrovac na Mlavi, Kučevo, Malo Crniće i Veliko Gradište, kao i šume na teritorijama opština Golubac i Majdanpek, koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Smederevo i grada Požarevac i opština: Žagubica, Petrovac na Mlavi, Kučevo, Malo Crniće, Veliko Gradište i Žabari, kao i privatne šume na teritorijama opština Golubac i Majdanpek koje sa šumama pod a) čine prirodnu i geografsku celinu;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Smederevo i grada Požarevac i opština: Žagubica, Petrovac na Mlavi, Kučevo, Malo Crniće, Veliko Gradište i Žabari, kao i privatne šume na teritorijama opština Golubac i Majdanpek koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu.

8.         Južnokučajsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Sladajska bučina - Rečke, Jelova kosa, Beljanička reka - Zlotska reka, Vinatovača-Vrtačelje, Sklopovi-Sokolica, Despotovačke šume, Kločanica, Barbušina, Valkaluci -Nekudovo, Troglan bare, Jablaničke šume, Senjsko-Stubičke šume, Javorak, Igrište - Tekuća bara, Čestobrodica, Buljansko-Zabreške šume, Juhor I, Juhor II i Levačke šume - Carina;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama grada Jagodina i opština: Varvarin, Despotovac, Paraćin, Rekovac, Svilajnac i Ćuprija;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Jagodina i opština: Varvarin, Despotovac, Paraćin, Rekovac, Svilajnac i Ćuprija;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Jagodina i opština: Varvarin, Despotovac, Paraćin, Rekovac, Svilajnac i Ćuprija.

9.         Rasinsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Poslonske planine, Srndaljska reka, Lomnička reka, Jablanička reka, Žunjačko-Batotske planine, Blaževske šume, Jelensko osoje, Kopaonik, Bruske šume, Željin, Župske šume, Trsteničke šume, Ljubostinske šume, Bukovik I, Bukovik II, Ivljak i Petinska reka;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama grada Kruševac i opština: Aleksandrovac, Brus, Ćićevac i Ražanj, kao i šume na teritoriji opštine Trstenik koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Kruševac i opština: Aleksandrovac, Brus, Ćićevac i Ražanj, kao i šume na teritoriji opštine Trstenik koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu;

4)         šume sopstvenika osim šuma u nacionalnom parku na teritorijama grada Kruševac i opština: Aleksandrovac, Brus, Ćićevac i Ražanj, kao i šume na teritoriji opštine Trstenik koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu.

10.       Donjeibarsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Gledićske šume, Kotlenik, Jastrebar, Troglav-Dubočica, Troglav - Borošnica, Čemerno, Đakovačke planine, Stolovi - Ribnice, Stolovi - Ibar, Sokolja, Gornja Studenica, Radočelo-Crepuljnik, Studenica - Polumir, Gokčanica, Željin; Gračac; Vrnjačka Banja; Goč - Stanišinci; Selište; Goč - Gvozdac A i Goč - Gvozdac B;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opština, a nalaze se na teritorijama grada Kraljevo i opštine Vrnjačka Banja;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Kraljevo i opštine Vrnjačka Banja;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Kraljevo i opštine Vrnjačka Banja.

11.       Gornjeibarsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Mojstirske šume, Draške planine, Vranjača - Dijelovi, Hum, Đerekavski Omar, Jarut, Ninaja, Žara - Orljanske šume, Crni Vrh - Kamine, Ribarićko - Jablaničke šume, Crni Vrh - Deževski, Debeljak-Medenovac, Blizanac - Debelica, Ninaja-Koznik, Turjak-Vršine, Vinorog, Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje, Divan - Lokva - Breza - Zimovnik, Bukovik - Tlačina - Krstac, Veliki Vlah - Jadovnik - Treska i Vlašica - Treštenac;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama grada Novi Pazar i opština Tutin i Raška;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Novi Pazar i opština Tutin i Raška;

4)         šume sopstvenika osim šuma u Nacionalnom parku "Kopaonik" na teritorijama grada Novi Pazar i opština Tutin i Raška.

12.       Šumadijsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Bešnjaja, Gružansko-Lepeničko-Jaseničke šume, Bukulja, Ješevac I, Kotlenik, Rudnik I, Rogot, Rudnik II, Ješevac II, Vujan - Rožanj, Rajac - Ostrvica i Suvobor;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritoriji grada Kragujevac i opština Aranđelovac, Batočina, Knić, Rača, Topola, Gornji Milanovac i Lapovo;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Kragujevac i opština: Aranđelovac, Batočina, Knić, Rača, Topola, Gornji Milanovac, Lapovo, Smederevska Palanka i Velika Plana;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Kragujevac i opština: Aranđelovac, Batočina, Knić, Rača, Topola, Gornji Milanovac, Lapovo, Smederevska Palanka i Velika Plana.

13.       Golijsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Golija, Dajićke planine, Kolješnica, Biser voda - Crni vrh - Radulovac, Brusničke šume, Crepuljnik, Klekovica, Kovilje - Rabrovica, Javor - Koravčina, Mučanj, Jadarevo - Crvena gora, Oštri vrh - Lučka reka, Dubočica - Bare, Koznik - Ninaja, Golija - Javor, Caričina - Žari, Vujan - Bukovik, Rožanj - Jeljen, Jelica, Ovčar - Kablar, Stenjevac - Golubac, Vrljan - Krševi i Mrčajevac, Derventa - Babinjača, Cmiljevac - Vukova glava 1 i Cmiljevac - Vukova glava 2;

 

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama grada Čačak i opština: Sjenica, Ivanjica i Lučani;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Čačak i opština: Sjenica, Ivanjica i Lučani;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Čačak i opština: Sjenica, Ivanjica i Lučani.

14.       Tarsko-zlatiborsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Golubac -Dubovac, Dobračko-Latvičke šume, Šuplja Jela, Bukovi, Maljen - Ridovi, Jelje - Tavnik, Murtenica, Tornik, Čavlovac, Borova glava, Semegnjevska gora, Šljivovica, Smišalj, Inventar Požeških šuma, Venac - Blagaja, Jelova Gora, Kremanske kose, Šargan, Mokra gora - Panjak, Mokra gora -Kršanje i Bela zemlja;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama grada Užice i opština: Požega, Arilje i Čajetina, kao i šume na teritoriji opštine Kosjerić koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Užice i opština: Požega, Arilje i Čajetina, kao i šume na teritoriji opštine Kosjerić koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Užice i opština Požega, Arilje, Kosjerić i Čajetina.

15.       Limsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Čelinjak - Tmor - Sokolina, Javorje, Poblačnica I, Poblačnica II, Čagljevina, Čemerno - Badnjevi, Gola brda - Ponor, Ožalj - Reštevo, Kijevača, Bić, Lisa stena - Gusinje, Crni vrh - Ljeskovac, Priboj - Pribojska banja, Vučja - Kozomor - Vran, Crni vrh - Gola brda, Bosanje, Jasenovo - Božetići, Plandište, Zlatar I, Zlatar II Gusinje - Suvi Do, Šerbetovac, Savin lakat, Crni vrh - Kamena gora, Rađenovac - Strugovi, Vlasan - Bijelobabe, Jadovnik - Derventa, Dubočica i Lisa - Jasen;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama opština: Nova Varoš, Prijepolje i Priboj;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama opština Nova Varoš, Prijepolje i Priboj;

4)         šume sopstvenika na teritorijama opština Nova Varoš, Prijepolje i Priboj.

16.       Podrinjsko-kolubarsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Tornička Bobija, Nemić - Baurić, Mačkov kamen, Zapadna Boranja, Istočna Boranja, Gučevo, Tronoša, Miškovac - Ježur, Tomanjska planina, Iverak, Cer - Vidojevica, Drinsko-Savske ade, Maljen I, Maljen II, Jelje - Magleš, Medvednik - Jablanik - Povlen, Podgorina - Vis, Jautina i Rajac - Peštan;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama gradova Šabac, Loznica i Valjevo, opština: Vladimirci, Bogatić, Krupanj, Mali Zvornik, Ljubovija, Osečina, Mionica, Ljig, Lajkovac i Ub i gradske opštine Lazarevac grada Beograda;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama gradova Šabac, Loznica i Valjevo i opština: Vladimirci, Bogatić, Krupanj, Mali Zvornik, Ljubovija, Osečina, Mionica, Ljig, Lajkovac, Ub i Koceljeva, kao i šume na teritorijama opštine Kosjerić i gradske opštine Lazarevac grada Beograda, koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu;

4)         šume sopstvenika na teritorijama gradova Šabac, Loznica i Valjevo i opština: Vladimirci, Bogatić, Krupanj, Mali Zvornik, Ljubovija, Osečina, Mionica, Ljig, Lajkovac, Ub i Koceljeva, kao i šume na teritoriji gradske opštine Lazarevac grada Beograda, koje sa šumama pod 1) čine prirodnu i geografsku celinu.

17.       Posavsko-podunavsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Košutnjačke šume, Guberevačke šume, Avala, Kosmaj, Trešnja, Gročanska ada, Draž - Višnjik - Bojčin - Cerova greda - Gibavac, Progarska ada - Crni lug - Zidine - Drenska, Tamiš, Dunav, Rit i Lipovica, Stepin lug, Košutnjak i Makiš - deo Ade Ciganlije-šume uz auto put;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama, gradske opštine i grad Beograd, a nalaze se na teritoriji grada Beograda, izuzev teritorije gradske opštine Lazarevac, u kompleksima šuma Makiš, Košutnjak, Zaštitne šume uz autoput Beograd - Zagreb, u KO Zemun i KO Novi Beograd, Titov Gaj, Ada Ciganlija, Skeljanska Ada i Forlandi uz levu obalu reke Save u KO Zemun;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritoriji grada Beograda, izuzev teritorije gradske opštine Lazarevac;

4)         šume sopstvenika na teritoriji grada Beograda izuzev teritorije gradske opštine Lazarevac.

18.       Sremsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Draganovci - Lopadin - Dubrave - Kablarovac - Đepuš, Neprečava - Varoš - Lazarica, Blata - Malovanci, Raškovica - Smogvica, Vinična - Žeravinac - Puk, Rađenovci - Novi, Radinska - Vranjak, Kućine - Naklo - Klještavica, Smogva - Grabova Greda, Varadin - Županja, Vratična - Cret - Carevina, Banov Brod - Martinački poloj - Zasavica - Stara Rača, Dobreč - Vukoder - Debeljak - Galovača, Senjajske bare II - Karakuša, Grabovačko-Vitojevačko ostrvo - Vitojevački atar, Baradinci - Pavlaka - Vučkovac, Senjajske bare I - Krstac, Jalija - Leget - Turjan, Visoka šuma - Lošinci, Matijevica -Kadionica, Kupinske grede, Jasenska Belilo, Kupinski kut, Čenjin - Obreške širine, Krčedinska ada, gazdinska jedinica Bališa, koja se nalazi na teritoriji opštine Šid i KO Molovin;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Sremska Mitrovica i opština: Šid, Beočin, Irig, Ruma, Pećinci, Stara Pazova, Inđija i Sremski Karlovci;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Sremska Mitrovica i opština: Šid, Beočin, Irig, Ruma, Pećinci, Stara Pazova, Inđija i Sremski Karlovci.

19.       Banatsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Gornje Potisje, Donje Potisje, Mužljanski Rit, Gornje Potamišje, Donje Potamišje, Donje Podunavlje, SPR Deliblatski pesak, Vršački breg, Karlovačke šume, Majur, Dumača i Mali rit;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama gradova Zrenjanin i Pančevo i opština: Novi Kneževac, Čoka, Kikinda, Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište, Sečanj, Plandište, Alibunar, Kovačica, Opovo, Kovin, Bela Crkva i Vršac;

4)         šume sopstvenika na teritorijama gradova Zrenjanin i Pančevo i opština: Novi Kneževac, Čoka, Kikinda, Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište, Sečanj, Plandište, Alibunar, Kovačica, Opovo, Kovin, Bela Crkva i Vršac.

20.       Severnobačko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Subotičke šume, Potiske šume, Karapandža, Kolut - Kozara, Monoštorske šume, Zaštićene šume Apatina, Apatinski rit, Kamarište, Doroslovačka šuma i Branjevina;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama gradova Sombor i Subotica i opština: Apatin, Odžaci, Kula, Mali Iđoš, Bačka Topola, Kanjiža, Senta i Ada;

4)         šume sopstvenika na teritorijama gradova Sombor i Subotica i opština: Apatin, Odžaci, Kula, Mali Iđoš, Bačka Topola, Kanjiža, Senta i Ada.

21.       Južnobačko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Topolik, Šajkaška, Kamenjar, Dunavske ade, Plavanjske šume, Bođanska šuma, Cerik, Ristovača, Palanačke ade - Čipski Poloj, Bagremara i Kaćka šuma;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Novi Sad i opština: Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Bečej, Temerin, Žabalj i Titel;

4)         šume sopstvenika na teritorijama grada Novi Sad i opština: Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Bečej, Temerin, Žabalj i Titel.

22.       Pomoravsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Velja Glava - Kopinjak - Crni Kamen, Šavarinka, Govedarnica, Velji vrh - Kriva reka, Žegovac - Zeleni vrh i Gušica;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine a nalaze se na teritorijama opština: Kosovska Kamenica, Gnjilane i Vitina;

3)         komplet državnih šuma Kopiljača u KO Kopiljača opština Vitina;

4)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama opština: Kosovska Kamenica, Gnjilane i Vitina;

5)         šume sopstvenika na teritorijama opština: Kosovska Kamenica, Gnjilane i Vitina.

23.       Nerodimsko-lepenačko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Nerodimsko-jezeračke šume, Topilo - devetak, Šara, Štrbačko-gotovuške šume, Vrbeštičko-koštanjevačke šume, Bukovik, Bodošnjak-Dinarica, Bela Voda i Bitinjsko-sušičke šume;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine a nalaze se na teritorijama opština: Uroševac, Kačanik, Štrpce i Štimlje;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama opština: Uroševac, Kačanik, Štrpce i Štimlje;

4)         šume sopstvenika na teritorijama opština: Uroševac, Kačanik, Štrpce i Štimlje.

24.       Šarsko-podrimsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Šar planina, Kodža - Balkan, Koritnik, Paštrik, Koritnik II, Borski čestak - Jelak, Crnoljevsko-Biračke šume, Bukoglava-Mušotiške šume i Orahovac - Milanovac planina;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama opština: Prizren, Suva Reka, Gora i Orahovac;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama opština: Prizren, Suva Reka, Gora i Orahovac;

4)         šume sopstvenika na teritorijama opština: Prizren, Suva Reka, Gora i Orahovac.

25.       Prokletijsko-bistričko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Hajla, Koprivnik, Žljeb, Dubočak, Loćansko-Dečanske šume, Kožnjar - Raški Do, Juničke planine, Pleće - Ćelije, Streočke planine, Paštrik II, Ćeret, Maja glava, Duškaja, Korenik - Bele vode, Raduša i šume šumskog gazdinstva Klina;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama opština: Peć, Dečani, Đakovica, Istok i Klina;

3)         šume u državnoj (društvenoj) svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama opština: Peć, Dečani, Đakovica, Istok i Klina;

4)         šume sopstvenika na teritorijama opština: Peć, Dečani, Đakovica, Istok i Klina.

26.       Ibarsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Mokra Planina - Oklačka Glava, Kopaonik - Šalja, Denkovac, Dobro brdo - Lokve, Brdija - Letine, Gnježdanske planine, Jarik - Belo brdo, Šatorice-Mala Reka, Dubočak i Stolovi;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama opština: Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama opština: Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić;

4)         šume sopstvenika na teritorijama opština: Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.

27.       Kosovsko šumsko područje

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Zebinačka bara - Crni potok - Suljević čuka, Čičavica, Bukoglava - Slakovac, Dreničke šume, Lipljanske šume, Mališevske šume, Srbica - Čičavica, Murgula - Belasica, Popovo - Lapaštica, Lipovica i Turučica;

2)         neuređene državne šume kojima gazduju preduzeća za gazdovanje šumama i opštine, a nalaze se na teritorijama grada Priština i opština: Vučitrn, Glogovac, Lipljan, Srbica, Podujevo, Kosovo Polje, Novo Brdo i Obilić;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritorijama grada Priština i opština: Vučitrn, Glogovac, Lipljan, Srbica, Podujevo, Kosovo Polje, Novo Brdo i Obilić;

4)         šume sopstvenika na teritorijama opština: Priština, Vučitrn, Glogovac, Lipljan, Srbica, Podujevo, Kosovo Polje, Novo Brdo i Obilić.

28.       Nacionalni park "Tara"

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Crni vrh, Zvezda, Tara, Meliorativno zaštitne šume Rača, Kaluđerske bare i Komunalne šume;

2)         šume sopstvenika na teritoriji Nacionalnog parka, opština Bajina Bašta;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritoriji Nacionalnog parka.

29.       Nacionalni park "Kopaonik"

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Brzećka reka, Barska reka, Samokovska reka i Gobeljska reka;

2)         šume sopstvenika na teritoriji Nacionalnog parka, delovi opština Raška i Brus;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritoriji Nacionalnog parka.

30.       Nacionalni park "Đerdap"

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Leva reka, Kožica, Desna reka, Čezava, Boljetinska reka, Zlatica, Pecka bara, Boljetinka, Porečka reka, Crni vrh, Štrbačko korito i Đerdap;

2)         šume sopstvenika na teritoriji Nacionalnog parka, delovi opština Kladovo, Majdanpek i Golubac;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritoriji Nacionalnog parka.

31.       Nacionalni park "Fruška gora"

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Stražilovo - Paragovo, Čortanovačke šume, Vrdnik - Morintovo, Popovica - Majdan - Zmajevac, Katanske Livade - Osovlje, Andrevlje - Testera - Hajdučki breg, Šuljamačka glavica - Kraljevac, Ravne, Biklav, Janok, Gvozdenjak-Lice, Vorovo - Lipovača - Šidsko cerije i Poloj;

2)         šume sopstvenika na teritoriji Nacionalnog parka, delovi opština Novi Sad, Šid, Ruma, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Irig, Inđija, Beočin i Bačka Palanka;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritoriji Nacionalnog parka.

32.       Nacionalni park "Šar planina"

1)         državne šume obuhvaćene gazdinskim jedinicama: Šara, Štrbačko - Gotovuške šume, Vrbeštičko - Berevačke šume, Šar šlanina, Kodža Balkan, Bukova glava - Mušutiške šume i Bukovik;

2)         šume sopstvenika na teritoriji Nacionalnog parka, delovi opština Prizren, Štrpce, Kačanik i Suva reka;

3)         šume u državnoj svojini kojima su gazdovala bivša pravna lica u društvenoj svojini, a nalaze se na teritoriji Nacionalnog parka.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 23.09.2015.