Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OBAVEZA SRBIJE IZ SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU DA OMOGUĆI STRANCIMA DA POD JEDNAKIM USLOVIMA MOGU KUPOVATI POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE STUPA NA SNAGU 1. SEPTEMBRA 2017. GODINE: Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu biće zaštićeni domaći poljoprivrednici, dok će prodaja biti značajno usporena


Do 1. septembra 2017. godine Srbija bi trebalo da usaglasi svoje zakonodavstvo sa odgovarajućim u Evropskoj uniji i omogući strancima da kupuju poljoprivredno zemljište u našoj zemlji. Iako je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine najavilo prilagođavanje pojedinih odredbi Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i 112/2015) kojima će zaštititi domaće farmere i usporiti prodaju zemlje, naši poljoprivrednici strahuju od toga da će izgubiti tržišnu utakmicu sa jakim evropskim proizvođačima.

Jan Husarik iz Banatske asocijacije poljoprivrednika kaže da za takvu zabrinutost ima razloga, imajući u vidu kako su paori do sada prolazili u trci sa velikim igračima.

"Mislimo da ćemo na taj način predati, prepustiti, prodati, ili kako god se to nazivalo naše oranice i ovim praktično izgubiti jedan deo teritorije. Ne tako što će to postati teritorija druge države, neko što ćemo lagano izgubiti uticaj na ono što se tamo dešavalo", smatra Husarik.

Kao jedno od mogućih rešenja, kod poljoprivrednika je bila pominjana moguća izmena dela SSP-a kojim je Srbija prihvatila obavezu da ove godine otvori tržište zemlje za strance. Ipak, šanse za to nisu čak ni teoretske. Prvo, zato što takve izmene moraju da odobre sve države članice, a onda i zbog jednog važnijeg razloga na koji ukazuje državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i član Radne grupe za pregovaračko poglavlje 11 Danilo Golubović.

"Mi smo određene obaveze preuzeli kada je finalizovan SSP i te obaveze važe i danas. Ako bismo hteli značajnije da revidiramo neke njegove delove, to bi otvorilo Pandorinu kutiju jer smo mi kroz taj sporazum dobili velike pogodnosti za našu poljoprivrednu proizvodnju. To se videlo i kroz suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, što znači da je ono što smo ispregovarali sa EU do sada povoljno uticalo na našu poljoprivredu", navodi Golubović.

Na potezu su Vlada, odnosno resorno Ministarstvo u kojem uveliko rade na izmenama Zakona. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će predložena rešenja ići u korist naših poljoprivrednika.

"Ostalo je još samo da definišemo rokove koliko će dugo neko morati da ima prebivalište, ili registrovanu firmu u Srbiji da bi uopšte došao u situaciju da kupuje. Ti rokovi neće biti kraći od 5, ali mislim da neće biti ni duži od 10 godina. Na taj način ćemo stvoriti prostor da 1. septembra 2017. godine nemamo problem", kaže ministar Nedimović dodajući da Srbija ipak neće pribeći izmenama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), kao što je to uradila Mađarska, uvodeći tako trajnu zabranu prodaje zemlje kao nacionalnog resursa.

Očekivano, nova rešenja oslanjaće se i na praksu kakvu su već primenile mnoge članice Evropske unije. Većina njih, za razliku od Srbije, već u SSP-u je izdejstvovala odgađanje prodaje na 7 do 12 godina nakon pristupanja Uniji. Tako će najmlađa članica Hrvatska tržište zemlje otvoriti tek 2020. godine. Slične uslove imale su i Slovenija i Poljska, koje su nakon isteka moratorijuma uvele i druga ograničenja, kaže agroekonomista Milan Prostran.

"To podrazumeva da se oni poljoprivrednom proizvodnjom profesionalno bave određen broj godina, a takođe podrazumeva i pitanje ograničenja poseda koji može biti kupljen kao što je to urađeno u nekim zemljama EU. Nekoliko tih ograničenja treba pod hitno uneti u zakon, s obzirom na to da će 1. septembar vrlo brzo doći", kaže Prostran koji smatra da bi trebalo uraditi potpuno nov Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

"On bi uredio sva ta pitanja, pa i pitanje odnosa države prema malim i srednjim farmerima i kako ih učiniti konkurentnim. Prosečna veličina poseda u EU sa kojom će se naši poljoprivrednici suočiti i već se susreću u toj konkurentskoj trci je nekih 21 do 22 hektara. Znači mi bismo morali da vidimo da li možemo barem taj fond zemljišta da usmerimo ka jačanju malih i srednjih farmera", navodi Milan Prostran.

Da srpski farmer nije konkurentan, mišljenja je i državni sekretar Danilo Golubović koji kao jedno od rešenja vidi udruživanje.

"Udruženja poljoprivrednih proizvođača, odnosno zadruge, u EU su veoma jaka i nijedna odluka Evropske komisije ne može da se donese bez njihovog uticaja. U tom smislu, dalji proces udruživanja, ali suštinskog i ekonomskog udruživanja naših poljoprivrednika je neophodan. Pre svega oni tako postaju jači i imaju bolju ponudu na tržištu, a s druge strane mogu ozbiljnije da utiču na agrarnu politiku kada jednom postanu deo asocijacije poljoprivrednika EU", kaže Golubović.

Jan Husarik međutim nije siguran da će to biti dovoljno za popravljanje startne pozicije naših poljoprivrednika. On nudi najjednostavnije i za poljoprivrednike najpovoljnije rešenje.

"Poljoprivredno zemljište uz pomoć države treba da bude prodato našim porodičnim gazdinstvima. Da država pokaže pravi ekonomski interes za svoje poljoprivrednike tako što će omogućiti da sve ono što jeste raspoloživo na prodaju, a reč je o državnoj zemlji koju sada naši poljoprivrednici uzimaju pod zakup, pređe u njihovo vlasništvo. Na taj način uopšte ne bismo morali da se sporimo sa evropskom unijom, jer zemlje na prodaju ne bi ni bilo", napominje Husarik.

Ovo je ipak malo verovatno u vremenu u kojem u globalnoj agroekonomiji mesta ima samo za najveće i najjače. Konačno, ne treba zaboraviti na činjenicu da otvaranje tržišta zemlje strancima i nije tako nova priča. Posredno, mogli su da je kupe preko svojih ovdašnjih zastupnika kroz trgovinu akcijama kombinata u čiju vrednost je bila uračunata i zemlja koju obrađuju, a tu su i međudržavni i drugi sporazumi.

Izvor: Vebsajt RTV, Aleksandra Raković, 21.02.2017.
Naslov: Redakcija