OPTEREĆENOST SUDIJA I PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE
Građani smatraju da sudija rukovodi suđenjem – usmenom i po pravilu javnom raspravom, u prisustvu stranaka, njihovih punomoćnika, svedoka i, nakon rasprave, presudom odlučuje o nečemu spornom. Donošenje presude jeste kruna sudijskog posla, ali u stvarnosti, to je samo manji deo onoga što sudija mora da uradi u okviru svojih svakodnevnih radnih obaveza da bi uspešno obavljao svoju dužnost. Kada stupi na dužnost, svaki sudija se godišnjim rasporedom poslova raspoređuje u neko od sudskih odeljenja (krivično, parnično, izvršno odeljenje itd.), odnosno određuje se pravna oblast u kojoj će postupati i vrsta sudijskog posla koju će obavljati narednih godinu dana. Sudija se potom zadužuje određenim brojem predmeta po kojima će on postupati – kako predmeta u kojima je postupak u toku, tako i predmeta u kojima je postupak okončan - u prvom stepenu, ili čak i pravnosnažno, jer i u takvima je potrebno štošta uraditi sve do arhiviranja. Pored toga, svaki sudija se zadužuje novoprimljenim predmetima – primera radi, u parničnom odeljenju to su nove tužbe, koje se raspoređuju vodeći računa da sve sudije koje postupaju u istoj pravnoj oblasti imaju podjednak broj novoprimljenih predmeta u radu i da budu, koliko je to moguće, podjednako opterećene. Iako se u toku jedne godine sudija, po pravilu, raspoređuje da radi na predmetima iz iste pravne oblasti, u manjim sudovima to često nije slučaj, pa neretko isti sudija postupa i sudi u predmetima i iz parnične i iz krivične oblasti, u predmetima izvršenja, porodičnim ili radnim sporovima. Sudije takođe dežuraju ili su u pripravnosti i u dane kada sud ne radi, a pojedine sudije imaju i dodatna zaduženja – nadziru rad pojedinih organizacionih delova u sudu – pisarnice, arhive, službe dostavljanja i ekspedicije, obuku i rad sudijskih pripravnika i pomoćnika, kontaktiraju sa javnošću (portparol suda), postupaju po zamolnicama, ili prigovorima radi zaštite prava stranaka na suđenje u razumnom roku…
Bez obzira na pravnu oblast u kojoj postupa i bez obzira na eventualna dodatna zaduženja, sudija ima zakonsku i etičku obavezu da sa istom marljivošću postupa u svakom od predmeta kojima je zadužen, pri čemu deo njih zahteva i posebnu hitnost u postupanju. To podrazumeva, primera radi, da sudija u parničnom postupku u svakom novoprimljenom predmetu ispituje tužbu, ako oceni da je uredna i da sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, dostavlja je na odgovor tuženom, zakazuje ročište, stara se o tome da svi pozivi i sva ostala pismena budu uredno uručena svakom kome treba. Put od podnošenja tužbe do presude podrazumeva i mnogo administriranja - naredbe za dostavljanje i za pripremu svih uslova da bi se suđenje održalo. U ovim poslovima sudiji pomaže sudsko osoblje – zapisničar, referent, sudijski pomoćnici i pripravnici, bez čijeg rada sudija ne bi mogao da se posveti suštini svog poziva – da sudi i presuđuje. U danima kada ne sudi, sudija priprema suđenja - proučava predmete, propise i sudske odluke donete u slučajevima sličnim onima koje sudi, piše odluke. Čak i nakon okončanja postupka, sudija nastavlja da postupa po predmetu starajući se da sudske takse budu popisane i naplaćene, odlučuje o predlozima stranaka za ispravku ili dopunu presude, o potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti, daje odobrenje za razgledanje ili prepisivanje spisa, sve dok se ne steknu uslovi da predmet bude arhiviran. Sve ove radnje u postupku sudija preduzima uvek, nezavisno od toga da li se zahteva isplata i nekoliko stotina dinara (a takvi predmeti nisu retkost) ili nekoliko miliona dinara. Rad sudija se vrednuje kvantitativno - prema broju rešenih predmeta (mesečna norma) i kvalitativno - prema odnosu potvrđenih i ukinutih odluka i prema vremenu izrade odluka. Međutim, merila za vrednovanje kvaliteta i kvantiteta rada sudija uzimaju u obzir samo rešene predmete, ali ne i sve ono što sudija radi, opterećenost brojem predmeta ili dodatna zaduženja.
- Koliko su sudije zapravo opterećene? -
Stručna javnost duže od decenije upozorava na neravnomernu opterećenost sudova u Srbiji. Iako nejednaka opterećenost nije problem samo u beogradskim sudovima, sudovi u Beogradu rešavaju između 60% i 70% svih predmeta u srpskom pravosuđu. U poslednjih nekoliko godina u njima je značajno povećan broj novoprimljenih predmeta, tako da svaki sudija parničar u radu ima oko 600 predmeta u Prvom osnovnom sudu i njih čak 1600 u Trećem. Kada se tome dodaju i rešeni predmeti, po kojima sudije takođe postupaju, broj dostiže astronomske cifre. Poređenja radi, na kraju 2018. godine u radu sudije parničara u Srbiji ostalo je prosečno po 231 predmet. U gotovo 3/4 osnovnih sudova ovaj broj bio je i manji. Samo pomenuta dva beogradska osnovna suda rešavaju čak 36% predmeta svih osnovnih sudova (od ukupno 66 koliko ih je u Srbiji).
Iste te 2018. godine, sudija parničar u Prvom osnovnom sudu prosečno je primao mesečno po 36 predmeta, 46% više od prosečnog sudije u Srbiji koji je primao 25 predmeta. Što pak deluje kao odmor, u poređenju sa 100 primljenih predmeta po sudiji u decembru 2019. godine u parničnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu. Kada se ima u vidu mesečna norma od 20 predmeta, nije teško izračunati da je beogradski sudija trebalo da reši petomesečnu normu u decembru - pet puta više nego sudija nekog drugog suda u Srbiji, i to samo da bi na kraju meseca imao isti broj predmeta u radu kao i na početku. Ako bi pak "samo" ispunio normu, na kraju meseca ostalo bi mu u radu 80 predmeta više nego na početku meseca. Ako bi pak rešio duplu normu, na kraju bi mu ipak ostalo 60 predmeta više nego na početku.
- Kako rešiti problem nejednake opterećenosti sudija? -
Sudija ne može uticati na broj tužbi koje će stranke podneti sudu. Da je reč o sistemskom problemu govore i podaci od pre samo desetak godina prema kojima su u istim sudovima sudije imale prosečno u radu 80-150 predmeta. Sudija odgovara za ono što uradi, a ne za ono što nije bilo moguće uraditi. Stoga ono što sudija može i treba da uradi jeste da nastoji da reši što veći broj predmeta u što kraćem roku, a da pri tome ne dovede u pitanje kvalitet suđenja i urađenih odluka. Problem se ne može rešavati tako što će pojedinci - sudije u tako opterećenim sudovima rešavati tri, četiri ili pet puta više predmeta od njihovih kolega koji sude u sudovima sa optimalnim brojem predmeta u radu.
Kao i svi ostali građani, i sudije imaju pravo i na osmočasovni radni dan, dnevni i nedeljni odmor, bolovanje. I sudija ima porodicu, prijatelje, hobi ili druga interesovanja van posla. I on odvodi dete u obdanište i školu, nabavlja namirnice, sprema ručak, vodi računa o roditeljima u godinama. Istovremeno, sudija je taj koji odlučuje o ljudskim sudbinama. Analiziranje i razmišljanje ne može da se "odloži u fioku" do sledećeg suđenja. Posao sudije ne prestaje kada se završi radni dan. Istina je da stranke u postupku imaju pravo da se njihovi postupci sprovedu efikasno, bez odugovlačenja i sa što manje troškova. Ali, kao što niko ne očekuje od lekara da ga pregleda i operiše što brže, tako i svako ko se obratio sudu očekuje da sudija razmotri svaki aspekt njegovog slučaja da bi doneo pravilnu i pravičnu odluku. U sudovima koji su opterećeni velikim brojem predmeta ovaj zahtev objektivno nije moguće ispuniti, a da se to ne odrazi na kvalitet sudskih odluka. Zato naspram pomenutog prava stranke stoji obaveza države da svoj pravosudni sistem uredi tako da svakom građaninu omogući jednak pristup sudu i pravo na pravično suđenje u razumnom roku, a to znači da sudija u svakom sudu u svakom gradu u Srbiji treba da ima približno jednake uslove rada. Jedino u okviru tako uređenog sistema sudija može na adekvatan način da vrši svoju funkciju, da se edukuje, promišlja i unapređuje stručna znanja i veštine, umesto da se zaludno i nepotrebno iscrpljuje "trčanjem u mestu".
Izvor: Vebsajt Otvorena Vrata Pravosuđa, Nada Đorđević - Sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu i članica UO Društva sudija Srbije, 15.04.2020.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija