Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Svaka zgrada će imati svog predsednika, a ukoliko stanari ne mogu da izaberu jednog od komšija, u njihove zgrade će biti uvedena prinudna uprava. Profesionalne upravnike će regrutovati Privredna komora Srbije, koja će organizovati polaganje testova i licenciranje osoba koje mogu da se bave tim poslom. Jedinica lokalne samouprave propisuje minimum sredstava koje na mesečnom nivou treba izdvojiti za održavanje zgrada


Nacrt zakona o stanovanju i održavanju zgrada, o kome se vodi javna rasprava, trebalo bi da reši dugogodišnji problem oronulih fasada u gradovima širom Srbije, a naročito u prestonici. Briga o fasadama, liftovima i krovovima biće proglašena javnim interesom, pa će lokalna samouprava imati odrešene ruke da se o njima stara, ako to ne učine skupštine zgrada. Ukoliko inspektor proceni da fasada na zgradi nije bezbedna, da su delovi skloni padu ili da je jednostavno ružna, moći će da naredi stanarima da je poprave.

Ako to ne urade dobrovoljno, lokalna samouprava će angažovati firmu da to obavi, ali će vlasnicima stanova isporučiti račun. Oni koji ne budu izmirili dug, naći će se na spisku izvršitelja za naplatu. Svrha uvođenja kategorije javnog interesa jeste da svaka zgrada bude bezbedna ne samo za njene žitelje nego i za prolaznike.

- Jedinice lokalne samouprave dobiće ovlašćenje da mogu da propišu obavezu izvršavanja određenih radova investicionog održavanja, kao i mogućnost prinudnog izvršenja ako se ne ispunjava ono što je propisano - objašnjava Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union". - To se posebno odnosi na spoljni izgred zgrade. U mnogim gradovima postoje delovi za koje lokalna samouprava smatra da moraju izgledati lepo, poput centra naselja, starog jezgra... Nadležna inspekcija može da naloži izvođenje radova, a ako onaj ko je u obavezi to ne učini, inspekcija će naložiti organizaciji stambenom preduzeću da obavi popravku.

Investiciju neće finansirati ta firma, već će ona ići na na teret budžeta opštine.

- Lokalna samouprava će morati da izdvoji sredstva da javno preduzeće može tu obavezu da izvrši - kaže Stefanović. - A kasnije će od stanara naplatiti tu uslugu.

U Beogradu sa nestrpljenjem iščekuju usvajanje ovog zakona, jer su svi problemi sa fasadama, liftovima i nepostojanjem kućnih saveta, najizraženiji u prestonici.

Gradski menadžer, Goran Vesić, najavljuje da će, u novom zakonu, Grad Beograd dobiti osnov da može da uređuje fasade koje su pod zaštitom države.

Uvešćemo obavezu da na zgradama u javnoj upotrebi, odnosno tamo gde su pravna lica državni organi, lokalna samouprava, banke, osiguravajuća društva ili kompanije svoje fasade moraju sami da urede u roku od tri godine - kaže Vesić. - Tako će se u širem centru Beograda urediti bar dvadesetak odsto fasada ako ne i više.

Svaka stambena zajednica će morati da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od štete - objašnjava Jovanka Atanacković, pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. - Iznos najniže osigurane sume na koju može biti ugovoreno osiguranje za štete od zgrade utvrdiće Vlada Republike Srbije na predlog Narodne banke Srbije. To na godišnjem nivou ne bi trebalo da bude veliki izdatak. Ako otpadne deo fasade i nekog povredi ili mu ošteti imovinu, iz tog osiguranja će se naplatiti šteta.

Nacrtom zakona je predviđeno da će svaka zgrada sa najmanje 30 stanova morati da ima upravnika koga će plaćati stanari, a on će se svakodnevno starati o održavanju i otklanjanju kvarova i oštećenja.

Profesionalni upravnik ili upravnik zgrade predlagaće stanarima program održavanja objekta, a staraće se i o održavanju parcele na kojoj se zgrada nalazi.

Svi stanari moraće da izdvajaju sredstva za održavanje zgrade, kao i plaćanje upravnika, a protiv onih koji to ne budu želeli upravnik će imati pravo da pokrene sudski postupak. To znači da bi nesavesni stanari vrlo lako mogli da se suoče i sa novčanim kaznama ili čak i popisom i oduzimanjem imovine.

Profesionalne upravnike će birati Privredna komora Srbije, koja će i organizovati polaganje ispita za profesionalnog upravnika. Komora će voditi i registar upravnika koji će biti objavljen na njenoj internet stranici. Upravnik će stanarima morati da podnosi izveštaj o radu najmanje jednom godišnje. Njegov ugovor na neodređeno vreme može raskinuti i on, ali i stanari.

Zgrade koje imaju manje od 30 stanova moraće takođe da imaju upravnika, ali ne profesionalnog. Njega će birati skupština stanara, mandat će mu trajati četiri godine, a po isteku vremena na koji je izabran može biti ponovo biran. On takođe ima pravo na naknadu za rad, ali o tome odlučuje skupština stanara.

Nacrtom zakona je predviđena i zaštita za stanodavce, koji će sada lakše i brže iz stana moći da izbace stanare koji ne plaćaju kiriju. Predviđeno je, naime, da je postupak za iseljenje hitan ukoliko zakupac ne plaća kiriju, a stan koristi bez zaključenog ugovora.

Kod ovakvih problema do sada se stanodavac mogao žaliti samo lokalnoj samoupravi. Pritom, nije bila predviđena hitnost postupka, a i žalba na rešenje o iseljenju je kočila izbacivanje nesavesnog stanara, što po novom zakonu neće biti slučaj.

Sledeća javna rasprava o Nacrtu zakona biće održana u Vršcu, u utorak, 24. novembra 2015. godine, u 12 časova, u Skupštini opštine.

Izvor: Vebsajt Novosti i Blic, 20.11.2015.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija