Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NEOPHODNO UNAPREĐENJE LISTE PROFESIONALNIH OBOLJENJA


Uprkos raznim najavama u poslednjih desetak godina, u Srbiji još nije usvojena nova lista profesionalnih bolesti, a nije sasvim jasno ko i kako može da utvrđuje postojanje ovih oboljenja. Na trenutnoj listi, koja nije menjana 12 godina, nalazi se 56 bolesti, a broj prijavljenih oboljenja radnika svake godine je sve manji. U neku ruku, mogu da se svrstaju u retke bolesti, jer se u Institutu za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović" u Beogradu profesionalno oboljenje dijagnostikuje u svega pet do sedam slučajeva.

Prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta, objašnjava da se na listu ne unose zanimanja, već bolesti i da ljudi različitih zanimanja mogu da imaju istu bolest.

Treba inovirati postojeću listu bolesti, neke izbaciti, a nove ubaciti. Institut godišnje registruje poražavajuće malo bolesti. A trebalo bi da ih imamo na stotine, kao što smo beležili ranije. Nemačka, recimo, registruje godišnje na hiljade profesionalnih bolesti, a povreda na radu na desetine hiljada. A kod nas po brojkama ispada da je sve odlično i da smo najbolji na svetu – ističe dr Milovanović.

Andrijana Tomić, iz Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, kaže da je neophodno da se precizno definiše ko dijagnostikuje bolesti, a ko snosi troškove lečenja obolelih radnika. Dešava se i da radnik godinama radi na jednom radnom mestu, pa da pređe kod drugog poslodavca, a da se zatim utvrdi da ima neko oboljenje. U tom slučaju ne zna se u kojoj ga je firmi dobio.

To je, na primer, slučaj sa vibrirajućom bolesti, ili oboljenjem belih prstiju, koje se dobija usled rada sa alatima kao što su motorna testera ili bušilica. Medicina rada je nedovoljno uključena, a zapravo bi lekari te specijalnosti trebalo da otkrivaju bolesti radnika i da prate njihovo stanje. Sada se te bolesti prijavljuju na više mesta i nemamo pravu sliku zbog rasutih podataka. U Evropskoj uniji postoji mogućnost kompenzacije obolelim radnicima, a tu je i osiguranje od profesionalnih bolesti i povreda– naglašava Tomićeva.

Ona upozorava da po srpskoj nerealnoj statistici ispada da ovde niko ne pati od profesionalnih oboljenja, pa tako druge države imaju 70 puta više obolelih od nas.

Prema podacima Evropske komisije, na 100.000 zaposlenih pojavi se 37 slučajeva sa dijagnozom profesionalne bolesti. A u Srbiji ispada da sve savršeno radimo. Kod nas radnici i ne znaju za profesionalna oboljenja. Veoma je važno, recimo, pratiti zdravstveno stanje ljudi koji rade na zavarivanju, onih koji su izloženi opasnim hemikalijama ili pesticidima, što se uopšte ne radi– dodaje Tomićeva.

Stručnjaci smatraju da opada dijagnostifikovanje bolesti za koje je odgovaran posao zbog nedostatka dobrog registra i lekara iz ove oblasti koji mogu dobro da ih prepoznaju, ali ni poslodavci često nemaju naviku da zaposlene šalju na redovne sistematske preglede. Vlasnici firmi po zakonu treba da omoguće bezbedno radno mesto za radnika, da ga upozore na potencijalne opasnosti i da prijavljuju inspekciji svaki slučaj profesionalne bolesti. U praksi to nije baš često. Uz to, na zastareloj listi nema mnogih bolesti koje vuku sa sobom moderne profesije, jer se sada masovno po ceo dan radi za računarom, a neka zanimanja odumiru. Na pitanje da li bi na novu listu trebalo da se stavi i menadžerska bolest, jer je sve više ljudi pod stresom na poslu, dr Milovanović odgovara da je to "klizav" teren i da se ne zna kako može da se razgraniči količina profesionalnih stresova od privatnih. Nije sasvim jasno ni zašto bi se priznao profesionalni infarkt srca ako u njegovom nastanku udela ima i privatni stres.

Neka zanimanja odumiru. To je slučaj, na primer, sa stakloduvačima, koji su malobrojni. Sve je manje radnika u tekstilnoj industriji, više nema velikih pamučnih i vunarskih kombinata, pa ni bolesti disajnih puteva i oboljenja kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća. I rudara je sve manje, a samim tim i rudarskih bolesti. To ne znači da njihove bolesti treba da se skinu sa liste profesionalnih, već je neophodno da se ažuriraju zanimanja i da se povede više računa o adekvatnijem i znalačkijem priznavanju, ali i prepoznavanju bolesti – smatra dr Milovanović i kaže da su u ovo doba godine najugroženiji građevinski radnici i poljoprivrednici.

Prilikom poslednje izmene liste bolesti sa spiska je izbačen miokarditis prouzrokovan koksaki virusom, jer je utvrđeno da ta bolest može da se dobije i u kafiću, restoranu, prevozu, a ne samo na poslu. S druge strane, uvršćena je tuberkuloza, jer postoji rizik obolevanja zdravstvenih radnika koji rade na odeljenjima gde se bolesnici leče od ove bolesti.

Nada leži u usaglašavanju propisa sa EU. Možda će jedno od pristupnih poglavlja usloviti državu da se i ovim pozabavi. A do tada država treba da preuzme inicijativu za inovaciju liste profesionalnih bolesti i njeno usklađivanje sa stanjem u državi i sa ostalim sličnim i srodnim listama – dodaje dr Milovanović.

U profesionalne bolesti spadaju i rak izazvan kancerogenim materijama na radnom mestu, alergijski dermatitisi, bronhijalna astma…

Imajući u vidu neophodnost usklađivanja sa međunarodnim standardima i propisima u ovoj oblasti, nova lista profesionalnih bolesti utvrdiće se pošto se obavi stručna analiza i revizija postojeće liste profesionalnih bolesti, kažu u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.

Prema tome, pošto je odredbama propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrđuju ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje i ministar nadležan za poslove zdravlja, predstoji rad stručnih službi dva ministarstva na ovom problemu – ističu u pomenutom ministarstvu.

Na pitanje koliko je ljudi otišlo u invalidsku penziju zbog posledica profesionalnih bolesti u 2017. godini, u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju – niko.

Nijednom osiguraniku nije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno nije ostvario pravo na invalidsku penziju samo zbog profesionalnog oboljenja. To znači da profesionalno oboljenje ni kod jednog osiguranika nije bilo većinski uzrok potpunog gubitka radne sposobnosti, ali je u nekim slučajevima pravo na invalidsku penziju ostvareno jer su uz profesionalno oboljenje utvrđene i neke druge povrede ili bolesti – kažu u Fondu PIO.

Izvor: Vebsajt Politika, Danijela Davidov-Kesar, 19.08.2018.
Naslov: Redakcija