ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Advokatska komora Beograda zabrinuta zbog sužavanja kruga krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda
Advokatska komora Beograda izrazila je zabrinutost povodom Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019), kojima se značajno sužava krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda.
Građani će izmenom Krivičnog zakonika (KZ) izgubiti šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuju bez odlaska u zatvor.
Advokatska komora Beograda (AKB) smatra da je pretežni deo izmena KZ nastao kao reakcija na trenutno raspoloženje javnog mnjenja, kao i da je u proteklom periodu javnost bila fokusirana isključivo na uvođenje kazne doživotnog zatvora i zabranu uslovnog otpusta.
Predloženim rešenjima autori izmena su predvideli da sud može uslovnu osudu da izrekne učiniocu kada mu utvrdi kaznu manju od dve godine zatvora, kao i za krivična dela za koja se može izreći kazna do osam godina zatvora, umesto 10 godina koliko je predviđeno ranije važećim KZ-om.
Ovo rešenje je predviđeno zbog visokog procenta uslovnih osuda koje izriču sudovi za lakša krivična dela, obrazložili su pisci predloga.
Za razliku od doživotnog zatvora koji se izriče u par desetina slučajeva, uslovna osuda se izriče u 60 odsto slučajeva, i to najčešće građanima koji se prvi i jedini put nađu pred sudom, podseća AKB.
Imajući u vidu redukovanje uslovne osude i povećanje zaprećenih kazni zatvora, sasvim je izvesno da će sudovi izricati veliki broj kratkotrajnih kazni zatvora kojima se ne mogu ostvariti efekti u zaštiti društva od kriminaliteta.
Ukoliko se pooštrava kaznena politika u odnosu na izvršioce teških krivičnih dela i one koji ponavljaju krivična dela, nema nikakve logike da se istovremeno sužava polje primena uslovne osude prema onima koji krivično delo izvrše prvi i jedini put, smatra AKB.
Komora ukazuje se da bi građani morali da imaju šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuju bez odlaska u zatvor, ali se predloženim izmenama ova šansa u prevelikoj meri sužava.
Povećavanje zaprećenih kazni, proširivanje slučajeva u kojima je zabranjeno ublažavanja i sužavanje primene uslovne osude rezultiraće povećanjem broja zatvorenika u Srbiji, kao i velikim brojem mladih ljudi koji će odlaskom u zatvor neminovno postajati deo kriminalnog miljea, iako je bila moguća njihova resocijalizacija uslovnom osudom.
Izvor: Vebsajt RTS, 21.05.2019.Naslov: Redakcija