Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. Narodna banka Srbije ne može, niti je to u njenoj nadležnosti, da zaštiti prava građana ukoliko svoj novac povere licima koja ne posluju u okviru institucija sa dozvolom NBS-a ili ako od njih budu uzimali kredite


Narodnoj banci Srbije (NBS) neretko stižu pritužbe na račun agencija, ali i pojedinaca koji najčešće nezakonito prikupljaju depozite i kreditiraju građane. To je pouzdan način da se ostane bez novca.

"Primetno je da neovlašćena fizička lica, često preko oglasa, nude građanima novčane pozajmice uz visoke kamatne stope", kaže Savetnik za edukaciju korisnika finansijskih usluga u NBS-u Nikola Đukić, i dodaje da se kreditnim i depozitnim poslovima mogu baviti samo lica koja su pribavila dozvolu za rad Narodne banke Srbije, te da svako ko se neovlašćeno bavi primanjem depozita odnosno kreditiranjem, čini krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna, ukoliko je tim poslovima pribavljena imovinsko-pravna korist.

"Čak i u slučajevima kada neovlašćena lica svoju ponudu oglašavaju kao zajam i nude zaključenje Ugovora o zajmu, treba imati u vidu da su zelenaški ugovori, osim Krivičnim zakonikom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), regulisani i Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: Zakon), te da ovaj Zakon pod zelenaškim poslom predviđa da je ništavan svaki ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za treće lice korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio", upozorava Đukić.

 "Na zelenaški ugovor shodno tome se primenjuju odredbe Zakona o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora. Zakon dozvoljava mogućnost da se iznos zaduženja oštećenog može smanjiti na pravičan iznos, ukoliko nadležni sud tako odluči. U tom slučaju ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi", objašnjava Đukić.

On dodaje da je propisan zakonski rok od 5 godina od zaključenja ugovora u okviru kojeg oštećenik može da podnese nadležnom sudu zahtev za smanjenje obaveze na pravičan iznos.

Đukić naglašava da je primećeno, naročito na severu Vojvodine, više slučajeva da se neovlašćena lica bave primanjem depozita, uz obećanje da će građani koji im povere svoj novac biti nagrađeni na taj način što će im sredstva posle određenog perioda biti vraćena u višestrukom iznosu.

Takođe, česti su slučajevi piramidalnih prevara, gde se od građana koji su poverili svoj novac, kao uslov ostvarivanja zarade, traži da pronađu više lica od kojih će oni primiti novac u istu svrhu.

Narodna banka Srbije ne može, niti je to u njenoj nadležnosti, ističe Đukić, da zaštiti prava građana ukoliko svoj novac povere licima koja ne posluju u okviru institucija sa dozvolom Narodne banke Srbije ili ako od njih budu uzimali kredite.

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

VII Zelenaški ugovor

Član 141

(1) Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.

(2) Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.

(3) Ako oštećeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos, sud će udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguće, a u tom slučaju ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi.

(4) Oštećenik može podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravičan iznos u roku od pet godina od zaključenja ugovora.

Izvor: Vebsajt RTV, Đuro Vukelić, 20.11.2017.
Naslov: Redakcija