ZAKON O RADU: Osvrt na odredbe o godišnjem odmoru

Kada se godišnji odmor koristi u delovima, trajanje njegovog prvog dela ne može biti kraće od dve radne nedelje i mora da se iskoristi do kraja kalendarske godine za koju se ostvaruje pravo na godišnji odmor. 

Ne postoji mogućnost da se poslodavac i zaposleni dogovore o kraćem korišćenju prvog dela godišnjeg odmora, osim ako je reč o srazmernom godišnjem odmoru, koji u ukupnom trajanju ne iznosi dve radne nedelje, a preostali deo godišnjeg odmora zaposleni može da iskoristi odjednom ili na svoj zahtev u više delova, a najkasnije do 30 juna naredne godine.

Poslodavac treba da se konsultuje sa zaposlenim o korišćenju odmora. 

To znači da na zahtev zaposlenog preostali deo odmora ne mora da se koristi u kontinuitetu, već u delovima, koji mogu da budu kraći od dve radne nedelje, ako mu je takvo korišćenje godišnjeg odobrio poslodavac, objašnjavaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda za "Politiku".

Dodaju da poslodavac, u zavisnosti od potrebe posla, odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, ali uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim.

"Ako poslodavac zahteva od radnika da se preostali dani odmora iskoriste pre 30. juna, u tom slučaju on postupa u suprotnosti sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), jer je bez bilo kakve konsultacije sa zaposlenim odredio do kada mora da se iskoristi preostali deo godišnjeg odmora", napominju u Savezu.

Danas u Srbiji dva posla radi 195.000 ljudi. Broj ljudi koji rade dva posla povećan je od 2010. u gotovo svim zemljama EU - ne doduše tako drastično kao što je to slučaj u Srbiji.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najkasije 15 dana pre datuma određenog za početak odmora.

Izvor: Vebsajt Blic, 22.08.2019.
Naslov: Redakcija